Subota, 27. jun 2026.
potražite Simptom...

Operacija Lažna meta: Kako je Rusija planirala da umeša novo smrtonosno oružje među bespilotne letelice-mamce u Ukrajini

by Leave a Comment

Navodno, fabrika u ruskoj specijalnoj ekonomskoj zoni Alabuga nedavno je počela da proizvodi termobarične bespilotne letelice pored mamaca. Termobarične bojeve glave stvaraju vrtlog visokog pritiska i toplote koji može da prodre kroz debele zidove. Oni usisavaju sav kiseonik na svom putu i ​​imaju zastrašujuću reputaciju zbog povreda nanetih čak i izvan mesta prvobitne eksplozije: kolaps pluća, zgnječene očne jabučice, oštećenje mozga.

“Rusija je smislila plan za mamce krajem 2022. i nazvala ga Operacija Lažna meta, prenosi izvor koji tvrdi da je upoznat sa ruskom proizvodnjom dronova koji je govorio pod uslovom anonimnosti jer je industrija veoma osetljiva.
Ideja je bila da se lansiraju naoružani dronovi zajedno sa desetinama mamaca, ponekad punjenih krpama ili penom, i koje se na radaru ne razlikuju od onih koji nose prave bombe. Ukrajinske snage moraju u deliću sekunde da donesu odluke o tome kako da potroše oskudne resurse da spasu živote i očuvaju kritičnu infrastrukturu”, kaže anonimni izvor.
„Ideja je bila da se napravi dron koji bi stvarao osećaj potpune neizvesnosti kod neprijatelja. Dakle, on ne zna da li je to zaista smrtonosno oružje … ili u suštini igračka od pene“, rekla je osoba. Sa termobaricima, sada postoji „veliki rizik“ da bi naoružani dron mogao skrenuti sa svog kursa i završiti u stambenoj zoni gde će „šteta biti jednostavno zastrašujuća“, rekao je on.

Ruska fabrika dronova
Poslednjih nedelja, mamci su ispunili ukrajinsko nebo na desetine, a svaki se pojavio kao nerazlučivi trag na ekranima vojnih radara. Tokom prvog vikenda novembra, Kijevska oblast je provela 20 sati pod vazdušnom uzbunom, a zvuk zujanja dronova mešao se sa udarima PVO i pucnjavama.

Nenaoružani mamci sada čine više od polovine bespilotnih letelica koje ciljaju Ukrajinu i prema ovom izvoru i Serhiju Beskrestnovu, ukrajinskom stručnjaku za elektroniku čiji crni vojni kombi je opremljen elektronskim ometačima za obaranje dronova.

I nenaoružani mamci i naoružane bespilotne letelice Shahed koje je dizajnirao Iran, grade se u fabrici u ruskoj specijalnoj ekonomskoj zoni Alabuga, industrijskom kompleksu koji je postavljen 2006. godine oko 1.000 kilometara (600 milja) istočno od Moskve da bi se privukla preduzeća i investicije u Tatarstan. Proširio se nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine, a neki sektori su prešli na vojnu proizvodnju, dodajući nove zgrade i renovirajući postojeće lokacije, prema satelitskim snimcima koje je analizirao Asošijeted pres.

Simptom/AP

Ristić sa Žiofreom o razvoju oblasti javnog informisanja i telekomunikacija

by Leave a Comment

Na sastanku je razmatran i Izveštaj Evropske komisije za prethodni izveštajni period u delu koji se odnosi na oblast javnog informisanja i telekomunikacija, saopštilo je danas Ministarstvo informisanja i telekomunikacija.

Ristić je istakao da je od formiranja Vlade u aktuelnom sazivu postignuto nekoliko rezultata u oblasti javnog informisanja i telekomunikacija koje bi trebalo razmotriti u narednom Izveštaju EK za Srbiju.

