Simptom

Severna Makedonija i Hrvatska jačaju bilateralnu saradnju i evropsku perspektivu

February 27, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Potvrdili smo naše tradicionalno prijateljske odnose i intenzivan politički dijalog. Također smo se složili oko zajedničkog interesa za produbljivanje saradnje, s posebnim naglaskom na ekonomiju, trgovinu, energetiku, zdravstvo, kulturu i turizam”, naveo je Mucunski na društvenoj mreži kompanije X.

On je izrazio zahvalnost Hrvatskoj za stalnu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i spremnost da podeli iskustva iz procesa pristupanja EU.

Prema saopštenju Ministarstva vanjskih i evropskih poslova Hrvatske, ministri su naglasili odlične bilateralne odnose i snažnu saradnju unutar NATO saveza.

“Saradnja između Hrvatske i Severne Makedonije karakteriše otvoreni politički dijalog i međusobno poverenje. Severna Makedonija ostaje čvrsto predana provođenju strateških reformi, posebno u oblastima pravosuđa, vladavine prava i borbe protiv korupcije”, navodi se u saopštenju.

Hrvatska, dodaju iz Ministarstva, pruža tehničku i stručnu podršku Severnoj Makedoniji kroz twinning projekte, deleći iskustvo iz procesa pristupanja EU. Ekonomska saradnja između njih se nastavlja razvijati kroz rast trgovinske razmene, investicije te zajedničke projekte u turizmu, energetici i infrastrukturi.

Severna Makedonija je kroz svoje predsedanje EUSAIR-om potvrdila proaktivnu i konstruktivnu ulogu u regionu, sa posebnim fokusom na proširenje EU, prekograničnu saradnju, pitanja mladih, demografske izazove i održivi turizam. Obe strane su istakle da će kontinuirani dijalog i koordinacija s međunarodnim partnerima ostati temelj stabilnosti i evropske integracije regiona.

Simptom/Anadolija

Milanović: Srbija kupuje oružje, Izrael vojno sarađuje sa Beogradom

February 25, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Treba jako pametno kupovati, paziti od koga se kupuje, paziti na dalje korake i šta će biti u budućnosti. Srbija kupuje oružje naveliko, a ko im integriše sve te sisteme? Izrael. Izraelska vojna industrija, izraelske sigurnosne službe”, rekao je Milanović posle svečanog obeležavanja 26. godišnjice formiranja Počasno-zaštitne bojne, saopštila je njegova pres-služba.

On je naglasio da Hrvatska treba vojnu opremu da kupuje od članica NATO, pre svega SAD, uz učešće hrvatske industrije.

“Da li mi želimo da Izrael bude gospodar najintimnijih informacija nacionalne bezbednosti i Srbije i Hrvatske? To se trenutno događa”, rekao je Milanović.

On je ocenio i da Srbija kupuje vojnu opremu “kao iz Plavog oglasnika“.

Milanović je upitao šta Hrvatska može da kupi od Izraela, a da ne može od Nemačke ili Francuske.

“Upozorio sam da Hrvatska vojska u tome neće učestvovati, a ko kupuje takav sistem to radi na svoju odgovornost. Bez učešća vojske i bez taktičko-tehničke studije ne bismo smeli kupiti ništa, a taktičko-tehnička studija neće uključivati izraelsko oružje, kao što ne uključuje rusko i kinesko, zato što je takva politika”, istakao je Milanović.

Predsednik države je i početkom sedmice kritikovao ministra odbrane Ivana Anušića zbog posete Izraelu i oštro, kao vrhovni komandant, odbacio mogućnost bilo kakve saradnje hrvatske vojske s Izraelom.

Tada je i pozvao vladu da obustavi sve planirane dogovore ili sporazume.

Milanović je danas ponovio da, što se Hrvatske vojske tiče, nema saradnje s Izraelom.

“Jedan sam od onih koji je godinama imao dosta razumevanja i tolerancije za izraelske poteze, ali zadnje dve-tri godine nemam. To je zverska politika i to je vojska koja je odgovorna za najgore ratne zločine u formi, sadržaju i protiv puno slabijih od sebe. To što su izraelska vojska, politika i establišment napravili u Gazi je stravično, neviđeno gaženje humanitarnog prava i ljudskosti”, istakao je Milanović koji je dva puta, kao kandidat opozicione Socijaldemokratske partije, pobedio na predsedničkim izborima.

On je ocenio da „Izrael nije pouzdan partner“ i dodao da je ta zemlja ranije Hrvatskoj pokušala da „uvali“ američke avione, dok se Amerikanci nisu oglasili da Izrael pokušava da proda robu za koju „nema licencu“.

