Sadržaj razgovora ispričao je na brifingu sekretar za štampu šefa države Dmitrija Peskova, prenosi TASS.
„Predsednik je obavestio svog američkog kolegu da sada čekamo da se dogovore datumi treće runde direktnih pregovora“, rekao je portparol Kremlja.
Druga runda pregovora između Rusije i Ukrajine održana je 2. juna.
Simptom/Danas
„Razgovarali smo telefonom. Bio je to prilično dug razgovor, dotakli smo se mnogih tema, uključujući Iran i rat u Ukrajini. Nisam zadovoljan ishodom tog razgovora“, rekao je Tramp pre polaska na događaj u Ajovi.
Na pitanje da li je postignut bilo kakav napredak, Tramp je odgovorio kratko:
„Ne, danas nisam napravio nikakav napredak s njim“.
Dvojica lidera razgovarala su oko sat vremena juče u ranim jutarnjim časovima, fokusirajući se uglavnom na rat u Ukrajini i situaciju na Bliskom istoku. Ovo je bio njihov šesti razgovor otkako je Tramp preuzeo funkciju predsednika.
Putin: Rusija neće odustati od svojih ciljeva
Kremljski savetnik Jurij Ušakov izjavio je ranije tog dana da je Putin jasno poručio kako Rusija neće odustati od svojih ciljeva u Ukrajini.
„Naš predsednik je rekao da će Rusija istrajati u ostvarivanju svojih ciljeva, posebno u rešavanju uzroka koji su doveli do trenutne situacije, i da neće odustati od njih“, rekao je Ušakov.
Bela kuća nije objavila zvaničan transkript razgovora, a Tramp nije davao dodatne komentare. Od početka svog mandata Tramp pokušava da posreduje u postizanju primirja između Rusije i Ukrajine, ali za sada bez uspeha. Iako su održana dva kruga pregovora između Kijeva i Moskve, Putin je odbio da pristane na prekid vatre, insistirajući na svojim maksimalističkim zahtevima.
Ruski napadi se pojačavaju
Dok Tramp izražava nezadovoljstvo zbog nastavka ruske agresije, njegova administracija nije uvela nove sankcije niti preduzela konkretne korake kako bi izvršila dodatni pritisak na Kremlj.
Putinove poruke dolaze u trenutku kada je Rusija pojačala napade dronovima i raketama širom Ukrajine, usmrtivši stotine civila poslednjih nedelja i uništivši brojne infrastrukturne objekte, uprkos ponovljenim pozivima Kijeva, Vašingtona i evropskih lidera na hitno primirje.
Zelenski: Samo Putin donosi odluke
Razgovor Trampa i Putina održan je dan nakon što je američko Ministarstvo odbrane odložilo isporuku ključnih sistema naoružanja Ukrajini, uključujući rakete Patriot i precizno navođenu municiju. Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je da ta odlaganja potkopavaju odbrambene kapacitete zemlje i povećavaju rizik od dalje eskalacije sukoba.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji se juče obratio iz Danske, naglasio je da je za postizanje mira potrebna direktna komunikacija na najvišem nivou.
„Tramp i Putin su potpuno različiti ljudi, ali u Rusiji odluke donosi isključivo Putin. Zato nam je potreban sastanak lidera ako želimo da postignemo mir“, rekao je Zelenski.
Simptom/Nova.rs/Index.hr
„Požar je izbio na krovu oko 19 sati, izgoreo je ceo krov, požar se proširio na sve stanove na četvrtom spratu. I na nižim spratovima neki su delimično uništeni zbog čadji i vode prilikom gašenja požara. Evakuisano je oko 500 ljudi, a šteta je u 220 stanova“, kazao je na konferenciji za novinare glavni komandant Državne vatrogasne straže Vojćeh Kruček.
Do ponoći je 60 ekipa sa 250 vatrogasaca ugasilo požar, a do jutra su proverili sve stanove i nisu u njima nikoga našli, dok je u požaru troje ljudi zadobilo samo lake povrede, a jedan vatrogasac uganuo skočni zglob.
Policija i tužilaštvo poveli su istragu, a portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Jacek Dobžinjski apelovao je da se ljudi uzdrže od nagadjanja i raznih teorija o uzrocima požara i dezinformacija i lažnih vesti koje se već šire na društvenim mrežama.
Eksperti upozoravaju da Poljsku jeste zahvatila poslednjih godinu i po dana crna serija požara, uglavnom privrednih objekata od kojih su neki dokazano podmetnuti, a tragovi, prema poljskim zvaničnicima, vode do ruskih službi kao deo hibridnih napada iz Rusije, ali da je u ovom konkretnom slučaju to malo verovatno.
„Istraga uzroka požara može da potraje i tri nedelje“, kazao je bivši glavni komandant poljske vatrogasne straže Pavel Frontčak.
Tako brzom širenju požara doprinele su najverovatnije vrućine bez padavina i drveni delovi u konstrukciji krova, javljaju poljski mediji.
Ni stanari te tri spojene zgrade, spojene u jednu veliku, ne mogu da se nadaju skorom povratku u stanove, jer prvo mora da se proceni da li je narušena statika zgrade i razmere štete, kazao je predsednik Mazovjeckog regiona Marijuš Frankovski.
Frankovski je medijima rekao da stanari, evakuisani u lokalnu školu, mogu da računaju na prvu pomoć od 1.900 evra u predračunu, a kada se procene štete i na dalju pomoć od države.
Simptom/Nova.rs/Beta
Prema zvaničnom saopštenju, marinci predstavljaju prvi talas podrške Američkog severnog zapovedništva misiji ICE-a, koja se bavi rešavanjem pitanja ilegalne migracije.
