privreda

Milojko Arsić: Iza solidnih kratkoročnih rezultata u privredi Srbije vide se problemi

September 25, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

On je na prezentaciji najnovijeg broja časopisa Kvartalni monitor o ekonomskim trendovima i politikama u Srbiji, rekao da će za održiviji rast u narednim godinama biti važnije povećanje produktivnosti, investicija i izvozne konkurentnosti nego održavanje visoke domaće potrošnje.

“Međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) ubrzao je u drugom kvartalu ove godine na 3,8 odsto, po čemu se Srbija svrstava među iznadprosečne, mada ne i najbrže rastuće evropske privrede”, rekao je Arsić.

Dodao je da je znatan broj zemalja iz regiona Centralne i Istočne Evrope (CIE) imao bržu stopu rasta: Slovenija (pet odsto), Crna Gora (4,8 odsto), Severna Makedonija (4,3 odsto) i Litvanija (4,1 odsto).

Pored zemalja iz CIE, brži rast od Srbije u drugom kvartalu imale su, kako je naveo, i Malta i Danska, dok je Švedska imala identičan međugodišnji rast.

“Iza solidnog rezultata privrede Srbije u drugom kvartalu stoje visok rast građevinarstva, koji povezujemo s pojačanim državnim ulaganjima u infrastrukturu, pre svega u Ekspo, zatim visok rast poljoprivrede usled dobrog roda prolećnih i ranih letnjih kultura i poređenja sa sušnom 2025, kao i blagi oporavak industrijske proizvodnje”, rekao je Arsić.

Istakao je da posmatrano s upotrebne strane BDP-a, rast i dalje najviše pokreće privatna potrošnja, dok je rast investicija solidan, ali privremen zbog organizovanja međunarodne izložbe Ekspo.

Takva struktura privrednog rasta, prema njegovim rečima, oslonjena velikim delom na privatnu potrošnju i državne investicije, može u kratkom roku dati rezultate, ali nije dovoljna osnova za snažan i održiv rast jer se privredi ne povećavaju kapaciteti.

Arsić je naglasio da će u drugoj polovini godine na rast privrede u Srbiji uticati ubrzanje investicija za Ekspo i fiskalni stimulansi (isplate pomoći građanima), dok će suša, rast kamatnih stopa, povećanje inflacije i uvodjenje carina i kvota za gvoždje i čelik usporavati rast privrede.

“Procenjujemo da će rast privrede Srbije u ovoj godine iznositi nešto preko tri odsto, imajući u vidu rezultate ostvarene u prvoj polovini godine, kao i neto efekat delovanja tih faktora u drugoj polovini godine”, rekao je Arsić.

Dodao je da su rezultati na tržištu rada “mešoviti” i da je stopa nezaposlenosti pala na rekordno niskih 7,2 odsto, ali da smanjenje nezaposlenosti nije rezultat otvaranja novih radnih mesta, nego sve većeg prelaska radne snage u “pasivnost”, kao i nepovoljnih demografskih trendova.

Broj zaposlenih se, prema njegovim rečima, smanjuje već nekoliko kvartala

“Smanjenje broja zaposlenih bolje održava stanje u privredi nego smanjenje stope nezaposlenosti, koja je pod snažnim uticajam neekonomskih faktora”, naveo je Arsić.

Prosečna neto zarada u drugom kvartalu realno je, kako je naveo, bila za 7,9 odsto veća nego godinu ranije, što je “povoljno” za životni standard, ali brži rast zarada od rasta produktivnosti, povećava troškove domaćih preduzeća i smanjuje njihovu konkurentnost.

Posebno su, prema njegovim rečima, ugrožene radno intenzivne delatnosti, poput tekstilne industrije i industrije automobilskih kablova.

Arsić je rekao da su deficiti u trgovinskom i tekućem bilansu u drugom kvartalu povećani u odnosu na prvi kvartal, ali su manji nego godinu dana ranije.

“Deficit tekućeg računa u drugom kvartalu iznosio je 5,3 odsto BDP-a, dok je deficit u trgovini robama iznosio sedam odsto BDP-a, što je nezantno manje nego u istom periodu prošle godine. Pri tome izvoz je rastao brže od uvoza, ali je razlika nedovoljna da bi se značajnije smanjio robni deficit”, naveo je Arsić.

U drugom kvartalu ostvaren je, kako je rekao, visok neto priliv stranog kapitala od 3,1 milijardu evra, pri čemu najveći deo priliva potiče od zaduživanja države i ostalih investicija, dok je priliv stranih direktnih investicija (SDI) “skroman”.

Precizirao je da su za sedam meseci 2026. neto investicije slične kao i prošle godine, ali je priliv manji za 26 odsto.

“SDI nisu dovoljne da pokriju ovaj deficit, pa sve veću ulogu imaju zaduživanje države i drugi, privremeni izvori deviza. Devizne rezerve su zbog toga dostigle rekordni nivo, ali struktura tih priliva pokazuje da postoje dublje slabosti u konkurentnosti i sposobnosti privrede da generiše dovoljno deviza kroz izvoz i investicije”, rekao je Arsić.

Istakao je da je inflacija tokom leta značajno usporila i u julu i avgustu bila oko dva odsto, ali da taj pad ne treba tumačiti kao trajno smirivanje cena.

Dodao je da je veliki deo usporavanja inflacije posledica privremenog pojeftinjenja hrane zahvaljujući dobroj poljoprivrednoj sezoni, a istovremeno bazna inflacija, cene usluga i proizvođačke cene ostaju visoke, što ukazuje da domaći inflatorni pritisci nisu nestali, a rizik od rasta svetskih cene energenata i cena drugih primarnim proizvoda je još visok.