“To nije prijateljsko pa ni partnersko ponašanje, to je pokušaj prevare. Iz toga se očito ništa nije naučilo. Neki naši političari, posebno ovi desni, imaju fetiš prema ovakvom Izraelu. Ja nemam”, rekao je Milanović.

U vezi sa Anušićevom posetom Izraelu, Milanović je rekao i da se „previše dernjaju i arlauču na kulturno javnim manifestacijama nekakvi pokliči iz Drugog svetskog rata“, pa je Anušić išao u Izrael na “pokajanje greha“ aludirajući na koncerte Marka Perkovića Tompsona na kojima je uzvikivan ustaški pozdrav „Za dom spremni“.

Na jednom od tih koncerata bio je i Anušić.

Milanović i Plenković pripadaju različitim političkim opcijama, imaju izrazito loše međusobne odnose, i ne mogu da se dogovore gotovo ni o jednom pitanju.

Po Ustavu Hrvatske, predsednik i premijer zajedno kreiraju spoljnu i bezbednosnu politiku, a predsednik je vrhovni komandant oružanih snaga.

Simptom/Beta

Plenković povodom izjave Milanovića o Izraelu: Saradnja vojne industrije nije nadležnost predsednika

February 23, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Predsednik nema ovlašćenja da Vladi govori gde će ići ministri ili predsednik Vlade”, rekao je danas Plenković novinarima u Zagrebu.

Milanovićeva izjava došla je u vreme zvanične posete potpredsednika Vlade i ministra odbrane Ivana Anušića Izraelu tokom koje će se sastati i s predstavnicima kompanija izraelske odbrambene industrije i predstavnicima Uprave za međunarodnu vojno-tehničku saradnju.

Plenković je rekao da saradnja u području odbrambene industrije nije u nadležnosti predsednika.

“Stvar je u jačanju hrvatske vojske, uspostavljanje saradnje s nama bitnim zemljama, a ova Anušićeva poseta je u tom kontekstu”, rekao je Plenković i dodao da ni Vlada nije pitala predsednika koje zemlje posećuje.

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je danas da pripadnici hrvatske vojske ni na koji način neće sarađivati s izraelskom vojskom i vojnom industrijom i pozvao vladu premijera Andreja Plenkovića da obustavi sve planirane dogovore ili sporazume.

“Zbog neprihvatljivog postupanja izraelske vojske i neviđenog gaženja svih normi međunarodnog humanitarnog prava, još u maju prošle godine zapovedio sam prekid svake saradnje Oružanih snaga Republike Hrvatske (OSRH) s izraelskom vojskom, a koja se odnosi na sve pripadnike Hrvatske vojske. Istovremeno sam pozvao Vladu Hrvatske da prekine svaki oblik trgovine oružjem i vojnom opremom s Izraelom”, navodi se u pisanoj izjavi predsednika države.

On je naglasio da kao vrhovni komandat ističe da hrvatska vojska neće ni na koji način sarađivati s izraelskom vojskom.

“Kako bi se sprečila svaka šteta za Republiku Hrvatsku, važno je istaći: Pripadnici OSRH neće učestvivati ni na koji način u sprovođenju bilo kojeg dogovora, ugovora ili sporazuma s izraelskom vojskom ili izraelskom vojnom industrijom”, upozorio je Milanović.

On je ocenio da bi takav dogovor, ugovor ili sporazum bio “neprovediv i štetan za Hrvatsku”.

Milanović koji je dva puta pobedio na predsedničkim izborima kao kandidat opozicione Socijaldemokratske partije (SDP), pozvao je Vladu koja je nadležna i odgovorna za nabavku vojne opreme i oružja, da obustavi sve planirane dogovore, ugovore ili sporazume koji bi uključivali kupovinu oružja i vojne opreme iz Izraela.

Milanović i Plenković dolaze iz različitih političkih opcija i imaju izrazito narušene međusobne odnose, pa se ne mogu dogovoriti gotovo ni o jednom pitanju.

Po Ustavu Hrvatske, predsednik i premijer su kokreatori spoljne i bezbednosne politike s tim da je predsednik vrhovni komandant oružanih snaga.

Simptom/Beta

Mickoski: Makedonija je žrtva klasičnog bulinga zemalja članica EU

February 21, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Makedonija je žrtva klasičnog bulinga zemalja članica koje iznutra ucenjuju integraciju Makedonije u Evropsku uniju (EU). I to ne u vezi s tim kakav napredak imamo, već da li ćemo promeniti Ustav, ime, zastavu, novčanice i tako dalje. I koliko ovo više ignorišemo, toliko će biti teži taj put. I toliko više ćemo imati prepreka pred sobom”, rekao je Mickoski.

