Simptom

Evrostat: Najmanja nezaposlenost u EU u Češkoj i Poljskoj, najveća u Španiji i Grčkoj

November 10, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Najmanja nezaposlenost zabeležena je u Češkoj i iznosi 2,8 odsto, zatim slede Poljska sa 2,9 procenata i Malta sa 3,0 odsto, naveo je Evrostat.

Kako se navodi, najveća nezaposlenost je zabeležena u Španiji i iznosi 11,2 procenata, a posle nje u Grčkoj gde nezaposlenost iznosi 9,3 procenata.

Simptom/Tanjug

Temu, Tiktok ni Alibaba nisu prvi: Forbes lista 100 najbogatijih u Kini, poznata imena

November 10, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Pre dve godine ono je palo ispod bilion dolara, ali je sada ponovo prešlo prag od 13-cifara. To je porast od 15% u odnosu na prošlogodišnjih 895 milijardi dolara. Minimalno neto bogatstvo za ulazak među 100 najbogatijih u Kini povećano je na 3,9 milijardi dolara, u odnosu na 3,4 milijarde u 2023.

Ukupno 60 milijardera je povećalo bogatstvo ove godine, dok je kod 22 došlo do pada neto vrednosti. Među njima je i tajkun iz industrije vode i pića, Žong Šenšen, osnivač kompanije Nongfu Spring, koja se suočava sa intenzivnim cenovnim ratom na kineskom tržištu flaširane vode. Žongovo bogatstvo smanjeno je za 9,3 milijardi dolara, na 50,8 milijardi dolara, iako je četvrtu godinu zaredom zadržao prvo mesto na listi.

Najveći dobitnik
Najveći dobitnik u dolarima je Ma Huaten, predsednik Tencent Holdings-a, koji je dodao 14,7 milijardi dolara. Tako je povećao bogatstvo na 46,8 milijardi dolara i popeo se na drugo mesto, gde je poslednji put bio 2020. Akcije ovog internet giganta skočile su 49% u protekloj godini. To se dogodilo zahvaljujući većim prihodima od onlajn igara, striminga i oglašavanja.

Suosnivač Bajtdensa, Džang Jiming, pao je na treće mesto, uprkos povećanju neto vrednosti za 5% na 45,6 milijardi dolara. Vlasnik Tiktoka nastavlja da se suočava sa regulatornim izazovima u inostranstvu. U maju, Bajtdens je tužio američku vladu kako bi poništio zakon koji zahteva da proda aplikaciju za kratke video zapise ili će se suočiti s nacionalnom zabranom.

Osnivač PDD Holdings-a, Kolin Hvang, pao je na četvrto mesto, iako je dodao 7,7 milijardi dolara, povećavši bogatstvo na 43,9 milijardi dolara. Njegov gigant e-trgovine Temu postao je omiljena destinacija za sve štedljivije kineske potrošače. Ali, suočava se s pritiskom na zaradu zbog planova za povećanje ulaganja u lanac snabdevanja i dodatnu podršku dobavljačima.

Vlasnik Temua Kolin Hvang; Foto: STR / AFP / Profimedia

Još jedan značajan dobitnik je Džu Ji, predsednik kompanije Biokin, čija se neto vrednost više nego udvostručila na 8,2 milijarde dolara. Podružnica ove kompanije, SystImmune, potpisala je prošle godine ugovor vredan 8,4 milijarde dolara sa američkim biotehnološkim gigantom Bristol Myers Squibb o zajedničkom razvoju i komercijalizaciji potencijalnog lečenja raka širom sveta.

Inovacije
Zašto su kineski električni automobili jeftiniji – Japanci ih rastavili i otkrili
Forbes Hrvatska
Liste
Bogatstvo 100 najbogatijih Kineza na Forbes listi palo na 895 milijardi dolara
Forbes

Jedanaest žena
Ove godine na listi se pojavilo osam novih imena. To su Kai Haoju, Liu Vei i Luo Juhao, tri suosnivača privatne kompanije za razvoj onlajn igara miHoYo. Ona je privukla veliki broj obožavalaca širom sveta svojim igrama u anime stilu. Tajkun igračaka Vang Ning se pridružio listi zahvaljujući kompaniji Pop Mart International Group, koja prodaje “blind box” kutije s kolekcionarskim figuricama. Zabeležio je rast prihoda kroz proširenje na inostrana tržišta. Zong Fuli, najmlađa među 11 žena na listi, nasleđuje svog oca Zong Cinghoua, osnivača giganta za vodu i piće Hangzhou Wahaha Group, koji je preminuo u februaru.

Deset tajkuna se vratilo na listu nakon što su prethodno ispali. Najbogatiji među njima je predsednik kompanije za čipove Cambricon Technologies, Čen Tianši. On se nakon tri godine pauze vratio na 46. mesto sa 7,27 milijardi dolara. Kompanija, vođena bumom u AI industriji, zabeležila je trostruki rast akcija u odnosu na prošlu godinu.

Među 17 onih koji su ispali s liste je i Jang Hujan, predsednica prezaduženog investitora za razvoj nekretnina Country Garden Holdings. On je u aprilu obustavio trgovinu svojim akcijama na hongkonškoj berzi.

Lista 100 najbogatijih Kineza

Ime
Bogatstvo
Kompanija
1
Zhong Shanshan
50,8
Nongfu Spring (flaširana voda)
2
Ma Huateng
46,8
Tencent Holdings (aplikacija WeChat, igrica Honor of kings)
3
Zhang Yiming
45,6
ByteDance (Tiktok)
4
Colin Huang
43,9
PDD Holdings (Temu)
5
Robin Zeng
37,1
CATL (baterije za automobile)
6
He Xiangjian i porodica
28,6
Midea (kućni uređaji)
7
William Ding
27,4
NetEase (onlajn video igre)
8
Jack Ma
25,2
Alibaba (eTrgovina)
9
Wang Chuanfu
22,8
BYD (električni automobili)
10
Lei Jun
19,9
Xiaomi (mobilni telefoni)
11
Lu Xiangyang
17,4
BYD (električni automobili)
12
Huang Shilin
17
CATL (baterije za automobile)
13
Qin Yinglin
16,9
Muyuan Foods (svinjetina)
14
Wang Wei
16,6
SF Express (isporuka paketa)
15
Eric Li
15,6
Geely (automobili)
16
Wang Xing
14,6
Meituan (dostava hrane)
17
Zheng Shuliang i porodica
14,3
Hongqiao Group (aluminijum)
18
Zhang Zhidong
14,1
Tencent Holdings (aplikacija WeChat,
igrica Honor of kings)
19
Dang Yanbao
13,9
Ningxia Baofeng (ugalj)
20
Wei Jianjun i porodica
13,2
Great Wall (automobili)
21
Qi Shi i porodica
12,2
East Money Information
(finansijski i berzanski sajtovi)
22
Zhong Huijuan
12
Hansoh Pharmaceutical (lekovi)
23
Yu Yong
11,5
Investicije u više kompanija
24
Liu Yongxing
11,3
East Hope Group (teška industrija,
poljoprivreda i nekretnine)
25
Lin Muqin i porodica
10,9
Eastroc Beverage (energetska pića)