Zbog toga se, prema njegovim rečima, očekuje da inflacija ponovo ubrza i da prosečna inflacija u 2026. bude oko 3,3 odsto, a da će krajem godine međugodišnja inflacija dostići oko 4,5 odsto.

Za sedam meseci ove godine poreski prihodi su, kako je naveo, realno veći za 6,6 odsto, a neporeski za 21,5 odsto, ali su javni rashodi povećani za čak 10,1 odsto.

Arsić je naglasio da je rast poreskih prihoda posledica snažnog rasta zarada i potrošnje, dok je rast državnih rashoda, najvećim delom posledica diskrecionih odluka Vlade.

“Rebalansom budžeta deficit je povećan sa planiranih tri odsto na 3,5 odsto BDP-a, prvenstveno zbog jednokratnih isplata građanima uoči parlamentarnih izbora. Takva potrošnja može kratkoročno povećati tražnju, ali ne povećava proizvodni kapacitet privrede i može dodatno da podstakne rast inflacije i spoljnog deficita”, rekao je Arsić.

Dodao je da je javni dug Srbije i dalje umeren i iznosio je krajem jula 45,5 odsto BDP-a, ali da se Srbija zadužuje po višim kamatama nego većina zemalja EU, pa je očuvanje fiskalne discipline važno i pored relativno niskog nivoa duga.

Monetarna politika ostala je, prema njegovim rečima, “oprezna”, pa je Narodna banka Srbije (NBS) zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto jer domaći inflatorni pritisci i dalje postoje, a prisutni su i globalni rizici.

Dodatni razlog za restriktivnost fiskalne politike je, kako je naveo, snažna fiskalna ekspanzija krajem trećeg kvartala ove godine.

“Na deviznom tržištu došlo je do potpunog preokreta u odnosu na početak godine. Nakon neto prodaje preko 1,2 milijarde evra u prvom kvartalu radi sprečavanja depresijacije dinara, NBS je od aprila do kraja avgusta otkupila 1,1 milijardu evra radi sprečavanja njegove apresijacije”, rekao je Arsić.

Naveo je da je kreditna aktivnost na domaćem tržištu bila relativno snažna u svim segmentima, pri čemu je, nakon privremenog zastoja u prvom kvartalu, došlo do ubrzanja kreditnih plasmana privredi.

U drugom kvartalu realne kamatne stope su, kako je rekao, blago porasle, pri čemu su realne kamatne stope na dinarske kredite povećane usled pada inflacije, dok je rast kamanih stopa na indeksirane kredite posledica rasta EURIBOR-a.

Simptom/Beta

Kina i Japan, “nezgodni istočni susedi”, ulazom u 2026. ponovo u sukobu

January 8, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Od insinuacija da se kineski građani suočavaju sa opasnostima u Japanu do otvorenih optužbi za oživljavanje japanskog imperijalizma, ovu prvu nedelju u godini u Kini obeležila je komunistička vlada koja je prezirala Tokio na više frontova i primetno prihvatala gostujućeg lidera još jednog ključnog strateškog suseda: Južne Koreje.

Najnovije poglavlje u neprijateljstvu između Japana i Kine poraslo je u novembru kada je nova japanska liderka zagazila u uzburkane bilateralne vode. Ona je, u stvari, rekla da ako Kina vojno krene protiv Tajvana, ne bi isključila uključivanje japanske ustavno samo odbrambene vojske. To nije dobro prošlo u Pekingu, koji je godinama igrao protiv Tokija za daleko manje novca.

To nije neuobičajen jezik. Kina često zahteva od Japana da razmisli o putu kojim je krenuo i da ispravi svoj „pogrešan“ kurs. To je retorika, naravno, ali ide mnogo dublje. I ponekad je teško reći šta je pravo negodovanje, a šta je namenjeno domaćoj političkoj potrošnji.

Jer kada je reč o odnosima Kine i Japana, bes ostaje moćno i trajno oruđe sa obe strane. I nema naznaka da će to uskoro nestati.

Duga istorija antagonizma

Od vremena kada je Japan kolonizovao Tajvan 1895. godine nakon rata sa Kinom dinastije Ćing, između dve zemlje postojala je duboka sumnja, a ponekad i otvoreno neprijateljstvo.

Situacija se pogoršala 1920-ih i 1930-ih godina nakon što je brutalna japanska okupacija delova Kine rezultirala mučenjem i smrtnim slučajevima zbog kojih se Kinezi i danas opiru ovoj temi.
Istovremeno, japanski lideri su ponekad bacali zapaljive političke lopte poput poseta svetilištu Jasukuni, spomeniku Japancima koji su dali svoje živote u ratovima nacije – uključujući i neke ratne zločince iz kinesko-japanskih ratova.
Kina, poput sata, uvek odgovara sa negodovanjem.

Japan je izgubio Drugi svetski rat od savezničkih sila i odustao od ofanzivnih vojnih moći prema ustavu koji su sastavile SAD, čak i dok je sadašnja komunistička kineska vlada uspostavljala Narodnu Republiku 1949. godine. Od tada, svaki nagoveštaj japanske vojne asertivnosti izazivao je veliko negodovanje u Kini. Sporovi oko teritorije, kao što je ostrvski lanac koji Kina naziva Djaoju, a Japan Senkaku, povremeno se pojačavaju.

Neprijateljstvo, izvučeno kada se nešto doživljava kao agresivno ili je potreban bes domaće publike, jedva se krije ispod površine, spremno da iskoči. Čak i danas, crtani filmovi kruže onlajn u Kini prikazujući Japance kao demonske, agresivne i antikineske.

Ova nedelja je bila prosvetljujuća studija slučaja.

