Kako se navodi, uhapšeni su J.T, G.V, A.D, N.Š, S.N, M.J, Lj.M.M, M.S, D.J, M.G i D.T.
Oni su osumnjičeni za više krivičnih dela izazivanja opšte opasnosti, za teška dela protiv opšte sigurnosti i nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova.
Za ta dela propisana je kazna zatvora od dve do 12 godina.
Simptom/Beta/Rtv
Republički i pokrajinski poslanici, kao i gradski odbornici blokirali su i u utorak i u sredu gotovo šest sati ulaz u Tužilaštvo i sud u Novom Sadu.
Prema navodima okupljenih, ali i reporterki sa lica mesta, u sredu je bilo napetije nego u utorak, sa čestim guranjima policije sa okupljenima.
Simptom/N1
“Uhvaćen je na spavanju, nije pružao otpor”, piše u saopštenju.
Dodaje se da je Balijagić imao dve puške kod sebe.
Alija Balijagić, koji je bio 26 dana u bekstvu, osumnjičen je da je 25. oktobra u mestu Sokolac kod Bijelog Polja, u Crnoj Gori, ubio sestru i brata Madžgalj.
Pomoćnik direktora policije Dragan Vasiljević rekao je za Radio televiziju Srbije (RTS) da su akciju realizovali pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice i ocenio da su uslovi bili teški pošto je padao sneg.
On je dodao da su kod osumnjičenog policajci pronašli veću količinu municije, a da je u obe puške metak bio u cevi u trnutku hapšenja.
Simptom/Beta
Pesma „23. prosinac“ iz 1995. donosi mu veliki uspeh i nagrade. Toni je narednih godina i decenija snimio numere koje su postale neverovatni hitovi, među kojima se ističu „Ako to se zove ljubav“, „Opet si pobijedila“, „Od milijun žena“, „Kad žena zavoli“, „Blago onom tko te ima“, „Zbog nje“, „Zar malo to je“…
Na svoj 55. rođendan održao je nezaboravan koncert u Zagrebačkoj areni i obeležio ujedno 35 godina muzičke karijere. Njegova publika koncertu je dala ime „Vojnik pod zvijezdama“.
Povodom svih ovih jubileja razgovarali smo sa Tonijem za „Ilustrovanu Politiku“.
Anđeoski glas, harizma, pesme na repeat, neki su od brojnih komentara pratilaca. Niste
omiljeni samo zbog muzike. U poslednjih nekoliko godina ljudi slušaju i ono što privatno/javno
govorite, delite. Za neke su to hrabre, dobronamerne smernice o načinima života, za druge
nerazumljive. Ali sve je više onih koji Vas dobro osećaju. Da li je igra „na srce“ opcija koja nema zamenu ni u muzici ni u životu?
– Srce je ljubav, a ljubav je istina i tu nema alternative. Najćešće zaboli i zna dugo boleti, ali ipak vredi živeti tako, vjerujte mi.
Magija između vas i ljudi koji vas vole je neki tajni znak „poznavanja odranije“ ili?
– Možda je tajna u tome što mi koji se osjećamo tako povezani, smatramo da je svako živo biće na ovome svijetu jednako važno i da je svako za nešto predodređen i vrijedan časnog života. Svako je dat od Boga i jednak pred Bogom. To je puno više od magije i stvarno se osjećam dobro što sam okružen ljudima koje u srcu osjećam kao što i oni osjećaju mene. Bogu hvala, i u dobru i u zlu.
Bilo bi možda lakše, za svu publiku koja Vas prati, da možete odjednom biti u svih šest, pa i više,
gradova bivše Jugoslavije. Da li znate da se, radi Vas, putuje, kao i kolika je
“gužva u saobraćaju” kroz region radi Vaših koncerata?
-To je zato jer za nas koji smo povezani srcem, daljina ne predstavlja ništa. To nije samo pjevanje, sviranje i zabava, to je čista ljubav.
Prošle godine vam je otkazan koncert u Sarajevu koji je bio zakazan povodom četrdesetogodišnjice od održavanja Zimskih olimpijskih igara 1984. godine u ovom gradu. Praktično, bez objašnjenja od strane zvaničnika grada Sarajeva…Imali ste nezaboravan veliki koncert u areni Zagreb, 31. maja, koji je obeležio vaš i životni i muzički jubilej a sledi i već dugo očekivani Sava centar, 20.novembra.
– Mi ljudi planiramo, a dragi Bog se samo smješka. Namjera je obeležiti jubilej i u drugim arenama i sličnim prostorima. Jako volim svoju publiku i uvek imam osećaj da ćemo se dobro zabaviti i to na način kako samo mi znamo.
Jednom prilikom, davno, istakli ste svoju vernost čvrstom rokenrolu, čak i nagovestili da biste
želeli jednog dana obraditi hitove AC/DC, ako se ne varam… Da li i dalje imate takvu želju i
možemo li uskoro videti Tonija u rok izdanju?
-Tko zna. Želja uvijek postoji, kao i što elektronsku glazbu ozbiljno želim proizvesti, ali pod
pseudonimom i nevezano za moju karijeru plasirati na svjetsko tržište.