Njihova uloga biće isključivo fokusirana na administrativne i logističke zadatke, dok im je strogo zabranjen bilo kakav direktan kontakt sa osobama u pritvoru ICE-a, kao i učestvovanje u lancu pritvaranja.
Sve češća upotreba vojske za podršku ICE-u
Prošlog meseca, Pentagon je odobrio mobilizaciju do 700 pripadnika Ministarstva odbrane za pružanje podrške ICE-u u Floridi, Luizijani i Teksasu.
Takođe, američki predsednik Donald Tramp je u junu rasporedio 700 marinaca u Los Anđeles, kako bi pružili zaštitu imigracionim agentima tokom racija i hapšenja ilegalnih migranata na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država.
Simptom/Nova.rs/Index.hr
Lajtmotiv njihove zajedničke umetničke koncepcije su refleksije na pojedinca, u godinama kolektivnog i ličnog straha od nepoznatog, u ne tako dalekim godinama pandemije koronavirusa.
KIC Beograd/Facebook Account
Kroz izuzetno originalna umetnička rešenja, tri makedonske umetnice izražavaju sopstvene anatomije straha, mape ličnog otpora svim ograničenjima ličnih sloboda i prava, kao i putanje ličnih procesa njihove potpune regeneracije i povratka normalnim i uobičajenim pravilima i standardima života.
KIC Beograd/Facebook Account
Zajedničkim umetničkim konceptom pod nazivom „Regeneracija“, Ana Ivanovska, Hristina Zafirovska i Maja Kirovska, šalju jasno upozorenje i poruku da se ne predajemo kulturi zaborava, ali i u sopstvenim regeneracijama kroz sve životne procese i izazove, da kultura i umetnost budu naša uporišta i sigurna utočišta.
KIC Beograd/Facebook Account
Izložbu finansira Ministarstvo kulture i turizma, otvoriće je direktor KIC Beograd Vasko Šutarov, a beogradska publika će imati priliku da je poseti do 9. jula.
Simptom
U kratkom osvrtu na aktuelne događaje u svetlu građanske neposlušnosti praćene istovremenim blokadama saobraćajnica na više mesta po Srbiji, započete nakon protesta na Vidovdan, 28. juna, usled oglušivanja predstavnika vlasti na studentske zahteve i hapšenja studenata i građana, lider DS-a napominje da se Srbija podigla na noge, “duh slobode je izašao iz boce” i nema više stajanja “dok ne osvojimo slobodu”.
“Srbija na blokadama hrabro kliče ‘diktatore, odlazi’. Režim i Aleksandar Vučić, eksponent prljavih, političko-mafijaških interesa, koji se manijakalno iživljava nad sopstvenim narodom, trebalo bi da shvati da nikakvo nasilje nad narodom više neće proći. Neka se urazume i shvate da ih narod više ne želi”, istakao je Milivojević portalu “Simptom” i dodao da “ne treba više da nas zavlače sa raspisivanjem ili neraspisivanjem izbora, dovoljno je samo da podnesu ostavke i oslobode Srbiju okova mafijaškog načina vladanja, strahovlade, terora i svih drugih oblika beščašća”.
On je pozvao građane da na blokadama ne nasedaju na provokacije “batinaških falangi” režima.
Simptom/M. M.
Delegacija visokorangiranog severnokorejskog vojnog osoblja otputovala je u ponedeljak u Moskvu, a analitičari sugerišu da se Pjongjang priprema za slanje dodatnih trupa u idućim nedeljama, i to kako bi pomogao Rusiji u ratu protiv Ukrajine.
Nakon posete Severnoj Koreji prošlog meseca, predsednik ruskog Saveta za bezbednost i bivši ministar odbrane Sergej Šojgu, rekao je ruskim medijima da je severnokorejski lider Kim Džong Un pristao da pošalje dodatnih 6.000 vojnih inženjera i radnika u Kursku oblast koja se graniči sa Ukrajinom, naglašavajući sve bolje vojne veze između Moskve i Pjongjanga.
Južnokorejska Nacionalna obaveštajna služba (NIS) potvrdila je te navode. Obaveštajna agencija takođe tvrdi da je Severna Koreja isporučila Rusiji više od deset miliona artiljerijskih granata i projektila, a zauzvrat dobila pomoć u vidu ekonomske saradnje, odnosno vojnu tehnologiju.
Uzajamno koristan dogovor
Analitičari smatraju da je, s obzirom na koristi koje obe strane imaju od svog saveza, izgledno da će Severna Koreja zaista poslati više vojnika da se bore uz svoje ruske kolege i da želi da pomaže na duži rok.
„I Moskva i Pjongjang dobijaju ono što žele od tog sporazuma“, ocenjuje Jakov Zinberg, profesor međunarodnih odnosa na tokijskom Univerzitetu Kokušikan.
„Znamo da je Rusija pretrpela gubitke – to su stotine hiljada ubijenih i ranjenih ljudi – i da vlada ne želi da proširi mobilizaciju i na velike gradove, poput Moskve i Sankt Peterburga, jer bi to moglo da ugrozi režim [ruskog predsednika Vladimira] Putina u tim gradovima“, kaže Zinberg za DW.
Severnokorejske vlasti, u međuvremenu, nastoje da iskoriste raspoređivanje vojnika kao priliku za „buđenje“ nacije.
Na primer, u scenama koje su očigledno bile inscenirane kako bi se podstakao nacionalni zanos pre slanja vojnika, državni mediji su u ponedeljak emitovali i kadrove na kojima se vidi Kim kako postavlja severnokorejsku zastavu preko kovčega na ceremoniji povratka posmrtnih ostataka vojnika poginulih u borbama.
