Za male i velike maturante nastava je već završena, dok će u školskim klupama najduže ostati đaci iz srednjih škola, koji sa nastavom završavaju 21. juna.
Srbija posvećena unapređenju regionalne saradnje
Đurić je ponovio opredeljenje Srbije ka prisnijoj saradnji sa Severnom Makedonijom i naglasio da su Srbija i Severna Makedonije dve prijateljske zemlje i da temelji njihovih dobrosusedskih odnosa počivaju ne samo na zajedničkoj istoriji, već i na tradicionalno bliskim vezama dva naroda.
Produbljivanje saradnje u svim oblastima, a posebno u ekonomiji, jedan je od prioriteta Srbije, ukazao je ministar i ocenio da inicijativa „Otvoreni Balkanˮ pruža velike mogućnosti na tom planu.
On je istakao da posebno važnu sponu dveju zemalja predstavljaju Srbi u Severnoj Makedoniji i Makedonci u Srbiji, i ponovio da su prijateljski odnosi naša dva naroda i dve države od suštinske važnosti i za stabilnost čitavog regiona.
Đurić je rekao da Srbija posvećuje veliku pažnju unapređenju regionalne saradnje i negovanju što boljih dobrosusedskih odnosa, što je, kako je napomenuo, nerazdvojni deo evropskih integracija i istovremeno jedan od ključnih prioriteta naše spoljne politike.
Za Republiku Srbiju je od ključnog interesa očuvanje stabilnosti u regionu i orijentacija ka što intenzivnijoj saradnji u svim oblastima, zaključio je on.
Đurić je na marginama ovog skupa razgovarao i sa zamenikom generalnog direktora u Evropskoj službi za spoljne poslove Markom Makovcem.
Ministar je ponovio da je članstvo u EU strateško opredeljenje i spoljnopolitički prioritet Srbije, naglasivši da je naša zemlja iskreno posvećena reformama koje su od značaja za evrointegracije, kao i da teži da gradi odnos poverenja i saradnje sa svim državama članicama Unije.
Želimo da imamo što aktivnije razgovore sa državama EU kako bismo ih informisali o do sada realizovanim, ali i budućim planovima u oblasti evrointegracija, rekao je šef srpske diplomatije.
Đurić je upoznao sagovornika i sa situacijom u kojoj se nalaze Srbi na Kosovu i Metohiji, kao i sa opstrukcijama Prištine u pregovorima i sprovođenju sporazuma, uz podsećanje na to da je Srbija konstruktivna strana u dijalogu.
Ministar se danas sastao i sa zamenicom ministra spoljnih poslova Grčke Aleksandrom Papadopulu, kojoj je preneo zahvalnost na principijelnom stavu Grčke po pitanju Kosova i Metohije.
On je upoznao sagovornicu sa stanjem dijaloga Beograda i Prištine, kao i položajem srpskog naroda u južnoj pokrajini.
Đurić je, takođe, istakao da je Srbija nedvosmisleno opredeljena za put ka EU, i da će naša zemlja u narednom periodu intenzivirati reforme u domenu evrointegracija.
Sagovornici su konstatovali da su bilateralni odnosi dveju zemalja na visokom nivou, ali da uvek ima prostora za unapređenje saradnje.
Đurić je, tokom susreta sa ministrom spoljnih poslova Turske Hakanom Fidanom, ocenio da su odnosi Srbije i Turske na najvišem nivou u savremenoj istoriji, što je, između ostalog, rezultat izuzetno dobrog odnosa predsednika dveju zemalja.
Šef srpske diplomatije izrazio je zadovoljstvo i visokom frekventnošću političkog dijaloga, kao i obostrano potvrđenom željom za daljim unapređenjem bilateralne saradnje.
Prema njegovim rečima, Turska je važan ekonomski partner Srbije, a međusobno povezivanje država u toj oblasti predstavlja čvrst osnov za dalje jačanje sveukupnih veza dveju zemalja.