Ocenio je da je evropska integracija Severne Makedonije jedinstven slučaj u Evropi, jer se proces unutar same EU ne ocenjuje po sistemu napretka, odnosno po tome kako se prevazilaze izazovi, već se zasniva na bilateralnim pitanjima što se impicitno odnosi na zahteve Bugarske, a to samo po sebi potkopava kredibilitet same EU, čega je svesno sve više političara u Briselu.

“Samo za nas, kao zemlju kandidata, ne važi pristup zasnovan na zaslugama. Za nas važi bilateralnost procesa pristupanja”, rekao je premijer Severne Makedonije.

Po njegovim rečima, na jednom od panela na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji “jedan od govornika naglasio je da je ono što se radi Makedoniji zločin” i dodao da to “nema nikakve veze s vrednostima koje su definisali Adenauer, Šuman i De Gasperi”.

Mickoski je istakao da bi trebalo obratiti pažnju na inicijativu koja se sve više razmatra u političkim krugovima u Briselu, o državama-članicama takozvane “prve i druge lige”, ili takozvana “gradualna – postepena integracija” u EU.

“Zato treba veoma dobro da razmislimo i pre ovoga što se trenutno zagovara za prvu i drugu ligu članica EU, odnosno za gradualnu ili postepenu integraciju, sa mnogim zaštitnih mehanizmima, i da, kao region, donesemo odluku o tome šta mislimo i kako nameravamo da delujemo. Zato što sada imamo državu koju nazivaju ‘frontrunner’ (vodeći kandidat). Ja se sećam da su i nas pre šest-sedam godina ubeđivali da smo ‘frontrunneri’ samo ako možemo da stvorimo novu entitetsku strukturu na Balkanu koja bi se zvala ‘Severnomakedonci’. Tada bi ptice pevale i sve bi bilo lepo, ali stvarnost je potpuno drugačija”, rekao je Mickoski.

Premijer Severne Makedonije je to rekao na Konferenciji “Evropska budućnost Zapadnog Balkana: Politička integracija, regionalna saradnja i ekonomska otpornost u vremenima globalnih izazova”, čiji se drugi dan održava u Skoplju, u organizaciji Panevropske unije Makedonije.

Simptom/Beta

Demonstracije u Albaniji svedoče da region i Srbija traže političke promene

February 13, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

To piše u analizi američki centar “Džeopolitikal fjučerz (Geopolitical futures)”, koji navodi da je “Albanija, članica NATO i važan činilac Zapada u regionalnoj bezbednosti, sad poprište žestokih protesta i nasilja”.

“Nezadovoljni građani, opozicija i grupe civilnog društva su ovih dana izašli na ulice zahtevajući odgovornost za sve veće skandale s korupcijom i ostavku vlade”, ističe američki institut i kaže da sve govori da će se protesti nastaviti.

“Raširena korupcija nije samo albanski problem, već postoji u celom regionu”, ukazuje “Džeopolitikal fjučerz”.

U analizi se predočava da “protesti širom Balkana nisu samo pokreti protiv vlasti, već pokazuju da je došlo do generacijske promene političkih prioriteta”.

“Jer dok članstvo u Evropskoj uniji više ne mora biti neposredni podstrek za reforme, preobražaj pokrenut na putu evropskog članstva i dalje oblikuje zahteve građana”, napominje američki institut.

“Evropeizacija je”, stoji u analizi, “urasla u domaću političku kulturu i građani se pokreću ne samo zbog geopolitičkog ugrađivanja, već i zbog onoga od čega se svakodnevno živi.”

“Džeopolitikal fjučerz” predočava, pozivajući se i na izveštaj organizacije “Transparensi internešnel” (Transparency International), da “mnoge zemlje Zapadnog Balkana biju bitku s nejakim institucijama, zatvorenim sistemima odlučivanja, zloupotrebom državnih fondova, uz opšti osećaj u regionu da je došlo do potpune stagnacije u sprovođenju reformi za suzbijanje korupcije”.

Protesti u Tirani su “odjek opšteg nezadovoljstva građana širom Balkana zbog ukorenjene korupcije i manjkave odgovornosti institucija”, objašnjava američki institut.

“U Srbiji otud ne jenjavaju dugotrajne demonstracije koje su počele”, stavlja do znanja “Džeopolitikal fjučerz, “zbog pogibije lica kad se srušila nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu.”

Na demonstracijama koje predvode studenti se zahtevaju, stoji u analizi, “odgovornost, uvid u sve šta se dogodilo, kao i kraj korupcije i političke aljkavosti”.

U protestima je, kako je navedeno, glavni pritisak usmeren na vlasti i pitanja integriteta i odgovornosti, “ali su protesti mahom bez vođstva i nisu zasad doveli do istinskih političkih promena”.