Simptom/Tanjug

Evropska komisija za Srbiju predviđa solidan privredni rast i pad inflacije

by Leave a Comment

U danas objavljenoj prognozi se ocenjuje da će rast BDP u Srbiji, nakon 4,2 odsto sledeće godine, u 2026. blago porasti na 4,3 odsto. Motor rasta je, kako se navodi, uglavnom domaća lična potrošnja za koju se očekuje da će se u naredne dve godine i povećati, a ujedno je rast podržan i liberalizacijom kreditne politike banaka i porastom potražnje u privredi i domaćinstvima za zajmovima.

Za 2025. godinu za Srbiju se procenjuje pad inflacije sa ovogodišnjih 4,7 odsto na 3,7 odsto, što bi bilo u okvirima ciljane inflacije Narodne banke Srbije od 3 odsto, plus-minus 1,5 procentni poen.

Na izvoz će u Srbiji i dalje negativno delovati slaba inostrana potražnja, za koju se ocenjuje da će se postepeno blago poraviti tokom 2025. i 2026. godine.

U prognozi se, međutim, ocenjuje da će i uprkos takvim globalnim okolnostima Srbija nstaviti da širi svoje izvozno tržište zahvaljujući direktnim stranim investicijama u proizvodnju i njenom razvoju proizvodnih kapaciteta u proteklim godinama. Prognoza Komisije je dobra za uslužni sektor u Srbiji, i to prvenstveno zbog cvetanja IT sektora, poslovnog sektora i turizma.

Istovremeno, ocenjuje se da će spoljnotrgovinski deficit Srbije, koji je 2023. godine iznosio 2,6 odsto BDP, u 2025. godini dostići 5 odsto BDP, što je posledica pojačanog uvoza. Rizik za Srbiju, kako se navodi u analizi, predstavljaju relativno slabe prognoze rasta za njene glavne trgovinske partnere.

Opasnost je i da bi tvrdokorna inflacija mogla da ugrozi kupovnu moć. Domaću tražnju mogla bi da podstaknu ulaganja u organizaciju svetske izložbe EXPO 2027. ali bi ona mogla da donese i nepredvišenog porasta javnih ulaganja.

Evropska komisija konstatuje da u Srbiji tržište rada dobro funkcioniše, da je nezaposlenost smanjena, a ocenjuje se da bi znatno povećanje zarada, koje je 2023. godine iznosilo 14 odsto moglo do 2026. godine da uspori na 7 odsto uporedo sa padom inflacionih pritisaka. Ipak, prognozira se da će rast realnih zarada ostati u značajnoj meri pozitivan.

Budžetski deficit Srbije Komisija za ovu godinu prognozira na 2,9 odsto, a za 2026. i 2027. očekuje da on bude 3 odsto, pri čemu se za 2026. godinu projektuje blagi pad javnog duga sa prošlogodišnjih 48,4 odsto BDP na 48 odsto BDP.

U regionu, rast BDP od 4,2 odsto se za 2025. prognozira i za Crnu Goru, ali se za tu zemlju kandidata za članstvo u EU, posle pada inflacije u svgustu na međugodišnju stopu od 2 odsto, za sledćiu godinu prognozira njen porast. Crna Gora je ove godine do avgusta imala i budžetski suficit od 1,3 odsto, ali su procene da će i tu doći do izvesnih pogoršanja zbog porasta plata, kao i da će zbog otplate dugova doći do porasta udela javnog duga u BDP.

Za Severnu Makedoniju Evropska komisija prognozira rast BDO od 2,6 odsto u 2025. godini, ali i pad inflacije na oko2 odsto. Prognozirani rast BDP Albanije je 3,6 odsto, a i inflacija u granicama ciljanih 3 odsto. Sličan privredni rast kao u Albaniji, od 3,8 odsto, ali i blagi rast inflacije, prognoziran je i za Bosnu i Hercegovinu.

Za Evropsku uniju se u prognozi za sledeću godinu projektuje privredni rast od 1,5 odsto, posle ovogodišnjeg skromnog rasta za koji se očekuje da će na kraju godine iznositi 0,9 odsto. Rast je malo slabiji u zoni evra pa se za ovu godinu prognozira 0,8 odsto a za sledeću 1,3 odsto.