Kako odgovarate na negativnosti svakodnevice, onu stranu života koja je često ispit za svakoga?
Obzirom da je i iza i ispred Vas dobar deo puta, da li ste sačuvali to dragoceno strpljenje za “ljubav
svetu”? Je li u tome sve?
-I takozvane negativnosti su dijelovi života. Treba prigrliti svoj križ i strpljivo graditi sebe kako kroz
dobar, tako i loš trenutak koji nas snađe. Uvijek se treba moliti i za dobre i za loše ljude. Za sve. Kao
prijateljima i neprijateljima je potrebna naša molitva.
Da li Vam, uz nove pesme, potreba za novim razmenama energije sa ljudima, na neki način
određuje i datume tih novih susreta?
-Da, upravo je tako.
Obzirom da sam se u radu na dokumentarnom filmu o Jugoslaviji, zadržala oko 10 godina a kako
nismo imali priliku da i Vas vidimo i snimimo tim povodom, pitacu Vas kako pamtite bivšu državu,
imate li osećaj da je njen duh i dalje tu, kao i da li i kako zamišljate neku njenu novu formu, možda,
u budućnosti?
-Šta god da kažem, nekome će to biti pravo, a nekom krivo rečeno. Ono što ja osjećam upravo na
mojim koncertima je ljubav ljudi bez ikakvih podjela. Neovisno gdje sviramo i djelujemo, a djelujemo
već preko 30 godina na teritorijima ex Yu i dijaspore. Dakle ili si čovjek ili nisi, ili je dobra pjesma ili
nije, ne odnosi se na porijeklo niti odakle netko potječe, kao ni na stilove glazbe ili muzike.
Nevjerojatno je da unatoč svim teškim godinama koje smo prolazili devedesetih, ljudi ostaju ljudi, a
politika ima uvijek za cilj potpirivati staru vatru zbog nemoći i nečijih ciljeva.
Toplo se nadam da smo naučili da mržnja i ratovi ne donose ništa dobroga, ali oduzima puno od
ljudi pa i njih same.
Duga i teška je to tema, pa bi naš razgovor potrajao. Smatram da mladi doista zaslužuju bolju
budućnost, i upravo bi ta rečenica trebala visjeti na zidu kao podsjetnik onima koji imaju možda malo
više utjecaja za omogućiti takvo nešto ali i da pri tom jako dobro razumiju što ona govori, jer mladi zaslužuju bolju budućnost.
Simptom/Ilustrovana Politika
Milica V. Paunović
Tri izvora, upoznata sa ovim pitanjem, uključujući dva američka zvaničnika, izjavila su Rojtersu u nedelju da Ukrajina planira da izvede napade dugog dometa upotrebom oružja u narednim danima.
Bela kuća nije komentarisala ove izveštaje.
Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski pozdravio je te izveštaje, rekavši da SAD odgovaraju Rusiji na „jeziku koji ruski predsednik Vladimir Putin razume“.
Vladimir Džabarov, ruski poslanik, rekao je da bi dozvoljavanje Ukrajini da udari u Rusiju raketama koje su isporučile SAD dovelo do trećeg svetskog rata, prenosi državna novinska agencija TASS. Poslanik je dodao da će ruski odgovor biti hitan.
Taj potez Bajdena dolazi u trenutku kada se priprema da napusti funkciju za dva meseca, a novoizabrani predsednik Donald Tramp stupa na dužnost 20. januara.
Simptom/Aljazeera
U hinduizmu postoje dve teorije zašto je krava sveta životinja. Jedna od tih teorija na osnovu svojih parametara kaže da postoji rang na kojem je krava na prvom mestu, dok su životinje poput zeca, žabe i sl, na dnu lestvice.
Druga teorija kaže da su u prošlosti Indijci često koristili meso krave i njeno mleko, što je dovelo skoro do istrebljenja krava i od tada je zakonom zabranjeno njihovo ubijanje.
Takođe, vlada mišljenje da je sva nesreća ljudskog roda u karmićkoj vezi sa ubijanjem i lošim odnosom prema životinjama i slabima.
Smatra se da ako ubijete kravu, kao da ste ubili sopstvenu majku.
Kravu, ili kako je Hindusi zovu Nandi, u Indiji smatraju prijateljicom boga Krišne. Na severu Indije krave čak večeraju sa ljudima, koji im na kraju večere ponude i desert. Najveći mogući kompliment koji žena u Indiji može čuti je taj da ima oči poput kravinih. Taj isti kompliment važio je i u Staroj Grčkoj (kravooka ili volooka Jelena).
Laksman Bosali je Indijac koji je na poklon dobio jednu posebnu kravu. Naime, reč je o kravi koja ima pet nogu. Vlasnik krave je pristao da obiđe Indiju, kako bi ljudima omogućio da dodirnu njegovu kravu. On smatra da je ova krava dar od Boga i da će ljudi biti srećni ako je dodirnu, ali i da će im se ispuniti želja. Ovu kravu smatraju u Indiji i blagoslovom od Boga.
Simptom/Neverovatna Indija
Očekuje se da će se broj osumnjičenih povećati “delimično na osnovu analize velikog broja slika”, dodala je policija.