U utorak je Kina uvela ograničenja na „izvoz dvostruke namene“ u Japan – sve, kako je navedeno, što bi Japan mogao da prilagodi za vojnu upotrebu. Iako nije precizirala šta zabrana uključuje, sve, od dronova do retkih zemalja, moglo bi se smatrati dvostrukom namenom. Nedostatak preciznosti omogućava Kini da prilagođava svoj pristup tokom rada – čineći ga manje ili više strogim u zavisnosti od toga odakle duvaju politički vetrovi.

Japan je zahtevao da se potez poništi.

„Ove mere, koje su usmerene samo na Japan, značajno odstupaju od međunarodne prakse“, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova, nazivajući kineske postupke „apsolutno neprihvatljivim i duboko za žaljenje“. Ovo se dogodilo nekoliko dana nakon što je protestovala zbog kineskih mobilnih platformi za bušenje u Istočnom kineskom moru.

Konačno, u četvrtak je Kinesko udruženje za kontrolu naoružanja i razoružanje, nevladina agencija (ukoliko je bilo koja agencija u Kini nevladina), objavilo sa pompom izveštaj provokativnog naziva „Nuklearne ambicije japanskih desničarskih snaga: ozbiljna pretnja svetskom miru“. Proveo je 29 stranica u kojima je izneo zabrinutosti i optužbe da Tokio gaji opasne nuklearne ambicije.

Ali je takođe otišlo šire, ponovo pozivajući se na svoj stav da desničarski lideri nacije – i, samim tim, cela zemlja – „nisu uspeli da razmisle o istoriji agresije Japana“.

„Japan nikada nije bio u stanju da u potpunosti eliminiše pošast militarizma u zemlji“, navodi se u izveštaju. „Ako se desničarskim snagama Japana ostavi sloboda da razvijaju moćno ofanzivno oružje, ili čak poseduju nuklearno oružje, to će ponovo doneti katastrofu svetu.“

Ulazak u Seul
Takođe deo jednačine ove nedelje: vidljiv zaokret Kine ka drugom regionalnom susedu, Južnoj Koreji, čiji je predsednik proveo četiri dana u Pekingu. Seul ima svoju burnu istoriju sa japanskom agresijom, a takođe i sporadična – mada generalno manje intenzivna – trenja sa Pekingom, dugogodišnjim pristalicom i saveznikom svog rivala Severne Koreje.

Kineski mediji su dali blistavo izveštavanje o poseti Li Dže Mjunga, hvaleći nove sporazume između Pekinga i Seula o trgovini, zaštiti životne sredine i transportu – a posebno o tehnologiji, s obzirom na zabranu dvostrukog izvoza.

Simptom/AP

Nemačka privreda: Tenkovi nisu motor rasta?

July 4, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Osamnaesti mart 2025. ući će u nemačku istoriju. Tog dana Bundestag je dvotrećinskom većinom otvorio put za nezapamćeno zaduživanje. Odobren je investicioni paket za infrastrukturu vredan više milijardi evra. Za nacionalnu odbranu više ne bi trebalo da postoje ograničenja.

Sve što je potrebno da bi Nemačka i Bundesver ponovo postali „sposobni za rat“, kako to socijaldemokratski (SPD) ministar odbrane Boris Pistorijus neprestano naglašava od ruske invazije na Ukrajinu, biće finansirano. Demohrišćanski (CDU) kancelar Fridrih Merc želi da nemačka vojska postane najjača konvencionalna vojska u Evropi.

Za preduzeća koja grade puteve i mostove, postavljaju šine ili proizvode optičke kablove za brzi internet, to su odlične vesti. Još više koristi ima industrija naoružanja. Tokom decenija, njen značaj u nemačkoj privredi je opadao. Koga je u Nemačkoj još zanimala proizvodnja tenkova? Još 2020. godine akcija najveće nemačke firme u sektoru naoružanja, Rajnmetala, koštala je 59 evra. U junu 2025. cena se kretala između 1.700 i 1.800 evra. Švajcarska banka UBS predviđa dodatni rast i trenutno postavlja ciljnu cenu od 2.200 evra.

Obećanje: „Gigantski konjunkturni program“

Zlatna vremena za tu granu industrije, a njeni menadžeri tvrde da izdaci za odbranu neće koristiti samo kompanijama. „Izdaci za naoružanje su gigantski konjunkturni program“, rekao je u martu 2025. Oliver Dere, šef vojne kompanije Hensolt, na jednom skupu u Frankfurtu.

I političari se nadaju modernizaciji industrije i novim impulsima za ekonomski rast. Ali, već tokom rasprave pre glasanja u Bundestagu, ekonomisti su ublažili euforiju. „Povećanje državnih vojnih izdataka daće podsticaj nemačkoj privredi, ali taj ekonomski efekat će biti umeren“, prognozirao je Tom Krebs, profesor ekonomije sa Univerziteta u Manhajmu, u izveštaju za budžetski odbor Bundestaga.

Ekonomisti upozoravaju: mala dobit – visoki troškovi

Krebs i njegov kolega Patrik Kačmarčik su tu procenu sada dodatno precizirali u jednoj studiji. U istraživanju o tome kako dodatni državni izdaci utiču na bruto domaći proizvod – dakle, zbir svih ekonomskih aktivnosti – za vojne izdatke u Nemačkoj se dobija faktor od maksimalno 0,5. Prevedeno na običan jezik, to znači da jedan evro državnog novca u najboljem slučaju stvara 50 centi dodatne ekonomske aktivnosti.

Poređenja radi, investicije u infrastrukturu i obrazovanje ili proširenje infrastrukture za brigu o deci u vrtićima i školama, udvostručuju ili utrostručuju uloženi novac. „Iz ekonomske perspektive“, kaže Krebs, „planirana militarizacija nemačke privrede je rizičan ulog s niskim ukupnim ekonomskim prinosom.“

Vojni izdaci kao osiguranje

Nije teško objasniti zašto je to tako. Kada se napravi tenk, on ili negde stoji, ili u najgorem slučaju bude uništen. On ne stvara dodatnu ekonomsku vrednost. Vojni izdaci su kao osiguranje. Plaćaju se da bi pružili zaštitu u slučaju potrebe. Ako se osiguranje ne iskoristi, novac je izgubljen.