Evropska komisija, međutim, za EU prognozira nastavak pada inflacije koja je ove godine sa prognoziranih međugodišnjih 2,6 odsto više nego dvostruko manja od prošlogodišnjih 6,4 odsto, a u sledećoj godini bi trebalo da se spusti na stopu od 2,4 odsto. Za zonu evra je za sledeću godinu prognozirana stopa inflacije od 2,1 odsto.

Simptom/Beta

Prodaje se redak primerak Aston Martina koji ide i do 317 kilometara na sat

by Leave a Comment

Ovaj automobil inače može da dostigne brzinu i do 317 km/h, a pokreće ga 5,2-litarski „twin turbo“ V12 motor koji proizvodi 690 konjskih snaga.

Pogon je na zadnjim točkovima i ubrzanje do 100 km/h može da dostigne za samo tri i po sekunde.

Inače, ovo je 61. primerak od samo 88 proizvedenih Aston Martin V12 Spidsetera sa otvorenim kokpitom i dva sedišta. Bio je „u rukama“ samo jedne porodice do sada i prešao je samo 46 kilometara.

Budući vlasnik ovog automobila imaće na raspolaganju i prateću opremu: knjižice i par kaciga u zelenoj boji

Motor
5,2l, Twin turbo V12
Brzina
do 317 km/h
Konjske snage
690KS
Obrtaji
755Nm
Broj pređenih kilometara
46km

Dizajn je inspirisan legendarnim Aston Martin DBR1 modelom koji je 1959. godine pobedio na trci „24 sata Le Mana“.

Model DBR1 koga su vozli Kerol Šelbi i Roj Salvadori ostaje ikona automobilske istorije, a ovaj nasledni duh ogleda se upravo u dizajnu V12 Spidsetera. Osećaj je isti, samo su se dizajn i vreme u kome će se ovaj automobil voziti, promenili.

Aston Martin dolazi u mint zelenoj boji, sa belim krugovima na haubi i bočnim stranama automobila i kožnim detaljima. Kacige koje idu uz automobil su takođe u tim tonovima, a ono što posebno privlači pažnju jeste to što nema krov.

Očekuje se da će se prodati do 23. novembra, kada će aukcija biti zatvorena.

Danas je praznik posvećen Svetom velikomučeniku Georgiju – Đurđic

by Leave a Comment

Sveti Georgije ili Sveti Đorđe bio je rimski vojnik u gardi cara Dioklecijana, koji je mučenički stradao tokom progona hrišćana, a u hrišćanstvu se slavi kao Sveti Đorđe.
Proslavlja se dva puta godišnje 6. maja (Đurđevdan) i 16. novembra (Đurđic), a u umetnosti se često prikazuje kako ubija zmaja, odnosno aždaju. Ovog dana praznuje se i prenos moštiju svetog Georgija iz Nikomidije u Lidu Palestinsku, gde je postradao u vreme cara Dioklecijana.

Pre nego što je preminuo, sveti Gergije je zamolio svoga slugu da mu telo odnese u Palestinu, odakle mu je bila majka rodom i gde je imao veliko imanje koje je razdao siromasima, a sluga je tako i uradio.

U vreme cara Konstantina Velikog u Lidi su pobožni hrišćani podigli divan hram posvećen svetom Georgiju, a prilikom osvećenja toga hrama u njega su prenete svetiteljeve mošti.

Ovaj praznik je i slava grada Novog Sada.