Po pitanju aktuelnog stanja u odnosima Beograda i Prištine, Đurić je istakao da će naša strana nastaviti da ima konstruktivni pristup, ali i da ćemo istovremeno nastaviti da insistiramo na tome da Priština u potpunosti ispuni sve ono što je dosadašnjim sporazumima definisano i dogovoreno.
Vlada Republike Srbije
Sijarto: Mađarska uprkos pritisku Zapada neće odustati od nafte i gasa iz Rusije
Prema njegovim rečima, Budimpešta uprkos geopolitičkim i ideološkim pritiscima nije spremna da odustane od efikasnog partnerstva koje ima u oblasti snabdevanja energentima sa Rusijom.
“Kada zemlja odluči da kupuje energente iz nekih izvora, za Mađarsku to nije politička odluka, već praktično pitanje”, naglasio je Sijarto.
Mađarski ministar spoljnih poslova je naveo da njegova zemlja i dalje misli da energetsku politiku ne treba posmatrati kao komponentu geopolitičke agende, prenosi TASS.
U Rusiji je juče počeo Sanktpeterburški međunarodni ekonomski forum koji se održava pod sloganom “Formiranje novih oblasti rasta kao kamen temeljac multipolarnog sveta”.
Forum će trajati do 8. juna, a program obuhvata više od 150 tematskih sesija kojima će prisustvovati više od 1.000 moderatora i govornika.
Izvor:Tanjug
Srbija najzainteresovanija za mir u regionu
Vučević je izrazio uverenje u to da bi se svi narodi koji žive na ovim prostorima mnogo lakše dogovorili kada bi imali prilike da to čine bez onih koji navodno dolaze sa primerima dobre prakse ili iskustvom da posreduju ili rešavaju neke stvari.
Vreme je da svi ozbiljno razgovaramo, da pričamo, da zajednički radimo, da rastu plate, penzije, da imamo bolje puteve, da pričamo o investicijama, naglasio je Vučević.
On je ponovio da je strateški interes Srbije da bude deo Evropske unije koja, kako je istakao, nije zajednica sklopljena emocijama, ljubavlju i empatijama, nego zajednica utemeljena na interesima.
Najveća vrednost Evropske unije je mir. Ona je donela mir na prostor članica Evropske unije i ja mislim da bi ulazak ovog dela Balkana, ovog dela Evrope u Evropsku uniju doneo garanciju mira na ovim prostorima. Time bi se stvorili uslovi za to da se politički, kroz dijalog, reše sva otvorena pitanja, rekao je premijer.
Predsednik Vlade je poručio da je ekonomija osnova našeg jačanja, da više uložimo u obrazovanje, zdravstvo, vojsku, odbranu, da imamo bolju infrastrukturu.
Srbija pobeđuje u miru i zato je naša zemlja najzainteresovanija za mir u regionu, rekao je Vučević, navodeći podatak da je industrijska proizvodnja porasla 2,9 odsto u periodu januar-april i da je zabeležen rast u prerađivačkoj industriji, u rudarstvu, ali da smo imali određen pad u proizvodnji električne energije.
Prema njegovim rečima, dobra vest je da prerađivačka industrija ima konstantan rast, pri čemu je u prvom kvartalu iznosio 3,9 odsto.
Sa kontrolom inflacije, sa njenim spuštanjem i rastom industrijske proizvodnje, pre svega prerađivačkog dela, mi dobijamo makroekonomske pokazatelje koji nam daju sigurnost za to da možemo dalje da razvijamo državu, rekao je Vučević.
Govoreći o Kosovu i Metohiji, premijer je ocenio da na to pitanje utiče i geopolitika, i kao primer naveo rat u Ukrajini.