Iako se na video-snimcima moglo videti samo šest kovčega, zapadni obaveštajni izveštaji sugerišu da je od otprilike 11.000 severnokorejskih vojnika, koliko je do sada angažovano u ratu protiv Ukrajine, njih oko 6.000 ubijeno, ranjeno ili zarobljeno.
Na snimcima se takođe vidi Kim kako plače tokom zajedničke kulturne manifestacije s Rusijom u Pjongjangu u subotu, organizovane povodom godišnjice potpisivanja bilateralnog vojnog pakta s ruskim liderom Vladimirom Putinom.
Severnokorejske trupe „pomažu Putinovom režimu“
Dok je Pjongjang (is)koristio raspoređivanje vojnika kao propagandno sredstvo, prisustvo severnokorejskih jedinica dobro je i za ruske vlasti i za građane. „Većina onih koji su do sada regrutovani potiče iz udaljenih republika i bilo je malo otpora. Ali, kada razgovaram s Rusima, uvek kažu da se boje još jedne mobilizacije“, kaže Zinberg, koji inače i potiče iz Sankt Peterburga.
„Kada vlada objavi da će na prvu liniju fronta biti poslato još 6.000 severnokorejskih vojnika, onda oni kažu da mogu da se opuste, jer znaju da su bezbedni“, dodaje Zinberg. „Dakle, slanje Severnokorejaca zapravo pomaže Putinovom režimu.“
Zinberg takođe kaže da je korišćenje severnokorejskih vojnika proračunat potez s ciljem „širenja straha“ među evropskim saveznicima Ukrajine, koji su se prethodno nadali da će Rusiji pre ili kasnije ponestati ljudstva i materijala, te da će ruski saveznik s nuklearnim oružjem u istočnoj Aziji držati „budnim“, odnosno na stalnom oprezu i SAD i Južnu Koreju i Japan.
Ra Džong Jil, bivši diplomata i visoki južnokorejski obaveštajni oficir, slaže se da se kao „glavni razlog“ zbog kojeg je Severna Koreja uopšte pristala da pošalje još više svojih vojnika, mogu smatrati gubici koje je Rusija već pretrpela na prvim linijama fronta.
„Čini se da će neki od tih vojnika biti korišćeni i kao radnici za obnovu infrastrukture na okupiranim područjima, što je nešto u čemu su severnokorejske trupe dobre, jer se one tako često koriste na severu (Korejskog poluostrva, prim.red)“, objašnjava Ra.
On predviđa da će Severna Koreja „nastaviti da šalje više osoblja čak i nakon završetka borbi, jer će Rusiji i dalje nedostajati mnogo radnika za obnovu područja pogođenih ratnim okršajima“.
Može li pomoć Rusije da obezbedi opstanak režima u Pjongjangu?
Obaveštajne procene pokazuju da se Rusija „revanšira“ Severnoj Koreji isporukom goriva, hrane i pristupom naprednoj vojnoj opremi koju je Pjongjang ranije teško mogao sebi da omogući, jer je režim pod strogim embargom i sankcijama Ujedinjenih nacija zbog svog nuklearnog programa.
Druga korist za Pjongjang je prestiž koji donosi činjenica da je ta zemlja ključni saveznik jedne globalne sile. To je savez koji Severna Koreja veoma lako može da iskoristi u trgovinskim i bezbednosnim aranžmanima sa Kinom, koja joj je dugo bila najbliži partner i zaštitnik režima.
„Sviđa im se status koji im donosi prijateljstvo s Rusijom“, kaže Zinberg. „Očekujem da će i dalje ostati bliski Moskvi, čak i nakon završetka rata, nudeći Rusima jedinice i radnu snagu, jer znaju da im to može doneti korist u podršci režimu i obezbeđivanju njegovog opstanka.“
Simptom/Danas/Dojče Vele
Samo u prvih pet meseci ove godine, BiH je potrošila više od 151 milion evra na uvoz električne energije, prema podacima Agencije za statistiku BiH, piše Radio Slobodna Evropa.
Od tri proizvođača električne energije, Elektroprivreda BiH, koja je u vlasništvu entitetske vlade Federacije BiH, zabeležila je gubitke od preko 197,1 milion evra u protekle dve godine.
Vlasti su stoga krajem juna predložile povećanje cena električne energije za domaćinstva do osam odsto – nakon povećanja od deset odsto u avgustu prošle godine – i čekaju odobrenje regulatora, što će biti dodatni teret za građane, uz najavljena povećanja cena grejanja, vode, javnog prevoza i opštu inflaciju.
„Dok je postojao višak, mogla se postići dobra cena električne energije na stranom tržištu i tako ‘pokriti’ nižu cenu za domaćinstva koja je ispod proizvodnje. Bilo je samo pitanje vremena kada će taj višak električne energije nestati, i to vreme je došlo“, rekao je za Radio Slobodna Evropa Ognjen Marković, energetski konsultant i bivši direktor operatera prenosnog sistema u BiH i na Kosovu.
Pre tri meseca, elektroprivredne kompanije su Vladi Federacije BiH dostavile informacije o stanju u ovim kompanijama, od kojih većina posluje „u minusu“ poslednjih pet godina.
Vladin izveštaj, u koji je RSE imao uvid, ukazuje da je kriza sa kojom se suočavaju rezultat lošeg upravljanja i nedovoljnih investicija u prošlosti, te da raspadajuća, zastarela infrastruktura, uz potpunu zavisnost od ruskog gasa, danas ugrožava energetsku bezbednost Bosne i Hercegovine.