Ako država, s druge strane, investira u saobraćajnu infrastrukturu, onda tim putevima, mostovima i železnicama roba može da stigne do preduzeća. Tamo se od te robe prave proizvodi koji se mogu prodavati. Ako se grade vrtići, roditelji mogu da rade i zarađuju. U školama se obrazuju mladi ljudi za buduće zadatke.

Nedostatak konkurencije uzrokuje rast cena

Čak ni proizvodnja vojne opreme trenutno ne donosi veliki privredni rast. Knjige narudžbina nemačke vojne industrije su prepune. Na primer, Rajnmetal je u prvom kvartalu 2025. imao narudžbine u vrednosti od skoro 63 milijarde evra. Pre početka rata u Ukrajini iznos je bio tek nešto više od 24 milijarde evra – manje od polovine. I druge kompanije u toj grani industrije imaju pune ruke posla, a proizvodni kapaciteti u potpunosti su iskorišćeni.

To ima dvostruki efekat. Kada je ponuda ograničena, a potražnja raste, to automatski znači manjak konkurencije, a to obično vodi ka rastu cena. Ekonomisti već upozoravaju na to. Krebs i Kačmarčik pišu da „povećani odbrambeni izdaci manje doprinose borbenoj sposobnosti, a znatno više profitnim maržama i dividendama vojnih kompanija“.

Tenkovi umesto automobila

Ali i civilne grane industrije vide šansu za dobar posao, posebno one koje pate zbog slabe ekonomske situacije. Kompanija Dojc AG iz Kelna, na primer, proizvodi motore za platforme za podizanje tereta, ali i za poljoprivredna vozila, bagere i druge velike mašine. Zbog slabe konjunkture, prihod je 2024. pao za više od 12 procenata.

Dojc već proizvodi motore za vojna vozila. Taj do sada mali segment poslovanja, trebalo bi znatno da se proširi. „Za nas je odbrambeni sektor veoma važno i zanimljivo tržište s velikim potencijalom rasta“, rekao je u martu izvršni direktor kompanije Sebastijan Šulte.

Ili, na primer, Folksvagen. Taj proizvođač automobila je u krizi. Već je morao da otpusti hiljade radnika. Fabrika u Osnabriku je skoro pred zatvaranjem. Rajnmetal razmatra da li bi tamo mogli da se proizvode i tenkovi. Dva primera koja su korisna za ekonomiju, ali samo nadoknađivanjem gubitaka, a ne pokretanjem dodatnog rasta. Međutim, čak i uspešne kompanije prelaze na vojnu proizvodnju. Posebno je velika potražnja za dobavljačima u metaloprerađivačkoj industriji.

Simptom/Danas/Dojče Vele

Oružje umesto automobila: Nemački recept i nova realnost Češke

May 15, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Češka je tokom prethodnih trideset godina postala zemlja s najvećom proizvodnjom automobila po glavi stanovnika na svetu. Samo tokom 2024. godine, u zemlji s oko deset miliona stanovnika proizvedeno je više od 1,4 miliona vozila – skoro četiri odsto više nego prethodne godine. Međutim, u prvom kvartalu 2025. zabeležen je pad od 7,1 odsto, pre svega zbog manje potražnje u zapadnoj Evropi. Uzroci su brojni – od izazova u auto-industriji, preko sporog prelaska na električne automobile, do američkih carina.

Dok auto-industrija beleži pad, vojna industrija u Češkoj beleži snažan rast. Tokom poslednje tri godine, fabrike oružja proširile su proizvodne kapacitete i ostvarile značajne profite.

Prema mišljenju Aleša Roda iz Centra za ekonomske i tržišne analize, udeo vojne industrije u češkoj ekonomiji – koji sada iznosi oko jedan odsto BDP-a – mogao bi u narednim godinama višestruko da poraste. „Uočavamo potencijal. Potražnja će rasti narednih deset, pa i 15 godina. Magacini su prazni – ono što proizvedemo, odmah se isporučuje“, rekao je Rod za Češki radio.

Nova snaga privrede?

Slično misli i Danuše Nerudova, bivša rektorka Univerziteta Mendel u Brnu i članica Odbora za budžet Evropskog parlamenta. „Odbrambena industrija može da postane novi motor češke, pa i evropske privrede. Može da apsorbuje višak kapaciteta i radne snage iz auto-industrije, stimuliše rast i ojača bezbednost“, izjavila je za DW.

Ekonomista Petr Zahradnik, savetnik Evropskog ekonomskog i socijalnog odbora, skeptičniji je: „Istina je da vojna industrija sada doživljava procvat. Kapaciteti se šire, češke firme ulažu u najnaprednije regione sveta. Ali ne verujem da će oružje ikada zameniti automobile kao stub češke privrede. I, iskreno, ne bih voleo da vojna proizvodnja potisne civilnu.“

Istorijska osnova za industriju oružja

Teritorija današnje Češke bila je središte vojne proizvodnje još pre Prvog svetskog rata. Tokom međuratnog perioda i kasnije, Čehoslovačka je bila jedan od vodećih svetskih izvoznika oružja – izvoz je činio i do deset odsto ukupne trgovine.

Između 1958. i 1989. godine proizvedeno je deset hiljada borbenih i trenažnih aviona. Tadašnje čehoslovačko oružje bilo je među najcenjenijima u Istočnom bloku. Ogromna domaća potražnja poticala je iz činjenice da je zemlja imala masovnu vojsku i izdvajala i do 20 odsto budžeta za odbranu.