Simptom/RTV

Godišnjica Kolubarske bitke i velike srpske pobede u Prvom svetskom ratu

by Leave a Comment

Kolubarska bitka vođena je između srpske i autrougarske vojske od 16. novembra do 15. decembra 1914. godine. Posle velike pobede srpske vojske na Ceru i operacija na Drinskom frontu, srpske armije su se povukle na desnu obalu reka Kolubare i Ljiga. Istovremeno, zauzevši Beograd, austrougarske oružane snage nastavile su napade u reonima Severne i Zapadne Srbije. Posle višednevnih teških borbi, naročito na planini Suvobor, srpska vojska se morala povući na rezervne položaje severozapadno od Gornjeg Milanovca. Time je sužena linija fronta, vojnici su dobili tri dana odmora, a jedinice su dobile neznatnu dopunu ljudstva i dodatnu artiljerijsku municiju. Time je okončana defanzivna faza bitke. Vrhovna komanda i komanda Prve armije, procenile su da je nastupio momenat za protivofanzivu.

Pod komandom Živojina Mišića Prva armija, koja se nalazila na težištu dejstva 3. decembra u 7 sati izjutra započela je iz reona Gornjeg Milanovca tzv. „Rudničku ofanzivu“, opšti napad i za svega dva dana slomila otpor neprijatelja na Suvoboru, potiskujuću austrougarsku Šestu armiju prema Savi. Uporedo sa njom Druga i Treća armija razbile su austrougarsku petu armiju južno od Beograda i, do 15. decembra, proterale je iz Srbije.

Samo tokom borbi 3. decembra zarobljeno je 3 oficira, 400 podoficira i vojnika i 4 topa sa 1000 granata.

Ova sjajna pobeda predstavlja redak primer u istoriji ratovanja da jedna vojska pred konačnim slomom, za kratko vreme organizuje protivofanzivu i porazi neprijatelja.

Simptom/GMpres

Direktor SZO upozorava na rizik od smrtonosnih infekcija izazvanih supermikrobima

by Leave a Comment

“AMR (antimikrobna rezistencija) ne preti da učini manje efikasnim lekove od kojih zavisimo, to se već dešava”, rekao je Gebrejesus, navodi se u saopštenju SZO.

U svom obraćanju na Konferenciji on je rekao da ono o čemu se raspravlja nije samo rizik od smrtonosnih infekcija izazvanih supermikrobima već je upozorio da svake godine zbog infekcija superbakterijama umire 1,3 miliona ljudi.

Simptom/Tanjug

Obeleženo 100 godina Svetotrojičnog hrama ruske pravoslavne crkve

by Leave a Comment

Mitropolit volokolamski Antonije koji je i predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije izjavio je nakon konferencije da mu je velika čast predstavlja Patrijarha Ruske pravoslavne crkve Kirila na “obeležavanju 100 godina ruskog podvorja na srpskoj zemlji”.

Rekao je da su se na današnjoj konferenciji čuli zanimljivi referati o istoriji izgradnje te crkve i “sudbini Rusa koji su tokom istorije bili prinuđeni da napuste svoju zemlju i utočište nađu u Srbiji”.

“Prihvaćeni su s ljubavlju i dobili su mogućnost da naprave svoj hram, da se mole na svom jeziku. Svetotrojični hram je most koji sjedinjuje naše sestrinske pravosl crkve koje vezuju najtopliji odnosi”, rekao je mitropolit Antonije i izrazio uverenje da ovo obeležavanje godišnjice biti još jedan veliki doprinos učvršćivanju odnosa naroda i crkava.Ministar bez portfelja Nenad Popović, zadužen u Vladi Srbije za međunarodnu ekonomsku saradnju i društveni položaj crkve u zemlji i inostranstvu, podsetio je da je pre 100 godina u tom ruskom hramu u Beogradu održana prva liturgija na Malu gospojinu i na njoj su bili zajedno Rusi i Srbi.

“Zajedno su ga i gradili i od tad do danas Svetotrijični hram koji se nalazi iza Crkve Svetog Marka, postao je mesto duhovne bliskosti ruskog i srpskog naroda. Ovaj hram simbolizuje duhovnu bliskost, bratske odnose ruskog i srpskog naroda, nema u svetu dve bliskije crkve, ne postoje dva bliža naroda negošto su Srbi i Rusi, tako je bilo kroz vekove, tako je danas i biće ubuduće”, rekao je Popović.

