Specijalno tužilaštvo je 30. septembra 2022. godine podnelo potvrđenu izmenjenu optužnicu protiv Tačija, Veseljija, Krasnićija i Seljimija u 10 tačaka, koja ih tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene u nelegalnim pritvorima tzv. OVK na KiM i u Albaniji.
Oni su optuženi da su ljude neosnovano lišavali slobode, mučili i ubijali.
Simptom/Tanjug
Pod ruševinama je ostalo još šestoro ljudi, a na licu mesta je više od 60 spasilaca.
Dvospratnica u Savijanu srušila se jutros nešto posle 8 časova, a urušavanju je prethodila strašna eksplozija, kako se veruje, plinske boce.
Do eksplozije je najverovatnije došlo u stanu na 2. spratu, u kojem je živela jedna baka.
U trenutku tragedije, u zgradi je bilo više ljudi, uključujući i porodicu sa troje dece, starih 2, 4 i 6 godina. Na lice mesta su odmah stigli pripadnici policije i vatrogasci, koji su krenuli da raščišćavaju ruševine u potrazi za preživelima. Nekih sat vremena nakon eksplozije iz ruševina izvukli oca i dvogodišnje dete i oni su u teškom stanju prebačeni u bolnicu.
Nekih sat vremena kasnije pronašli su telo četvorogodišnje devojčice, a potom i telo njenog dve godine starijeg brata. Kako javljaju mediji, pod ruševinama je ostalo još šestoro ljudi, a na licu mesta je više od 60 spasilaca.
Prema prvim informacijama, od siline eksplozije drugi sprat zgrade se odmah srušio, a ostatak konstrukcije je ubrzo popustio pod teretom.
B92
Miningwatch Portugal/Unsplash
Prvo je u maju počela sa radom fabrika litijumskih baterija kompanije “Volklek” u Koventriju, dok verovatno do kraja godine firma “Agratas” počinje sa izgradnjom “gigafabrike” baterija za vozila luksuzne marke Jaguar u Somersetu.
Ipak, najveći zamajac britanskoj tranziciji na obnovljive izvore energije će dati poduhvat koji je proglašen “projektom infrastrukture od nacionalnog značaja”, a reč je o rudnicima litijuma u Kornvolu, na krajnjem jugozapadu ostrva.
Naime, u istom regionu kopaće čak dve kompanije, koje su 2017. godine počele sa istražnim radnjama, a prvi korak 2023. godine je napravila kompanija “British Lithium”, koja će kopati u saradnji sa kineskom kompanijom “Imerys”, dok poslednje informacije govore da su “Cornish Lithium” i “HELM AG” takođe potpisale Memorandum o razumevanju, za iskopavanje u drugom rudniku.
Zašto baš Kornvol?
Kornvol, koji je bogat prirodnim resursima, spreman je da igra ključnu ulogu u energetskom prelasku sa fosilnih goriva na čistu i obnovljivu energiju. Pored georesursa (geotermalnih i mineralnih) i bogatog rudarskog nasleđa, postoji potencijal za obnovljivu energiju vetra i sunca, navodi kompanija “Cornish Lithium” na svom sajtu.
Ono što je u fokusu u ovom trenutku su georesursi i mogućnost za odgovornu ekstrakciju u Velikoj Britaniji s obzirom na to da je Odeljenje za međunarodnu trgovinu označilo “Cornish rudarstvo” i pružaoce usluga kao “priliku sa velikim potencijalom”, a lokalne zajednice i nacionalna vlada su izrazile podršku novoj, ekološki odgovornoj industriji ekstrakcije metala u ovom britanskom okrugu, piše kompanija.
Inače, Kornvol je jedan od geološki najperspektivnijih regiona Velike Britanije i ima bogato rudarsko nasleđe koje datira još iz bronzanog doba, kada je otkriveno da unos malih količina kalaja u bakar olakšava preradu, u odnosu na procese prerade sa čistim bakrom.
Između 1700. i 1914. region je bio ključan u razvoju industrijskih revolucija i samim tim engleske industrijske ekonomije. U početku su obrađivana aluvijalna ležišta kalaja, ali kada se tehnologija poboljšala, došlo je do prelaska na podzemnu eksploataciju mineralizovanih ležišta da bi se eksploatisala bogata ležišta kalaja i bakra.
U 18. veku, “Kornubijsko rudno polje” je bilo centar rudarskog sveta – proizvodilo je više bakra i kalaja nego bilo koji rudnik u svetu. Njegova dominacija se nastavila sve do početka 20. veka, kada su počele da padaju cene metala, a jeftiniji proizvodi rudnika širom sveta su zavladali tržištem.
Iskopavanje kalaja trajalo je duže od ostalih proizvoda, ali je pad cene kalaja 1990-ih doveo do zatvaranja rudnika “South Crofty”, poslednjeg operativnog rudnika metala u Kornvolu, 1998. godine.
Međutim, nedavno je jugozapad Velike Britanije počeo da oživljava industriju vađenja metala. Naime, stari rudnici su zatvoreni zbog pada cena metala, a ne zbog nedostatka rude, a moderne tehnike istraživanja ranije nisu korišćene u regionu – što sugeriše da “Kornubijsko rudno polje” još uvek ima mnogo potencijala.
Značaj Kornvola i njegovih rudnik, kao nekadašnje svetske prestonice rudarstva, ogleda se i u činjenici da je on bio dom mnogih izuma i naučnih institucija, uključujući prvi motor na parni pogon, tj. parne mašine visokog pritiska, koji je izmislio Ričard Trevitik, učenik Kemborn škole rudarstva.