Američki analitički centar ukazuje na to da sadašnji protesti na Zapadnom Balkanu odražavaju kako razočaranje zbog puta u članstvo EU koji se odužio unedogled, “ali i sazrevanje u poimanju da su problemi u vlastima, a ne rivalskim etničkim grupama”.

“Građani koji su se rodili i izrasli tokom procesa ka članstvu u EU su postali potpuno svesni toga da su vladavina prava i polaganje računa ustanova vlasti temelj napretka i društvenog poverenja… i po tome se donosi sud o delovanju vlasti”, objašnjavaju analitičari “Džeopolitikal fjučerza”.

I zaključuju da je u zemljama Zapadnog Balkana “sad uvrežen jezik vladavine zakona, polaganja računa, institucionalne odgovornosti ne samo kao uslova za članstvo u EU, već i kao vrednosti koje čine ‘normalnu’, savremenu državu”.

Simptom/Beta

Andrej Plenković: Dobro je da su SAD dovele Rusiju za sto

January 31, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Govoreći nakon dvodnevnog međunarodnog skupa Evropske narodne stranke (EPP) u Zagrebu, Plenković je rekao da su lideri EPP-a predložili Rezoluciju o demografskoj obnovi Evrope kao strateškom imperativu, upozorivši na ubrzano starenje stanovništva širom kontinenta.

Plenković je naveo da je prosečna starost stanovništva u Hrvatskoj na nivou proseka EU, oko 44,7 godina, te da demografski trendovi utiču na ekonomiju, tržište rada i politički osetljiva pitanja poput migracija.

„Bez demografske revitalizacije nema konkurentnosti, bez održivog stanovanja nema jačanja mladih porodica, a bez nezavisne energetske politike možda nema ni evropske ekonomije“, rekao je Plenković.

Upozorio je da Evropa uvozi više od 90 posto nafte i plina te oko dve trećine uglja, ističući da EU ne sme doći u situaciju da građani i privreda ostanu bez sigurnog snabdevanja energijom.

Govoreći o sigurnosti i globalnim izazovima, Plenković je naglasio potrebu za bržim i odlučnijim delovanjem EU u svetu obeleženom ratovima, migracijama i promenama u transatlantskim odnosima, uz nastavak dijaloga sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Osvrćući se na pitanje nuklearnog odvraćanja, Plenković je rekao da je francuski nuklearni potencijal na raspolaganju evropskim partnerima, dodajući da je potrebna temeljita rasprava o ulozi nuklearne energije kao stabilnog i cenovno prihvatljivog izvora energije u Evropi.

„Snažne konkurentnosti nema bez vibrantnog tržišta rada, a da bi ono postojalo, potrebni su ljudi u naponu snage. Demografska revitalizacija je conditio sine qua non“, rekao je.

Govoreći o ratu u Ukrajini, Plenković je rekao da prekid vatre ili mirovni sporazum moraju biti preduvet za uspostavu trajnog mira i stvaranje uslova za postupan evropski put te zemlje. Istakao je da su EU i njene članice uložile velike napore u pomoć Ukrajini i da će se ta podrška nastaviti.

Plenković je pozdravio američko angažovanje u mirovnim naporima, naglasivši da mir mora biti „trajan i pravedan“, uz poštovanje teritorijalne celovitosti i suvereniteta Ukrajine, upozorivši da bi suprotno predstavljalo opasan presedan u međunarodnim odnosima.

Simptom/Anadolija

U Zagrebu ispisani grafiti sa pozivom na ubistvo Milorada Pupovca

January 31, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Nažalost, za nas ovo nije nikakvo iznenađenje”, ocenile su SDSS i SNV u saopštenju.

Grafiti su uočeni jutros u podzemnom prolazu kod Osnovne škole Savski Gaj.

SNV je medijima prosledio i fotografije na kojima se vide ustaški i nacistički simboli, ušato U (s krstom) i kukasti krst, a napisano je i “Ubij Pupovca” i “Ustaše Novi Zagreb”.

Simptom/Beta

Plenković: Stav Vlade je da Hrvatska u ovom trenutku ne pristupi Odboru za mir

January 28, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Kako je istakao, on se u vezi sa tim čuo i sa predsednikom Hrvatske Zoranom Milanovićem, a odluka je doneta iz niza razloga.

“S obzirom na to da je on prošle nedelje komunicirao da bi želeo nešto o tome da zna i da se bez njega ništa ne može odlučiti, shvatio sam da je davao neke izjave, a nisam imao vremena da to pročitam. Stav je Vlade i parlamentarne većine da Hrvatska u ovom trenutku ne bi pristupala Odboru za mir iz niza razloga. Saopštili smo mu to. On je rekao da je svoj stav danas javno izneo i nemam više šta da dodam”, rekao je Plenković.