On je ocenio da su ogroman dorinos razvoju Srbije dali Rusi koji su došli posle Oktobarske revolucije u Beograd u kojem je živelo 100 hiljada ljudi, a došlo je više od 30 hiljada Rusa, među kojima inženjeri, arhitekte, lekari, oficiri, slikari, naučnici koji su dali svoj doprinos.

Popović je rekao da su Srbija i Rusija zajedno prolazile kroz nedaće, da su zajedno izdržale ratove i da je Rusija bila uz Srbiju i 1999. godine za vreme NATO agresije, a i sada je, kada su, kako je rekao, “hteli da Srbe proglase genocidnim”.

“Rusija danas štiti i Kosovo i republiku Srpsku”, rekao je ministar.

Simptom/Beta

Violinista Anre Rieu održao koncert u prepunoj Beogradskoj areni

by Leave a Comment

Rieu je koncert počeo pozdravom na srpskom “Dobro veče”, a potom je na engleskom jeziku nastavio, primetivši da su prošle dve godine od kako su bili ovde, a u međuvremenu su odsvirali nekih 90 koncerata širom sveta.

“Svake večeri imamo isti ritual posle koncerta. Sednemo uz čašicu vina ili dve. Pa odemo u hotel. Odem do sobe, skinem se, obučem pidžamu, legnem u krevet, navučem pokrivač i gde god da sam na svetu razmišljam – o Beogradu, naravno”, našalio se muzičar.

Rieu je ocenio da je u Beogradu “najbolja publika na svetu”, da bi potom nakratko zaustavio nastup, pošto je nekoliko posetilaca naknadno došlo i tražilo svoja mesta u prvim redovima partera.

“Kasnite!?”, primerio je Rieu, poznat kao “Kralj valcera”, izazvavši salve smeha u dvorani.

Napomenuvši da u njegovom orkestru ima 16 nacionalnosti i da čuje mnogo jezika iza sebe, posebno španskog, Rieu se opkladio da ga svi u dvorani tečno govore – navevši prisutne da uzvikuju tokom izvođenja – “Ole!”.

Tenori Geri Benet, Bela Mavrak i Serž Boš izveli su niz arija, među kojima čuvenu “Nessun dorma” Đakoma Pučinija, a Rieu je tačno “predvideo” da će nakon što je čuju stojećim ovacijama muzičare nagraditi čitava dvorana.

Duhovita obraćanja Rieua prevodila je stojeći nedaleko od njega na pozornici televizijska voditeljka Maja Nikolić, koja se na trenutke suzdržavala od smeha, kao pri najavi “Šeherezade”.

Mladu holandsku pevačicu Emu Kok je najavio kao vrlo hrabru osobu koja nastupa uprkos hroničnoj bolesti, a posetioci su pozdravili stojećim ovacijama njeno moćno izvođenje francuske šansone “Voila” i pop hita Majkla Džeksona “Heal The World”.

Nakon teme iz filma “Most na reci Kvaj”, Rieu je pokušao da prebroji ko je od posetilaca iz Beograda, a ko iz drugih mesta, dobivši povike ljudi iz Crne Gore, Nemačke, Bosne i Hercegovine, Rusije i drugih krajeva.

“Često me pitaju u čemu je moja tajna, kako biram muziku, saradnike, soliste? Srcem. Znam kad me dirne komad muzike siguran sam da će i vaše srce”, poručio je muzičar.

Sopran Ana Majhzrak je izvela “Think of Me” iz “Fantoma iz opere” Endrjua Lojda Vebera, a Rieu je naglasio da ju je odabrao kao najbolju na audiciji iz gomile odličnih pevačica.

“Pitaju me, nije li zamorno biti svaki dan u drugom gradu? Nimalo! Mi smo prijatelji, dobro se zabavljamo, ne samo na sceni nego tokom putovanja, u autobusu, avionu, hotelu i…baru”, otkrio je Rieu.