Elektroprivreda BiH ostaje bez novca
Od decembra 2022. godine, Elektroprivreda BiH nije u mogućnosti da zadovolji svoju finalnu potrošnju iz svoje proizvodnje i samo u jednom ili dva meseca godišnje se desi da ostanu viškovi za prodaju na tržištu, navodi se u vladinom izveštaju.
Zbog nedovoljnih isporuka uglja iz sopstvenih rudnika, loših hidroloških uslova i povećane potrošnje, Elektroprivreda BiH je samo tokom protekle zime, od oktobra 2024. do februara 2025. godine, kupila oko 65,5 miliona evra električne energije.
Navode da su električnu energiju kupovali po višoj ceni od one po kojoj su je isporučivali domaćinstvima, budući da tarife diktira vladin regulator.
Elektroprivreda BiH je upozorila da bi, ako ne uspeju da obezbede dodatni novac na svojim računima, mogli postati nelikvidni u drugoj polovini 2025. godine.
„Posmatrajući stanje gotovine i oročenih depozita na kraju 2024. godine, sasvim je jasno da bi EP BiH bila nelikvidna već tokom prošle [2024] godine da nije vraćen avans za blok 7 termoelektrane Tuzla“, navodi se u informaciji poslatoj vladi.
Radi se o oko 127 miliona evra avansno isplaćenih kineskom konzorcijumu u neuspelom poslu izgradnje nove termoelektrane.
U saopštenju Vladi Federacije Bosne i Hercegovine, Elektroprivreda BiH je navela da ni projekcije za naredne dve godine nisu obećavajuće.
Štaviše, navode da je „mogućnost zaduživanja za finansiranje redovnog poslovanja, koje će biti neophodno u narednom periodu za održavanje likvidnosti, upitna“.
Do 2019. godine, Elektroprivreda BiH je proizvodila znatno više električne energije nego što su domaće potrebe. To je omogućilo unosan izvoz, što je istovremeno pomoglo u održavanju niskih cena za domaćinstva.
Od tada, proizvodnja električne energije stalno opada.
U poređenju sa periodom od 2011. do 2018. godine, termoelektrane danas proizvode skoro 30 odsto manje električne energije, dok ukupna potrošnja raste prosečnom stopom od tri do pet odsto godišnje. Termoblokovi su u proseku stariji od 40 godina, njihova snaga je smanjena i češće se kvare, a troše i više uglja.
Danas potrošnja električne energije u Federaciji Bosne i Hercegovine premašuje domaću proizvodnju za 11,7 odsto, što je primorava na uvoz kako bi zemlja izbegla mrak.
Krizu pogoršava situacija u rudnicima.
Od 2009. do 2024. godine, Elektroprivreda BiH je uložila više od 383 miliona evra u sedam svojih rudnika kako bi održala njihovu likvidnost.
„Očekivani efekti ove investicije, kao i finansijska podrška u procesu restrukturiranja rudnika, izostali su“, navode u izveštaju šest godina kasnije.
Dok je broj rudara opao, troškovi rada nastavljaju da rastu, vođeni višim platama i drugim davanjima.
Elektroprivreda BiH je zatražila kupovinu 600.000 tona uglja iz drugih rudnika u zemlji ili inostranstva iz privatnih rudnika i na tržištu, jer se u njenim rudnicima „beleži opšti pad proizvodnih parametara i produktivnosti“.
U nekim rudnicima, troškovi rada prelaze 90 odsto prihoda.
Porezi i doprinosi na dohodak u BiH moraju se plaćati sa platama, ali rudnici su izuzeti od zakona i stoga duguju desetine miliona evra.
Vlada i Elektroprivreda isplaćuju neisplaćene doprinose iz svojih budžeta rudarima koji steknu pravo na penziju.
Samo jedan rudnik je profitabilan, a „šest od sedam rudnika ima hronične probleme u svakom aspektu svog poslovanja“, navodi se u izveštaju Elektroprivrede BiH.
Kako posluje bivši inženjerski gigant?
Državne kompanije koje posluju u gasnom sektoru takođe su u finansijskom haosu.
Energoinvest, nekada inženjerski gigant sa prisustvom na svim kontinentima, sada 95 odsto svog poslovanja zasniva na uvozu ruskog gasa.
Kompanija godinama beleži gubitke, koji su od 2017. do 2019. godine iznosili 14,2 miliona evra, uz manja poboljšanja u proteklih pet godina koja su dovela poslovanje kompanije na „pozitivnu nulu“.
BH-Gas, koji upravlja sa oko 200 kilometara gasovoda, završio je prošlu godinu „u minusu“, pošto je, kao i Energoinvest, izgubio arbitražni spor protiv mađarskog gasovoda, nakon što je pravac snabdevanja preusmeren na Turski tok na insistiranje „Gasproma“.
BH-Gas je prošle godine takođe morao da otpiše oko milion i po evra knjigovodstvene vrednosti gasovoda Zenica-Travnik u centralnoj Bosni, što je povećalo njegove gubitke.
U međuvremenu, kompaniji sa oko pedeset zaposlenih poveren je zadatak finansiranja i izgradnje novog gasovoda do Hrvatske kako bi se smanjila trenutna ukupna zavisnost od ruskog gasa, kao i razvoj prvog skladišta gasa u BiH. Ukupna vrednost planiranih projekata prelazi milijardu evra.
Energetska kriza nije ograničena samo na struju i gas.