Plenković je rekao da je Milanovića zvao tek pošto su u utorak u vezi sa Odborom za mir zauzeli stav na Vladi i da nema potrebe ni za kakvim pokrivanjima, kao i da mu ne treba nikakav asistent.

Milanović je ranije tokom dana rekao novinarima da je Plenković pokušao da ga dobije na telefon nakon godinu dana i da sumnja da želi da kaže “ne” Odboru za mir.

Simptom/Newsmax/HRT

U Tirani sukobi demonstranata i policije

January 26, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Na protest, koji je predvodio lider opozicije i bivši premijer Salji Beriša, došle su hiljade demonstranata, koji premijera zemlje Edija Ramu optužuju za korupciju i traže njegovu ostavku.

Beriša je pozvao okupljene da se ujedine kako bi svrgli vladu i uspostavili tehničku vladu koja će pripremiti prevremene, slobodne i poštene izbore.

Nakon govora, neki demonstranti su bacili Molotovljeve koktele na policiju, koja je odgovorila suzavcem i vodenim topovima.

Do novih sukoba je došlo kada su grupe demonstranata išle ka parlamentu i bacajući kamenje i Molotovljeve koktele pokušale da probiju policijske kordone, a policija je ponovo odgovorila suzavcem i vodenim topovima.

Policija je saopštila da je tom prilikom lakše povređeno najmanje 10 policajaca.

Beriša tvrdi da je uhapšeno 25 demonstranata.

“Ovo je poslednji kilometar do kraja režima Edija Rame”, rekao je Beriša nakon protesta ispred sedišta svoje stranke, desničarske Demokratske partije.

Protesti su se održali dok stranke razmenjuju optužbe za korupciju i veze sa organizovanim kriminalom.

Sud za korupciju je u novembru suspendovao ministarku za infrastrukturu i energetiku, blisku Raminu saveznicu Belindu Baluku, zbog navodne uloge u slučaju korupcije u javnim nabavkama.

Baluku je negirala optužbe, a Rama je njenu suspenziju nazvao brutalnim činom mešanja u nezavisnost izvršne vlasti.

Ustavni sud joj je u decembru na zahtev vlade privremeno vratio funkciju do donošenja konačne odluke.

Parlamentarni odbor u sredu treba da razmotri zahtev tužilaca za korupciju i organizovani kriminal da se Baluku ukine imunitet i time omogući njeno hapšenje.

S druge strane, Beriša je osumnjičen da je javne ugovore dodeljivao svojim saradnicima, što on poriče.

Simptom/Beta

Rumunski predsednik odbacio mogućnost referenduma o ujedinjenju sa Moldavijom

January 24, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Govoreći u gradu Fokšaniju, gde je prisustvovao događajima posvećenim Danu ujedinjenja rumunskih kneževina, Dan je rekao da takva mera nije opravdana sve dok “ne postoji volja Republike Moldavije da se to učini”, prenosi agencija Ađerpres.

“Nema razloga za to sve dok u Moldaviji ne postoji volja da se to učini”, rekao je Nikušor Dan i podsetio da Rumunija ima obavezu prema Republici Moldaviji da je podrži na njenom evropskom putu.

On je naglasio da je to pitanje o kojem moraju da se izjasne građani Republike Moldavije.

“Rumunija ima obavezu prema Republici Moldaviji da je podrži na njenom evropskom putu. To je cilj koji imaju građani Republike Moldavije i vlasti koju su oni izabrali. Pored toga, postoje i druga povezana pitanja, poput energetike, ekonomske povezanosti i drugog. U tom kontekstu Rumunija podržava Moldaviju i poštuje volju njenih građana. Ako se u nekom trenutku njihov stav promeni, i mi ćemo delovati u skladu s tim”, rekao je rumunski predsednik.

Simptom/Newsmax/Tanjug

Hrvatska razmatra Trampov poziv za Odbor za mir: Ključno proveriti je li u skladu s odlukama UN

January 24, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Gostujući na televiziji France 24, Plenković je govorio o odnosima Hrvatske sa saveznicima, novoj američkoj inicijativi Odbora za mir, kao i o pregovorima o postizanju mira u Ukrajini.

Istakao je da je Vlada Hrvatske zaprimila poziv za učešće u Odboru za mir, koji je osnovan na inicijativu predsednika SAD.

“Odluku ćemo moći doneti tek nakon temeljite analize teksta inicijative i potrebnih političkih konsultacija u Hrvatskoj. Ključno je proveriti da li i dalje deluje u okviru odluka Ujedinjenih nacija“, naglasio je Plenković.

Govoreći o aktuelnim međunarodnim okolnostima, hrvatski premijer je naveo da su na vanrednom samitu Evropskog veća države članice iskazale solidarnost s Ukrajinom i podršku njenom teritorijalnom integritetu.