Simptom/Forbes

Najviše automobila u Evropu posle Kine izvozi – jedna afrička država

November 9, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

U pitanju je jedna afrička država – Maroko. Kako je objavio EUobserver, u 2023. godini Maroko je proizveo 700.000 vozila, a na evropsko tržište ih je izvezao 536.000, prenosi Forbes.

Izvoz marokanske autoindustrije u EU iznosio je 15,1 milijardi evra, što je predstavljalo porast od 30% u odnosu na godinu ranije. Ispred je samo Kina sa 782.000 izvezenih automobila u Evropsku uniju u 2023. godini.

Što se broja proizvedenih vozila tiče, prvo mesto u Africi drži Južnoafrička Republika, ali i po tom kriterijumu se očekuje da će Maroko doći na prvo mesto.

AfricaNews u svom ranijem članku navodi kako značajnu ulogu u Maroku imaju francuske fabrike.

U njima se, između ostalog, proizvode Renault Clio, Dacia Sandero i Dacia Jogger. Stellantis u Maroku proizvodi Peugeot, Opel i Fiat modele, a kineski, japanski, američki i korejski proizvođači proizvode brojne delove.

Analitičari očekuju da će marokanski izvoz automobila nastaviti da raste, pri čemu će u njemu da raste i procenat električnih vozila. Glavna izvozna tržišta su Španija, Francuska, Nemačka i Italija.

Simptom/B92/Forbes

Masovna otpuštanja u “Nisanu” – kriza zbog koje će se predsednik Ućida odreći polovine svoje plate

November 8, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Japanski proizvođač automobila “Nisan” objavio je u četvrtak da namerava da otpusti 9.000 radnika iz više postrojenja širom sveta.

Kompanija zbog pada prihoda planira da izvrši racionalizaciju u sklopu koje će njeni proizvodni kapaciteti biti umanjeni za petinu.

To je, kažu poznavaoci “Nisana”, jasni izraz promene u strategiji razvoja u odnosu na vreme kada je preduzećem vedrio i oblačio libansko-brazilski menadžerski “čarobnjak” Karlos Gon (od 2001 do 2018), kada je ona, nakon početnog prestruktuiranja, krenula u dužu proizvodnu ekspanziju.

Suprotno tome, novi predsednik Makoto Ućida je po stupanju na dužnost u 2020. formulisao četvorogodišnji plan za redukciju proizvodnih kapaciteta i broja modela.

“Nisan” bi ove fiskalne godine trebalo da ostvari profit od oko 970 miliona dolara, ali je to manje od trećine od prvobitno planiranog.

Uzroci krize

Kompanija se već duže nalazi u krizi, pre svega zboga pada poverenja potrošača nakon velike afere u kojoj su japanski direktori pokrenuli jednu vrstu unutrašnjeg puča i oborili predsednika Gona zbog njegove samovolje i zloupotrebe imovine preduzeća.

On je potom bio i uhapšen i proveo dugo vremena u zatvorskom pritvoru, da bi konačno bio prebačen u kućni, iz kojeg je organizovao spektakularno bekstvo koje je privuklo pažnju svetskih medija.

No, kažu ekonomisti, direktni uzrok otpuštanja i smanjivanja kapaciteta treba tražiti u događajima koji su usledili nakon izbijanja epidemije korona virusa, odnosno, u pasivnosti kompanije, koja od 2020. godine na ovamo zapostavila rad na novim modelima i u padu prodaje njenih električnih automobila na američkom tržištu.

Odnosno, smanjivanje broja modela u prodaji trebalo je, smatraju oni, biti izvršeni ukidanjem starih, ali ne i odustajanjem od uvođenja novih.

Profit “Nisana” u šestomesečnom periodu od aprila do septembra (u prvoj polovini fiskalne 2024. godine) u odnosu na isti period prošle godine opao je za 94 posto. Najlošiji rezultati, operativni gubitak od oko četiri milijarde jena (27 miliona dolara), zabeležen je u SAD.

Osnovni razlog za tu nepovoljnu promenu je, smatraju stručnjaci, to što je u SAD naglo pala prodaja čisto električnih automobila u koje je “Nisan” puno ulagao.

Na njihov uštrb porasla je potražnja za hibridima, koji su jeftiniji i imaju veći radijus kretanja, ali “Nisan” u SAD kupcima ne nudi ni jedan model hibrida.

Ilustracije radi, dok je u 2014. “Nisan” imao čak 19 modela koji su prodavali više od hiljadu vozila mesečno u SAD, ove godine takvih je bilo samo 12.

Kompanija je u septembru i oktobru redukovala proizvodnju u fabrikama u Tenesiju i Misisipiju, što uključuje i model sa motorom na unutrašnje sagorevanje.

Dalje, statistike pokazuju da je u SAD potrebno prosečno 60 dana da bi se prodao novi automobil, ali ove godine za prodaju “Nisanovih” vozila je trebalo 100 dana, dok su se “Tojote” selile u garaže novih vlasnika nakon samo 30, a “Honde” nakon 50 dana.

“Nisan” trenutno zapošljava 130.000 radnika širom sveta i ima proizvodni kapacitet od čak pet miliona vozila. Očekuje se da će ove fiskalne godine prodati oko 3,4 miliona četvorotočkaša.