I jedna i druga strana vide slučaj „Kosova“ kao dobar ili loš za svoje interese. Dobija se novi momenat u odnosu na geopolitičke okolnosti u svetu i treba nam mudrosti Miloša Obrenovića da sačuvamo državu, istakao je on.
Prema njegovim rečima, Aljbin Kurti koristi ovaj moment i ima podršku za to da sprovodi teror nad Srbima na Kosmetu, pre svega na severu.
Naš zadatak i cilj je podrška Srbima u pokrajini u skladu sa Rezolucijom 1244. To je prostor koji je pod kontrolom druge sile u smislu monopola fizičke prinude, pre svega NATO-a, i moramo da budemo umešni, sposobni, hrabri i mudri da razumemo Srbe na Kosmetu i vrlo jasno ponavljamo šta su naši politički ciljevi i politika Srbije na Kosovu i Metohiji, podvukao je predsednik Vlade.
Vlada Republike Srbije
Dimitrov: Desnica jeste jača, ali kurs EU se neće menjati
Dimitrov kaže i da je “skretanje udesno” ipak manje nego što se inicijalno čini.
“Desnica će imati nešto jači uticaj nego u prethodnom sazivu, što će se najviše odraziti na zelenu agendu i za posledicu imati razvodnjavanje regulativa koje se odnose na to i usporavanje tzv. zelene tranzicije, kao i na migracije, gde se očekuje stroža imigraciona politika i politika azila”, navodi Dimitrov.
Upitan za potencijalno spajanje stranaka sa tzv. desnim sentimentom tj. svih konzervativnih i evroskeptičnih stranaka i onih krajnje desnice, kaže da to nije realno.
“Strankama evroskeptika, tj. ekstremne desnice nije u prirodi da sarađuju među sobom. One su nastale u različitim kontekstima i samim tim su eksploatisale različite probleme kako bi pridobili glasače. Dodatno, evroskeptičan stav, sam po sebi, isključuje saradnju sa drugim strankama, tako da ne treba očekivati neku dublju saradnju čak i sa strankama iz iste grupacije, a kamoli sa drugim grupacijama”, mišljenja je Dimitrov, uz podatak da čak i ako bi se to desilo, da dođe do ujedinjenja ECR-a (Evropski konzervativci i reformisti) i ID-a (Identitet i demokratija), “oni sa oko 130 mesta nemaju dovoljnu većinu da značajno utiču na drastično skretanje kursa”.
Kada su posredi prilike u dvema najznačajnim članicama EU, Nemačkoj i Francuskoj, koje određuju i dinamiku i zacrtani cilj evropskih politika, a koje su se suočile sa porastom desnice u glasanju za EP, pogotovo u Francuskoj, Dimitrov kaže kako “ni tu većih zaokreta kursa ne treba očekivati”.
“Francuska koristi proporcionalni sistem prilikom izbora za Evropski parlament, dok se glasanje za Narodnu skupštinu, tj. donji dom parlamenta, sprovodi po većinskom sistemu koji može da suzbije nalet desnice, pošto se može očekivati da će u drugom krugu sve stranke podržati kandidata koji ne dolazi iz Nacionalnog saveza, stranke Marin le Pen. Ipak, čak i ako potencijalno dođe do toga da Nacionalni savez dobije izbore, pa čak i mesto premijera, došlo bi do kohabitacije gde bi predsednik Emanuel Makron imao mogućnost da na osnovu svojih ustavnih ovlašćenja spreči vladu u donošenju antievropskih politika”, zaključuje Dimitrov.
Simptom
RHMZ upozorenje: Cela Srbija pod meteoalarmom
– Od danas do četvrtka se očekuje veoma nestabilno vreme sa intenzivnijim pljuskovima sa grmljavinom, jakim i olujnim vetrom u zoni pljuska i lokalnom pojavom grada. Tačnu lokaciju stvaranja, premeštanja i jačine samih nepogoda je unapred teško odrediti. Za veći deo zemlje izdat je narandžasti stepen upozorenja. Crveni (najviši) sutra je izdat za istočnu Srbiju, a u četvrtak i za jugoistočnu. Za konkretne lokacije izdavaćemo hitna upozorenja jedan do dva časa unapred – navode iz RHMZ-a.