Terminali Federacije BiH, odgovorni za uvoz i skladištenje naftnih derivata koji se aktiviraju u vanrednim slučajevima, takođe su u problemima.
Kompanija poslednjih godina posluje sa gubitkom, a njeni kapaciteti za skladištenje su neadekvatni i daleko ispod preporuka EU.
Federacija Bosne i Hercegovine takođe upravlja Elektroprivredom Hrvatske zajednice Herceg Bosna (HZHB), sa sedištem u Mostaru, koja je takođe u vlasništvu Vlade Federacije Bosne i Hercegovine i posluje na teritoriji koju je kontrolisalo Hrvatsko vijeće odbrane tokom rata.
Proizvodi električnu energiju u hidroelektranama i jednoj vetroelektrani. Njen rad uglavnom zavisi od nivoa vode u branama.
Elektroprivreda Republike Srpske, u vlasništvu vlade tog entiteta, takođe posluje u BiH, a takođe se suočava sa operativnim problemima zbog izgubljenih parnica oko potraživanja za predratne investicije vredne više od 897 miliona evra.
Republika Srpska nema sopstvene naftne terminale. Gasovod dug oko 60 kilometara upravljaju dve entitetske kompanije čiji profit iznosi oko pola miliona evra godišnje.
Simptom/Danas/Radio Slobodna Evropa
„Dronovima su tokom noći napadnuti Azovski, Milerovski i Tarasovski okrug“, napisao je na Telegramu vršilac dužnosti guvernera Rostovske oblasti, Jurij Sljusar.
U selu Dolotinka, u Milerovskom okrugu, dron se srušio na dvospratnu stambenu zgradu, usmrtivši penzionisanog učitelja, rekao je Sljusar, dodajući da je u drugim napadima pričinjena materijalna šteta.
Ukrajinci su dronovima jutros gađali i Moskovsku oblast, gde je jedna osoba lakše povređena.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je vojska tokom noći presrela i uništila 48 ukrajinskih bespilotnih letelica.
Vlasti u Kijevu saopštile su da je u ruskim napadima na nekoliko okruga tog grada noćas ranjeno najmanje 19 ljudi, od kojih je 14 hospitalizovano.
Prema podacima ukrajinske železnice, Rusi su bombardovali i oštetili železničku infrastrukturu u zapadnom delu grada, zbog čega je saobraćaj preusmeren.
Simptom/Danas/Beta/AFP
Ta izjava dolazi nakon što je američki medijski portal Aksios, pozivajući se na dva anonimna izvora, preneo da izaslanik Bele kuće za Bliski istok Stiv Vitkof planira da se sastane sa iranskim ministrom spoljnih poslova i glavnim pregovaračem Abasom Aragčijem sledeće nedelje u Oslu.
Ni Teheran ni Vašington nisu potvrdili izveštaj Aksiosa, u kojem se navodi da još nije određen definitivan datum za ove razgovore.
„Mi smo za diplomatiju“, rekao je zamenik iranskog ministra spoljnih poslova Madžid Taht Ravanči u intervjuu za En Bi Si njuz (NBC news), dodajući da bi SAD trebalo da „ubede Iran da neće koristiti vojnu silu dok se pregovara“.
„To je neophodno da bi naši lideri mogli da odluče o sledećoj rundi pregovora“, dodao je on.
SAD i Iran su razgovarali o nuklearnom programu Teherana kada je Izrael napao iranske nuklearne objekte i vojnu infrastrukturu 13. juna, pre nego što su SAD bombardovale tri nuklearna postrojenja 21. juna.
Simptom/Danas/Beta/AFP
Osamnaesti mart 2025. ući će u nemačku istoriju. Tog dana Bundestag je dvotrećinskom većinom otvorio put za nezapamćeno zaduživanje. Odobren je investicioni paket za infrastrukturu vredan više milijardi evra. Za nacionalnu odbranu više ne bi trebalo da postoje ograničenja.
Sve što je potrebno da bi Nemačka i Bundesver ponovo postali „sposobni za rat“, kako to socijaldemokratski (SPD) ministar odbrane Boris Pistorijus neprestano naglašava od ruske invazije na Ukrajinu, biće finansirano. Demohrišćanski (CDU) kancelar Fridrih Merc želi da nemačka vojska postane najjača konvencionalna vojska u Evropi.
Za preduzeća koja grade puteve i mostove, postavljaju šine ili proizvode optičke kablove za brzi internet, to su odlične vesti. Još više koristi ima industrija naoružanja. Tokom decenija, njen značaj u nemačkoj privredi je opadao. Koga je u Nemačkoj još zanimala proizvodnja tenkova? Još 2020. godine akcija najveće nemačke firme u sektoru naoružanja, Rajnmetala, koštala je 59 evra. U junu 2025. cena se kretala između 1.700 i 1.800 evra. Švajcarska banka UBS predviđa dodatni rast i trenutno postavlja ciljnu cenu od 2.200 evra.
Obećanje: „Gigantski konjunkturni program“
Zlatna vremena za tu granu industrije, a njeni menadžeri tvrde da izdaci za odbranu neće koristiti samo kompanijama. „Izdaci za naoružanje su gigantski konjunkturni program“, rekao je u martu 2025. Oliver Dere, šef vojne kompanije Hensolt, na jednom skupu u Frankfurtu.
I političari se nadaju modernizaciji industrije i novim impulsima za ekonomski rast. Ali, već tokom rasprave pre glasanja u Bundestagu, ekonomisti su ublažili euforiju. „Povećanje državnih vojnih izdataka daće podsticaj nemačkoj privredi, ali taj ekonomski efekat će biti umeren“, prognozirao je Tom Krebs, profesor ekonomije sa Univerziteta u Manhajmu, u izveštaju za budžetski odbor Bundestaga.