Ta kompanija, u prošlosti poznata i pod imenom “Dacun”, drugi je najveći proizvođač automobila u Japanu iza “Tojote”.

Kako bi ublažio gubitke, “Nisan” je najavio da će prodati trećinu svog vlasničkog udela u proizvođaču automobila “Micubišiju”, a predsednik Ućida rekao je poslenicima sedme sile da će se odreći polovine svoje plate.

Simptom/RTS/Ilja Musulin

Berza i bitkoin rastu dok je Tramp sve bliži Beloj kući

November 6, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Vrednost američkog berzanskog indeksa Dow Jones porastao je za više od 1.100 poena u pretržišnom trgovanju rano u sredu. To je povećanje od skoro 2,7% u odnosu na zatvaranje tržišta.

Fjučersi S&P 500 indeksa porasli su za 2,23%, dok su fjučersi Nasdaq indeksa, fokusiranog na tehnologiju, skočili oko 1,85%.

Akcije Platforme Tramp takođe rastu
Nakon završetka trgovanja u utorak s negativnim rezultatima, akcije Trump Media & Technology Group, matične kompanije Trampove platforme Truth Social skočile su na skoro 42 dolara u pretržišnom trgovanju, što je porast od više od 23,6%.

Bitkoin je dostigao istorijski maksimum, premašivši 75.000 dolara. To se dogodilo ubrzo nakon što je Tramp pobedio u ključnim državama, Džordžiji i Severnoj Karolini. Potom se najvrednija svetska kriptovaluta stabilizovala na oko 73.500 dolara.

Tramp ima 267 elektorskih glasova naspram 224 koliko ima Haris. Nedostaje mu još malo do potrebnih 270 za osvajanje predsedništva, prema izveštaju agencije AP.

Pobeda u jednoj od država poput Viskonsina, Mičigena, Nevade, Arizone ili Aljaske donela bi mu Belu kuću. Trenutno vodi u svih pet.

S obzirom na to da je Tramp na ivici pobede, a republikanska stranka preuzela kontrolu nad Senatom, pažnja će sada biti usmerena na Predstavnički dom, u kome kontrola i dalje ostaje neizvesna.

Prema CNBC-ju, Goldman Saks predviđa da bi republikanska „tri fekta“ (kontrola Bele kuće, Senata i Predstavničkog doma) mogla dovesti do rasta S&P 500 indeksa za 3%, dok bi podeljeni Kongres smanjio taj rast na 1,5%.

Simptom/Forbes

Štrajk u Boingu bio je deo nove ere “radnog elana” koji je u SAD dugo opadao

November 6, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Čelnici okruga Međunarodnog udruženja mašinista i vazduhoplovnih radnika u Sijetlu rekli su da se 59 odsto članova koji su glasali složilo da odobre četvrtu zvaničnu ponudu kompanije, a da je treća stavljena na glasanje.

O organizovanom radu se čulo u poslednjih nekoliko godina, a broj akcija koje preduzimaju sindikati je skočio. Prošle godine je bilo 470 obustava rada (466 štrajkova i četiri blokade) u kojima je učestvovalo oko 539.000 radnika, prema Školi za industrijske i radne odnose Univerziteta Kornel. Skoro 500 obustava rada rezultiralo je sa otprilike 24.874.522 dana štrajka.

Dok se broj obustava rada povećao za samo 9% između 2022. i 2023. godine, broj radnika uključenih u te prekide rada naglo je porastao za 141% na više od pola miliona radnika, prema Kornelu.

Sindikati, uključujući UAV, Teamsters i, nedavno, Međunarodno udruženje mašinista i radnika u vazduhoplovstvu, kažu da su podneli žrtve koje su od njih tražile njihove kompanije tokom pandemije i prethodnih perioda nevolje za različite ekonomske sektore. Međutim, radnici su u poslednje vreme čvrsto stajali na zahtevima, rekavši da je sada vreme da kompanije, koje su dosledno davale milijarde dolara profita svake godine, sustignu i plate radnicima ono što im duguju.

Proizvođači automobila i UAV

Krajem prošle godine sindikat United Auto Vorkers je velikom većinom ratifikovao nove ugovore sa Fordom i Stellantisom, zajedno sa sličnim ugovorom sa General Motorsom, koji bi povećao plate u industriji i primorao proizvođače automobila da apsorbuju veće troškove.

Sporazumi, koji traju do aprila 2028. godine, okončali su sporne razgovore koji su započeli u leto 2022. i doveli do šestonedeljnih štrajkova u sva tri proizvođača automobila.

Novi ugovori su bili široko viđeni kao pobeda UAV. Kompanije su se složile da dramatično podignu plate za radnike vrhunskih montažnih pogona, uz povećanja i prilagođavanja troškova života koja bi dovela do povećanja plata od 33%.

Radnici vrhunskih montažnih pogona trebali su odmah dobiti povišice od 11% i zarađivali bi otprilike 42 dolara na sat kada ugovori isteku u aprilu 2028.

Prema sporazumima, proizvođači automobila su takođe ukinuli mnoge višestruke nivoe plata koje su koristili za isplatu različitih vrsta radnika. Takođe su se načelno složili da u nacionalni sindikalni ugovor unesu nove fabrike akumulatora za električna vozila.

Simptom/AP

Nova Forbes lista milijardera: Bezos ponovo drugi najbogatiji čovek na svetu

November 3, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Akcije giganta u e-trgovini porasle su za više od 6% u petak nakon što je kompanija objavila rezultate za treći kvartal koji su nadmašili očekivanja Vol Strita.

Bogatiji za 12 milijardi dolara
Bezosovo bogatstvo, koje je uglavnom vezano za akcije Amazona, poraslo je za čak 12,2 milijarde dolara nakon otvaranja tržišta, sa 204,3 milijarde dolara koliko je bilo dan ranije. To je najveći dnevni skok neto vrednosti za bilo kojeg milijardera u petak.

Elison, koji je takođe ostvario dobit od oko 3,4 milijarde dolara, zaostaje za Bezosom sa procenjenim neto bogatstvom od 208,2 milijarde dolara.

Elison, koji poseduje oko 40% Orakla, pretekao je Bezosa i postao drugi najbogatiji čoveka u septembru, nakon skoka akcija tog meseca. Do toga je došlo posle objave kvartalnih rezultata kompanije koji su premašili očekivanja analitičara sa optimističnim prognozama.