Rođen u Kornvolu, Trevitik je postao rudarski inženjer i njegov ceo život i rad su bili vezani za rudnike, samim tim i njegovi izumi. Bio je jedan od pionira i osnivača drumskog, ali i železničkog saobraćaja na parni pogon. Osim prvog motora na parni pogon, stvorio je i prvu potpunu radno sposobnu železničku parnu lokomotivu, koja je 21. februara 1804. bila prva lokomotiva u svetu koja je železničkom prugom izvukla teret duž deonice od rudnika gvožđa do obližnje željezare u Velsu.
“Vodeće litijumsko čvorište” za 500.000 električnih vozila godišnje iz samo jednog rudnika
Nakon što je Prva industrijska revolucija praktično zaokružena u Kornvolu Trevitikovim izumima, ovaj region sada ima priliku da postane zamajac britanske energetske revolucije, započinjući lanac vrednosti nezavisno od spoljnih uticaja.
Naime, pre poslednjeg potpisanog memoranduma o razumevanju između “Cornish Lithium” i “HELM AG”, prošle godine je kompanija “British Lithium” potpisala dogovor o saradnji sa “Imerys”, kompanijom koja se inače bavi iskopavanjem gline, za projekat u istom regionu.
Kompanija, kako je preneo BBC, ima za cilj da upravlja “vodećim litijumskim čvorištem” u Velikoj Britaniji, njihov cilj je da snabdevaju 500.000 električnih automobila litijumom godišnje do kraja decenije.
Potpisani sporazum bi potencijalno mogao da stvori najmanje 300 direktnih radnih mesta, kažu kompanije, a procenjuje se da ima dovoljno resursa da bi životni vek rudnika mogao da premaši 30 godina i da proizvodi 20.000 tona litijum-karbonata godišnje.
Ovo bi zadovoljilo otprilike dve trećine procenjenih britanskih potreba za baterijama do 2030. godine, a Vlada Velike Britanije je ranije priznala hitnu potrebu za proizvodnjom baterija za električna vozila u zemlji kako bi se osigurala budućnost automobilske industrije.
Portparol ovog projekta u Kornvolu rekao je da se bušenja i istraživanja vrše od 2017. godine i da su razvijeni proces i pilot postrojenje. Projekat je dobio finansijsku podršku od “Innovate UK” i “Automotive Transformation Fund”, programa za podršku elektrifikaciji vozila i njihovih lanaca snabdevanja u Velikoj Britaniji.
Mark Hjuson, lider kompanije “Imerys” u Velikoj Britaniji, objasnio je kako se litijum proizvodi iz kamenoloma granita.
“Uzimamo zdrobljeni materijal, prolazimo kroz niz mehaničkih procesa koji ga prosejavaju, a to stvara koncentrat. Tada možemo da uzmemo taj koncentrat, pomešamo ga sa drugim materijalima i napravimo oblik peleta, koji zatim pečemo na veoma, veoma visokoj temperaturi. To stvara i ekstrahuje litijum i dovodi ga u oblik rastvorljiv u vodi – onda smo u mogućnosti da preradimo ono što onda može da ide proizvođačima baterija”, objasnio je Hjuson proces prerade tvrde rude.
Roderik Smit, predsednik “British Lithium-a”, opisao je projekat kao “ključnu prekretnicu” i za kompanije i za industriju litijumskih baterija dok je Sekretar za poslovanje i trgovinu Kemi Badenoh rekao kako će projekat kroz saradnju “Imerys-a” i British Lithium-a” ojačati domaću proizvodnju i snabdevanje preko potrebnim litijumom.
“Ovo zajedničko ulaganje između Imerys-a i British Lithium-a će ojačati naše domaće snabdevanje kritičnim mineralima, što je od vitalnog značaja za razvoj napredne proizvodne industrije u Velikoj Britaniji i pomoć u stvaranju radnih mesta u budućnosti”, rekao je on.
Projekat je dobio i podršku lokalne zajednice, te lokalnih visokih dužnosnika, poput Luise Gardner iz Saveta Korvnola, koja je zadužena za ekonomiju, koja je rekla da je ovo “uzbudjujući razvoj događaja za naše stanovnike i našu privredu”.
“Ovo je ogromno za Kornvol u smislu radnih mesta i ekonomskog rasta, kao i za naglašavanje ključne uloge Kornvola u snabdevanju resursima neophodnim za energetsku tranziciju. U Kornvolu smo u jakoj poziciji, zbog mogućnosti poput ove najavljene danas, da maksimalno iskoristimo naše prirodne resurse kao što je litijum, ali i energiju vetra iz Keltskog mora i geotermalnu energiju”, rekla je ona o potencijalima regiona.
Rudnik “Cornish lithium-a” će proizvoditi 8.000 tona litijum-hidroksida godišnje i generisati 15 milijardi funti profita od 2030.
“Cornish Lithium” je prošle godine, pre dogovra sa “HELM AG”, objavio da je obezbedio početnu investiciju od više od 53 miliona funti za jačanje lanca snabdevanja litijuma u Velikoj Britaniji, potvrdili su njeni šefovi i vlada, preneo je BBC.
U ovaj projekat je po prvi put odlučila da investira i Infrastrukturna banka Velike Britanije, koja u ovom poslu predvodi paket finansiranja, što je njena prva direktna investicija u kapital, a ostali investitori su “Energy & Minerals Group” (EMG) i najveći postojeći institucionalni akcionar “Cornish Lithium-a”, “TechMet”.