Ekonomisti upozoravaju: mala dobit – visoki troškovi
Krebs i njegov kolega Patrik Kačmarčik su tu procenu sada dodatno precizirali u jednoj studiji. U istraživanju o tome kako dodatni državni izdaci utiču na bruto domaći proizvod – dakle, zbir svih ekonomskih aktivnosti – za vojne izdatke u Nemačkoj se dobija faktor od maksimalno 0,5. Prevedeno na običan jezik, to znači da jedan evro državnog novca u najboljem slučaju stvara 50 centi dodatne ekonomske aktivnosti.
Poređenja radi, investicije u infrastrukturu i obrazovanje ili proširenje infrastrukture za brigu o deci u vrtićima i školama, udvostručuju ili utrostručuju uloženi novac. „Iz ekonomske perspektive“, kaže Krebs, „planirana militarizacija nemačke privrede je rizičan ulog s niskim ukupnim ekonomskim prinosom.“
Vojni izdaci kao osiguranje
Nije teško objasniti zašto je to tako. Kada se napravi tenk, on ili negde stoji, ili u najgorem slučaju bude uništen. On ne stvara dodatnu ekonomsku vrednost. Vojni izdaci su kao osiguranje. Plaćaju se da bi pružili zaštitu u slučaju potrebe. Ako se osiguranje ne iskoristi, novac je izgubljen.
Ako država, s druge strane, investira u saobraćajnu infrastrukturu, onda tim putevima, mostovima i železnicama roba može da stigne do preduzeća. Tamo se od te robe prave proizvodi koji se mogu prodavati. Ako se grade vrtići, roditelji mogu da rade i zarađuju. U školama se obrazuju mladi ljudi za buduće zadatke.
Nedostatak konkurencije uzrokuje rast cena
Čak ni proizvodnja vojne opreme trenutno ne donosi veliki privredni rast. Knjige narudžbina nemačke vojne industrije su prepune. Na primer, Rajnmetal je u prvom kvartalu 2025. imao narudžbine u vrednosti od skoro 63 milijarde evra. Pre početka rata u Ukrajini iznos je bio tek nešto više od 24 milijarde evra – manje od polovine. I druge kompanije u toj grani industrije imaju pune ruke posla, a proizvodni kapaciteti u potpunosti su iskorišćeni.
To ima dvostruki efekat. Kada je ponuda ograničena, a potražnja raste, to automatski znači manjak konkurencije, a to obično vodi ka rastu cena. Ekonomisti već upozoravaju na to. Krebs i Kačmarčik pišu da „povećani odbrambeni izdaci manje doprinose borbenoj sposobnosti, a znatno više profitnim maržama i dividendama vojnih kompanija“.
Tenkovi umesto automobila
Ali i civilne grane industrije vide šansu za dobar posao, posebno one koje pate zbog slabe ekonomske situacije. Kompanija Dojc AG iz Kelna, na primer, proizvodi motore za platforme za podizanje tereta, ali i za poljoprivredna vozila, bagere i druge velike mašine. Zbog slabe konjunkture, prihod je 2024. pao za više od 12 procenata.
Dojc već proizvodi motore za vojna vozila. Taj do sada mali segment poslovanja, trebalo bi znatno da se proširi. „Za nas je odbrambeni sektor veoma važno i zanimljivo tržište s velikim potencijalom rasta“, rekao je u martu izvršni direktor kompanije Sebastijan Šulte.
Ili, na primer, Folksvagen. Taj proizvođač automobila je u krizi. Već je morao da otpusti hiljade radnika. Fabrika u Osnabriku je skoro pred zatvaranjem. Rajnmetal razmatra da li bi tamo mogli da se proizvode i tenkovi. Dva primera koja su korisna za ekonomiju, ali samo nadoknađivanjem gubitaka, a ne pokretanjem dodatnog rasta. Međutim, čak i uspešne kompanije prelaze na vojnu proizvodnju. Posebno je velika potražnja za dobavljačima u metaloprerađivačkoj industriji.
Simptom/Danas/Dojče Vele
Američko Ministarstvo odbrane u međuvremenu je i potvrdilo: Ukrajina mora da računa na obustavu svih američkih isporuka oružja – uključujući i one koje je obećao još bivši predsednik Džo Bajden.
„Ne mogu da navedem detalje o tome koje su isporuke oružja zaustavljene“, izjavio je portparol Pentagona Šon Parnel, ali je dodao: „Četiri godine smo pod Bajdenovom administracijom davali oružje i municiju, a da nismo ozbiljno razmišljali koliko toga uopšte još imamo.“ Sada se sprovodi sveobuhvatna revizija. Vodeće načelo u tome, kako kaže portparol Pentagona, jeste: „America First“. Predsednik Tramp izabran je zato da „Ameriku stavi na prvo mesto“.
Kraj pomoći Ukrajini?
Donald Tramp je doduše na samitu NATO u Hagu prošle nedelje govorio o „veoma dobrom“ sastanku sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Ali, o sistemima protivvazdušne odbrane tipa Patriot, koji su Ukrajini i dalje hitno potrebni, Tramp je naglasio:
„Veoma ih je teško nabaviti. I nama su potrebni.“ Sistemi Patriot izuzetno su važni za Ukrajinu kako bi se odbranila od ruskih vazdušnih napada.