Amazon je objavio kvartalne rezultate u četvrtak nakon zatvaranja tržišta, prijavivši zaradu od 1,43 dolara po akciji i prihode od 158,9 milijardi dolara. Cena akcija je skočila, jer su međunarodna prodaja kompanije i odeljenje Amazon Web Services prijavili rekordno visoke operativne marže.

Investitori i analitičari su bili pripremljeni za moguće razočaranje pre objave rezultata, zbog zabrinutosti oko poslovne dobiti kompanije i dodatnih troškova vezanih za Projekat Kujper, njen satelitski projekat u koji je kompanija uložila milijarde. To se „jednostavno nije dogodilo“, napisali su analitičari Vilijams Blera, Dilan Karden i Arjun Batija, u belešci nakon objave rezultata.

Bezos poseduje skoro 10% kompanije. Takođe je vlasnik novina Vašington Post i kompanije za svemirska istraživanja Blue Origin, koja razvija rakete. U julu 2021. nakratko je leteo u svemir.

Njegova bivša supruga, Mekenzi Skot (čije bogatstvo se procenjuje na 37,1 milijardu dolara), dobila je 4% udela u Amazonu kao deo njihovog razvoda 2019. godine. Njeno procenjeno bogatstvo skočilo je za oko 2,3 milijarde dolara u petak.

Zakerberg nije prošao

Procenjeno bogatstvo Marka Zakerberga, izvršnog direktora Mete, palo je ispod 200 milijardi dolara u četvrtak. Tako su Mask, Bezos i Elison ostali jedini milijarderi iznad tog praga.

Zakerberg je pao uprkos tome što je društvena mreža prijavila visok profit nakon zatvaranja tržišta u sredu. Zabrinutost investitora oko troškova se nastavila. Odeljenje Reality Labs, zaduženo za proizvode poput VR kacige Meta Quest, prijavilo gubitak od 4,4 milijarde dolara. Kompanija je povećala svoja kapitalna ulaganja na iznos između 38 milijardi i 40 milijardi dolara. „Naša ulaganja u veštačku inteligenciju i dalje zahtevaju ozbiljnu infrastrukturu, i očekujem da ćemo nastaviti značajno ulagati i u tom pravcu“, rekao je Zakerberg u sredu na pozivu sa analitičarima.

Simptom/Forbes

IKEA daje odštetu Nemačkoj za prisilan rad zatvorenika 1970-ih i 1980-ih

November 3, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Ove informacije su prvi put objavljene u švedskim i nemačkim medijima pre više od decenije, što je ovu kompaniju podstaklo da započne nezavisnu istragu.

Politički, kao i kriminalni zatvorenici u Nemačkoj tokom ere Hladnog rata bili su primorani da prave nameštaj od ravnog pakovanja za IKEA. Otkrića su izašla na videlo u izveštajima švedskih i nemačkih medija pre više od decenije, što je navelo kompaniju da naruči nezavisnu istragu.

Zatvorenici su proizvodili nameštaj za IKEA-u, globalnog giganta u industriji kućnog nameštaja, još 1970-ih i 1980-ih, pokazala je istraga koju su sproveli revizori Ernst & Ioung. Predstavnici IKEA-e u to vreme verovatno su bili svesni da se politički zatvorenici koriste za dopunu rada, navodi se u izveštaju.

Bivšu Istočnu Nemačku okupirao je Sovjetski Savez od 1949. do 1990. godine, koji je uspostavio krutu komunističku državu poznatu kao Nemačka Demokratska Republika, ili DDR. Desetine hiljada njenih zatvorenika primorani su da rade u fabrici, što je učinilo ključnom lokacijom za jeftinu radnu snagu od koje su mnoge zapadne kompanije imale koristi.

Mnogi politički zatvorenici DDR-a bili bi zatvoreni zbog jednostavnog „zločina“ suprotstavljanja jednopartijskoj komunističkoj državi. Protivljenje državi ugušila je tajna policija Istočne Nemačke zastrašujuća Štazi, koja je špijunirala skoro svaki aspekt svakodnevnog života ljudi.

U saopštenju ove nedelje, IKEA Nemačka je najavila da će dobrovoljno uložiti 6 miliona evra u novi vladin fond osnovan za obeštećenje žrtvama istočnonemačke diktature.

Nakon decenija kampanje grupa žrtava, vlada nemačke vladajuće koalicije predložila je 2021. godine osnivanje fonda za pomoć žrtvama. Nemački parlament će glasati o njegovom osnivanju u narednim nedeljama, iako se na ovaj korak gleda kao na puku formalnost.

U saopštenju IKEA se dodaje da je isplata rezultat višegodišnjih razgovora između nemačkog ogranka kompanije i Saveza udruženja žrtava komunističke diktature (UOGK) — organizacije koja sebe opisuje kao da radi na tome da oni pogrešno osuđeni u komunističkoj Nemačkoj dobiju pravde u današnjoj ustavnoj državi.

U izjavi dostavljenoj CNN-u, Valter Kadner, izvršni direktor i direktor za održivost u kompaniji IKEA Nemačka, rekao je: „Duboko žalimo što su proizvode za IKEA proizvodili i politički zatvorenici u DDR-u. Otkako je postalo poznato, IKEA je dosledno radila na razjašnjavanju situacije.

„Dali smo reč onima koji su pogođeni da ćemo učestvovati u pružanju podrške. Stoga pozdravljamo implementaciju fonda za nevolje i drago nam je što smo u mogućnosti da održimo obećanje.”

IKEA-ina isplata je prva te vrste. Ovaj potez pozdravile su organizacije koje se zalažu za žrtve.

Simptom/CNN

U SAD samo 12.000 novih radnih mesta u oktobru, gore je bilo samo tokom pandemije

November 2, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

U SAD je prošlog meseca otvoreno 12.000 radnih mesta, prema proceni Zavoda za statistiku rada o broju novih radnih mesta izvan poljoprivrede.

To je znatno ispod srednjih procena ekonomista od 110.000, prema podacima Dau Džounsa. To je i mnogo niže od prvobitno prijavljenih 254.000 dodatih radnih mesta u septembru.

Oktobar je bio najslabiji mesec za rast broja radnih mesta od decembra 2020.