Raspad Varšavskog pakta i razoružavanje 1990-ih teško su pogodili industriju. Poslednji veliki izvozni posao bio je ugovor o isporuci 250 tenkova Siriji 1991. godine. Nakon podele Čehoslovačke 1992, proizvodnja tenkova ostala je u Slovačkoj, dok je lakše naoružanje ostalo u Češkoj.

Privatizacije, smanjenje budžeta za odbranu, profesionalizacija vojske i pad broja vojnika na 20.000 dodatno su oslabili sektor.

Ukrajinski rat kao prekretnica

Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, češka vojna industrija doživela je preporod. Proizvodnja je u mnogim firmama višestruko povećana – posebno municije, tenkova, oklopnih vozila, haubica, dronova i radarskih sistema.

Aero, proizvođač aviona, razvio je novi borbeni i trenažni model „Skyfox“, koji će služiti za obuku ukrajinskih pilota na F-16 avionima.

Oko 40 odsto proizvodnje ide u Ukrajinu, dok se ukupno 90 odsto izvozi. Istovremeno raste i domaća potražnja – češki vojni budžet prošle godine je po prvi put premašio dva odsto BDP-a, a najavljeno je da će dostići i tri procenta.

Rastu i profiti: vlasnik kompanije Czechoslovak Group, Mihael Strnad, više nego duplirao je bogatstvo tokom prošle godine – sa pet na oko devet milijardi evra. Sličan rast beleže i drugi proizvođači oružja.

Masovno zapošljavanje

Firme zapošljavaju sve više radnika. STV Grupa planira da ove godine utrostruči proizvodnju artiljerijske municije – sa 100.000 na 300.000 komada – i zaposli još 1.000 ljudi. PBS Grupa udvostručiće proizvodnju raketnih i dron motora.

Najveći vojni konglomerat, Czechoslovak Group, već zapošljava 14.000 ljudi.

Za poređenje, najveći auto-proizvođač, Škoda Auto (u vlasništvu Folksvagena) u svom glavnom pogonu zapošljava 20.000 radnika, ali se zbog jednostavnije proizvodnje električnih vozila očekuju otpuštanja. Direktor Škode, Klaus Zelmer, najavio je krajem februara 2025. da će firma, koja trenutno ima 41.000 zaposlenih, otpustiti 15 odsto radne snage.

Mnogi od tih radnika mogli bi da pređu u vojnu industriju. Češke agencije za zapošljavanje tvrde da im neće biti potrebne velike prekvalifikacije.

Simptom/Danas/Dojče Vele

Zeleno svetlo Bundestaga za rekordno zaduživanje

March 20, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Najveća prepreka na putu ka planovima buduće nemačke koalicione vlade s verovatnim kancelarom Fridrihom Mercom (CDU) na čelu je otklonjena: glasovima Demohrišćana (CDU/CSU), Socijaldemokrata (SPD) i Zelenih, Bundestag je dvotrećinskom većinom promenio član ustava koji ograničava visinu zaduživanja.

Time je omogućen reformski paket Demohrišćana i SPD-a u visini od gotovo bilion evra, od čega pola otpada na finansiranje modernizacije Bundesvera i odbrambenih sposobnosti Nemačke, a druga polovina na finansiranje mera za podsticanje privrede i obnovu infrastrukture.

Najskuplje glasanje u istoriji Bundestaga

Glasanju, koje je tabloid Bild već nazvao „najskupljim glasanjem u istoriji Bundestaga“, prethodila je maratonska rasprava nabijena emocijama i istorijskim izjavama, kako to i priliči poslednjoj sednici 20. saziva Bundestaga.

Predsednik Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i verovatni budući kancelar Fridrih Merc odmah je na početku rasprave, uoči glasanja o promeni ustava, stavio do znanja o čemu se radi:

„Putin ne vodi samo rat protiv Ukrajine, već i protiv naše zemlje. I to svakodnevno, u obliku kibernetičkih napada, plaćenih ubistava i otmica“, rekao je Merc jasno dajući do znanja zbog čega je za Nemačku krajnji trenutak da počne da ulaže u odbranu zemlje.

„Od današnje odluke zavisi naša sposobnost da se branimo od napada, ne samo u sledećim godinama, već i u sledećim decenijama“, rekao je Merc u govoru koji su mnogi posmatrači ocenili kao prvi njegov govor u svojstvu kancelara.

Promena „dužničke kočnice“ uz pomoć Zelenih

Važna prepreka na putu ka političkom cilju Fridriha Merca je upravo današnja odluka u Bundestagu. Plan o rekordnom fondu za odbranu i obnovu privrede od gotovo bilion evra donete je već tokom preliminarnih razgovora o formiranju koalicije njegovih Demohrišćana i Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD).

Ali, za ostvarenje tih planova bila je potrebna i podrška stranke Zeleni, jer samo s njom (ostale stranke poput Alternative za Nemačku ni Demohrišćani ni SPD ne priznaju kao partnera) je bilo moguće dvotrećinskom trećinom u Bundestagu promeniti ustav (Osnovni zakon, kako ga u Nemačkoj zvanično zovu). A promena je bila potrebna kako bi se omogućilo ublažavanje tzv. „dužničke kočnice“, mehanizma koje je nekadašnji ministar finansija i lider CDU Volfgang Šojble uveo kao pouku iz velike globalne finansijske krize koja je krenula 2008.

U sledećem sazivu Bundestaga, koji je izabran na izborima 23. februara i koji će se konstituisati sledeće sedmice, Demohrišćani i SPD ne bi imali dvotrećinsku većinu sa Zelenima i zavisili bi od Alternative za Nemačku (AfD) ili od Levice. A te stranke gotovo sigurno ne bi podržale planove buduće vlade. Zato je bila potrebna žurba da se ustav promeni na doslovno poslednjoj sednici Bundestaga u starom sazivu.