Vlada Velike Britanije je saopštila da će finansiranje “podržati razvoj lanca snabdevanja kritičnim mineralima u Velikoj Britaniji i ubrzati rast ka komercijalnoj proizvodnji litijuma, što je od vitalnog značaja za tranziciju Velike Britanije na nultu vrednost ugljen-dioksida”.
Tada je navedeno da “Cornish Lithium” planira da ekstrahuje litijum iz tvrde stene u prenamenjenoj jami kineske gline u Trelavur Daunsu u Kornvolu, a takođe je rečeno da je namera kompanije da proizvodi oko 8.000 tona godišnje litijum-hidroksida za baterije.
Procene tržišne vrednosti industrije litijuma variraju, a jedan od izveštaja predviđa globalni prihod od skoro 19 milijardi dolara (15 milijardi funti) do 2030. godine, pokazuju podaci kompanije.
Džon Flint, iz Britanske infrastrukturne banke, povodom odluke banke da se upusti u posao ulaganja u ovu kompaniju da globalna ponuda litijuma trenutno daleko zaostaje za potražnjom.
“Globalno je ponuda litijuma daleko nadmašena potražnjom, a ipak u Velikoj Britaniji ono ostaje tržište u nastajanju. Naša investicija će u velikoj meri ubrzati domaću proizvodnju minerala koji je ključan za budućnost proizvodnje baterija za električna vozila i dekarbonizaciju transportnog sektora”, rekao je Flint.
Tadašnji ministar finansija Endrju Grifit rekao je da sporazum odgovara ambicijama Velike Britanije u isključenju ugljen-dioksida iz auto-industrije i industrije uopšte.
“Projekat pokreće ekonomiju Korniša…ali je takođe veoma važno da se obezbedi snabdevanje mineralima na nacionalnom nivou”, rekao je on.
Osnivač i izvršni direktor kompanije “Cornish Lithium”, Džeremi Vrathol, rekao je da je oduševljen investicijom “institucionalnih investitora sa finansijskim snagama da dovedu naš projekat do komercijalne proizvodnje”.
“Ovo finansiranje će nam omogućiti da razvijamo naš projekat ekstrakcije litijuma iz tvrde stene u Trelavuru do statusa spremnog za izgradnju, kao i da završimo inženjerske radove potrebne za izgradnju postrojenja za ekstrakciju geotermalnih voda u demonstracionom obimu”, dodao je Vrathal.
Simptom/Euronews Srbija
Može se dobiti ishranom, ali kao dodatak ishrani je dobrodošao jer ne možemo uvek da dobijemo dovoljnu količinu.
Magnezijum “podržava” mišiće, odgovoran je za rad srca, poboljšava san i mentalno zdravlje. Doziranje je važno, kao i vreme uzimanja – ako ga konzumiramo kao dodatak ishrani.
Izvori magnezijuma u hrani su, na primer: bademi, indijski orah, banane, tofu, grašak, brokoli, semenke lana i bundeve, susam i suncokret, a ima ga i u krompiru, čak i u čokoladi…
Najbrži način da primetite nedostatak magnezijuma je kada osetimo grčeve mišića, slabost i umor.
Kalcijum nije dovoljan, magnezijum doprinosi boljem metabolizmu, čime se sprečava osteoporoza, odnosno održava gustina kostiju. Magnezijum takođe pomaže u regulisanju nivoa šećera u krvi, što je posebno važno za osobe sa dijabetesom, ili one sklone njemu.
Važan je i za krvni pritisak, održava protok arterija, a pomenuti mineral pomaže i kod nesanice i poremećaja sna.
Sa njim se lakše prevazilazi čak i predmenstrualni sindrom jer može da smanji grčeve, nadimanje, promene raspoloženja…
Kada ga piti: ujutru, usred dana ili uveče?
Ne postoji univerzalno pravilo, naime, mnogo zavisi od razloga zašto ga uopšte pijemo. Na primer, ako je naš cilj da poboljšamo san i opustimo se, onda je idealno vreme pre spavanja.
Ako, pak, noću patimo od grčeva u mišićima, veče je takođe pravo vreme za dodatak magnezijuma.
Međutim, ako želimo da imamo energiju tokom dana, mišiće bez bolova i dobro varenje, bolje je da ga uzimamo ujutru. Nije pogrešno čak ni dozu podeliti na dve manje, pa magnezijum pijte ujutru i uveče pre spavanja, piše clevelandclinic.org.
Simptom/B92/Slobodna Dalmacija
Tako se u top 20 najmoćnijih svetskih pasoša nalaze pretežno evropske zemlje.
Singapur se popeo na vrh liste najjačih pasoša na svetu, zbacivši tako Španiju sa prvog mesta
Uprkos tom udarcu za zemlju, evropske nacije, uključujući Španiju koja je sada pala na drugo mesto, čine ostatak prvih pet mesta najjačih pasoša na svetu.
“VisaGuide World” obavlja rangiranje koje se smatra jednim od najpouzdanijih u industriji putovanja, zajedno sa Henlei pasoškim indeksom.
Kompanija procenjuje pasoše 199 zemalja i teritorija na globalnom nivou i svoje rezultate zasniva na faktorima uključujući pristup bez viza, eVize i globalnu mobilnost. Zatim koristi sopstvenu ocenu značajnosti odredišta (DSS) da bi dodelila jedinstvenu vrednost svakom pasošu, iako se DSS ne otkriva u rangiranju.
