Ruski predsednik potpisao je dekret kojim se od građana koji nemaju „pravni osnov za boravak na teritoriji Ruske Federacije“ – uključujući i nezakonito zauzete delove Ukrajine – zahteva da do 10. septembra ili dobrovoljno napuste zemlju, ili da „reše svoj pravni status u Ruskoj Federaciji“.

Moskva godinama vrši pritisak na Ukrajince u okupiranim oblastima da uzmu ruske pasoše. Nakon aneksije Krima 2014. godine, proglasila je sve stanovnike ruskim državljanima. U okupiranim oblastima Donjecka i Luganska, Rusija je od 2015. počela da izdaje dokumenta svojih samoproglašenih republika.

Zatim je 2019. godine pokrenula ubrzani program – pasoši su se izdavali za samo 10 dana, podseća u analizi za CEPA Elina Beketova, autorka Iza linija, baze podataka i serije članaka fokusiranih na privremeno okupirane teritorije Ukrajine.

Do jula 2022, ovaj program je proširen na sve Ukrajince, ukazuje Beketova, koja je svoju novinarsku karijeru započela na Krimu, a kasnije je radila kao novinarka, urednica i TV voditeljka za informativne stanice u Harkovu i Kijevu.

U početku su mamljeni beneficijama a potom im je prećeno sankcijama, uključujući ograničenja u zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, pravima na imovinu i putovanja.

Od januara ove godine, Rusija je ograničila boravak „strancima” na 90 dana godišnje i to pravilo primenjuje na Ukrajince rođene i nastanjene na okupiranim teritorijama koji nisu uzeli ruske pasoše.

„Psihološki je veoma teško za Ukrajince da podnesu zahtev za status stranca,“ rekla je Alena Lunova, direktorka za zagovaranje u Centru za ljudska prava ZMINA. „Ovo je njihov dom, a ipak su primorani da od okupatora traže dozvolu za ostanak i da budu označeni kao stranci.“

Novi dekret, koji je Putin potpisao u martu, konkretno cilja Ukrajince i daje im šest meseci da „legalizuju“ svoj status.

Takođe navodi da „stranci“ ili osobe bez državljanstva koje borave u okupiranim oblastima Donjecka, Luganska, Zaporožja ili Hersona duže od 90 dana, ili zbog posla, moraju do 10. juna da prođu lekarski pregled i podnesu dokumenta Ministarstvu unutrašnjih poslova koja potvrđuju da nemaju zarazne bolesti i da ne koriste drogu.

„Migraciona politika Rusije postala je mnogo stroža, i jasno je da su Ukrajinci bez ruskih pasoša sada automatski klasifikovani kao stranci,“ rekla je Lunova. „Ovaj dekret cilja one koji nisu uzeli ruski pasoš niti dobili status stranog rezidenta.“

Ruski borci za ljudska prava tvrde da ovaj dekret krši međunarodno pravo.

„Ranije su Ukrajinci mogli da ostanu u Rusiji neograničeno. Sada moraju da dobiju boravišnu dozvolu, uzmu ruski pasoš ili da odu — uključujući i one na okupiranim teritorijama,“ rekao je Grigorij Vajpan, viši pravnik u organizaciji Memorial, najstarijoj grupi za ljudska prava u Rusiji.

„Ovo je očigledno kršenje međunarodnog prava. Uzimanje otisaka prstiju i lekarski pregledi primenjuju se na sve strane rezidente u Rusiji, ali za Ukrajince na okupiranim teritorijama, to je nezakonito sredstvo kontrole i zastrašivanja“.

Ne postoji tačan broj izdatih pasoša u okupiranim oblastima, ali su ruski zvaničnici u februaru 2024, dve godine nakon početka invazije punog obima, tvrdili da su podelili više od dva miliona pasoša.

„Od početka okupacije, samoproglašene Narodne Republike Lugansk i Donjeck izdavale su sopstvene pasoše. Kasnije su stanovnici uključujući one iz novo-okupiranih oblasti zamenjivali te pasoše za ruske kroz isti postupak,“ rekao je Petro Andriuščenko, direktor ukrajinskog Centra za proučavanje okupacije.

Andriuščenko kaže da je ruska tvrdnja o broju izdatih pasoša „realistična“, iako mnogi Ukrajinci i dalje pružaju otpor.

„Roditelji mog kuma još uvek nisu uzeli ruski pasoš“, rekao je Oleksandr, koji ima porodicu u okupiranoj Hersonskoj oblasti i zamolio da se koristi lažno ime. „Ali sve više ljudi popušta, podnosi zahteve za pasoš, penzije, ćuti.“

Olena, koja je sada u Poljskoj, rekla je da se njena porodica, takođe iz Hersonske oblasti, povinovala pod pritiskom. „Rekli su im: ‘nemaš ruski pasoš, nemaš ni imovinu’, pa su popustili“, rekla je.

A pretnja je stvarna. „Ljudima bez pasoša su oduzimali zemljišne parcele. Onima koji su otišli oduzimali su stanove, posebno u Novoj Kahovki“, rekao je Jurij Soboljevski, zamenik predsednika Hersonskog oblastnog saveta. „Govori se o desetinama nekretnina u svakom naselju.“

Putinov rok do septembra da se svi Ukrajinci usklade s novim pravilima možda je povezan sa planiranom letnjom ofanzivom Moskve, kaže Andriuščenko.

„Nema specifičnog razloga zašto je izabran 10. septembar, ali Putin priprema veliku ofanzivu, verovatno u Zaporoškoj i delovima Donjecke oblasti“, rekao je. „Planirana je kao letnja kampanja, koja bi trebalo da se završi do jeseni. Nadaju se da će do tada osvojiti više teritorije i ‘rusifikovati’ više ljudi.“

U međuvremenu, Moskva naseljava lojalne Ruse na okupirane teritorije.

„Životni standard u okupiranim delovima Zaporoške i Donjecke oblasti viši je nego u mnogim ruskim regionima, što je izazvalo masovno preseljenje vojnih porodica, nastavnika i drugih civilnih lica,“ rekao je Askad Ašurbekov, zamenik predsednika Zaporoškog oblastnog saveta.

„To je prisilna asimilacija — ti doseljenici nameću svoj način života, potiru lokalni identitet i razvodnjavaju etničko ukrajinsko prisustvo. To je proračunat potez da se razbiju veze u zajednici i spreči Ukrajince da se ujedine ili pruže otpor.“

Ukrajinci u okupiranim teritorijama koji ne ispune zahteve izdatog dekreta rizikuju zatvor. Oni koji nemaju ruski pasoš niti pravni status mogli bi završiti u privremenim centrima za strane državljane širom Rusije.

„To su u suštini migracioni zatvori. A pošto Rusija ne deportuje Ukrajince nazad u Ukrajinu, ti ljudi će ostati tamo,“ rekla je Aljona Lunova. „Rizikuju da budu zadržani u ustanovama sa užasnim uslovima, gde, što je posebno važno, uopšte nema zdravstvene zaštite.“

Ukrajina je pozvala međunarodne partnere da osude ruski dekret kao očigledno kršenje međunarodnog prava i da uvedu strože sankcije, uključujući i pojedinačne. Takođe su zatražili od Međunarodnog krivičnog suda da dekret tretira kao dokaz ratnih zločina.

Simptom/Danas