“Zbog težine zločina, ali i njihovog društvenog uticaja, odmah smo formirali specijalni istražni tim”, izjavio je šef holandske policije Jani Knol.
Policija “ispituje svako nasilje počinjeno pre i posle meča”, rekao je Knol, posle sukoba koji su potresli Amsterdam 7. novembra, što je dovelo do protesta i gotovo do raspada vladine koalicije.
Policija je navela da su tenzije bile visoke, uoči prošlonedeljne fudbalske utakmice između Makabija iz Tel Aviva i lokalnog tima Ajaksa.
Izraelski navijači skandirale su antiarapske slogane, zapalili su palestinsku zastavu i uništili jedno taksi vozilo.
Posle utakmice, izraelski navijači su bili mete napada muškaraca na skuterima. Policija je navela da su napadače ohrabrili pozivi na društvenim mrežama da napadnu Jevreje.
Pet pristalica Makabija nakratko je hospitalizovano tokom nasilja, koje je izazvalo negodovanje zapadnih lidera.
Holandske i izraelske vlasti osudile su napade kao antisemitske i pozvale da počinioci budu brzo kažnjeni.
Muslimanske grupe za ljudska prava osudile su antisemitizam, ali su naglasile da nasilje u Amsterdamu nije bilo jednostrano.
Simptom/Beta
“U pitanju je pacijentkinja sa najtežim povredama. Petnaesta žrtva nesreće koja se desila u Novom Sadu 1. novembra. Uprkos borbi lekara i naporima, došlo je do smrtnog ishoda”, rekla je Turkulov.
Ona je dodala i da su bile u pitanju povrede koje su od samog početka opasne po život i da doktori nastavljaju borbu za život dvoje drugih teško povređenih.
Tanjug
Na pitanje novinara zašto još nema uhapšenih za pad nadstrešnice, Dačić je odgovorio da to nije obično krivično delo, već delo koje zahteva ozbiljan rad veštaka.
“Pitanje istrage će dovesti do toga ko treba da bude uhapšen. Bilo bi neodgovorno da neko kaže ‘ja znam ko je kriv i taj će da odgovara’. Mi smo i noćas imali celu noć ispitivanja oko svega toga ko je tačno odgovaran. Ovo nije krivično delo protiv opšteg kriminala u smislu da uhapsite počinioca da li je neko nekoga ubio ili nekoga opljačkao ili nešto drugo uradio. Ovde je reč o tome da veštaci moraju da utvrde šta je uzrok i ko je za to kriv”, objasnio je ministar.
On je rekao i da pojedinci pokušavaju da zloupotrebe pad nadstrešnice u političke svrhe i da je bio ministar unutrašnjih poslova od 2008. do 2014. godine kada su se desile nesreće u fabrici Prvi Partizan u Užicu i u Kontrastu u Novom Sadu kada je mnogo ljudi izgubilo živote.
“Tada niko nije postavljao pitanje, a sada imamo zloupotrebu tih tragedija u političke svrhe, o odgovornosti gradonačelnika Novog Sada. Utvrđeno je da je do požara došlo zbog strujnog udara koji su izazvali kablovi, što je bila stvar inspekcije. Ne znam koje su inspekcije bile za to i pod čijom su upravom, ali niko nije tražio ni ostavku Mirka Cvetkovića ni ostavku gradonačelnika Novog Sada. Niko. Ovi što sada traže su tada bili na vlasti”, rekao je Dačić.
Dodao je da je bio u Užicu, u fabrici Prvi Partizan i video mrtve ljude.
“Mislite da je neko odgovarao iz Ministarstva odbrane zbog toga, a uhapšeni su ljudi iz Prvog Partizana zbog toga što je bila greška u sistemu upravljanja preduzećem. Zato vas molim da odvojite tragediju od zloupotrebe u političke svrhe. I sada vidite da se ovde želi personalizacija, pa je čak zahtev u Skupštinu Srbije upućen kao zahtev za izglasavanje nepoverenja predsedniku vlade Milošu Vučeviću”, rekao je Dačić.
On je rekao i da su svi koji su uhapšeni u Novom Sadu, tokom protesta 5. novembra, uhapšeni zbog dela koja su činili, a ne zato što su politički aktivisti.
“Ta dela su dokumentovana video dokumentacijom i oni sami kažu da su to uradili, ali da su bili poneti time to što su politički aktivisti. Nas to ne interesuje, ko je čiji politički aktivista. Sva okupljanja mogu da budu mirna, ali mora da se poštuje zakon”, naglasio je Dačić.
Dodao je da su počinioci uhapšeni na osnovu video snimaka na kojima se vidi da kamenicama razbijaju prozore ili kamere, razbijaju ili bacaju baklje i druga zapaljiva sredstva u Gradsku kuću u Novom Sadu.
“Ja sam to gledao na kamerama, ali i u direktnom prenosu”, rekao je Dačić.
Naglasio je da je policija radila u skladu sa propisima, a da će na osnovu snimaka, koje su MUP-u dostavile određene televizije, utvrđivati da li su policajci koji su vršili hapšenja na bilo koji način prekoračili svoja ovlašćenja.