Dodao je da je u svetu koji se brzo menja važno jačati dijalog i osnaživati transatlantsku saradnju.

Plenković je istakao i da su sigurnosne garancije Sjedinjenih Američkih Država od izuzetnog značaja za ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, te da je odbrana Ukrajine ključna za sigurnost evropskog kontinenta i svih država članica Evropske unije.

Simptom/Anadolija

Pirc Musar i Golob: Upotreba sile u svetu sve češće zamenjuje međunarodno pravo

January 20, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Nataša Pirc Musar i Robert Golob obratili su se u ponedeljak na godišnjem prijemu za diplomatski kor, na Brdu kod Kranja.

“Jezik koji se širi u međunarodnim odnosima je jezik izolacionizma, a ne multilateralizma”, naglasila je Pirc Musar, dodajući da se “dijalog i mirno rešavanje sporova na osnovu međunarodnog prava zamenjuje upotrebom sile, koja postaje gotovo normalno sredstvo vanjske politike mnogih zemalja”.

Kazala je da multilateralizam zaista može biti nesavršen i glomazan i ne ispunjava sva očekivanja, ali politika povlačenja iz međunarodnih organizacija i međunarodnih ugovora, koja će se verovatno nastaviti, nema budućnost, jer obećava više sukoba i manje saradnje.

“Mnogi svetski problemi su zajednički i moraju se rešavati zajedno. Stoga moramo podržati međunarodne institucije kao forume za pregovore i međunarodno pravo kao sastavni deo modernog međunarodnog poretka za mirno rešavanje sporova”, naglasila je slovenačka predsednica, kako se navodi u saopštenju iz njenog kabineta.

Naglasivši da će ljudi morati da se prilagode novoj realnosti, ali i da znaju kako da povuku granicu, dodala je da treba povući granicu kada je reč o genocidnim akcijama.

„Brutalno postupanje sa civilnim stanovništvom u Gazi, pritisak na Palestince na Zapadnoj obali, užasno nasilje u Sudanu i u mnogim drugim konfliktnim zonama ukazuju na selektivnu solidarnost i nedoslednost u pristupu rešavanju sukoba“, rekla je.

Istaknula je ulogu Slovenije kao aktivne i odgovorne članice međunarodne zajednice i podsetila na rad kao nestalne članice Veća sigurnosti UN, gde se zalagala za principijelno, transparentno i kohezivno delovanje i dosledno poštovanje međunarodnog prava.

Pirc Musar je kazala da međunarodna zajednica ne sme prihvatiti kršenja temeljnih načela, te da se izazovi i posledice koje mogu proizaći iz njihovog neuspeha u rešavanju ne smeju potceniti i “ne smemo ćutati”. Naglasila je da se u prilagođavanju novoj stvarnosti moraju povući jasne crvene linije.

“Genocidno ponašanje je takva linija”, kao i poštovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nepovredivosti granica.

Pozvala je na saradnju između zemalja koje teže odlučnoj i neselektivnoj podršci miru i temeljnim načelima međunarodnog prava.

„Mir je jedan i nedeljiv“, naglasila je, dodajući: „U današnjem svetu na ivici rata, sva moć koju imamo da nametnemo svoj interes za mir je važna. Čak i moć reči. Što nas je više, to bolje, što smo organizovaniji, to će nas više čuti, to će nas biti teže ignorisati i – prezirati.“

Premijer Golob je rekao da Slovenija ne može da bude zadovoljna trenutnim globalnim dešavanjima

“Imam osećaj da ostajemo u manjini u međunarodnoj zajednici. Svakog dana je sve više zemalja koje potiskuju međunarodno pravo i svakog dana je sve više onih koje možda još nisu na vlasti u svojim zemljama, ali razmišljaju o tome kako se pravila u međunarodnoj zajednici prepisuju i kako to može da im koristi“, izjavio je Golob.

Govoreći o trenutnim kriznim žarištima, ukazao je na Ukrajinu, dodavši da se na Arktiku formira novo žarište, kao i da se Slovenija pridružila saopštenju nekoliko zemalja o bezbednosti tog područja i odlučila da rasporedi dva vojna oficira na Grenland.

“Verujemo da će razum prevladati“, rekao je premijer.

Simptom/Anadolija

Vlada Hrvatske: Ne slažemo se s nametanjem dodatnih carina koje bi narušile uravnotežene trgovinske odnose EU sa SAD

January 18, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Iz Vlade Hrvatske su naglasili da je njihov stav da se saveznici u okviru NATO-a trebaju međusobno poštovati te uvažavati činjenicu da je Grenland deo Danske.