Da li to znači da je američka pomoć Ukrajini definitivno pred obustavom? Maks Bergman, stručnjak za Evropu pri Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS) iz Vašingtona, smatra da je to realna opcija:
„Da, ta opasnost postoji.“
Ukrajina više nije prioritet SAD
„Jasno je da Trampova administracija neće od Kongresa tražiti odobrenje nove pomoći Ukrajini. Ta zemlja za ovu administraciju više nije prioritet“, kaže politikolog iz Vašingtona.
Radi se samo još o tome kada će pomoć koja je ranije, pod Bajdenom, odobrena, konačno da istekne. I hoće li SAD da nastave barem da dele obaveštajne informacije s Ukrajinom.
„Trampova administracija nema interesa da se dodatno angažuje u ovom ratu“, smatra Bergman. Tramp je pokušao da pokrene mirovne pregovore, ali to do sada nije imalo većeg efekta. „Imamo predsednika koji ne želi neprijateljske odnose s Rusijom, koji Rusiju ne vidi kao što je vide evropski NATO-partneri, već želi da ima dobre odnose sa Moskvom.“
Smanjenje američke razvojne pomoći
Za Ukrajinu nije gorak samo očekivani kraj vojne pomoći SAD, već i drastično smanjenje američke razvojne pomoći.
Od ruske invazije u februaru 2022, Ukrajina je bila najveći primalac sredstava američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Finansirale su se, na primer, plate ukrajinskih hitnih službi, ili učiteljica i učitelja. Takođe se podržavao rad lokalnih ukrajinskih medija i razminiranje područja koje je Ukrajina ponovo zauzela od Rusije.
Trampova administracija zatvorila je tu razvojnu agenciju, ostali su još samo neki fondovi koji su pod nadzorom američkog Stejt departmenta.
Prema podacima novinske agencije Rojters, američka razvojna pomoć Ukrajini u decembru prošle godine još uvek je iznosila oko 4,3 milijarde dolara. U martu je već pala na oko 1,3 milijarde dolara – a trend je i dalje silazan.
Može li Evropa da popuni tu prazninu?
Prema Institutu za svetsku ekonomiju (IfW) iz nemačkog Kila, Evropljani su već prestigli SAD po obimu vojne pomoći.
„Po prvi put od juna 2022. Evropa je premašila SAD u ukupnoj vojnoj pomoći – s ukupno 72 milijarde evra, prema 65 milijardi iz Sjedinjenih Američkih Država“, saopšteno je iz IfW sredinom juna. U obzir su uzete isporuke zaključno s krajem aprila. U međuvremenu se ta tendencija verovatno dodatno pojačala.
Već u martu je nemački institut izračunao kako bi izostanak nove pomoći iz SAD mogao da se odrazi, podseća Taro Nišikava, šef projekta Ukraine Support Tracker pri institutu IfW. Prema tim procenama, Evropa bi godišnje morala da obezbedi 82 milijarde evra kako bi održala sadašnji nivo podrške Kijevu. Ako bi, kao u ovom slučaju, već obećana pomoć izostala, praznina koju bi trebalo popuniti bila bi još veća.
Posebno važna uloga Nemačke
Ali, koje su mogućnosti za jačanje protivvazdušne odbrane Ukrajine? Berlin je, osim američkih sistema Patriot iz zaliha Bundesvera, Kijevu isporučio i sopstvenu proizvodnju – sisteme Iris-T. Prema podacima nemačke vlade, sada se u Ukrajini nalazi šest takvih PVO-sistema. Oni su se pokazali efikasnim u zaštiti gradova.
Međutim, imaju svoja ograničenja. Namenjeni su odbrani na kratkim i srednjim udaljenostima. Za odbranu od dronova takođe su prikladni protivvazdušni artiljerijski tenkovi Gepard koje je isporučila Nemačka. Balističke rakete, međutim, za sada je moguće presresti isključivo sistemima Patriot.
Reakcije iz Kijeva – i iz Moskve
Nakon što je postalo poznato da Vašington obustavlja isporuku, ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je na razgovor zamenika šefa američke ambasade Džona Ginkela. Marjana Bez, zamenica ukrajinskog ministra spoljnih poslova, naglasila je da svako odlaganje vojne pomoći samo podstiče Rusiju da nastavi sa ratom i terorom, umesto da traži mir.
Ukrajinsko Ministarstvo odbrane takođe je saopštilo da nije zvanično obavešteno o „obustavi ili reviziji planova isporuke dogovorene vojne pomoći“.
„Ministarstvo odbrane Ukrajine zatražilo je telefonski razgovor s kolegama iz SAD radi dodatnog pojašnjenja detalja“, objavila je ta institucija na društvenim mrežama. Nakon toga će, ili Ministarstvo odbrane ili Ministarstvo spoljnih poslova, da informiše javnost o rezultatima.
Moskva je, pak, reagovala s odobravanjem i samouverenošću. Odluka je verovatno povezana s praznim magacinima oružja u SAD, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
„Ali, u svakom slučaju, što manje oružja Ukrajina dobije, to je kraj specijalne vojne operacije bliži“, izjavio je.
Izraz „specijalna vojna operacija“ Moskva eufemistički koristi za svoj trogodišnji agresorski rat protiv Ukrajine.
Simptom/Danas/Dojče Vele
”Danas je Tramp izleteo iz gnezda, što je označilo početak njegovog odraslog života. Uprkos činjenici da Tramp ima skoro tri meseca, njegovi roditelji nastavljaju da ga štite i aktivno brinu o njemu”, rekla je direktorka Eleonora Morguntova.
Mladunče se rodilo početkom aprila, a tek je danas ustanovljen njegov pol, dok je Morguntova rekla da bi se zvalo Melanija, prema prvoj dami SAD, da je bilo ženka, prenose RIA Novosti.