Simptom/RTV
Laburistička predstavnica Dame Margaret Hodge i konzervativni poslanik Endrju Mičel sukobili su se uoči ovonedeljnog samita između zvaničnika britanske vlade i prekomorskih teritorija, poput Britanskih Devičanskih ostrva (BVI) i Kajmanskih ostrva.
U uvodniku za Gardijan, oni optužuju prekomorske teritorije i zavisnosti od krune, kao što su Džersi i Ostrvo Men, da pokušavaju da umanje ili odbiju mere osmišljene da se suprotstave pranju novca i drugim nezakonitim transakcijama.
„Previše dobro znamo da prekomorske teritorije u zavisnosti od krune igraju ključnu ulogu u pomaganju lopovima i izbegavačima poreza da peru i sakriju svoj prljavi novac“, rekli su Hodž i Mičel.
„Prljavi novac podupire korupciju, kriminal i sukobe. Nanosi ogromnu štetu u zemlji i inostranstvu, omogućavajući ozbiljan i organizovani kriminal i preusmeravajući resurse potrebne za vitalne javne usluge”.
„Javni registri i kontrola koju oni donose najbolji su lek protiv pošasti nezakonitih finansija.
Smatra se da su Mičel i Hodž dobili podršku desetina poslanika širom političkog spektra da pojačaju pritisak pred zajedničkim ministarskim savetom. Dvodnevni događaj počinje u sredu
„Moramo zaustaviti nemir i odlaganje rešenja poslednjih godina i probiti veo anonimnosti koji štiti kriminalce i kleptokrate“, rekli su oni.
Dvojac je optužio ofšor centre da su odbili obećanje da će uvesti javne registre do decembra 2023.
Ključna tačka sporenja je da li će registri biti otvoreni za sve ili samo za one sa „legitimnim interesima“, kao što su grupe za borbu protiv korupcije.
Neke prekomorske teritorije se protive potpuno otvorenim registrima i britanski lobisti sarađuju sa njima u nastojanju da ubede vladu da prihvati kompromis „legitimnog interesa“.
U onlajn brifingu za finansijski sektor BVI-a, koji je pogledao Gardijan, lobista i advokat iz IFC Foruma – krovne lobističke grupe koja predstavlja ofšor advokatske firme – rekli su svojoj publici o potrebi da se laburisti „obrazuju“.
On je opisao laburističke poslanike koji su naklonjeni stavu Margaret Hodž o registrima kao potencijalne „sile negativnosti“ i rekao da lobisti moraju da ih „neutrališu“ pozitivnim porukama
Koen, koji je savetovao nekoliko vodećih konzervativnih političara, a sada savetuje vladu BVI, rekao je da postoji nada da će Ministarstvo finansija biti sposobno da izvede potpune javne registre stvarnog vlasništva.
„Ako prekomorske teritorije i krunske zavisnosti ne prihvate volju parlamenta, moramo da iskoristimo svoja ovlašćenja da insistiramo da oni deluju”, rekli su Hodž i Mičel.
Hodž je ranije pozvao vladu da izda „naredbu u veću“ kako bi primorala prekomorske teritorije da se povinuju i sugerisao je da bi zavisne države mogle biti prinuđene da slede taj primer, predlog koji bi testirao ustavnu konvenciju i zakon.
Portparol Kajmanskih ostrva uzvratio je da “ne postoje dokazi koji bi potvrdili bilo kakve takve tvrdnje u vezi sa nezakonitim finansiranjem ili izbegavanjem sankcija na Kajmanskim ostrvima”.
Simptom/TheGuardian
Makronova poseta Buenos Ajresu je pokušaj da se „pomiri” argentinski lider koji ima motornu testeru sa „prioritetima G20” i ubedi „Argentinu da doprinese međunarodnom konsenzusu”, rekao je zvaničnik iz Jelisejske palate.
U ponedeljak se lideri 19 najvećih svetskih ekonomija i dva međunarodna tela okupljaju u Rio de Žaneiru da razgovaraju o borbi protiv gladi, klimatskih promena i globalnih sukoba, dok svet apsorbuje šokantne implikacije povratka Donalda Trampa u Belu kuću.
Dvojica zvaničnika iz zemalja G20 potvrdila su da Buenos Ajres ometa razgovore o tekstu konačnog saopštenja G20, nekoliko dana nakon što je Argentina povukla svoju delegaciju sa COP29 pregovora o klimi u Azerbejdžanu.
U predsedničkoj palati u Buenos Ajresu, dvojica lidera su se srdačno pozdravila u nedelju, pri čemu je Milei podigao svoj potpis, a Makron je mahnuo fotografima i podigao palac.
Razgovori uoči samita u Brazilu već su bili komplikovani zbog nesuglasica između zapadnih zemalja, ekonomija u usponu i Kine i Rusije, o nizu pitanja, uključujući klimatsko finansiranje i rusku invaziju na Ukrajinu.
To je prvi put da je Franja otvoreno pozvao na istragu optužbi za genocid nad izraelskim akcijama u Pojasu Gaze.
U septembru je rekao da su izraelski napadi u Gazi i Libanu bili “nemoralni” i nesrazmerni, i da je njegova vojska prevazišla pravila ratovanja.