Stopa nezaposlenosti iznosila je 4,1%. To se poklapa sa prognozama ekonomista o stopi nezaposlenosti od 4,1%, na kojoj je bila i u septembru.

Vlada je revidirala procene za avgust i septembar, smanjujući broj zaposlenih izvan poljoprivrede za 112.000. To ukazuje na slabiju ekspanziju tržišta rada krajem leta nego što je ranije prijavljeno.

Krivci uragani i štrajkovi

Ekonomisti Bank of America identifikovali su nekoliko događaja koji su možda privremeno smanjili veličinu američke radne snage prošlog meseca. Jedan su prekidi u radu uzrokovane ekstremnim vremenskim događajima poput uragana Milton.

Tu su i štrajkovi radnika, kao što je štrajk radnika u fabrici Boinga.

Te nepravilnosti su dovele do smanjenja od najmanje 50.000 radnih mesta prošlog meseca, prema Bank of America. Banka je takođe identifikovala povećanje broja zaposlenih u državnim službama za 25.000 zbog angažovanja izbornih radnika. U petak je vlada navela da su „verovatno procene broja zaposlenih u nekim industrijama bile pogođene uraganima“.

Najčešće citirani izveštaj koji prati stanje tržišta rada, izveštaj o zaposlenima van poljoprivrede, predstavlja kombinaciju mesečnih anketa sa domaćinstvima i poslodavcima. Podložan je čestim revizijama kako pristižu dodatni podaci iz prethodnih meseci.

Stopa nezaposlenosti primetno je porasla u odnosu na prošlogodišnju od 3,8%, što ukazuje na zategnutije uslove sa kojima se suočavaju američki radnici i oni koji traže posao. Ali, stopa nezaposlenosti ostaje unutar normalnog istorijskog opsega. Niža je nego što je ikada bila od 2000. do 2016.

Pozitivno tokom mandata Bajdena

Ovo je poslednji izveštaj pre utorka i izbornih rezultata, a prikazuje stanje tržišta rada pod predsednikom Džoom Bajdenom i potpredsednicom Kamalom Haris. Od decembra 2020. do oktobra, broj zaposlenih van poljoprivrede porastao je sa 142,5 miliona na 159 miliona, što je povećanje od oko 12%.

Stopa nezaposlenosti je pala sa 6,7% na 4,1%, a prosečne zarade po satu porasle su sa 29,9 dolara na 35,46 dolara, što je skok od 18,6%.

Iako su osnovni podaci o tržištu rada izrazito pozitivni, rast zaposlenosti i pad nezaposlenosti delimično odražavaju oporavak od privremenog šoka zbog kovid-19 ograničenja. Rast zarada je zamagljen produženim periodom inflacije, s obzirom na to da je indeks potrošačkih cena porastao za 20,1% od decembra 2020. do ovog septembra.

Simptom/Forbes

L’Observatoire des Inégalités: Nejednakosti u francuskom društvu

November 2, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Četvrtina u Francuskoj zarađuje manje od 1.832 dolara (1.670 evra), a gotovo četvrtina više od 3.291 dolara (3.000 evra). Najplaćenijih 10% zaposlenih zarađuje 4.575 dolara (4.170 evra). Da bi neko bio zaista bogat u Francuskoj, a to je 1%, mora da zarađuje najmanje 11.000 dolara (10.000 evra) mesečno. Iznad tog iznosa, podaci nisu dostupni.

Ovi podaci uzimaju u obzir samo prihode, ne i rashode, koji se drastično menjaju u zavisnosti od obaveza i mogućih razlika u standardu života. Takođe, ne uzimaju u obzir godine starosti, što bi prirodno uticalo na rezultate u zavisnosti od toga gde se neko nalazi u radnom veku. Studija se zasniva na privatnom sektoru, koji ima niže plate od javnog, jer su pojedinci u javnom sektoru u Francuskoj obično „kvalifikovaniji“.

Troškovi života u Parizu variraju u zavisnosti od cene stanovanja u svakom arondismanu. Pojedinac može da očekuje prosečne mesečne troškove od oko 1.200 dolara (1.091 evro) bez stanarine

Prosečni trošak života u Parizu je oko 25% niži nego u Njujorku, a cene stanarina su za oko 60% niže. Stanarina za jednosoban stan u centru Pariza prosečno iznosi 1.418 dolara (1.304 evra) mesečno. Van centra iznosila bi oko 1.000 dolara.

Samo 10% Francuza je iznad dve prosečne plate

Prema izveštaju iz 2022. o tome šta znači biti bogat u Francuskoj, osoba se smatra bogatom ako zarađuje dvostruko više od proseka u državi. I to iz bilo kojeg izvora prihoda, posle poreza. Kada se proračuna to je 4.256 dolara (3.880 evra). Samo 10% Francuza zarađuje taj iznos.

L’Observatoire des Inégalités ima alat za procenu primanja gde možete uneti svoju neto mesečnu platu i saznati gde se nalazite u odnosu na ostatak stanovništva Francuske. Ovaj alat je korišćen više od tri miliona puta i zasnovan je na podacima Insee-a iz 2022. godine.

Drugi pokazatelji francuskog „bogatstva“

Prethodna istraživanja u Francuskoj o tome šta znači biti bogat pronašla su i druge pokazatelje osim plate. Istraživanja ukazuju da posedovanje 60 kvadratnih metara stambenog prostora sugeriše da se dobro živi. Kao i posedovanje luksuznog automobila, pomoći u kući ili finansijskih sredstava za odmore.

Studija je takođe uzela u obzir sigurnost zaposlenja, navodeći da je neko „bogatiji“ ako ima sigurnost posla i kontrolu nad radnim vremenom. Isto tako, sigurniji su u društvu ako imaju pristup obrazovanju i široku mrežu prijatelja i rođaka, naglašavajući ideju „la richesse appelle la richesse“ odnosno, bogatstvo privlači bogatstvo.

Novac donosi sreću, ali samo do 2.300 dolara

Istraživanja iste organizacije pokazuju da, iako novac očigledno pomaže u životu, ljudi ne postaju srećniji što više novca imaju. Prijavljena sreća raste sa prihodom, počevši od najsiromašnijih 5% Francuza koji zarađuju 873 dolara (800 evra) do onih koji zarađuju 2.300 dolara mesečno (2.100 evra).