Vreme u Beogradu
U sredu i četvrtak na teritoriji Beograda nestabilno sa pljuskovima i grmljavinom, koji u pojedinim delovima mogu biti intenzivniji sa pojavom grada i jakim i olujnim vetrom u zoni pljuska.
Izvor:RHMZ
ZAGREB NE PRIZNAJE GENOCID U JASENOVCU: Revizionističke intervencije Plenkovićeve ministarke kulture
Hrvatsko Ministarstvo kulture je od sopstvene javnosti dugo skrivalo ove preporuke, o čemu su “Novosti” u više navrata pisale, a zatim je ministarka kulture i medija Nina Obuljen Koržinek “priznala” genocid nad Jevrejima i Romima, ali Srbe nije ni pomenula. I dok su se čekale nove info-ploče, javnost je potresla nedavna afera vezana za ostavku Ive Pejakovića na mesto direktora jasenovačkog memorijala. Novinari zagrebačkog “Nacionala” Boris Pavelić i Drago Pilsel otkrili su da iza Pejakovićeve ostavke zapravo stoji pritisak Plenkovićeve ministarke kulture, iako je u javnosti stvoren utisak da je kriza u JUSP “Jasenovac” rezultat ulaska radikalno desnog Domovinskog pokreta u vladu Andreja Plenkovića.
– Direktne revizionističke intervencije koje su uzrokovale Pejakovićev odlazak počele su više od pola godine pre izbora, i za njih je odgovorna isključivo Plenkovićeva ministarka kulture Nina Obuljen Koržinek, dok Domovinski pokret – iako mu aktuelno prikrivanje istine o razmerama zločina u ustaškom logoru smrti zasigurno odgovara – s tim intervencijama nema nikakve izravne veze – naveli su novinari.
Predstavnici IHRE u Jasenovcu
Kako su objasnili, na delu je bila najdirektnija cenzura karakterizacije ustaških zločina u najpoznatijem logoru u NDH. Pošto su stručnjaci IHRA savetovali postavljanje novih informativnih ploča, Ministarstvo kulture je zatražilo od kustosa Spomen-područja da napišu tekst za njih i pošalju ga na recenziju u Ministarstvo. Ovi su tako i uradili, a onda bukvalno doživeli šok: iz Ministarstva je, umesto eventualnih sugestija kako da se tekst poboljša, stigao sasvim novi sadržaj, iz kog su izbačene karakterizacije ustaškog zločina u NDH kao Holokausta nad Jevrejima i genocida na Romima i Srbima!
Posle ovakvog revizionizma potvrđenih istorijskih činjenica, Ivo Pejaković je samo čekao pogodan povod za ostavku. Povod je došao kada je istoričar Vladimir Gajger na portalu “Krofakt” objavio primedbe na neke “netačnosti” sadržaja objavljenog na internet stranici Spomen-područja. Pritom, sporne greške nisu nastale za Pejakovićevog mandata (a on je direktor od 2017. godine), već pre toga, a da ih niko nije ni primetio, a kamoli reagovao. Novinari “Nacionala” zaključuju da je Pejakoviću postalo jasno “kako je Plenkovićeva vlada odlučila da prestane priznavati istorijsku istinu da je u NDH počinjen genocid nad Srbima, pa čak možda i Holokaust nad Jevrejima i genocid nad Romima, a u tom revizionističkom obrtu Pejaković nije hteo da sudeluje.”