Knjiga, koju je napisao Hernan Reies Alcaide i zasnovana na intervjuima sa papom, nosi naslov „Nada nikada ne razočara. Hodočasnici ka boljem svetu.” biće objavljena u utorak uoči papinog jubileja 2025.
Očekuje se da će Franjin godišnji jubilej dovesti više od 30 miliona hodočasnika u Rim da proslave Svetu godinu.
„Prema nekim stručnjacima, ono što se dešava u Gazi ima karakteristike genocida“, rekao je papa u odlomcima koje je u nedelju objavio italijanski dnevnik La Stampa.
Simptom/AP
“Danas je Julija Kuznjecova, glavni urednik lista ‘Narodnaja gazeta’ iz Bolšesoldackog okruga, tragično poginula u ovom okrugu nakon što je ukrajinski dron gađao njeno vozilo”, saopštio je regionalni guverner Aleksej Smirnov.
On je rekao da je Kuznjecova nosila važne arhivske dosijee iz kancelarije lista i pripremala se za objavljivanje novog članka o trenutnoj situaciji u regionu, prenosi agencija TAŠ.
Guverner je dodao da su u napadu dronom povređene dve osobe koje su prebačene na bolničko lečenje.
Pre nego što je guverner potvrdio da je poginula Kuznjecova, načelnik okruga Vladimir Zajcev je objavio na Telegramu da je jedna osoba poginula u Bolšesoldatskom okrugu Kurske oblasti u napadu drona Oružanih snaga Ukrajine na službeni automobil lokalnog policajca.
Simptom/Beta
Koliko ja znam, to je bio poslovni razgovor, detaljan i prilično iskren, pošto su strane međusobno izložile svoje stavove“, rekao je on.
Nemački kancelar Olaf Šolc pozvao je ruskog predsednika Vladimira Putina 15. novembra. To je bio njihov prvi telefonski razgovor od početka decembra 2022. Kako je saopštila pres-služba Kremlja, lideri su razgovarali o Ukrajini, bliskoistočnom sukobu, bilateralnim odnosima Moskve i Berlina. Putin i Šolc su se složili da će njihovi pomoćnici nastaviti komunikaciju.
Simptom/Tass
Borković je u drugoj trci u Makau krenuo sa četvrte pozicije. On je već u petom krugu započeo seriju preticanja. Srpski automobilista je prestigao sve rivale do sedmog kruga.”Presrećan sam! Nemam reči. Ovo je najveći uspeh u mojoj karijeri. Ne samo što je ovo prva pobeda jednog Srbina na FIA svetskom prvenstvu, već je ovo pobeda 71. gran pri Makau trke. Ovo sam samo mogao da sanjam kao dete! Veliko hvala svim mojim navijačima, mojoj porodici, timu, timskim kolegama Estebanu Gerijeriju i Marku Butiju sa kojima sam delio podijum danas. Veliko hvala mojim partnerima i mojoj Srbiji na podršci. Uspeli smo! Ispisali smo istoriju srpskog i svetskog sporta”, izjavio je Borković.
U saopštenju iz tima srpskog automobiliste se navodi da Borkoviću stižu čestitke sa svih strana sveta.
Simptom/Tanjug
Od nesreće u Novom Sadu, kada je u urušavanju nedavno renovirane nadstrešnice Železničke stanice poginulo 14 ljudi, da podsetimo, prošlo je više od dve nedelje, a sem ministra građevinarstva i saobraćaja Gorana Vesića koji je pod pritiskom javnosti podneo ostavku, niko još nije odgovarao, dok su sa druge strane ekspresno uhapšeni demonstranti koji su tokom protesta zbog ove nesreće tražili pravdu za žrtve. Zbog toga će i danas u Novom Sadu biti održan protest tokom koga će građani šest sati od 12 do 18 časova u blokadi držati raskrsnicu kod Železničke stanice.
„Pre nešto više od pet godina, upozorili smo da Srbija klizi u diktaturu. Nažalost, deluje da je to danas naša realnost. Živimo mračna vremena vlasti koja je izrazito korumpirana i u raljama organizovanog kriminala. Drugačije nije moguće objasniti činjenicu da niko nije preuzeo makar indirektnu političku odgovornost za prošlogodišnja masovna ubistva u Beogradu, Duboni i Malom Orašju“, navodi se u saopštenju iza koga je svojim potpisom stalo 186 zaposlenih Filozofskog fakuteta u Beogradu.
Upozoravaju da je posle prošlogodišnjih tragedija „vlast nastavila da seje mržnju, a rijaliti programi nasilje i prostakluk“
„Takođe, drugačije nije moguće objasniti činjenicu da su grupe ljudi instruisane od strane vlasti uništavale Novi Sad, dok je policija u kapuljačama, bez prethodnog legitimisanja, hapsila mirne građane. I na kraju, drugačije nije moguće objasniti činjenicu da još uvek niko nije uhapšen za nedavno obrušavanje nadstrešnice na želežničkoj stanici u Novom Sadu kada je poginulo 14 osoba, dok su tri i dalje u teškom stanju“, ocenjuju profesori i saradnici Filozofskog fakulteta.