Kako bi pridobio naklonost Zelenih, Merc je krajem prošle nedelje na listu troškova investicionog paketa uveo i čitav niz zelenih projekata za očuvanje klime i ekološku tranziciju zemlje. Zato je od opozicije u Bundestagu, pre svega od AfD-a, danas u parlamentu pokupio kritike i poruge zbog svog navodnog ekološkog preobražaja. Ali Merc je brzo odgovorio na te komentare i podsetio da je sve projekte koji se nalaze na listi želja stranke Zeleni, već odavno odobrio Bundestag, pa tako i sami Demohrišćani.

Odluka za Nemačku i Evropu

Merc veruje da je nemački paket za odbranu, pa tako i današnja odluka u Bundestagu, „početak evropske odbrambene politike“. Jer, bez jakog Bundesvera i nemačkih oružanih snaga nemoguće je zamisliti i budući evropski odbrambeni koncept, kako god da on na kraju bude izgledao.

Aktuelni ministar odbrane, socijaldemokrata Boris Pistorijus, koji važi za jednog od najpopularnijih političara Nemačke, takođe je branio rekordno visoka izdvajanja za odbranu, obrazlažući to visokim stepenom pretnje. „Onaj ko danas okleva, ko danas ne može da se odvaži na odluku, taj negira realnost“, rekao je Pistorijus komentarišući planove o oslobađanju sredstava za ulaganje u odbranu. I kad je u pitanju infrastruktura, Nemačka se kreće „na ivici dotrajalosti“, slikovito se izrazio Pistorijus.

Njegov stranački kolega i glavni pregovarač u pregovorima s Demohrišćanima, Lars Klingbajl, takođe nije štedeo na istorijskim epitetima.

„Bundestag se danas nalazi pred istorijskom odlukom. Radi se o pozitivnom signalu, ne samo za Nemačku, već i za Evropu“, rekao je Klingbajl.

„Beskičmenjak Merc“

Opozicija naravno nije bila impresionirana opravdanjima Demohrišćana i Socijaldemokrata za njihove planove o zaduženju. Nakon što ni AfD ni Levica nisu uspele da hitnim zahtevima pred Ustavnim sudom spreče glasanje o promenama ustava, poslanici tih stranaka udarili su po predsedniku CDU Fridrihu Mercu.

Kopredsednik AfD-a Tino Krupala je verovatnog budućeg kancelara Mercu optužio da su ga Socijaldemokrate i Zeleni „smotali oko malog prsta“ i uverili, suprotno njegovim ranijim stavovima, u korist od odstupanja od ciljeva štednje i umerenog zaduživanja koje garantuje „dužnička kočnica“.

„Ako Nemačka nakupi bilion evra novog duga, troškovi za kamate porašće na sto milijardi evra“, rekao Krupala. Na kraju je Merca čak nazvao „beskičmenjakom“.

Širenja straha od rata

Levica je Demohrišćanima i SPD-u prebacila da se „širenjem straha od rata“ otvara vreća bez dna za nova zaduživanja. Predvodnik Levice u Bundestagu Zeren Pelman buduću vladu je osim toga optužio za nedostatak osećaja za socijalnu državu.

Stranka Savez Sara Vagenkneht, levo-populistički pokret koji se izdvojio iz stranke Levica, više neće biti u novom sazivu Bundestaga. Poslanici tog pokreta od Bundestaga su se oprostili malim igrokazom: oni su u jednom trenutku podigli transparente s natpisom. „1914. kao 2025: NE ratnim kreditima“, aludirajući time na finansiranje Prvog svetskog rata. Poslanici su uklonili transparente nakon upozorenja predsednice Bundestaga.

Promenu ustava još mora ovog petka da odobri Bundesrat, dom parlamenta u kojem su zastupljene savezne nemačke pokrajine, ali tu je zeleno svetlo, nakon konačnog dogovora Hrišćansko-socijalne unije (CSU) i Slobodnih birača u Bavarskoj – izvesno.

Konstitutivna sednica novog, 21. saziva Bundestaga, održava se 25. marta.

Simptom/DW na srpskom/Nenad Krajcer

Nemačka: Postignut dogovor o formiranju vlade konzervativaca i socijaldemokrata

March 9, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Napravili smo zajednički dokument i postigli smo dogovor o čitavom nizu pitanja”, rekao je novinarima budući konzervativni kancelar Merc i dodao da će partneri verovatno sledeće nedelje započeti detaljne pregovore koji će dovesti do formiranja nove izvršne vlasti.

“Svi smo uvereni da imamo veliki zadatak koji treba da ispunimo suočeni sa izazovima sa kojima se suočava cela Evropa”, rekao je Merc.

Kopredsedavajući SPD Lars Klingbejl (Klingbeil) je ocenio da je učinjen prvi korak u dogovoru o formiranju koalicione vlade.

SPD je tako prihvatio kontroverzni predlog konzervativaca o pojačavanju graničnih kontrola “u dogovoru sa evropskim partnerima” i vraćanju ilegalnih imigranata.

Socijaldemokrate su, sa svoje strane, nametnule svoj zahtev za povećanje minimalne zarade za 15 evra.

Dve strane su se tokom nedelje dogovorile oko gigantskog investicionog programa vrednog nekoliko stotina milijardi evra namenjenih ponovnom naoružavanju i infrastrukturi.

Razgovore o stvaranju nove vlade pomno prate evropski susedi koji očekuju da će Nemačka, pod okriljem američkog kišobrana od posleratnog perioda, igrati veću ulogu u bezbednosti i odbrani dok se kontinent mobiliše da smanji svoju zavisnost od SAD Donalda Trampa (Trump).