Međutim, od tog iznosa, oni sa višim primanjima nisu prijavljivali rast sreće, čak ni među onima sa najvišim primanjima – među 1% najbogatijih – koja se kreću od 7.100 dolara (6.500 evra) mesečno.

Stoga se ponavlja zaključak da velika količina novca ne može kupiti više sreće.

Simptom/Forbes

Gugl beleži rekordni profit zahvaljujući velikim prihodima od reklama

October 31, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Alfabet je prijavio prihod od 88,3 milijarde dolara, uključujući 65,9 milijardi dolara iz svoje primarne poslovne jedinice za oglašavanje. Procene analitičara kretale su se oko brojki od 86,4 milijarde dolara ukupne prodaje i 65,4 milijarde dolara prihoda od oglasa.

Internet gigant je ostvario 2,12 dolara zarade po akciji i neto dobit od 26,3 milijarde dolara. To je više u poređenju sa očekivanjima koja su postavljena na 1,84 dolara zarade po akciji i neto profit od 22,9 milijardi dolara.

To je najbolji prihod Alfabeta ikada, koji je premašio 86,3 milijarde dolara iz poslednjeg kvartala 2023. godine. Ujedno je i najbolji zabeleženi profit, premašivši prethodni rekord od 23,7 milijardi dolara iz prvog kvartala 2024.

Akcije Alfabeta porasle su za oko 5% u ograničenoj trgovini za samo sat nakon objave izveštaja o zaradi. U jučerašnjem redovnom trgovanju porasle su 1,7%.

Akcije Alfabeta zapravo su zaostajale za S&P 500 indeksom u poslednjih 12 meseci, ostvarivši rast od 37% u poređenju sa rastom indeksa od 40% u istom periodu. Zaostajale su i za rivalom u digitalnom oglašavanju, kompanijom Meta, koja je zabeležila rast od 96%. Zaostajale su i za konkurentom u klaud računastvu, kompanijom Amazon, koja je porasla za 44%.

Četvrtina globalnog tržišta
Faktori koji utiču na cenu akcija Alfabeta uključuju zabrinutost zbog antimonopolskih istraga širom sveta. Negativan uticaj na profit ima i agresivno trošenje u trci za dominacijom u oblasti veštačke inteligencije. Akcije Alfabeta pale su 8% u tri dana nakon objave rezultata za drugi kvartal. To se desilo iako su nadmašili procene analitičara za prihod i zaradu.

Prema podacima istraživačke kompanije eMarketer, Gugl drži oko 25% udela na globalnom tržištu digitalnog oglašavanja. Generiše dvostruko više prihoda od oglasa u poređenju sa rivalom Metom, matičnom kompanijom Fejsbuka i Instagrama.

Drugi tehnološki giganti sa Zapadne obale, Amazon, Epl, Meta i Majkrosoft, prijaviće svoje rezultate za treći kvartal nakon zatvaranja tržišta u sredu i četvrtak, u veoma aktivnoj nedelji za velike tehnološke kompanije. Ovih pet kompanija čine oko 11 biliona dolara, odnosno 21%, od kombinovane tržišne kapitalizacije S&P 500 indeksa od 52 biliona dolara. To im omogućava nesrazmeran uticaj na kretanje tržišta u celini.

Simptom/Forbes

Britanija najavljuje “blokbaster” budžet

October 31, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Budžet uključuje oko 40 milijardi funti (51,8 milijardi dolara) povećanja poreza, od čega bi više od polovine dolazilo od viših poreza na zarade, kao i povećanja na kapitalnu dobit i poreza na nasledstvo, jer Britanija traži put iz ekonomske stagnacije.

Budžet je takođe povećao javnu potrošnju za 70 milijardi funti godišnje u narednih pet godina. Promene bi dovele poresko opterećenje — mera poreskih prihoda kao udela u bruto domaćem proizvodu — na najveće zabeleženo. Pročitajte više o budžetu.

„Izbori koje sam napravila danas su pravi izbori za našu zemlju“, rekla je Rivs.
To ne znači da su ovi izbori laki.”

„Ovaj budžet donosi jedno od najvećih povećanja potrošnje, poreza i zaduživanja u bilo kom pojedinačnom fiskalnom događaju u istoriji“, rekao je Richard Hughes, predsedavajući Kancelarije za budžetsku odgovornost, nezavisnog nadzornog organa.

Simptom/TheNYTimes

Folksvagen namerava da zatvori najmanje tri fabrike u Nemačkoj

October 28, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

“Upravni odbor Folksvagena planira da zatvori najmanje tri fabrike u Nemačkoj”, izjavila je predsednica radničkog saveta kompanije Daniela Kavalo na informativnom sastanku sa zaposlenima u Volfsburgu. Dodala je da će sve preostale fabrike morati da smanje kapacitete. Rukovodstvo firme je sada obavestilo predstavnike zaposlenih o ovim planovima.

Prema radničkom savetu, posebno je ugrožena fabrika u Osnabriku, koja je upravo izgubila očekivani novi ugovor sa Poršeom. Trenutno se tamo realizuju porudžbine za sportske modele automobila “718 kajman” i “bokster”, koje prevazilaze proizvodne kapacitete glavne fabrike Poršea u Štutgartu-Cufenhauzenu. Proizvodnja ovih modela, kao i Folksvagen vozila “t-tok” kabriolet, prestaje do proleća 2026. – od tada fabrika u Osnabriku više neće imati porudžbine.

Kavalo je dodala da uprava planira masovna otpuštanja: prema procenama radničkog saveta, ugroženo je desetine hiljada radnih mesta. Čitavi sektori mogli bi biti zatvoreni ili premešteni u inostranstvo.

Radnički savet: Nema fabrike koja je sigurna

“Sve Folksvagen fabrike u Nemačkoj su pogođene ovim planovima. Nijedna nije sigurna!”, izjavila je Kavalo, ne navodeći detalje.

Folksvagen u Nemačkoj ima deset fabrika u kojima zapošljava ukupno oko 120.000 radnika, od toga samo u Volfsburgu 7000. Od deset fabrika šest su u Donjoj Saksoniji, tri u Saksoniji i jedna u Hesenu.