Zaposleni na Filozofskom fakultetu u Beogradu zato napominju da „zastrašujuće zvuči mogućnost da vlast verovatno traži nekoga ili neke koji će za odgovarajuću cenu preuzeti na sebe krivicu kako bi se zaštitili najodgovorniji za ovaj zločin“.
„Zahtevamo da se u što kraćem roku na slobodu puste svi uhapšeni u Novom Sadu, kao i da se u što kraćem roku uhapse svi koji su odgovorni za pogibiju nedužnih. Ignorisanje ovih
zahteva neminovno vodi daljoj polarizaciji društva i društvenim sukobima. U tom slučaju, treba podsetiti da će upravo vlast biti najodgovornija za takvo stanje“, zaključuje se u saopštenju.
Iza ovog saopštenja svojim imenom i prezimenom stali su:
1. Aleksandar Baucal, redovni profesor
2. Aleksandar Dobrijević, docent
3. Aleksandra Ilić Rajković, vanredni profesor
4. Aleksandra Lazić, istraživačica saradnica
5. Aleksandra Marković, naučna saradnica
6. Aleksandra Pejatović, redovni profesor
7. Ana Balaban, stručni saradnik
8. Ana Kocjan, stručna saradnica
9. Ana Kostić, vanredna profesorka
10. Ana Pešikan, profesorka
11. Anastasija Filipović istraživačica-saradnica
12. Andrea Gašič, istraživač – pripravnik
13. Andrej Jandrić, docent
14. Anđela Šoškić, docent
15. Anja Zlatović, naučna saradnica
16. Biljana Stanković, docentkinja
17. Biljana Stojković, redovna profesorka
18. Bogdan Dražeta, docent/naučni saradnik
19. Bogdana Stamenković Jajčević, naučni saradnik
20. Bojan Žikić, redovni profesor
21. Bojana Bodroža, docentkinja
22. Bojana Milosavljević, istraživač-pripravnik
23. Bojana Radujko, stručni saradnik
24. Bojana Stajkić, naučni saradnik
25. Danijel Sinani, redovni profesor
26. Danijela Velimirović, vanredna profesorka
27. Danilo Pupavac, istraživač-pripravnik/saradnik u nastavi
28. Dejan Jovanović, stručni saradnik/šef odseka
29. Dragan Janković, docent
30. Dragan Stanojević, docent
31. Dragana Antonijević, redovni profesor
32. Dragana Purešević, asistent
33. Dubravka Stojanović, redovna profesorka
34. Dušan Mojić, redovni profesor
35. Dušica Filipović Đurđević, redovni profesor
36. Đorđe Lalić, istraživač – pripravnik
37. Edisa Kecap, docent
38. Emina Hebib, redovni profesor
39. Goran Knežević, redovni profesor
40. Goran Vuković, stručni saradnik
41. Gordana Gorunović, vanredni profesor
42. Gordana Tolić, stručni saradnik
43. Igor Živanović, naučni saradnik
44. Ildiko Erdei, redovna profesorka
45. Irena Ćirović, docent
46. Irena Petrović, docentkinja
47. Ivan Mladenović, redovni profesor
48. Ivan Stevović, redovni profesor
49. Ivana Janković Vasiljev, docent
50. Ivana Kokeza, istraživač-saradnik
51. Ivana Peruničić-Mladenović, docent
52. Ivana Petrović, vanredni profesor
53. Ivana Spasić, redovna profesorka
54. Ivana Stepanović Ilić, vanredni profesor
55. Jana Dimoski, istraživačica-pripravnica
56. Jana Mišović, asistent
57. Jasna Vuković, vanredni profesor
58. Jelena Cvijetić, docent
59. Jelena Dimitrijević, naučni saradnik
60. Jelena Govedarica, naučna saradnica
61. Jelena Matanović, docent
62. Jelena Pavličić Cerović, naučna saradnica
63. Jelena Vranješević, redovni profesor
64. Jelica Milojičić, istraživač-pripravnik
65. Jelisaveta Belić, asistentkinja
66. Jovan Ivanović, istraživač-saradnik
67. Jovana Katić, istraživač-pripravnik
68. Jovana Kostić, docent
69. Jovo Bakić, vanredni profesor
70. Katarina Beširević, istraživačica-saradnica
71. Katarina Mićić, asistentkinja
72. Katarina Popović, redovni profesor
73. Kristina Mojović Zdravković, istraživač-saradnik
74. Kristina Robertson, asistentkinja
75. Ksenija Krstić, vanredni profesor
76. Lidija B Radulović, redovna profesorka
77. Lidija Miškeljin, vanredni profesor
78. Lidija Radulović, vanredni profesor
79. Luka Nikolić, asistent
80. Ljiljana Radenović, redovni profesor
81. Ljubica Vujović, istraživač-pripravnik
82. Maja Jovanović, stručna saradnica
83. Maja Maksimovic, docentkinja
84. Marija Babović, redovna profesorka
85. Marija Đorđević, naučna saradnica
86. Marija Janković, istraživač-pripravnik
87. Marija Krečković Gavrilović, naučni saradnik
88. Marija Ljuština, vanredni profesor
89. Marija Radoman, naučna saradnica
90. Marijana Dražić, stručna saradnica
91. Marijana Ristić, istraživač-pripravnik