Na ulazu u Spomen-područje Jasenovac sada stoje “privremene” informativne ploče sa tekstom koji nisu odobrili kustosi ove javne ustanove. Na njima se pominje da je Jasenovac bio područje stradanja velikog broja ljudi – Srba, Roma, Jevreja, Hrvata i pripadnika drugih naroda koji su se suprotstavili ustaškom režimu. Iako se navodi da je “većina patila zbog jednostavne činjenice što su pripadali drugoj nacionalnoj, verskoj ili etničkoj grupi, zbog ideje o superiornoj rasi ili drugačijeg političkog mišljenja”, nigde nema ni pomena o genocidu.
JUSP Jasenovac
Među zahtevima IHRA postavljenim lane pred zvanični Zagreb našli su se i oni da se omoguće arheološka istraživanja na lokalitetu na kom se nalazio logor, da se spomenik “Kameni cvet” Bogdana Bogdanovića kandiduje na UNESKO listu svetske kulturne baštine i da se utvrdi kompletan broj žrtava imenom i prezimenom. Ovo, međutim, sada više niko ne pominje.
Inače, posle Drugog svetskog rata vršeno je nekoliko planskih istraživanja terena. Zemaljska komisija Hrvatske za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača organizovala je već u proleće 1946. iskopavanja na širem području Stare Gradiške. Pronađene su grobnice uz severozapadni i istočni bedem logora, kao i na dva lokaliteta u blizini ušća reke Struga u Savu. U pet grobnica kod ušća nađeno je 1.927 leševa, od čega u Uskočkoj šumi i 189 dece. Kao uzroci smrti utvrđeni su vešanje, prostrelne rane, udaranje tupim predmetom u glavu…
Istraživanja
Manja iskopavanja na području Donje Gradine obavljao je i SUBNOR Bosanske Dubice, a 1964, 1965. i 1976. godine izvršena su ozbiljnija antropološka istraživanja. Godine 1976. Geodetski zavod iz Ljubljane vršio je aero-snimanje terena, koje je pomoglo kod lociranja i ekshumacija grobnica. Oosamdesetih godina prošlog veka zbog rekordno niskog vodostaja Save čak su počele da isplivavaju kosti.
Govoreći o prekrajanju istorije i pokušajima da se Jasenovac prikaže kao radni logor sa humanim sadržajima, a ne kao logor smrti, poznati hrvatski istoričar Hrvoje Klasić je u intervjuu “Nacionalu” naveo kako je istina da ljudi u ovom logoru nisu ubijani plinom, ali jesu nožem i maljem:
– Osim što su ubijani izgladnjivanjem, izrabljivanjem, bolestima, imamo i dokaze o masovnim egzekucijama koje su se događale na drugoj obali Save, u Gradini, gde su prebacivani. Jasenovac je bez ikakve sumnje bio logor smrti, samo je bilo pitanje kako je ta smrt usledila. Danas čuvamo u Povijesnom arhivu i dopis iz Glavnog ustaškog stana u kojem se preporučuje da šalju ljude u Jasenovac jer ih taj logor može primiti u neograničenom broju. Ne postoji mesto na svetu koje može primiti neograničen broj ljudi. To znači da kada dođu novi logoraši, oni stari će nekamo otići. Odlazili su pod zemlju pošto su ubijeni, ili su im tela bačena u Savu.
Novosti
Siner prvi, Đoković treći na ATP listi
ATP lista
Đoković je u Pariz došao kao prošlogodišnji šampion, ali je zbog povlačenja posle četvrtog kola zbog kidanja meniskusa izgubio 1.600 poena i tako omogućio italijasnkom teniseru prvo mesto.
Da se Đokovićev pad ne zaustavi, pobrinuo se Karlos Alkaraz koji je osvojio Rolan Garos, ali i 1280 bodova i time izborio drugu poziciju.
TOP 10 na ATP listi
Siner je broj jedan iako je eliminisan u polufinalu Rolan Garosa jer ima 9,525 bodova.