Sa ovim sistemom, otkriveno je da je singapurski pasoš zvanično najjači pasoš na celom svetu, sa ocenom 91,27 od mogućih 100.
Španija je na drugom mestu, sa ocenom 90,60. Nju tesno prati Francuska, čiji je rezultat 90,53.
Slede italijanski i mađarski pasoš, koji imaju ocene 90,31 odnosno 90,28.
To je dobra vest za Evropu u celini sa samo još jednom zemljom koja nije na kontinentu, Japanom, u prvih 20.
Naime, Japan zauzima 15. mesto i na istoj je poziciji kao i prošle godine.
Nemačka, Austrija, Holandija, Švajcarska i Austrija zaokružuju prvih 10.
Kako se rangiraju pasoši?
“VisaGuide.World” ispituje broj destinacija kojima vlasnici pasoša mogu pristupiti bez vize, a podaci se objavljuju četiri puta godišnje.
Henli, koji se smatra autoritetom, ima sličan pristup, ali tek treba da objavi svoju rang listu za ovaj kvartal.
“VisaGuide.World” uzima u obzir druge faktore, kreirajući svoj DSS za svaku destinaciju putovanja.
Na taj rezultat utiče vrsta politike ulaska koju svaka zemlja primenjuje. To obuhvata ulazak bez vize, elektronsko odobrenje putovanja (ETA), vizu po dolasku, vize koje je odobrila ambasada e-Visa, putovanja bez pasoša ili zabranjen ulazak.
To znači da bi sledeće rangiranje moglo izgledati veoma drugačije jer zemlje Šengena uvode sistem ulaska/izlaska (EES) i ETIAS ukidanje viza za neke zemlje koje nisu članice EU, a Velika Britanija uvodi svoj ETA.
DSS takođe dodeljuje bodove za BDP zemlje, globalnu moć i razvoj turizma.
Ipak, ne smatraju se svi njegovi kriterijumi jednakim. Bezvizni pristup zemlji sa visokim DSS donosi pasošu više bodova u indeksu nego ulazak u zemlju sa niskim rezultatom.
Činjenica da “VisaGuide.World” ne navodi DSS svake zemlje znači da i drugi faktori mogu uticati na ishod indeksa.
Zašto je Španija pala na drugo mesto na rang listi?
Na poslednjoj rangiranju, vlasnici španskih pasoša mogli su da putuju bez viza u 160 zemalja i teritorija. U septembarskim rezultatima, taj broj je pao na samo 107.
S druge strane, vlasnici singapurskih pasoša ranije su mogli da posete 164 mesta bez vize, ali danas to važi samo za 160.
Iako rangiranje ne kaže eksplicitno zašto je tako, to je brojka koja se redovno menja zbog promene diplomatskih veza, uzajamne politike viza i političke i ekonomske stabilnosti zemalja i teritorija na globalnom nivou.
Međutim, Španija i sve evropske zemlje koje su u prvih 20 imaju korist koju Singapur nema.
Nosioci pasoša ovih nacija mogu da putuju u više od 30 zemalja bez korišćenja pasoša, zahvaljujući postojanju Evropske unije i šengenske zone.
Za ove građane je moguće putovanje samo sa ličnom kartom, što olakšava slobodu kretanja.
Imajući to na umu, možda pad sa prvog mesta na ovoj rang listi ipak neće učiniti previše španskih građana nesrećnim, piše Eupravozato.
Simptom/B92/BizPortal
Africa Facts Zone/X Account
Posebno je pogođen autoput N3 koji povezuje Johanesburg i Durban, a hitne službe pokušavaju da dođu do ljudi koji su bili zarobljeni u svojim vozilima u delovima gde je put zatvoren. Neki su proveli noć u svojim automobilima. Ključni autoput na istoku države jedan je od najteže pogođenih, a nekoliko deonica je zatvoreno, dok su i zaobilaznice neprohodne, rekli su zvaničnici.
„Još nema detaljnih informacija o tome u kakvom su stanju neki učesnici u saobraćaju koje je zadesio jak sneg”, rekla je menadžerka Uprave za naplatu putarine Tanija Dugra.
Trinaest sati blokirani
„Službe za hitne slučajeve su radile bez prekida tokom noći. Pokušavale su da dođu do što većeg broja učesnika u saobraćaju”, kaže Dugra.
Ćebad i obroci su dostavljani nekim zaglavljenim vozačima, saopštila je vlada provincije Kvazulu-Natal.
Kamioni su od petka parkirani pored puta, rekao je za AFP službenik Korporacije za upravljanje drumskim saobraćajem Sajmon Zvejn.
Africa Facts Zone/X Account
„Autobusi koji putuju između provincija zaglavljeni su na benzinskim stanicama oko sedam sati“.
Muhamed Gulam rekao je za kanal Njuzrum Afrika da je proveo noć u automobilu sa svojom decom izvan grada Harismita, oko 270 kilometara jugoistočno od Johanesburga.
„Bili smo blokirani više od 13 sati, bili smo bez hrane. Ne bismo uspeli da se spasimo bez pomoći službi za hitne slučajeve“, rekao je Gulam.
Africa Facts Zone/X Account
Dva metra snega
U nekim oblastima snežni pokrivač ima debljinu i do dva metra, objavili su iz kompanije za bezbednost na putevima “Arrive Alive”.
„Očekuje se više snega, a narandžasta upozorenja su na snazi u nekoliko krajeva zemlje. Ovo je ekstremni slučaj”, rekao je prognostičar Južnoafričke meteorološke službe Lutando Masimini.