92. Marina Videnović, naučni saradnik
93. Marko Janković, vanredni profesor
94. Marko Pišev, vanredni profesor
95. Marko Porčić, redovni profesor
96. Mihailo Radinović, naučni saradnik
97. Mila Bakić, stručna saradnica
98. Milan Popadić, redovni profesor
99. Milan Stančić, vanredni profesor
100. Milan Vukomanović, redovni profesor
101. Milena Gošić Arama, docent
102. Milica Božić Marojević, vanredna profesorka
103. Milica Kisić, vanredni profesor
104. Milica Vesković Anđelković, docent
105. Milica Vukelić, docentkinja
106. Miloš Kovačević, naučni saradnik
107. Miloš Vuletić, docent
108. Miljana Milojević, vanredna profesorka
109. Mina Amzirkov, istraživač saradnik
110. Mirjana Bobić, redovna profesorka
111. Mirjana Senić Ružić, docent
112. Miroslav Vujović, redovni profesor
113. Monika Milosavljević, vanredna profesorka
114. Nada M Sekulić, profesorka
115. Nataša Jovanović Ajzenhamer, docentkinja
116. Nataša Vujisić – Živković, redovni profesor
117. Neda Čairović – Pavlović, istraživač – saradnik
118. Neda Janićijević, istraživačica-pripravnica
119. Nemanja Kostić, asistent
120. Nemanja Radonjić, docent
121. Nemanja Vujčić, vanredni profesor
122. Nemanja Zvijer, docent
123. Nenad Makuljević, redovni profesor
124. Nevena Milanović Minić, docentkinja
125. Nevena Mitranić – Marinković, docent
126. Nikola Krstović, vanredni profesor
127. Ognjen Radonjić, redovni professor
128. Olga Žakić, naučni saradnik
129. Oliver Tošković, vanredni profesor
130. Perica Špehar, redovni profesor
131. Petar Nurkić, istraživač – saradnik
132. Predrag Đerković, istraživač-pripravnik
133. Radina Vučetić, redovna profesorka
134. Radmila Balaban, bibliotekar
135. Radmila Jovanović Kozlowski, docentkinja
136. Radoje Tešović, stručni saradnik
137. Radovan Antonijević, redovni profesor
138. Sanja Grbić, asistentkinja
139. Sanja Lukić, istraživač-pripravnik
140. Sanja Srećković, naučni saradnik
141. Sanja Stojiljković, istraživač pripravnik
142. Sara Božić, istraživačica-pripravnica
143. Saša Brajović, redovna profesorka
144. Slađana Dragišić-Labaš, redovni profesor
145. Slobodan Milisavljević, stručni saradnik
146. Slobodan Perović, redovni profesor
147. Snežana Ferjančić, redovni profesor
148. Sofija Stefanović, redovni profesor
149. Sonja Janičić, istraživač-saradnik
150. Sonja Vuković, docent
151. Staša Babić, redovni profesor
152. Svetlana Sokolović, stručni saradnik
153. Tamara Džamonja Ignjatović, redovna profesorka
154. Tamara Klikovac, redovna profesorka
155. Tamara Zarić, istraživač-pripravnik
156. Tatjana Cvjetićanin, redovni profesor
157. Tatjana Vukosavljević Gvozden, redovna profesorka
158. Teodora Radišić, docent
159. Tijana Nikitović, istraživačica-saradnica
160. Vera Backović, vanredna profesorka
161. Vera Spasenović, redovni profesor
162. Verislava Barudžija, bibliotekar
163. Vesna Dimitrijević, redovna profesorka
164. Vesna Milošević, stručni saradnik
165. Violeta Orlović Lovren, redovni profesor
166. Vladeta Milin, docent
167. Vladimir Mihajlović, vanredni profesor
168. Vladimira Ilić, docent/naučni saradnik
169. Voin Milevski, vanredni profesor
170. Vukašin Zorić, asistent
171. Zora Jovanović, diplomirani pravnik
172. Zoran Pavlović, redovni profesor
173. Zorana Pešić, istraživač-pripravnik
174. Zorica Ivanović, docentkinja
175. Zorica Kuzmanović, docent
176. Zorica Milošević, docent
177. Zorica Šaljić, vanredni profesor
178. Željka Manić, docent
179. Živka Krnjaja, redovni profesor
180. Isidora Jarić, redovna profesorka
181. Monika Jovanović, docentkinja
182. Kaja Damnjanović, vanredna profesorka
183. Bojan Ljujić, docent i naučni saradnik
184. Katarina Ostojić, asistent
185. Danijela Petrović redovana profesorka
186. Boris Popov, vanredni profesor
Oko 500 ljudi blokiralo je danas u podne prometnu raskrsnicu kod Železničke stanice u Novom Sadu, u neposrednoj blizini mesta nesreće u kojoj je stradalo 14 ljudi a troje veoma teško povređeno.
Građani su na raskrsnicu postavili crveno bele trake, dok saobraćajna policija na pojedinim punktovima usmerava saobraćaj u drugim pravcima.
Akciju organizuju omladinske aktivističke grupe “STAV” i “Sviće”, a najavljeno je da će blokade trajati do 18 časova.
