Kako kažu zaposleni, za ovih mesec dana uplaćena im je još akontacija za avgust. Takođe, dobili su i deo sredstava za rad odnosno lekove. Ipak, to je, kako kažu, nedovoljno u odnosu na potrebe i toga da su im lageri već neko vreme istrošeni.

Neisplaćene zarade, manjak lekova, otkazi farmaceuta zbog čega su neke apoteke zatvorene ili je ukinuto noćno dežurstvo, gorući su problemi. O tome je Forbes Srbija pisao prošlog meseca.

„U međuvremenu smo dobili akontaciju za avgust i nešto sredstava za rad, recimo trećinu od potrebnih. Imamo lekove, ali daleko manje od onoga što nam je potrebno. Ali, nismo ni sasvim prazni“, kaže Vera Popović, upravnica Apoteka Beograd na Bežanijskoj kosi za Forbes Srbija.

Ukinuto noćno dežurstvo Apoteka Beograd u Zemunu
Kako sve više farmaceuta zbog neizvesne situacije daje otkaze, ukinuto je noćno dežurstvo apoteke u Zemunu u Glavnoj ulici.

Sada ta apoteka, na koju su u hitnim situacijama navikli mnogi koji žive u tom kraju i okolini, radi do 22 sata.

Da se slično ne bi desilo i na drugim lokacijama, zaposleni prema rečima sagovornice ulažu velike napore da se reorganizuju tako da ne trpe pacijenti.

Odlaze na ispomoć u apoteke gde nedostaje radnika, a posebno nastoje da ne trpe apoteke koje su u okviru domova zdravlja.

„Krpimo rupe i preraspodeljujemo kadar gde god je moguće… Kolege ne koriste odmore jer nema dovoljno ljudi da organizujemo smene i nastojimo da kako znamo i možemo rasporedimo ljude da održimo mrežu apoteka“, kaže Popović.

Javne nabavke ipak ostaju

Dodaje i da novoformirani sindikat „Opstanak“ čeka utvrđivanje reprezentativnosti kako bi mogao da traži novi sastanak sa čelnicima grada, a shodno ishodu i dalje korake.

U međuvremenu su se, kaže, obraćali nadležnim komorama i izložili probleme.

Popović navodi da su sa Farmaceutskom i Lekarskom komorom razgovarali o zahtevima koje su uputili resornom ministarstvu i RFZO.

Odnosi se na to da budu izuzeti od sistema javnih nabavki. „Pozitivnog odgovora, nažalost, nema“, kaže Popović.

„Još ranije su nam rekli da na bilo šta što se odnosi na izmenu zakonske regulative ne možemo da računamo“, naglašava ona.

Problem za radnike ove apoteke datira od 2012. kada je uveden sistem javnih nabavki

One su tada postale obavezne samo za Apoteke Beograd. Tako su im privatne apoteke postale nelojalna konkurencija. Time su praktično dobile dozvolu da izdaju lekove na recept, ali nisu imale obavezu raspisivanja nabavki.

Sve manje lekova, pacijenti odlaze u privatne apoteke
Do pre nekoliko meseci neke medikamente imali su u mesečnim ili dvomesečnim zalihama. Sada ih nemaju ni za nedelju dana.

Sve češće se dešava da pacijenti recimo dolaze za pet ili šest lekova od kojih samo jedan mogu da nađu. Prinuđeni su, nemajući drugog izbora, da idu dalje u neku privatnu apoteku.

 Zaposleni u ustanovi Apoteka Beograd strahuju šta će biti sa lekovima koji se prave u galenskoj laboratoriji

Među njima su kapi za oči i nos, krema, zatim pojedini lekovi u dozi za novorođenčad…

Takođe, tu su i grupe lekova koje zahtevaju specifičan režim čuvanja koje privatne apoteke ne drže. To su lekovi za jake bolove i za lečenje pacijenata koji se odvikavaju od narkotika.

Zatim, i supresivi za pacijente koji su imali transplantaciju organa, terapije za onkološke pacijente…

Zaposleni Apoteka Beograd zabrinuti za teške pacijente
Strahuju da bi grupe pacijenata kojima su oni potrebni mogli prvi da osete posledice problema.

Ovih dana zaposleni Apoteka Beograd dobili su obaveštenje da prakse za studente Farmaceutskog fakulteta i za farmaceutske tehničare više neće biti organizovane u ovim apotekama kao što je do sada bio slučaj.

Oni će na praktične obuke morati u privatne apoteke.

Kako kažu izvori Forbes Srbija, nedeljno iz Apoteka Beograd u potrazi za novim poslom ode od pet do sedam radnika.

Dobavljači i sudske naplate od Apoteka Beograd
U međuvremenu, dobavljači pokušavaju da naplate troškove preko sudova.

Krajem septembra pred Privrednim sudom jedan od dobavljača dobio je spor vredan ni manje ni više nego 41 milion dinara.