Daleko od područja pogođenih smegom, ova retka pojava privukla je jedan broj ljudi da otputuju i da vide sneg. Džastin Nadasem Bejker vozio se tri sata od Johanesburga sa porodicom do Vardena.
„Vožnja je trajala tri sata. Uzbuđeni smo. Prošlo je mnogo, mnogo godina otkako smo videli poslednji sneg“, rekao je Bejker.
Simptom/RTS/France24.com
“Umešan je u proliferaciju tehnologije oružja za masovno uništenje Iranu. Od 2006. godine do danas nezakonito i rutinski je koristio lažne kompanije sa sedištem u istočnoj Kini za prevare američkih banaka, regulatora i klijenata, a često organizuje i nabavku američih i drugih proizvoda dvostruke namene, što je u suprotnosti sa zakonima Sjedinjenih Država i međunarodnim sankcijama uvedenim protiv Irana”, tvrdi Stejt department.
Kako se navodi, Li je “plodan dobavljač” programa balističkih projektila iranskoj vladi, a pored toga, navodno se bavi i zloupotrebom američkih finansijskih institucija za učešće u međunarodnim komercijalnim transakcijama.
U aprilu 2014. godine, Okružni sud Sjedinjenih Država u Južnom okrugu Njujorka podigao je optužnicu protiv Lija, nakon čega je za njim izdat i federalni nalog za hapšenje povodom kršenja međunarodnih Zakona o vanrednim ekonomskim ovlašćenjima, kao i zbog zavere radi pranja novca i zavere za vršenje bankovne prevare, stoji u saopštenju Stejt departmenta.
Prema tvrdnjama američkih vlasti, kineski trgovac oružjem je od 2006. do 2014. godine koristio ogromnu mrežu kompanija, uključujući LIMMT Economic and Trade Company, kako bi iranski program balističkih raketa snabdeo komponentama i materijalima kao što su žiroskopi, akcelerometri, grafitni cilindri, čelik ultra visoke čvrstine i aluminijumske legure visokog kvaliteta. Li je navodno poslovao sa podružnicama Iranske organizacije za vazduhoplovnu industriju i Organizacijom za odbrambenu industriju koje se nalaze pod sankcijama Ujedinjenih nacija.
Li je ponovo bio meta američkih sankcija u maju 2019. godine kada ga je administracija tadašnjeg predsednika Donalda Trampa optužila da je “isporučio Iranu čitav niz materijala potrebnih za konstruisanje balističkih projektila”.
Uprkos tome što američke vlasti u optužnici i saopštenjima ne navode informacije o tome gde se trenutno nalazi Karl Li, prošle godine je objavljen dokumentarni film “Najopasniji trgovac oružjem na svetu” u kojem se iznosi informacija da je Li uhapšen 2019. godine u Nemačkoj i da se nalazi u zatvoru u Kini. Autori u filmu navode i da su američki zvaničnici, koji su ranije govorili o Liju i njegovoj mreži, iznenada utihnuli u vreme njegovog navodnog hapšenja.
Lijeva mreža i dalje funkcioniše?
Međutim, čini se da su Lijeve operacije nastavljene, na šta ukazuje i američka optužnica iz maja 2023. godine kojom Ministarstvo pravde SAD optužuje kineskog državljanina po imenu Sjangđang Ćao za snabdevanje iranskog raketnog programa. Ćao, saradnik Karla Lija, tereti se po devet tačaka optužnice koje se odnose na izbegavanje sankcija, pranje novca i bankovne prevare.
Ćao je navodno zaposlen u “Sinotech Dalian”, jedne od Lijevih kompanija, a u optužnici se navodi da je više od tri godine, od najmanje marta 2019. do septembra 2022. godine, bio uključen u šemu u okviru koje je Sinotech Dalian korišćen za snabdevanje Irana izostatičnim grafitom.
Veruje se da je upravo Sinotech Dalian ključna kompanija u Lijevoj mreži i pod američkim sankcijama je od 2014. godine zbog snabdevanja iranskog programa balističkih projektila. Kompanija je specijalizovana za proizvodnju proizvoda od ugljenika i gafita, koje proizvodi u pogonu od 80.000 kvadratnih metara, a koji se nalazi na periferiji Daljena u Kini.
U optužnici protiv Ćaoa se navodi nekoliko detalja o njihovoj šemi, pa se tako pominju drugi neimenovani pojedinci koji su navodni bili saučesnici, a otkriva se i postojanje još jedne kompanije sa sedištem u Kini “Lexing”. Ćao je navodno koristio američki finansijski sistem kako bi izvršio dva bankovna transfera (jedan 2020. i drugi 2021. godine) od po nekoliko hiljada dolara u vezi sa prodajom izostatičkog grafita, a obe uplate su preusmerene na račune kompanije Lexing u Kini.
Autori dokumentarnog filma posetili su fabriku kompanije “Sinotek Dalijan” u avgustu 2021. godine. Ekipa filma je ušla u objekat kroz otvorenu kapiju i nikog nije našla unutar objekta, već su snimili zarđale mašine i istrošene grafitne šipke. Međutim, čini se da je fabrika tad još uvek bila aktivna, pošto je zvanična kineska evidencija pokazala da je kompanije i dalje bila legalno aktivno 2023. godine, kao i da je u njoj zaposleno najmanje osam ljudi. Istovremeno, satelitski snimak iz oktobra 2021. godine ukazuje na prisustvo kamiona pored skladišta sirovina, koji je verovatno istovario proizvod.