Karlos Alkaraz je na drugoj poziciji sa 8,580 bodova, nakon što je u finalu Rolan Garosa pobedio Aleksandra Zvereva sa 3:2 i osvojio prvi grend slem u Parizu, a treći u karijeri.
Đoković je treći sa 8360. Iza Novaka, na četvrtom mestu je Aleksandar Zverev sa 6,885 bodova. Danil Medvedev posle Rolan Garosa ima 6,485 bodova i na petoj je poziciji, dok su iza njega Andrej Rubljov (4,710), Kasper Rud (4,025), Hubert Hurkač (3,995), Aleks de Minor (3,845) i Grigor Dimitrov (3,775).
Od ostalih srpskih igrača, Laslo Đere je na 46. mestu sa 975 bodova, Miomir Kecmanović je 53. sa 920, dok je Lajović sa 871 bodom 57. na listi.
U ovom ATP rangiranju napravljen je i presek za Olimpijski turnir, a pravo nastupa pored Đokovića obezbedili su i Dušan Lajović i Miomir Kecmanović.
Đoković će gotovo sigurno propustiti Vimbldon, dok se njegov povratak na teren očekuje na turniru u Hamburgu koji se igra na šljaci od 27. jula do četvrtog avgusta.
RTS
FSS donirao Savezu Republike Srpske 500.000 evra, saradnja Vojvodine sa Borcem, Radnikom i Slogom
Branislav Nedimović , potpredsednik FSS, istakao je da je saradnja dva saveza velika stvar za srpski fudbal.
Makron: Francuska šalje Ukrajini borbene avione Miraž 2000
”Sutra ćemo pokrenuti novu saradnju i objaviti transfer Miraž 2000, koji pomažu Ukrajini da zaštiti svoje nebo“, rekao je Makron tokom intervjua za emiter TF1 u Kanu, koji se poklopio sa početkom zvanične posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Francuskoj.
U izraelskom bombardovanju centralne Gaze ubijeno najmanje 50 osoba
Makron je takođe rekao da će Ukrajinci pohađati obuku u Francuskoj u trajanju od pet do šest meseci počevši od ovog leta, sa ciljem da se obuči 4.500 vojnika.
”Uvek smo imali istu filozofiju, pomažemo Ukrajincima da se bore“, rekao je on.
Francuska je prethodno prestala da donira borbene avione Ukrajini, tvrdeći da Kijev treba da se fokusira na nabavku i obuku za F-16, prenosi Politiko.
foto printscreen
Ko su taoci koje je vojska Izraela oslobodila od Hamasa
Makron i Zelenski, uz druge lidere, su danas prisustvovali ceremoniji obeležavanja 80. godišnjice Dana D, iskrcavanja saveznika na obale Normandije 1944, i francuski predsednik je poručio da Francuska i njeni saveznici stoje uz Ukrajinu.
Zelenski će se sutra sastati sa francuskim proizvođačima odbranog oružja, a obratiće se Narodnoj skupštini Francuske i razgovaraće sa Makronom, prenosi Tanjug.
MALI:Svesrpskim saborom šaljemo divnu sliku jedinstva i sloge
Mali će govoriti o značaju i porukama koje će biti poslane danas, odražavanjem Sverpskog sabora u Beogradu.
Na početku obraćanja Mali je istakao da već godinama unazad postoji dobra komunikacija sa zvaničnicima Srpske, te da je danas osmislio zanimljiv program za njih.
– Danas kada imate pritiske, važno je da pokažemo jedinstvo i da se radi o istom narodu. Nadam se da će nekada u budučnosti kada budu gledali ovajd atum govoriti da je bio značajan za Srbe.
Pomenuo je da je Deklaracija veoma važna, te memorijalni centri. Reči je juče bilo a biće i danas o brojnim infrastrukturnim projektima. Mali je pomenuo i EKSPO, te Skok u budućnost, koji su od ogromnog značaja za Srbiju.