“U tom kontekstu izražavamo solidarnost s Danskom i narodom Grenlanda. Ne slažemo se s nametanjem bilo kakvih dodatnih carina koje bi narušile uravnoteženost trgovinskih odnosa EU sa SAD i oslabile transatlantsko partnerstvo u okolnostima brojnih globalnih izazova”, saopšteno je iz Vlade Hrvatske za “Jutarnji list”.

U saopštenju su dodali da se zalažu za jedinstven i koordiniran evropski stav u slučaju da se takve najave SAD i realiziraju, o čemu će biti reči i na današnjem sastanku predstavnika država članica EU na nivou ambasadora u Briselu.

“U pogledu zabrinutosti SAD vezane uz sigurnost na području Arktika, u koji se ubraja i Grenland, verujemo da se dijalogom može pronaći rešenje koje će SAD garantirati sigurnost, a Danskoj zaštitu njenog teritorijalnog integriteta”, poručili su iz Vlade Hrvatske.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će Vašington uvesti nove carine na robu iz osam evropskih zemalja počevši od 1. februara, uz znatno povećanje stopa u junu, pozivajući se na zabrinutosti za nacionalnu sigurnost povezane s Grenlandom.

U objavi na svojoj društvenoj mreži Truth Social, Tramp je naveo da će uvoz iz Danske, Norveške, Švedske, Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Holandije i Finske biti oporezovan carinom od 10 posto od sledećeg meseca, koja će porasti na 25 posto od 1. juna.

Rekao je da će mere ostati na snazi dok se ne postigne dogovor o “kompletnoj i potpunoj kupovini Grenlanda”.

Usledile su reakcije evropskih državnika koji su osudili najavu američkog predsednika o uvođenju dodatnih carina.

Tramp već dugo tvrdi da SAD nameravaju preuzeti Grenland od Danske, uz obrazloženje da je autonomna arktička teritorija potrebna Vašingtonu u interesu “nacionalne sigurnosti”.

Simptom/Anadolija

Hrvatski premijer najavio mogućnost velikih strateških promena u politici proširenja EU

January 16, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Odgovarajući na pitanje zastupnika vladajućeg HDZ-a o stavu EU prema proširenju, Plenković je rekao da bi eventualni konsenzus unutar šireg mirovnog dogovora s Ukrajinom mogao toj zemlji omogućiti ubrzan put ka članstvu u EU, što bi, prema njegovim rečima, moglo ubrzati i perspektivu država Jugoistočne Evrope, preneo je HRT.

Naglasio je da je za Hrvatsku u tom kontekstu posebno važno da Bosna i Hercegovina bude uključena u takav proces, uz “jačanje prava” Hrvata u toj zemlji.

– Solidarnost s Danskom
Plenković se osvrnuo i na pitanje Grenlanda, ističući da unutar Evropske unije postoji široka solidarnost s Danskom, kao i u okviru NATO-a, izuzev Sjedinjenih Američkih Država. Ocenio je da bi svaki potez koji bi se temeljio na američkoj vojnoj intervenciji na Grenlandu bio loš.

Podsetio je da je Danska kao članica NATO-a učestvovala u brojnim savezničkim operacijama zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama, navodeći da su aktuelna dešavanja izazvala šok i nevericu na danskoj političkoj sceni.

Govoreći o odnosima s administracijom američkog predsednika Donalda Trampa, Plenković je rekao da Tramp u praksi provodi politiku pokreta „Make America Great Again“, usmerenu na jačanje američkih interesa, uključujući trgovinu i povlačenje iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama.

Simptom/Anadolija

Plenković nazvao Milanovića “papkom” i poručio mu da je ljubomoran

January 14, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Plenković je nakon sednice Vlade medijima rekao da se Milanović svojevoljno isključio iz procesa te nabavke, a potom objasnio kako je došlo do odluke o kupovini francuskih rafala.

“Hrvatska je kupila modele F-3R zajedno sa svim pripadajućim sposobnostima i mogućnostima koje su dostupne nekoj članici”, rekao je Plenković, prenosi Dnevnik.hr.

Dodao je da sve te sposobnosti nemaju države koje nisu članice NATO, iako su kupile modele F4 ili F4.1.

“Milanović se potpuno izuzeo od nabavke aviona, premda mu je Vlada uputila paket da se izjasni. Vlada je proces vodila na način koji je bio kompetitivan, imali smo ponude četiri različita aviona. Odabrali smo francuske rafale koji su po ceni i performansama bili najbolji odabir. Nijedna vlada do mojih vlada nije imala odvažnosti, hrabrosti niti volje niti ideje kako da iznađe finansijska sredstva za kupovinu aviona”, rekao je Plenković.