Li i Bliski istok
Priča o kineskom trgovcu oružjem posebno je zanimljiva u kontekstu rata na Bliskom istoku gde, od početka sukoba Izraela i palestinske organizacije Hamas, iranske rakete ne prestaju da preleću granice svih zemalja u regionu, piše Ekonomist. Iran je u aprilu ove godine izveo najveći raketni baraž do sada, ispalivši više od 300 dronova i raketa na Izrael, kao odgovor na izraelski napad na konzulat Irana u Damasku. Istovremeno, iranske rakete koristili su Hamas i libanski Hezbolah za napade na Izrael, jemenski Huti za gađanje brodova u Crveno moru, a milicije u Siriji i Iraku za napad na američke trupe u tim zemljama.
https://www.nin.rs/svet/vesti/57471/kineski-fantom-jedan-od-najtrazenijih-trgovaca-oruzjem-na-svetu
Simptom/NIN
Kako se navodi, Kononenko i Čub su oborili prethodni rekord, koji su do danas držali Rusi Sergej Prokopjev i Dmitrij Petelin i Amerikanac Fransisko Rubio, prenosi RIA Novosti.
Kononenko i Čub su otišli na ISS 15. septembra 2023. na svemirskom brodu Sojuz MS-24 zajedno sa Amerikancem Loralom O’Harom, koji se vratio istim brodom u aprilu sa Rusom Olegom Novickim i prvom kosmonautkinjom Belorusije Marinom Vasilevskom.
Oni će se, zajedno sa američkom astronautkinjom Trejsi Dajson u ponedeljak vratiti na Zemlju, koristeći brod Sojuz MS-25.
Ukupno trajanje leta Kononenka i Čuba biće više od 374 dana, a 59-godišnji Kononenko, koji je trenutno na svom petom putovanju u svemir, prethodno je postao prva osoba koja je van Zemlje provela više od godinu dana.
Simptom/Tanjug
Međutim, ovogodišnja zabava će se održati nedugo nakon smrtonosnog napada na festivalu u zapadnom gradu Solingenu pa će osiguranje biti pojačano.
Bavarski ministar unutrašnjih poslova Joakim Herman je rekao da nije bilo nikakvih pretnji upućenih protiv 189. izdanja znamenitog dvonedeljnog slavlja koje je prošle godine privuklo sedam miliona posetioca.
Ipak, vlasti tvrde da su u stanju visoke pripravnosti.
Postoji sofisticiran sigurnosni koncept za Wiesn, kako se Oktoberfest još naziva – provere na ulazu, zabrana unošenja velikih torbi, noževa i staklenih boca, velika prisutnost policije, pokretne saobraćajne prepreke i betonske tegle koje štite od napada automobilom.
Po prvi put će se koristiti oko 40 ručnih detektora za metal za nasumične provere, rekao je upravnik festivala Klemens Baumgertner.
Biće raspoređeno oko 600 policajca. Također prisutno će biti nekoliko hiljada redara, a između 1.200 i 1.500 njih će angažovati sam grad.
“Učinili smo sve što možemo”, rekao je minhenski gradonačelnik Diter Riter, koji će otvoriti festival.
Cena piva dostigla vrtoglavu sumu
Moguće da je da će više gunđanja biti zbog cene piva. Ove godine je došlo do manjeg negodovanja jer je cena litre dosegla 15 evra.
Cene, međutim, dosad nisu terale goste: prema gradskim statistikama, prošle je godine konzumirano preko 7,4 miliona litara piva.
Međutim, oni koji se odluče za hidrataciju ne moraju ništa da plaćaju jer je od prošle godine pitka voda besplatno dostupna na pumpama širom festivala.
Aksel Munc, šef lanca tradicionalnih kostima Angermajer, tvrdi da najčešće boje dirndlova ove godine uključuju “otmeno ljubičastu, blagu boju nane i žalfije, kraljevsko plavu, duboko crvenu ili zelenu i elegantno crnu”.
Za muškarce je video kratke, rukom izrađene kožne pantalone od jelena i divlje koze “s detaljnim vezom, često u retro stilu”
A za one koji ne mogu doći do Minhena, Oktobarfest je sada dostupan u digitalnom obliku.
Videoigra “Oktoberfest – The Official Game” minhenskog studija K5 Factory će biti objavljena na početku festivala, a u njoj igrači mogu da posete događaj kao avatari naočarima za virtualnu stvarnost.
Simptom/B92/Jutarnji.hr/Hina
Gume koji imaju samo simbol M+S (Mud+Snow) više se neće računati kao zimske.
Za vozače koji ih imaju na automobilima, postoji prelazni period do kraja spetembra, a i u tom slučaju smatra se da su prikladne za zimu samo ukoliko su napravljene pre 1. januara 2018. godine.
Sve M+S gume proizvedene nakon ovog datuma nisu zvanično odobrene kao zimske, već će biti dozvoljene samo one koje imaju Alpine znak (pahuljica, planina, a mogu imati i M+S).
Razlog za ovo, kako navode nemački zakonodavci, jeste činjenica da su proizvođači guma ranije mogli da upišu M+S simbol bez testiranja kvaliteta, ali za Alpine simbol je potrebna stroža kontrola.
Ukoliko vozite automobil u Nemačkoj i ne ispunite zakonski propis, čeka vas kazna od 60 evra i jedan kazneni poen, a možete biti kažnjeni čak i ako niste u vozilu.