Simptom/AP

Pavle Petrović : Sadašnji model rasta u Srbiji je neodrživ, pokreće ga kvantitet, a ne kvalitet

December 5, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Privredni rast u Srbiji generiše zapravo tradicionalna privreda, kažu u svojoj analizi Privredni rast Srbije: determinante i budući izgledi, autori Pavle Petrović, Danko Brčerević i Slobodan Minić.

Poredeći Srbiju sa zemljama centralne i istočne Evrope, autori ukazuju da privreda Srbije od 2019. kontinuirano raste brže od država CIE, ali produktivnost rada raste sporije nego u ovim zemljama. To govori da do rasta produktivnosti dolazi zbog povećanja kapitala, a ne tehnološkog progresa. To nameće zaključak da privredni rast u našoj zemlji pokreće kvantitet, a ne kvalitet.

Autori nadalje kažu da se model ekstenzivnog privrednog rasta iscrpljuje, jer je on moguć samo dok ima dostupne i jeftine radne snage. Problem je, međutim, što dostupne radne snage ima sve manje. Nezaposlenost je prepolovljena u odnosu na 2016. godinu, a za neka deficitarna zanimanja ona se već uvozi.

Radna snaga sve skuplja

“U Srbiji radna snaga postaje sve skuplja. Plate su u evrima više nego udvostručene u odnosu na 2016”, kažu autori analize.

Oni tvrde da su trenutni pokretači ekonomskog rasta Srbije država i strane direktne investicije.

“Ubrzanje privrednog rasta je posledica snažnog rasta investicija. Taj investicioni ciklus pokrenula je država, uz jednako snažan priliv stranih investicija”, kažu trojica autora u svojoj analizi.

Učešće državnih i investicija javnih preduzeća u strukturi investicionog rasta je oko 60 odsto, dok 30 odsto su strane direktne investicije. Preostalo su domaće privatne investicije čiji udeo u ukupnom rastu investicija blago pada.

Autori navode da su državne investicije već dotakle plafon, odnosno gornju granicu, dok su strane investicije i dalje visoke, ali idu dominantno u tradicionalnu industriju.

Spoljnotrgovinska kriza

“Ovakve strane direktne investicije od Srbije neće napraviti razvijenu zemlju, a pitanje je i da li će ovakve moći da ostanu velike. One ne idu u napredne grane, nema širenja znanja i tehnologija na domaću ekonomiju”, kaže se u analizi.

Dodatni problem je, navode autori, potencijalna spoljnotrgovinska kriza.

“Srbija ima veliki i trenutno rastući trgovinski deficit. U 2024. i narednim godinama tekući deficit platnog bilansa biće više od pet odsto BDP-a. On je do sada finansiran snažnim prilivom stranih direktnih investicija. Problem je što one izvlače sve više novca iz Srbije, rastu odlivi od dividendi i uskoro će se izjednačiti sa prilivima od stranih investicija”, kažu autori zaključujući da će se javiti problem pokrivanja deficita.

Govoreći o domaćim privatnim investicijama oni kažu da su one nedovoljne i da pritom odlaze u tradicionalne industrijske sektore poput trgovine, poljoprivrede, građevinarstva…

Nema organskog rasta
“Čak ni retki napredni sektori ne rastu organski. IKT sektor raste brzo, ali to je rast baziran na uslugama radne snage inostranom tržištu i kompanijama. Nema domaćih velikih IT firmi kakve postoje u regionu. Nema domaćih naprednih kompanija za koje bi radio domaći IT sektor”.

Na kraju, autori zaključuju da je sadašnji model privrednog rasta neodrživ. Domaći privatni i inovativni sektor mora da preuzme ulogu motora rasta. Oni dodaju da je u sadašnjem okruženju tako nešto teško zamislivo.

“Institucije su u padu od 2014. godine. Vladavina prava, korupcija, zaštita vlasničkih prava su presudni za investicije u inovativni sektor koje su po pravilu rizičnije”.

Dodatni problem privatnog sektora je nedostatak finansiranja. Čak 40 odsto njih ističe manjak finansija kao osnovnu barijeru za veću inovativnost, zaključuju oni.

Simptom/Forbes

Vučić u dvodnevnoj poseti Švajcarskoj – sastaje se sa predsednicom Amherd i privrednicima

December 4, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Vučić sa episkopom švajcarskim Andrejem

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Cirihu sa episkopom švajcarskim Andrejem.

“Srdačan razgovor sa Episkopom švajcarskim Andrejem o potrebama eparhije, značaju očuvanja duhovnosti i veza sa maticom, kao i o ulozi crkve u modernom društvu.

Posebno sam istakao ogroman uticaj SPC u očuvanju identiteta i tradicije srpske dijaspore, kao stuba sabornosti našeg naroda koji čuva duhovne i kulturne vrednosti i time održava snažnu vezu sa otadžbinom.

Poručio sam da samo zajedno, gde god bili, u zemlji ili rasejanju, možemo svaku prepreku da savladamo. Zahvalan sam SPC na svim naporima koje ulaže kako bi se očuvalo jedinstvo našeg naroda u ovim teškim vremenima”, napisao je predsednik Srbije na Instagramu.

buducnostsrbijeav/Instagram Account

Vučić u Cirihu sa švajcarskim privrednicima

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Cirihu sa privrednicima iz Švajcarske.

Na okruglom stolu učestvuje više od 20 najuticajnijih švajcarskih privrednika iz raznih oblasti.

Predsednik Vučić obratiće se zatim na tribini “Ciriški govor” u organizaciji magazina Veltvohe.

Domaćin skupa je vlasnik i glavni urednik tog magazina Rožer Kepel, koji će predsednika Vučića predstaviti učesnicima.

buducnostsrbijeav/Instagram Account

Vučić: U Cirihu ću govoriti o promenama u svetu, ali i o položaju Srbije u novom vremenu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će danas u Cirihu govoriti o promenama u svetu, ali i o položaju Srbije u novom vremenu.