U septembru je Folksvagen raskinuo sporazum o sigurnosti radnih mesta, koji je bio na snazi više od 30 godina. Time su počev od sredine 2025. moguća otpuštanja radnika iz takozvanih “poslovnih razloga”.

Smanjenje plata za 10 odsto

Rukovodstvo Folksvagena i sindikat “IG Metal” će se sastati u sredu (30.10) na drugoj rundi pregovora o kolektivnom ugovoru. Već u prvoj rundi u septembru, Folksvagen je odbio zahteve “IG Metala” za povećanje plata od sedam procenata, insistirajući na štednji, ali nije dao precizne informacije o tome.

Prema rečima Kavalo, Folksvagen sada traži smanjenje plata za deset procenata i zamrzavanje plata u naredne dve godine. Folksvagen je još početkom septembra najavio da više ne isključuje zatvaranje fabrika i otpuštanje radnika.

I sindikat “IG Metal” je pooštrio ton. “Ovi brutalni planovi uprave su potpuno neprihvatljivi i predstavljaju kršenje svega što smo poslednjih decenija doživeli u kompaniji”, izjavio je Torsten Greger, pregovarač “IG Metala”. “To je dubok ubod u srce vrednih radnika Folksvagena”. Sindikat očekuje da Folksvagen, umesto radikalnih rezova, na pregovaračkom stolu predstavi održive planove za budućnost.

“Ako Folksvagen u sredu potvrdi ovaj distopijski kurs, upravni odbor mora računati na odgovarajuće posledice”, zapretio je Greger.

Uprava brani planove štednje

Uprava Folksvagena je ponovo branila svoje planove štednje. “Činjenica je: situacija je ozbiljna, a odgovornost pregovaračkih partnera ogromna”, rekao je direktor za kadrove Gunar Kilijan u saopštenju.

“Bez sveobuhvatnih mera za ponovno postizanje konkurentnosti, nećemo moći da finansiramo ključne investicije u budućnost. Pridržavamo se principa dogovorenog sa sindikatom, da se prvo sa našim pregovaračkim partnerima vodi interna diskusija o budućnosti Folksvagena AG”, dodao je.

Radnici i uprava složni kod analize, ali ne i rešenja problema

Folksvagen je izjavio da je uprava pokazala sindikatu rešenja koja će finansijski osnažiti kompaniju za budućnost i tako na kraju obezbediti radna mesta. S obzirom na smanjenje tržišta, zatvaranje fabrika više ne može biti isključeno.

Član uprave Folksvagena Tomas Šefer je izjavio da su troškovi u nemačkim fabrikama za četvrtinu do polovinu veći nego što je kompanija predvidela. “Ovako ne možemo dalje. Moramo brzo pronaći zajedničko i održivo rešenje za budućnost naše kompanije”.

Kompanija će u sredu izneti konkretne predloge za smanjenje troškova rada.

“Imamo ozbiljne probleme. Moramo tome da se suprotstavimo u Folksvagenu”, rekla je i Kavalo.

Iako se menadžment i zaposleni slažu u analizi problema, razlike u rešenjima su ogromne.

“Ovi problemi su i tema za politiku. I politika mora konačno da se probudi”, rekla je Kavalo. Nije dovoljno samo reći da su uz zaposlene. “Potreban nam je sveobuhvatan plan politike kako bi elektromobilnost konačno uspela. I kažem: potrebno nam je i sveobuhvatno rešenje za industriju u Nemačkoj”.

Kancelar traži očuvanje radnih mesta

Savezna vlada pozvala je Folksvagen da sačuva radna mesta. Mora se sačekati šta će firma o tome reći u sredu, rekao je portparol vlade u Berlinu, pozivajući se na tvrdnje radničkog saveta.

Stav kancelara Olafa Šolca (SPD) je jasan – “odluke menadžmenta, koje su možda bile pogrešne u prošlosti, ne smeju biti na štetu zaposlenih”. Cilj je očuvanje i obezbeđenje radnih mesta .

Simptom/RTS/DW/Dijana Roščić

Strujaši će dogodine biti jeftiniji, a benzinci i dizelaši skuplji

October 28, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

EU će sledeće godine pooštriti zahteve za emisiju štetnih gasova za automobile. Očekuje se da će novi modeli električnih automobila biti ponuđeni po nižim cenama, dok će biti manje isplativo kupovati benzinske i dizel automobile, odnosno njihova cena bi mogla da poraste.

Proizvođačima automobila koji ne ispune ciljeve smanjene emisije (cela flota prodatih vozila proizvođača automobila mora u proseku imati emisiju 95 g/km CO2 ili manje), prete kazne koje se mere milijardama evra.

Think tank ICCT (Međunarodni savet za čist transport) objavio je izveštaj o tome šta je pred velikim proizvođačima automobila.

ICCT svoj izveštaj bazira na situaciji u 2023. i onome što se mora postići u 2025. godini.

Najgore stoje Ford i Volkswagen, navodi se u izveštaju. Ova dva proizvođača moraju da smanje svoje emisije za oko 21 odsto.

Izveštaj ICCT-a takođe pokazuje da neki drugi proizvođači automobila kao što su Hyundai, Mercedes, Renault i Toyota takođe imaju mnogo posla.

Volvo, sa druge strane, ima najbolje izglede jer ima najniže prosečne emisije među tradicionalnim proizvođačima automobila i stoga će ispuniti uslove.

Prema proračunima ICCT-a, proizvođači treba da povećaju svoj udeo električnih automobila u proseku za 12 odsto.

Sa udela od 16 procenata u 2023. na oko 28 procenata u 2025. Procena je zasnovana na povećanju do kojeg mora doći ako ne dođe do daljeg smanjenja emisije CO2 iz vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Simptom/B92/Revijahak

Kinezi počeli izgradnju fabrike za proizvodnju letećih automobila

October 28, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Kompanija XPENG AEROHT i njeno odeljenje za proizvodnju letećih automobila XPENG, prva će na svetu započeti masovnu proizvodnju letećih automobila, prenosi Kineski međunarodni radio.

Prema podacima ove kompanije, prvi pogon fabrike kapaciteta 10.000 jedinica godišnje, biće smešten na površini od 18 hektara i namenjen je za proizvodnju vazdušnog modula za leteći automobil nazvan Kopneni nosač aviona.