U jednom baru, devojka iz hora, Grkinja Kristina Petru, zapevala je, kako se prisetio Rieu, pesmu na grčkom i svi gosti sa njom, pa je odlučio da ina i na koncertima izvodi “Ta Pedia Tou Pirea”, koju je oduševljena beogradska publika večeras ispratila aplauzima u ritmu.

Zatim je Ukrajinka Ana Reker izvela laganu, dirljivu pesmu iz njene zemlje “Nič jaka misečna”, za koju je dobila dugotrajni aplauz, a tako je za svoj nastup potom nagrađena i sopran Mikaela Este.

Dok je orkestar izvodio temu za španske koride “Espana Cani”, kroz parter je prošetao veliki kostimirani bik, koji je podigao sa stolice i pojurio ženu potpuno odevenu u crveno, povremeno prskajući iz nozdrva, izazvavši smeh posetilaca.

Podsetivši da nije slučajno nazvao svoj orkestar po Štrausu, koji je “usrećio toliko ljudi svojom muzikom”, Rieu je najavio “valcer svih valcera na svetu” – “Na lepom plavom Dunavu”, uz koji su pojedini parovi u dvorani ustali i zaplesali.

Koncert su dodatno začinile raskošne, raznobojne večernje i balske haljine solistkinja, članica orkestra i hora, kao i umešnost muzičara, koji su savršeno pratili svaku zapoved Rieua, posebno kad je bilo potrebno iznenada “zakočiti” u izvođenju valcera i zbuniti plesače.

“Uvek kada sviraju ulože svu svoju energiju i uvek sviraju svim srcem”, napomenuo je Rieu izmamivši veliki aplauz za svoje muzičare.

Pred kraj, orkestar, hor i svi solisti izveli su po Rieu “najlepšu muziku ikad komponovanu” – Hendlovu “Aleluja”, koja je “očaravajuća, radosna i budi nadu u budućnost”.

“Šta god se desi u životu verujte u moć muzike. To je najveće bogatstvo u životu. Uvek će biti uz vas u životu i pomoći će vam u teškim trenucima. Siguran sam u to”, poručio je Rieu.

Primetivši da su “imali divno veče u Beogradu”, Rieu i orkestar su odsvirali “Radecki marš”, praćeni pljeskanjem u ritmu posetilaca i padanjem balona sa plafona dvorane.

Muzičari su počeli da se opraštaju od posetilaca arijom iz opere “Karmen” nazdravljajući se vinom, šampanjcem i pivom.

A onda su nastavili koncert na zahtev posetilaca, zasviravši rokenrol klasik “Tutti Frutti” Litl Ričarda I evergrin “Can’t Help Falling In Love” Elvisa Prislija.

Rasplesavši prisutne sa “Grkom Zorbom”, usledio je moćan glas Dorone Alberti u disko hitu “I Will Survive” i pop klasiku “Life Is Life”, uz koje je poskakivao i Rieu.

Nakon dvočasovne odlične svirke kraj je stigao uz rasplesani italijanski hit “Marina”.

Simptom/Tanjug

 

Svaka četvrta inovativna firma u Srbiji vrednija od milion evra

by Leave a Comment

„PКS je podržala ove mlade ljude da budu još bolji i uspešniji i uvek ćemo biti uz njih“, rekao je predsednik PКS Marko Čadež u Nacionalnom paviljonu Srbije. Najavio je da će u naredna tri dana srpski paviljon posetiti vodeći ljudi kompanija kao što su Google, Meta, Black Rock i druge.

„Posetiće nas i Pedi Кosgrejv, čovek koji je napravio Web samit i već nekoliko puta u javnosti je hvalio Srbiju i njena dostignuća na polju inovacija i startap ekosistema“, rekao je Čadež.