Dodala je da ptić ima crno perje, koje će zadržati dok ne napuni četiri godine, a za sada jede samo meso, u kojem uživa. Prema rečima osoblja zoološkog vrta, roditelji ga obožavaju – majka mu donosi hranu u gnezdo, ali roditelji i dalje ne dozvoljavaju čuvarima da uđu u ograđeni prostor.
“Tramp je smiren, razuman i veoma pažljiv, proučava situaciju i goste parka i spreman je na interakciju”, rekla je direktorka.
Simptom/Newsmax/Tanjug
“Što se tiče bilateralnih odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama i njihove podrške, nadam se da ću možda sutra ili u narednim danima o tome razgovarati sa predsednikom Trampom”, rekao je Zelenski nakon razgovora sa danskom premijerkom Mete Frederiksen, predsednikom Saveta EU Antoniom Koštom i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, prenosi Ukrinform.
On je naglasio da Ukrajina računa na kontinuiranu američku podršku.
“Naravno, računamo na kontinuiranu američku podršku, jer postoje određene pozicije koje, nažalost, Evropa ne može da obezbedi. Pogotovo ako govorimo o PAC-3 – raketama za sistem Patriot”, rekao je Zelenski i dodao da Ukrajina računa i na sopstvenu proizvodnju.
Kako je naveo, za proizvodnju u Ukrajini potrebna su dodatna sredstva.
“I danas smo o tome razgovarali. I hvala bogu, imamo dobre odnose sa zemljama u Evropi, sa Danskom posebno”, naveo je Zelenski.
Američki mediji su u utorak objavili da je Pentagon doneo odluku da obustavi isporuku municije i raketa Ukrajini.
Portparolka Bele kuće Ana Keli je navela da je odluka doneta kako bi se interesi Amerike stavili na prvo mesto nakon što je Ministarstvo odbrane SAD preispitalo vojnu podršku i pomoć drugim zemljama širom sveta.
Simptom/Newsmax/Ukrinform
On u svojoj objavi kaže da je dostojanstvo studenata njihova najveća snaga, a da policijska brutalnost prema nevinom narodu i studentima nije znak snage.
“Ne postoji dovoljno mračna noć da sakrije zlo”, napisao je vladika Grigorije na Instagramu.
“Svedoci smo srceparajućih scena u kojima mladi ljudi, studenti i građani nepotrebno pate — njihov jedini prestup je što odbijaju da prihvate nepravdu. Dragi studenti, i svi vi, pobunjeni narode – vaše dostojanstvo je vaša najveća snaga. Vaš mirni otpor je najčasnija borba za bolju i pravedniju Srbiju. Dragi policajci i svi pripadnici snaga javne bezbednosti – brutalnost prema nevinima (a taj narod jeste nevin) nije znak snage, već straha iza štita. A strah ne dolazi od Boga”, napisao je vladika na Instagramu.
Potom je dodao “ako ne možete da stanete uz one koji se mirno bore za istinu, pravdu i slobodu – vi ste, u najmanju ruku, dužni da čuvate svoju savest”.
“Jer su isti ljudi sa obe strane štita. I bez obzira na bilo kakva naređenja – nemojte koristiti prekomernu silu. Zaustavite besmislena i bezobzirna hapšenja. Ovo nije politika – ovo je Jevanđelje. Ne postoji dovoljno mračna noć da sakrije zlo. Ne postoji tama koja će trajati večno. Zato – i ovo se odnosi na sve – ne bojte se. Stojte mirno, ali stojte čvrsto. Ne dozvolite da vas nepravedno nasilje pokvari. Ne odustajte od svog dostojanstva”, kaže vladika Grigorije.
Zaključuje da “jedna istina ostaje večna” i dodaje:
“Bog je uvek na strani poniženih – nikada na strani tiranina.”
Simptom/Bez cenzure
“Povodom dešavanja na Pravnom fakultetu u Beogradu 02. jula Advokatska komora Beograda najoštrije osuđuje brutalnu upotrebu sile koju je policija upotrebila prema studentima Pravnog fakulteta u Beogradu, kojom prilikom su i nekima od njih nanete teške telesne povrede, a tom i takvom intervencijom je drastično povređena i autonomija Univerziteta”, naveli su iz Advokatske komore Beograda.
Dodali su da zahtevaju od nadležnih organa Republike Srbije da svaka primena sile prema studentima i građanima koji mirno ostvaruju svoje pravo na okupljanje iz čl. 54 Ustava Republike Srbije prestane i zahtevamo od nadležnog Javnog tužilaštva da se prema odgovornim za ovu i ovakvu upotrebu sile preduzmu zakonom predviđene mere i da se isti procesuiraju jer u takvim radnjama ima i elemenata krivičnih dela.
Ukazali su i na to da je prilikom ovakve intervencije sila upotrebljena i prema advokatima koji su bili tu i koji su hteli da pruže neophodnu pravnu pomoć studentima lišenim slobode i da su advokati bili izloženi pretnjama i ponižavanju od strane policije, čime je narušen ugled advokata kao i ugled advokature u celini i advokati su time sprečeni da ostvare svoju obavezu propisanu Ustavom, a to je zaštita ljudskih prava.
“Advokatska komora Beograda poziva advokate koji hoće da pruže besplatnu pravnu pomoć studentima koji su lišeni slobode da se jave Advokatskoj komori Beograda. O svim daljim koracima koje će Advokatska komora Beograda preduzimati bićete blagovremeno obavešteni”, piše u saopštenju Advokatske komore Beograda.
Simptom/Newsmax