Plenković kaže i da je Milanovićeva teza zakasnela i potpuno nerealna i bezvezna jer ništa ne menja nego samo muti vodu u političkom i medijskom prostoru “da bismo slušali komentare jesmo li papci”.

“Papak je onaj koji je bio četiri godine premijer, a za HRZ nije učinio ništa osim neuspelog remonta tadašnjeg MIG. To su realnosti”, naveo je Plenković.

Prema rečima Plenkovića, Milanović je ljubomoran i sam bi trebalo da se zapita šta je učinio za Hrvatsko ratno vazduhoplovstvo.

Simptom/Anadolija

Milanović: Hrvatska svedena na korisnu ulogu u projektu približavanja Srbije Zapadu

January 13, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

U objavi na Facebooku, Milanović je naveo da je Hadad tokom nedavne posete Zagrebu izneo stav Francuske da zemlje Evropske unije i NATO-a imaju strateški interes da se Srbija postepeno udalji od Rusije i ojača veze sa zapadnim partnerima.

Prema Milanovićevim rečima, Hrvatskoj je u tom procesu dodeljena uloga koja uključuje osiguravanje alternativnih pravaca snabdevanja energentima za susedne zemlje, uključujući Srbiju, kao i podršku nabavci zapadne vojne opreme za države koje nisu članice NATO-a.

„Francuski ministar nam je time potvrdio da se preko hrvatskih leđa i na štetu hrvatskih nacionalnih interesa provodi projekat privlačenja Srbije Zapadu“, naveo je Milanović.

On je ocenio da su interesi Francuske u tom procesu pre svega ekonomski i politički, uključujući prodaju borbenih aviona rafal i širenje mreže strateških partnera, dodajući da je razumljivo što Srbija nastoji nabaviti savremenu vojnu opremu.

Milanović je, međutim, postavio pitanje kakav je interes Hrvatske u takvom aranžmanu, ocenivši da hrvatska vlada prilikom nabavke francuskih aviona rafal nije adekvatno zaštitila nacionalne interese.

Kao primer naveo je da se modernizacija hrvatskih rafala provodi manje od godinu dana nakon njihove isporuke, što, prema njegovim rečima, pokazuje da nije bilo prepreka da se isti ili čak napredniji modeli prodaju državama u regionu koje nisu članice NATO-a.

Predsednik Hrvatske poručio je da Hrvatska nije smela biti svedena na posredničku ulogu u jačanju odnosa Srbije sa Zapadom, te je pozvao Vladu da u budućim nabavkama vojne opreme dosledno štiti sigurnosne i nacionalne interese zemlje.

Hrvatska je 2021. godine potpisala ugovor s Francuskom o nabavci višenamenskih borbenih aviona rafal, čime je započela modernizaciju svog ratnog zrakoplovstva. Avioni su isporučeni tokom 2024. godine.

Srbija, koja nije članica NATO-a, poslednjih godina nastoji balansirati između zapadnih zemalja, Rusije i Kine, dok Evropska unija i NATO javno zagovaraju jačanje njenih veza sa Zapadom. Beograd je takođe potpisao ugovor o nabavci aviona rafal, a poslednjih dana intenzivirana je rasprava o kvalitetu opreme na letelicama jedne i druge zemlje.

Simptom/Anadolija

Politika Region

Severna Makedonija i Hrvatska jačaju bilateralnu saradnju i evropsku perspektivu

Milanović: Srbija kupuje oružje, Izrael vojno sarađuje sa Beogradom

Plenković povodom izjave Milanovića o Izraelu: Saradnja vojne industrije nije nadležnost predsednika

Mickoski: Makedonija je žrtva klasičnog bulinga zemalja članica EU

Demonstracije u Albaniji svedoče da region i Srbija traže političke promene

Andrej Plenković: Dobro je da su SAD dovele Rusiju za sto

U Zagrebu ispisani grafiti sa pozivom na ubistvo Milorada Pupovca

Plenković: Stav Vlade je da Hrvatska u ovom trenutku ne pristupi Odboru za mir

U Tirani sukobi demonstranata i policije

Rumunski predsednik odbacio mogućnost referenduma o ujedinjenju sa Moldavijom

Hrvatska razmatra Trampov poziv za Odbor za mir: Ključno proveriti je li u skladu s odlukama UN

Pirc Musar i Golob: Upotreba sile u svetu sve češće zamenjuje međunarodno pravo

Vlada Hrvatske: Ne slažemo se s nametanjem dodatnih carina koje bi narušile uravnotežene trgovinske odnose EU sa SAD

Hrvatski premijer najavio mogućnost velikih strateških promena u politici proširenja EU

Plenković nazvao Milanovića "papkom" i poručio mu da je ljubomoran

Milanović: Hrvatska svedena na korisnu ulogu u projektu približavanja Srbije Zapadu