Simptom/B92/Fenix magazin
Ni gotovo pet godina nakon što se korona virus prvi put pojavio, još nije sa sigurnošću utvrđeno odakle je tačno počeo da se širi.
Prvi slučajevi otkriveni su u kineskom gradu Vuhanu krajem 2019. godine, ali je došlo do oštrih podela između zagovornika dve glavne teorije, od kojih je prva da je virus “procurio” iz laboratorija u Vuhanu koje su proučavale srodne viruse, a druga da su ljudi dobili korona virus od zaražene divlje životinje koja je prodavana na lokalnoj pijaci.
Studija objavljena u časopisu “Cell” zasniva se na više od 800 uzoraka prikupljenih na pijaci morskih plodova Huanan u Vuhanu, za koju se veruje da je u ponudi imala i divlje životinje.
Uzorci su prikupljeni u januaru 2020. nakon zatvaranja pijace, a nisu uzeti direktno od životinja ili ljudi, već sa površina štandova na kojima se prodaju divlje životinje, kao i iz odvoda.
Iz podataka koje su objavile kineske vlasti, ne možemo sa sigurnošću da kažemo da li su životinje na pijaci bile zaražene ili ne, izjavila je jedna od autorki studije i inače biolog iz francuske istraživačke agencije CNRS, Florens Debare.
Ona, međutim, navodi da nova studija potvrđuje da je na ovoj pijaci krajem 2019. bilo divljih životinja, posebno onih koje pripadaju vrstama poput rakuna i cibetki.
“Te životinje su se nalazile u jugozapadnom delu pijace, što je isto tako i područje gde je otkrivena velika količina virusa SARS-CoV-2, koji uzrokuje koronu”, ističe Debare.
Ona navodi da ti mali sisari mogu da se zaraze sličnim virusima kao ljudi, zbog čega se veruje da su bili posredni domaćini između ljudi i slepih miševa, kojima su preneli SARS-CoV-2.
Prisutnost tih životinja na pijaci Huanan ranije je bila osporavana, uprkos nekim fotografskim dokazima i studiji iz 2021. godine.
Brojni delovi jednog štanda bili su pozitivni na virus koji uzrokuje koronu, uključujući “kolica za životinje, kavez, kolica za smeće i mašinu za uklanjanje dlaka/perja”, navodi se u studiji.
DNK sisara pronađen je u korona-pozitivnim uzorcima s tog štanda, uključujući DNK cibetki, pacova i rakuna.
Istraživanje takođe potvrđuje da je “najnoviji zajednički predak” soja korona virusa pronađen u uzorcima s pijace bio “genetski identičan” izvornom soju iz pandemije.
“To znači da je rana raznolikost virusa pronađena već na pijaci, što je i očekivano ako je ovo mesto gde se virus pojavio”, objašnjava Debare.
Epidemiolog za zarazne bolesti sa Univerziteta Kembridž Džejms Vud, koji nije učestvovao u istraživanju, ocenio je da studija “pruža vrlo čvrste dokaze da su štandovi s divljim životinjama na pijaci morskih plodova Huanan u Vuhanu žarište pojave pandemije korona virusa”.
EuroNews Srbija
“Možemo da koristimo vaše lične podatke za poboljšanje, razvoj proizvoda i usluga, razvoj i obuku modela veštačke inteligencije (AI), za razvoj, pružanje i personalizovanje naših usluga i sticanje uvida uz pomoć veštačke inteligencije”, navodi se u ažuriranom uslovima privatnosti kompanije LinkedIn.
Korisnici koji ne žele da LinkedIn koristi njihove privatne podatke mogu da opozovu dozvolu time što će otići na karticu “privatnost podataka”(Data Privacy) i nakon toga kliknuti na “podaci za poboljšanje generativne veštačke inteligencije” (Data for Generative AI Improvement) i isključiti ovu funkciju, prenosi portal Verge.
Kako se navodi, ovo isključenje “neće uticati na obuku AI koja je već održana”, odnosno ne poništava i ne sankcioniše prethodno korišćenje ličnih podataka korisnika za razvoj veštačke inteligencije.
EuroNews Srbija
“Knowsley Safari” u Mersisajdu i Univerzitet u Liverpulu udružili su snage da izvedu retku proceduru nakon što je Amara zadobila frakturu zglobne kosti, navodi se u saopštenju safari parka, preneo je Reuters.
Tim koji se sastojao od specijalista hirurga i anesteziologa, medicinskih sestara i čuvara životinja izveo je petočasovnu operaciju, koja je uključivala i operaciju na Amarinom zglobu.
“S obzirom na to da u svetu ne postoji evidencija ili dokumentacija za nosoroga sa ovom vrstom povrede noge, tim je iskoristio svoju stručnost u lečenju konja i primenio je na Amari”, saopštio je safari park.
Amarina operacija je drugačija od bilo čega što smo ranije iskusili, rekao je Dejvid Stek, profesor veterinarske hirurgije, specijalizovan za operisanje konja na Univerzitetu u Liverpulu.
“Lečenje Amare je bilo zaista revolucionarno veterinarsko putovanje koje uključuje mnoge prve stvari”, rekao je on.
Na kraju je Amara ponovo bila na nogama i mogla je da uživa u životu na otvorenom.
EuroNews Srbija
Norveška Radio-televizija NRK je od jednog putnika saznala da je miš iskočio iz kutije obroka deljenih putnicima, koju je upravo otvarala žena koja je sedela do njega.