“Poslednje pripreme pred govor u Ciruhu. Svet se menja brže nego ikad, imamo li odgovore na opštu destabilizaciju i nered? O tome, ali i o položaju Srbije u savremenom svetu i novom vremenu govoriću danas oko 16 časova”, objavio je Vučić na svom Instagram nalogu.

Vučić danas i sutra boravi u radnoj poseti Švajcarskoj Konfederaciji, tokom koje će posetiti Cirih i Bern.

Predsednik Vučić danas će u Cirihu razgovarati sa istaknutim inostranim privrednicima i obratiti se na tribini “Ciriški govor” u organizaciji magazina “Die Weltwoche” “.

Domaćin tog skupa je vlasnik i glavni urednik magazina “Die Weltwoche” Rožer Kepel, koji će predsednika Vučića predstaviti učesnicima.

Vučić je juče izjavio da je njegovo obraćanje u Cirihu izuzetno važno.

“To izlaganje će biti moja analiza, moje viđenje globalnih prilika u svetu, potpuno drugačije od svega što možete da čujete u današnjoj Evropi i sa predikcijama onoga što očekujem i naravno u tim okvirima ćete moći da vidite i kako razumem poziciju Srbije u budućnosti”, rekao je Vučić uoči puta u Brisel i Cirih.

Predsednik Srbije danas u Cirihu je razgovarao sa istaknutim inostranim privrednicima. Govori i na tribini “Ciriški govor” u organizaciji magazina Veltvohe, navodi se u saopštenju njegovog kabineta.

Drugog dana posete, Vučić će u Bernu imati odvojene susrete sa predsednicom Švajcarske Violom Amherd i ministrom pravde i policije Beatom Jansom.

Simptom/RTS

APR: U Srbiji 100 najvećih privrednih društava ostvarilo 29,3 odsto prihoda cele privrede

October 17, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

U Izveštaju su uz analizu date liste prvih 100 privrednih društava po poslovnim prihodima, neto dobitku, poslovnoj imovini i kapitalu, neto gubitku i ukupnom gubitku.

Sto privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima u 2023. godini ostvarilo 29,3 odsto poslovnih prihoda cele privrede, prosečno učestvujući u osnovnim finansijskim pokazateljima sa 26,6 odsto, a zapošljavali su 212.480 radnika, odnosno 16,2 odsto od ukupnog broja zaposlenih u privrednim društvima.

Celokupan iznos poslovnih prihoda generisali su veliki sistemi, od kojih je 73 bonitetno sposobno i to jedno s odličnim bonitetom, a 34 s veoma dobrim bonitetom.

Najveći broj ovih društava (87) izdvojio se visokim poslovnim prihodima i prethodne godine.
Precizirano je da je 100 privrednih društava sa najvećim neto dobitkom u 2023. godini ostvarilo 44,4 odsto neto dobitka cele privrede.

U glavnim finansijskim pokzateljima učestvovala su u proseku sa 25,4 odsto, a zapošljavala 141.512 radnika, odnosno 10,8 odsto od ukupnog broja radnika u privredi.

Po visokoj profitabilnosti najviše su se istakla velika društva (86), a značajan rast neto dobitka beleže srednja (devet) i mikro društva (pet).

Na listi 100 društava po pozitivnom neto rezultatu 70 je bonitetno sposobno, od kojih tri imaju odličan bonitet, a 52 veoma dobar, dok je većina društava sa te liste (71) bila među najprofitabilnijim i prethodne godine.

Od 111.736 privrednih društava rangirana su ukupno 353 društva s najvećim uticajem na osnovne finansijske performanse privrede, po analizi podataka iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2023. o uspešnosti poslovanja, finansijskom kapacitetu i gubitku.

Najuspešnije privredno društvo u 2023. godini je Elektroprivreda Srbije (EPS) sa 8,7 odsto neto dobitka i 2,7 odsto poslovnih prihoda privrede.

„Uspešno poslovanje EPS-a ostvareno je korišćenjem znatnih finansijskih resursa, a na prvom mestu je i po angažovanoj poslovnoj imovini“, piše u Izveštaju objavljenom na sajtu APR.

Privredna društva uspešna po profitabilnosti, uz velike poslovne prihode i vredne finansijske kapacitete su kompanija Srbija Ziđin Majning (Bor), NIS (Novi Sad), Telekom, Srbija Ziđin Koper i Srbijagas.

Na listi gubitaša su društvo Hip-Petrohemija (Pančevo), „Putevi Srbije“ (Beograd), preduzeća „Peu Resavica“ i Elektrokosmet Priština, a i JKP Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd.

Simptom/Forbes

Ruska privreda se itekako snašla dok EU usvaja nove mere

June 25, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

MOSKVA, 25. juna- Ruska ekonomija se izborila sa sankcijama Evropske unije i ponovo će ih prevazići, rekao je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško komentarišući usvajanje 14. paketa restriktivnih mera u bloku.

“Ruska privreda neće samo da se nosi sa njima – ona se već snašla. Ako pogledamo tempo ekonomskog razvoja u zemljama EU, on je sada oko 0,1 odsto ili blizu statističkog skapanja. Tempo ruske ekonomije je 3,6% sankcija je bila da se zadavi ruska ekonomija i naruši jedinstvo društva“, rekao je on novinarima, na pitanje da li će Rusija moći da prevaziđe novi set ograničenja EU.

Evropska unija je 24. juna usvojila 14. paket sankcija Rusiji, koji uključuje ograničenja za 116 ruskih pojedinaca i entiteta. EU je takođe uvela sankcije na izvoz robe i tehnologija dvostruke namene protiv 61 kompanije iz zemalja van bloka, uključujući Kazahstan, Kirgistan, Kinu, Ujedinjene Arapske Emirate i Tursku.

Izvor : TASS

# privreda