Mali je istakao kako će se već naredne nedelje uplatiti još 10.000 evra za nastavak projekta puta od Sremske Rače do Bijeljine.
Kada je u pitanju izgradnja aerodroma Trebinje radi se na prikupljanju potrebne dokumentacije.
U studiju je prikazan kadar iz Hrama Svetog Save gde svakog momenta treba da počne moleban, a Mali je istakao kako je oduševljen istim i kako je lepo videti sve ljude iz Srbije i Srpske koji šalju sliku sloge i jedinstva.
– Svi smo se okupili… Ja sam okupio ljude vezane za finafsije i upravu, ministri zdravlja one vezane za zdravstvo, dakle svako u svom sektoru i mislim da na taj način šaljemo dobru sliku jedistva i sloge, i što više radimo to više šaljemo sliku jedinstva – rekao je.
Kako kaže Kuzmin – Rača bi trebao biti gotov do kraja godine.
Mali je napomenuo da Srbija u pogledu ekonomije gura napred, što je pohvalno, pogotovo uzevši u obzir činjenicu da mnogo jače ekonomije sveta imaju ozbiljne probleme.
– Imajući u vidu izazove i glolgalnu krozu idemo sa tim da raastu plate i penzije, da imamo veće strane investicije iako smo prošle godine imali istorijski najveći nivo, fabrike se otvaraju… Brza pruga Novi Sad – Subotica biće gotova do kraja godine – rekao je Mali.
Mali je govorio i o brojnim projektima koji predstoje Srbiji, te pozvao Republiku Srpsku da zajedno sa našom državom radi kako bi se podigao standard života građana.
– Neka odradimo 70% toga imaćemo tri puta veći BDP, sa 100 milijardi evra mi smo snaga… Ekonomija vam omogućava da osavremenite vojsku, da imate bolji iidž, i impotentiju politiku – rekao je Mali.
Pominjući jučerašnje vozove, Mali je ponosno rekao “Pogledjate kako se Srbija menja”. Napomenuo je i to da su mnogi bili skeptični za najavljene projekte, ali da je ono što je rečeno i ostvareno.
– Time postaje konkurentiji, dolaze investitori, imamo nova radna mesta… Istorijski imamo najnižu stopu nezaposlenosti – napomenuo je.
Mali je napomenuo da je posebno važno da je Srbija ponovo izašla na tržište kapitala.
– Tih milijardu i po dolara smo nabavili tako da smo prošli fenomenalno. Potpuno druga slika naše Srbije u odnosu na period pre 2012. Sada na računu imamo 5 milijardi evra, imamo sigurnost… Što smo želeli da uradimo, da imamo keša i gotovine na računu za slučaj da se desi nešto što ne treba da možemo da reagujemo. Do polovine naredne godine smo sigurni… – ističe Mali.
Ministar je ponovo pomenuo da vidi velike prilike za razvoj saradnje Srbije i Srpske, te da se nada da će projekti uspšeno biti realizovani.
Mali je naglasio da će aerodrom Trebinje imati veliki značaj za Republiku Srpsku i da je reč o ogromnom projektu. Takođe pruge, gasovodi, putevi i drugi brojni projketi iz svih oblasti šalju jasnu poruku da je Srbija uvek bila tu kada je trebalo za Srpsku.
– To ne bismo mogli bez jake ekonomije, to nam svima pomaže da rastemo i da se osetimo kao jedno… Poruka nije da pomažemo RS u poslednje vreme, već je to dgovorna politika koja se sprovodi poslednjih 10 godina – rekao je Mali, pomenuvši pomoć Srpskoj u poplavama 2014.
Jedno su obećanja, a jedno su konkretni projekti i to je politika prema Srpskoj od koje nećemo odustati napomenuo je Mali za kraj.
Novosti
EK o lokalnim izborima: Puna implementacija ODHIR-ovih preporuka ostaje prioritet
Dodaju da Evropska unija ponavlja da izborni proces zahteva opipljiv napedak, kao i dalje reforme, jer je pravilno funkcionisanje demokratskih instutucija Srbije u osnovi njenog procesa pristupanja Evropskoj uniji.