Putnici su potom preko razglasa obavešteni da iako mali, miš predstavlja bezbednosni rizik i da su piloti dobili nalog da okrenu avion koji je već bio iznad Nemačke, i da slete u Kopenhagenu.
Predstavnik za medije SAS-a je potvrdio za norveške medije da je miš bio u avionu i objasnio da je, kada se u avionu otkriju štetočine, standardna procedura da letelica sleti i da se obavi inspekcija.
Putnici iz Osla na kraju su sa oko dva i po sata zakašnjenja ipak stigli u Malagu, u Španiji.
Nije preneto da li su u Kopenhagenu dobili druge pakete s obrocima.
Simptom/N1
Kejt Midlton imala je sastanak u utorak u zamku Vindzor, a radilo se o njenom projektu iz ranog detinjstva, piše BBC.
Ovaj poslovni susret usledio je posle prošlonedeljne video poruke u kojoj je Ketrin navela da je osetila olakšanje što je njena hemoterapija završena.
Njen odlazak na sastanak u blizini kuće u Vindzoru, zabeležen u zvaničnom dokumentu, ukazuje na nastavak tog napretka.
Nema drugih detalja o sastanku, ali se zna da je jedan od vodećih projekata u kojima je učestvovala bila kampanja Shaping Us, koja se odnosi na podizanje svesti o važnosti ranog detinjstva. Kejt je taj projekat nazvala svojim najvažnijim životnim delom.
Simptom/B92/BBC
Seizmolozi su mislili da su im instrumenti pokvareni kada su počeli da hvataju vibracije kroz zemlju još u septembru, kaže Stiven Hiks, koautor studije i seizmolog na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
Nije to bio bogat “orkestar” visokih tonova i tutnjava koje se očekuju od zemljotresa, već više monotono brujanje, rekao je za Si -En-En. Signali zemljotresa obično traju nekoliko minuta, ali ovaj je trajao devet dana. Bio je zbunjen, to je bilo u potpunosti “bez presedana”, kako objašnjava.
Seizmolozi su pratili signal do istočnog Grenlanda, ali nisu mogli da odrede konkretnu lokaciju. Zato su kontaktirali kolege u Danskoj, koji su primili izveštaje o cunamiju izazvanom klizištem u udaljenom delu regiona zvanim Dikson Fjord. Rezultat je bila saradnja duga skoro godinu dana između 68 naučnika iz 15 zemalja, koji su pročešljali seizmičke, satelitske i podatke sa terena, kao i simulacije talasa cunamija kako bi rešili zagonetku.
Ono što se dogodilo naziva se “kaskadna opasnost”, kaže Svenevig, a sve je počelo klimatskim promenama. Godinama se topio glečer u podnožju ogromne planine koja se uzdiže skoro 4.000 stopa iznad Dikson fjorda, jer se mnogi glečeri nalaze na Arktiku koji se brzo zagreva.
Kako napraviti cunami u kadi
Kako se glečer proređivao, planina je postajala sve nestabilnija pre nego što se na kraju srušila 16. septembra prošle godine, poslavši kamenje i krhotine u vodi dovoljno da se napuni 10.000 olimpijskih bazena. Naredni mega-cunami – jedan od najvećih u novijoj istoriji – pokrenuo je talas koji je ostao zarobljen u zakrivljenom, uskom fjordu više od nedelju dana, pljuskajući napred-nazad svakih 90 sekundi.
Fenomen, nazvan “seiš”, odnosi se na ritmičko kretanje talasa u zatvorenom prostoru, slično kao voda koja prska napred-nazad u kadi ili šolji. Jedan od naučnika je čak pokušao (mada nije uspeo) da stvori mali cunami u sopstevnoj kadi. Dok su seiševi dosta poznati, naučnici ranije nisu znali da mogu tako dugo da traju.”Da sam pre godinu dana sugerisao da seiš može opstati devet dana, ljudi bi odmahnuli glavom i rekli mi da je to nemoguće”, kaže Svenevig, koji je otkriće uporedio sa iznenadnim pronalaženjem nove boje u dugi.
Naučnici su otkrili da je ovaj seiš stvorio seizmičku energiju u Zemljinoj kori. Ovo je možda prvi put da su naučnici direktno posmatrali uticaj klimatskih promena “na tlo pod našim nogama”, kaže Hiks. I nijedno mesto nije bilo imuno na signal, koji je putovao od Grenlanda do Antarktika za oko sat vremena, dodao je on. U cunamiju niko nije povređen, iako je odneo vekovne objekte kulturnog nasleđa i oštetio praznu vojnu bazu. Ali, ovaj deo vode je na uobičajenoj ruti brodova za krstarenje. Da je neko bio tamo u to vreme “posledice bi bile razorne”, napisali su autori studije.
Istočni Grenland nikada ranije nije iskusio ovakvo klizište i cunami, rekao je Svenevig. To pokazuje da se nova područja Arktika “priključuju” za ovakve klimatske događaje, dodao je on.
Kako Arktik nastavlja da se zagreva – u poslednjih nekoliko decenija, region se zagrevao četiri puta brže od ostatka sveta – megacunamiji izazvani klizištima mogu postati češći i sa sobom odneti živote.
U junu 2017. cunami na severozapadu Grenlanda ubio je četiri osobe i odneo kuće
Pretnja ide dalje od Grenlanda, rekao je Svenevig; fjordovi sličnog oblika postoje i u drugim regionima, uključujući Aljasku, delove Kanade i Norveške.
Simptom/NIN