“Kompanija bi do kraja godine trebalo da započne pretprodaju letećeg automobila Kopneni nosač aviona koji je svoje testiranje i probni let sa posadom obavio u septembru”, izjavio je Džao Deli, osnivač XPENG AEROHT-a.

Simptom/B92/Tanjug

Kraj nakon 100 godina: Jedna od najstarijih avio-kompanija ide u zaborav

October 27, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Poslednji let češke avio-kompanije pod istorijskim kodom “OK” obavio je avion tipa Airbus A320-200, registrovan kao OK-IOO, sletevši na praški aerodrom Vaclav Havel (PRG) u 15:49 i poleteo sa pariskog aerodroma Charles de Gaulle (CDG) u 16:58 po lokalnom vremenu.

Stogodišnje putovanje ove avio-kompanije započelo je 1923. godine kao Čehoslovačka državna avio-kompanija, čime je osigurala svoju poziciju među pet svetskih avio-kompanija koje najduže posluju.

Finansijski , ČSA se značajno promenio kada je Korean Air (KE) kupio 44 posto udela 2013. godine, rešavajući sve veće finansijske izazove. Smartwings je preuzeo kontrolu do 2018. godine, ali je ČSA naišla na stečaj u martu 2021.

Finansijska kriza je izazvala intervenciju vlasnika Smartwingsa, uz kineske investitore, koji su pružili ključnu finansijsku podršku. Nakon toga, usledile su promene vlasništva kao i značajan jubilej obeležavanja 100 godina avio-kompanije (2023.godine) ali se dalje nije moglo.

Što se putnika tiče, oni zadržavaju pristup svim postojećim rutama i kanalima za rezervaciju, uključujući i ČSA web stranicu, održavajući trenutne standarde usluga tokom tranzicije.

Simptom/Avioportal

Evrostat: Najmanja nezaposlenost u EU u Češkoj i Poljskoj, najveća u Španiji i Grčkoj

Temu, Tiktok ni Alibaba nisu prvi: Forbes lista 100 najbogatijih u Kini, poznata imena

Najviše automobila u Evropu posle Kine izvozi – jedna afrička država

Masovna otpuštanja u "Nisanu" - kriza zbog koje će se predsednik Ućida odreći polovine svoje plate

Berza i bitkoin rastu dok je Tramp sve bliži Beloj kući

Štrajk u Boingu bio je deo nove ere "radnog elana" koji je u SAD dugo opadao

Nova Forbes lista milijardera: Bezos ponovo drugi najbogatiji čovek na svetu

IKEA daje odštetu Nemačkoj za prisilan rad zatvorenika 1970-ih i 1980-ih

U SAD samo 12.000 novih radnih mesta u oktobru, gore je bilo samo tokom pandemije

L’Observatoire des Inégalités: Nejednakosti u francuskom društvu

Gugl beleži rekordni profit zahvaljujući velikim prihodima od reklama

Britanija najavljuje "blokbaster" budžet

Folksvagen namerava da zatvori najmanje tri fabrike u Nemačkoj

Strujaši će dogodine biti jeftiniji, a benzinci i dizelaši skuplji

Kinezi počeli izgradnju fabrike za proizvodnju letećih automobila

Kraj nakon 100 godina: Jedna od najstarijih avio-kompanija ide u zaborav

Evrostat: Najmanja nezaposlenost u EU u Češkoj i Poljskoj, najveća u Španiji i Grčkoj

Temu, Tiktok ni Alibaba nisu prvi: Forbes lista 100 najbogatijih u Kini, poznata imena

Najviše automobila u Evropu posle Kine izvozi – jedna afrička država

Masovna otpuštanja u “Nisanu” – kriza zbog koje će se predsednik Ućida odreći polovine svoje plate

Berza i bitkoin rastu dok je Tramp sve bliži Beloj kući

Štrajk u Boingu bio je deo nove ere “radnog elana” koji je u SAD dugo opadao

Nova Forbes lista milijardera: Bezos ponovo drugi najbogatiji čovek na svetu

IKEA daje odštetu Nemačkoj za prisilan rad zatvorenika 1970-ih i 1980-ih

U SAD samo 12.000 novih radnih mesta u oktobru, gore je bilo samo tokom pandemije

L’Observatoire des Inégalités: Nejednakosti u francuskom društvu

Gugl beleži rekordni profit zahvaljujući velikim prihodima od reklama

Britanija najavljuje “blokbaster” budžet

Folksvagen namerava da zatvori najmanje tri fabrike u Nemačkoj

Strujaši će dogodine biti jeftiniji, a benzinci i dizelaši skuplji

Kinezi počeli izgradnju fabrike za proizvodnju letećih automobila

Kraj nakon 100 godina: Jedna od najstarijih avio-kompanija ide u zaborav

Ekonomija Svet

Evrostat: Najmanja nezaposlenost u EU u Češkoj i Poljskoj, najveća u Španiji i Grčkoj

Temu, Tiktok ni Alibaba nisu prvi: Forbes lista 100 najbogatijih u Kini, poznata imena

Najviše automobila u Evropu posle Kine izvozi – jedna afrička država

Masovna otpuštanja u "Nisanu" - kriza zbog koje će se predsednik Ućida odreći polovine svoje plate

Berza i bitkoin rastu dok je Tramp sve bliži Beloj kući

Štrajk u Boingu bio je deo nove ere "radnog elana" koji je u SAD dugo opadao

Nova Forbes lista milijardera: Bezos ponovo drugi najbogatiji čovek na svetu

IKEA daje odštetu Nemačkoj za prisilan rad zatvorenika 1970-ih i 1980-ih

U SAD samo 12.000 novih radnih mesta u oktobru, gore je bilo samo tokom pandemije

L’Observatoire des Inégalités: Nejednakosti u francuskom društvu

Gugl beleži rekordni profit zahvaljujući velikim prihodima od reklama

Britanija najavljuje "blokbaster" budžet

Folksvagen namerava da zatvori najmanje tri fabrike u Nemačkoj

Strujaši će dogodine biti jeftiniji, a benzinci i dizelaši skuplji

Kinezi počeli izgradnju fabrike za proizvodnju letećih automobila

Kraj nakon 100 godina: Jedna od najstarijih avio-kompanija ide u zaborav