U avgustu su izgubili spor vredan skoro 25 miliona dinara od Magna farmacije.

Rešenje o izvršenju za iznos veći od četiri miliona dinara doneto je i pre 3,5 meseca po zahtevu dobavljača TT medik. Taj dobavljač pre oko pet meseci je dobio i rešenje o izvršenju u iznosu od gotovo 2,5 miliona dinara.

Mediji su nakon sastanka prošlog meseca preneli da je zaposlenima rečeno da neće biti privatizacije i da će se naći rešenje.

Šta kaže gradonačelnik

Inače, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, zabrinuo je zaposlene u ovoj apotekarskoj ustanovi početkom septembra svojom izjavom.

Rekao je da je „jedino rešenje za Apoteke da budu prodate“ jer posluju u minusu i da će do kraja godine biti doneta definitivna odluka.

Naveo je da postoje stalni problemi u funkcionisanju i konstantna potreba za subvencijama plata zaposlenih. Saopštio je tada i da grad daje 300 miliona dinara samo za zarade.

Najava privatizacije je i navela zaposlene na protest upozorenja ispred Gradske uprave.

Apoteka Beograd gubi dah u iščekivanju rešenja: Farmaceuti masovno odlaze, a zalihe pojedinih lekova na minimumu

Kako se problem Apoteka Beograd prebacio na teren politike?

Šapić je tada javno pozvao opozicione stranke, koje su se pobunile protiv najave o privatizaciji da predlože kadrovsko rešenje za direktora Apoteka Beograd.

Juče je saopštio da „nije dobio kadrovsko rešenje za mesto direktora, i da veruje da će se naći najbolja rešenja i za njih i njihove plate“.

„U međuvremenu su se javili i zaposleni, predložio sam i njima da daju kadrovsko rešenje, međutim i tu je nešto zapelo. Informacije koje ja imam je da su zaposleni rekli: ‘Ne želimo mi da se bavimo time, nego vi rešite nama problem naših plata’ “ kazao je Šapić novinarima.

Zaposleni u apotekama još ranije su ukazali da su iznenađeni ovim kadrovskim predlozima budući da se nijedan od zahteva koje su imali nije na to odnosio.

„To je najmanje bitno jer se naši zahtevi nisu ni odnosili na to budući da na imenovanje kadrovskih rešenja nismo nikada ni uticali, pa tako predloge nećemo ni davati jer se za to ne pitamo“, rekla je Vera Popović.

(Neprimetni) predlog opozicije
Ipak, gradonačelnik je zaboravio da spomene kandidata koji se još tada javio – Branimira Kuzmanovića iz Demokratske stranke. On je tada rekao da je spreman da preuzme direktorsku poziciju i prihvati predlog gradonačelnika.

Za Forbes Srbija kaže da nije jedini koji se javio na prvi poziv i da je to u međuvremenu učinio i Vladimir Kovačević iz Nove stranke. Gradonačelnik Šapić nije pozvao na razgovor ni jednog, a ni drugog, dodaje.

Kuzmanović je mišljenja da Apoteke Beograd mogu da posluju pozitivno ukoliko grad pre toga odgovori na pitanje da li su gradu potrebne apoteke koje se nalaze u selima u okolini Beograda, na primer u Jagnjilu i galenski lekovi po povoljnim cenama za građane od kojih neke niko drugi ne proizvodi.

„Pređašnji loš menadžment doveo do problema“
„Ukoliko dođe do privatizacije očekujem otpuštanje do 30% radnika i zatvaranje neprofitnih apoteka po selima, a to će građanima otežati život kao i nedostatak galenskih lekova onima kojima su i u Beogradu potrebni“, upozorava Kuzmanović.

Na pitanje da li su „kandidature“ prijavili zvanično ili samo preko medija, Kuzmanović precizira da opozicija nije molila Šapića za mesto direktora Apoteka.

Naprotiv, smatraju da i u Apotekama Beograd ima stručnjaka koji bi bili odlični direktori, dodaje.

„Apoteke su nekad donosile prihod Gradu u milionima evra godišnje i samo uz loš menadžment, pre svega direktorke Jasminke Bjeletić, dovedene su u današnju poziciju. Da SNS ne želi da obogati nekog privatnika, lako bi našao rešenje za današnju situaciju“, ukazuje Kuzmanović.

Dodaje da je Šapić zahtevao predlog opozicije te da nisu smatrali da predlog treba da bude predmet opozicionih razgovora i dogovora.

„Postoje dva predloga iz dve opozicione stranke i ako žele mogu da pozovu na razgovore. Ne očekuje se nigde u svetu da opozicija juri da vadi vlast iz problema koji je vlast i napravila“, kaže.

Dodaje da su reagovali da bi obavestili javnost „da rešenja postoje i zbog zaposlenih u Apotekama Beograd, ali i zbog Beograđana koji su primarni korisnici“, zaključuje sagovornik Forbes Srbija.

https://youtu.be/Qn32Yzn3vBk

Simptom/Forbes