“U tom kontekstu puna implementacija ODHIR-ovih preporuka ostaje prioritet”, kažu u Komisiji.
Ističu i da očekuju vremenski jasno ograničenu primenu konkretnih mera, a da prioritet mora da bude dat smislenoj reviziji biračkog spiska i pristup medijima.
“Nastavljamo da pozivamo srpsko političko vođstvo da osigura konstruktivan i inkluzivan dijalog širom političkog spektra. Snažno verujemo da je učešće političke opozicije u demokratskim institucijama, uključujući i izbore od suštinskog značaja za svaku demokratiju koja dobro funkcioniše”, zaključuju u Evropskoj komisji.
izvor Euronews
Anketa: 40 posto Izraelaca podržava Bajdenov prijedlog o razmeni zarobljenika
Anketa o ishodu rata u Gazi, provedena za Izraelsku radiodifuznu korporaciju, pokazala je da 40 posto Izraelaca podržava predlog sporazuma o razmeni zarobljenika koji je izneo američki predsednik Joe Biden.
Prema anketi, 32 posto ispitanih Izraelaca veruje da će Izrael uništiti kapacitete Hamasa, dok 42 posto ispitanika smatra da će Hamas nastaviti kontrolisati Gazu.
Anketa Izraelske radiodifuzne agencije je, također, pokazala da 55 posto Izraelaca smatra da bi, nakon što se postigne sporazum o razmeni zarobljenika, trebalo proširiti konfrontaciju s libanskim Hezbollahom, čemu se protivi 24 posto ispitanih.
Povećavaju se pritisci unutar i izvan Izraela na Vladu Benjamina Netanyahua da sklopi sporazum s Hamasom, koji bi osigurao prekid vatre, kao i dogovor o razmeni koji bi garantovao oslobađanje zarobljenika u Gazi.
Bajdenov predlog
Američki predsjednik Joe Biden predstavio je plan za postizanje sporazuma o razmeni zarobljenika između Hamasa i Izraela te o okončanju rata u Pojasu Gaze. U govoru koji je održao u petak, prvi put je izneo detalje izraelskog predloga u tom pogledu, a sastoji se iz tri faze.
U govoru u Beloj kući Bajden je izneo detalje predloga, od kojih su najvažniji: održivi prekid vatre, oslobađanje izraelskih zarobljenika, povlačenje izraelskih snaga iz naseljenih područja u Gazi i ulazak pomoći.
Bajden je opisao izraelski predlog kao mapu puta za potpuni i trajni prekid vatre, povlačenje izraelskih snaga iz svih naseljenih područja u Gazi, oslobađanje zarobljenika, uključujući žene, stare i ranjene. Zauzvrat bi bile oslobođene stotine palestinskih zatvorenika. Takođe je napomenuo da je predlog dostavljen Hamasu preko Katara.
Bajden je govorio o ovom predlogu uprkos tome što je Izrael ranije odbacio još jedan predlog koji su predstavili Egipat i Katar, iako su Hamas i palestinske frakcije saopštile da je prijedlog odobren 6. maja.
Uz posredovanje Katara i Egipta te uz učešće Sjedinjenih Američkih Država, Hamas i Izrael već mesecima vode indirektne pregovore u kojima dolazi do zastoja, dok se izraelski rat protiv Gaze nastavlja od 7. oktobra 2023. godine.
Izraelski rat u Gazi ostavio je više od 118.000 poginulih i ranjenih Palestinaca, većinom žena i dece, a oko 10.000 osoba se vodi kao nestalo zbog masovnih razaranja i gladi koja je odnela živote dece i staraca.
izvor: AL JAZEERA
- « Previous Page
- 1
- …
- 11
- 12
- 13