Okupljeni nose transparente: “Neću da ćutim”, “Krivi ste, odgovaraćete”, “Kada je previše”, “Iza njihovih ugradnji niču rake”, “Nekada se živelo od Božića do Božića, a sada od tragedije do tragedije”.
Građani na raskrsnici postavljaju i štandove na kojima će se odvijati razne akcije.
Skup je počeo minutom ćutanja i čitanjem imena poginulih
Aktivisti su ponovili zahteve za ostavkama predsednika Vlade Srbije Miloša Vučevića i gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića, zatim krivičnu odgovornost za osobe koje su neposredno učestvovale u rekonstrukciji zgrade Železničke stanice, kao i objavljivanje svih ugovora koji su proglašeni državnom tajnom.
Oni su optužili tužilaštvo da je saučesnik u prikrivanju zločina, jer niko do sada nije osumnjičen za tragediju, niti je tužilaštvo pokrenulo istražni postupak
Aktivistkinje Jelena Božić i Darija Stjepić pozvale su građane da na različitim štandovima postavljenim na raskrsnici ostave svoja pisma koja će bit prosleđena uhapšenim aktivistima, kao i da ostave otiske šaka umočenih u crvenu farbu, ali i da predlože ideje kako bi trebalo nastaviti dalje sa akcijama i pritiscima.
Dodale su da će ispred železničke stanice biti postavljena umetnička instalacija goluba na velikom platnu koji je simbol Novog Sada.
“Ova tragedija i ovaj zločin se ne mogu i nećemo ih zaboraviti, a na nama je ostala jedina odgovornost u ovoj državi”, poručile su one.
Građani nose zastave Evropske unije, zastavu sa natpisom Evromajdan i zastave Novog Sada.
Jelena Stupljanin na protestu u Novom Sadu pozvala građane da budu uporni
Glumica Jelena Stupljanin pozvala je danas građane na protestu u Novom Sadu da ostanu solidarni i uporni u svojim zahtevima sve dok krivci za tragediju u kojoj je 14 ljudi poginulo ne podnesu ostavke i ne budu kažnjeni.
“Mi se svi osećamo grozno, tužno, ogorčeno, besno, očajno. Nalazimo se na grobnici, a ne daju nam da ožalimo ljude, decu koja su ovde poginula”, kazala je Stupljanin na protestu.
Optužila je vlast da nije normalna, jer kiti Novi Sad novogodišnjim ukrasima, što je, kako je navela, jednako kao da kiti grobnicu.
“Odgovorni za tragediju ne snose nikakve posledice, ali nećemo im dozvoliti da nas ubede da je ovo nova realnost”, dodala je ona.
Građani su njen govor prekidali uzvikujući “Ubice, ubice”.
Marčelo u Novom Sadu: Dosta je bilo govora, vreme je za akciju
Muzičar Marko Šelić Marčelo izjavio je danas da više ne veruje u govore na građanskim protestima, već u “akcije”.
“Ništa govori, ništa besede, nego bes. Akcija, akcija, akcija, poput ove danas ovde”, rekao je Marčelo na protestu u Novom Sadu, tokom koje su aktivisti blokirali prometnu raskrsnicu u blizini mesta na kojem je 14 ljudi poginulo a troje veoma teško povređeno, kada se na njih 1. novembra obrušila nadstrešnica sa nedavno renoviranog objekta Železničke stanice.
Dodao je da je vreme da građani kažu: “Kad, ako ne sad”.
“Imamo 14 žrtava, imamo nula uhapšenih krivaca, i imamo nedužne ljude u zatvorima. Pa kad ako ne sad?”, upitao je Marčelo.
Prema njegovim rečima, “to je ljudska dužnost svih nas”
“Ne prebrojavajte koliko nas ima. Verujte u individualnu hrabrost, jer će to na kraju inspirisati kolektivnu hrabrost. Ponavljajte svima: 14 žrtava, nula krivaca, nedužni ljudi u zatvoru”, rekao je on.
Dodao je da mu je čast da danas stoji sa građanima Novog Sada i ocenio da je “život u Srbiji odavno obesmišljen, a ovo što sad gledamo je pokušaj da se obesmili i smrt”.
“Ne dajmo, ne dajmo i ne dajmo!”, poručio je Marčelo.
Oko 500 ljudi blokiralo je danas raskrsnicu kod Železničke stanice
Skup je počeo minutom ćutanja i čitanjem imena poginulih.
Aktivisti su ponovili zahteve za ostavkama predsednika Vlade Srbije Miloša Vučevića i gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića, zatim krivičnu odgovornost za osobe koje su neposredno učestvovale u rekonstrukciji zgrade Železničke stanice, kao i objavljivanje svih ugovora koji su proglašeni državnom tajnom.
Oni su optužili tužilaštvo da je saučesnik u prikrivanju zločina, jer niko do sada nije osumnjičen za tragediju, niti je tužilaštvo pokrenulo istražni postupak
Građani nose zastave Evropske unije, zastavu sa natpisom Evromajdan i zastavu Novog Sada, na kojoj su tragovi crvene farbe, koja simbolizuje krv.
Simptom/Beta