Aleks Dejvis, profesionalni ronilac, ribolovac i turistički radnik na Barbadosu, poslao je jedan prsten potpuno nepoznatom čoveku.

Tokom nedelje u kojoj nije bilo mnogo posla, Dejvis je proveravao veb-kamere koje su pokazivale mesto za koje je bio zainteresovan nakon što je tuda protutnjao uragan Beril, ranije ove godine.

„Dakle, podvodna područja koja su bila poput prelepih peščanih plaža, odjednom su su se pretvorila u ogoljene stene. Imajući to na umu, razmišljao sam o područjima gde želim da odem, a gde je mnogo peska naneto dejstvom uragana“, priča ronilac.

Koristeći detektor metala, Dejvis je prvo naišao na uobičajen ulov – zarđale eksere, čepove i novčiće. Međutim, tada je primetio nešto zanimljivo u vezi sa novčićima.

„Bili su iz 70-ih i 80-ih godina i polako sam shvatao da sam u zoni u kojoj očigledno ima mnogo starih stvari“, rekao je Dejvis. Onda je njegov detektor metala počeo da se oglašava drugačijim zvukom. Znajući da je to signal za zlato, počeo je da kopa.

Nakon što je prosejao nekoliko slojeva peska, mrtvih korala i stena, Dejvis je iskopao prsten sa tamnocrvenim kamenom. Dok je još bio pod vodom, ronilac je primetio da prsten nije korodirao, kao i da ima žig draguljara, što znači da je napravljen od čistog zlata.

Kada se vratio na kopno, uvećao je gravuru i otkrio reči „Mekmaster univerzitet 1965.“ i inicijale „FMP“.

„Kada sam to video, pomislio sam: ’Ovde definitivno ima dovoljno informacija da pokušam da prsten vratim vlasniku. Imamo školu, imamo matursku godinu, imamo tri inicijala“, objašnjava ronilac.

Lov na vlasnika
„Dejvis je odmah pretražio sajt Univerziteta Mekmaster i poslao upit o opštem alumni imejlu Univerziteta“, naglasila je Karen Mekvig sa tog Univerziteta. U mejlu je opisano kako je Dejvis otkrio prsten i lične podatke koji su ugravirani na njemu, a mogli bi pomoći Univerzitetu da identifikuje njegovog vlasnika.

Nastojanje ljudi da se ponovo povežu sa starim prijateljima je sasvim uobičajeno, ali ovaj zahtev je bio neobičan. Molba za univerzitetskog alumni koordinatora je bila da pomogne u pronalaženju nekoga sa inicijalima FMP.

Potraga je ubrzo ukazala na Frederika Morgana Periga i Univerzitet ga je odmah obavestio.

„Srećom, Morgan je zaista dobar bivši student koji je nastavio da deli svoje podatke sa Univerzitetom nakon svih ovih godina. Dakle, to je bila druga briga koju smo imali – 1965. godina je bila dosta davno. Da li je ta osoba još uvek živa?“, rekla je Karen Mekvig koja je inače zadužena za pitanja koja se tiču bivših studenata.

Prema njenim rečima, Perigo je bio zapanjen kada je čuo da je prsten pronađen. Perigo je objasnio Mekvigovoj kako je izgubio prsten 1977. godine, kada je bio na porodičnom putovanju na Barbados. Njegovog sina je oborio talas i kada je zgrabio ruku dečaka kako bi ga izvukao iz vode, prsten mu je samo skliznuo sa prsta i nestao u moru.

Prsten je stigao u idealnom trenutku
Univerzitet je potom Perigove kontakt informacije prosledio Dejvisu koji je ubrzo kontaktirao vlasnika prstena. Morgan Perigo je zahvalio Dejvisu i ispričao mu kako je izgubio prsten, ali je podelio još jedan neverovatan detalj.

„Ova priča jednostavno ne može biti bolja. Ne samo da smo prsten našli nakon 47 godina na dnu mora, našao sam ga, znate, nedelju dana pre njegovog rođendana“, naglasio je ronilac.

Dejvis je zamotao prsten i poslao ga kao ubrzanu međunarodnu isporuku da bi stigao kod Periga pre njegovog rođendana.

„Taj prsten je bio pod vodom 47 godina, tako da sam uveren da se odavno oprostio od njega i zaključio da je zauvek nestao“, rekao je Dejvis.

Ronilac Aleks Dejvis čitavo iskustvo sa prstenom vidi kao zadivljujuće i voleo bi da doživi da ponovo pronađe nešto za čijim bi vlasnikom tragao.

Simptom/RTS