 
Podsetio je da je Srbija treća zemlja u svetu, posle Nemačke i SAD, po broju inovativnih kompanija koje predstavlja na toj najvećoj konferenciji za inovacije u svetu

„Potrebni su nam web samiti, što više događaja na kojima ćemo povezivati naša tehnološka rešenja sa ljudima koji od toga umeju da naprave globalni proizvod koji može da bude sutra bilo gde na svetu uspešan, jedinstven i praktično nešto što će se koristiti u celom svetu“, poručio je Čadež.

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović posetila je nacionalni paviljon i srpsko „ostrvo“ na Web samitu i ocenila da je događaj sjajna prilika da se predstavi inovacioni ekosistem Srbije i da se za domaće inovativne kompanije obezbede investitori.

„Startap ekosistem u Srbiji raste, imamo više od 800 startap kompanija. Skoro 25 odsto kompanija ima vrednost preko milion evra. Međutim, to nije dovoljno. Mi smo ovde da naučimo kako te startap kompanije da privuku dodatne investicije i da povećamo ukupnu vrednost startap ekosistema u Srbiji“, rekla je Begović novinarima.

Istakla je da je od 2021. uvećan broj ljudi koji rade u startap ekosistemu u Srbiji za tri puta, sa 2.000 na više od 7.000 radnih mesta

„To su jako dobro plaćena radna mesta, a namenjena visoko obrazovanim ljudima, pozicije otvorene i za naučnike koji su iz svojih naučnih institucija otvorili startap na osnovu neke svoje dobre ideje, na osnovu svoga znanja. Naš cilj je da uvećavamo vrednost ekosistema startapa u Srbiji, a samim tim uvećavamo i ekonomsku vrednost čitave naše ekonomije“, naglasila je ministarka.

Savetnik u PКS za razvoj startap ekosistema Nebojša Bjelotomić je istakao je da je Web samit u Lisabonu veoma važan događaj za domaće kompanije i najreferentnija konferencija u toj oblasti koja okuplja više od 70.000 ljudi godišnje.

„Važno je da se tu vidimo. Bitno je da naši startapi dobiju vidljivost kod potencijalnih investitora, klijenata i partnera. To je trka u kojoj moramo da se vidimo. Ovaj organizovani nastup i skoro 60 kompanija, jako je bitan za podizanje vidljivosti startapa, ali i celog srpskog ekosistema koji je proteklih godina značajno rastao. Broj startapa je uvećan blizu pet puta od kovida“, rekao je Bjelotomić.

Simptom/Beta

Vučević sa Đurićem obišao grobove stradalih i njihove porodice u Kaću

by Leave a Comment

“Bez reči. Samo jecaji i tuga koja ne jenjava. Nedostajete u svakom satu, u svakom danu. Ništa ne može da nadoknadi gubitak sa kojim žive članovi porodica tragično stradalih Mileve, Milice i Sanje. Uvek ćemo biti tu da saosećamo, da pružimo pomoć kakva god da je potrebna, a bol će ostati večna”, naveo je Vučević na svom nalogu na Instagramu, uz fotografije.

On je još jednom, u ime Vlade Srbije i u svoje lično ime izrazio najdublje saučešće porodicama nastradalih u nesreći kada se urušila nadstrešnica železničke stanice.

Simptom/Tanjug

U Novom Sadu održan skup podrške uhapšenima: „Sloboda za sve, slobodan um se ne pokorava“

by Leave a Comment

Na skup je pozvala opoziciona grupa građana „Mišini heroji“, čiji je lider, odbornik u Skupštini grada, Miša Bačulov u pritvoru.

Kako su precizirali, skup „Sloboda za sve“ organizuje se „protiv lošeg pravosuđa, gde je nevin čovek na izdržavanju kazne na Klisi, dok odgovornih za 14 mrtvih duša i troje u teškom stanju, još uvek nema“.

Dodali su da je skup posvećen ne samo Bačulovu, već i „svim nepravedno optuženim građanima, slobodnim advokatima, slobodnom sudu i svim slobodoumnim i mislećim ljudima“.

Simptom/N1

Copyright 2024
O nama Impresum Kontakt