Od insinuacija da se kineski građani suočavaju sa opasnostima u Japanu do otvorenih optužbi za oživljavanje japanskog imperijalizma, ovu prvu nedelju u godini u Kini obeležila je komunistička vlada koja je prezirala Tokio na više frontova i primetno prihvatala gostujućeg lidera još jednog ključnog strateškog suseda: Južne Koreje.
Najnovije poglavlje u neprijateljstvu između Japana i Kine poraslo je u novembru kada je nova japanska liderka zagazila u uzburkane bilateralne vode. Ona je, u stvari, rekla da ako Kina vojno krene protiv Tajvana, ne bi isključila uključivanje japanske ustavno samo odbrambene vojske. To nije dobro prošlo u Pekingu, koji je godinama igrao protiv Tokija za daleko manje novca.
To nije neuobičajen jezik. Kina često zahteva od Japana da razmisli o putu kojim je krenuo i da ispravi svoj „pogrešan“ kurs. To je retorika, naravno, ali ide mnogo dublje. I ponekad je teško reći šta je pravo negodovanje, a šta je namenjeno domaćoj političkoj potrošnji.
Jer kada je reč o odnosima Kine i Japana, bes ostaje moćno i trajno oruđe sa obe strane. I nema naznaka da će to uskoro nestati.
Duga istorija antagonizma
Od vremena kada je Japan kolonizovao Tajvan 1895. godine nakon rata sa Kinom dinastije Ćing, između dve zemlje postojala je duboka sumnja, a ponekad i otvoreno neprijateljstvo.
Situacija se pogoršala 1920-ih i 1930-ih godina nakon što je brutalna japanska okupacija delova Kine rezultirala mučenjem i smrtnim slučajevima zbog kojih se Kinezi i danas opiru ovoj temi.
Istovremeno, japanski lideri su ponekad bacali zapaljive političke lopte poput poseta svetilištu Jasukuni, spomeniku Japancima koji su dali svoje živote u ratovima nacije – uključujući i neke ratne zločince iz kinesko-japanskih ratova.
Kina, poput sata, uvek odgovara sa negodovanjem.
Japan je izgubio Drugi svetski rat od savezničkih sila i odustao od ofanzivnih vojnih moći prema ustavu koji su sastavile SAD, čak i dok je sadašnja komunistička kineska vlada uspostavljala Narodnu Republiku 1949. godine. Od tada, svaki nagoveštaj japanske vojne asertivnosti izazivao je veliko negodovanje u Kini. Sporovi oko teritorije, kao što je ostrvski lanac koji Kina naziva Djaoju, a Japan Senkaku, povremeno se pojačavaju.
Neprijateljstvo, izvučeno kada se nešto doživljava kao agresivno ili je potreban bes domaće publike, jedva se krije ispod površine, spremno da iskoči. Čak i danas, crtani filmovi kruže onlajn u Kini prikazujući Japance kao demonske, agresivne i antikineske.
Ova nedelja je bila prosvetljujuća studija slučaja.
U utorak je Kina uvela ograničenja na „izvoz dvostruke namene“ u Japan – sve, kako je navedeno, što bi Japan mogao da prilagodi za vojnu upotrebu. Iako nije precizirala šta zabrana uključuje, sve, od dronova do retkih zemalja, moglo bi se smatrati dvostrukom namenom. Nedostatak preciznosti omogućava Kini da prilagođava svoj pristup tokom rada – čineći ga manje ili više strogim u zavisnosti od toga odakle duvaju politički vetrovi.
Japan je zahtevao da se potez poništi.
„Ove mere, koje su usmerene samo na Japan, značajno odstupaju od međunarodne prakse“, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova, nazivajući kineske postupke „apsolutno neprihvatljivim i duboko za žaljenje“. Ovo se dogodilo nekoliko dana nakon što je protestovala zbog kineskih mobilnih platformi za bušenje u Istočnom kineskom moru.
Konačno, u četvrtak je Kinesko udruženje za kontrolu naoružanja i razoružanje, nevladina agencija (ukoliko je bilo koja agencija u Kini nevladina), objavilo sa pompom izveštaj provokativnog naziva „Nuklearne ambicije japanskih desničarskih snaga: ozbiljna pretnja svetskom miru“. Proveo je 29 stranica u kojima je izneo zabrinutosti i optužbe da Tokio gaji opasne nuklearne ambicije.
Ali je takođe otišlo šire, ponovo pozivajući se na svoj stav da desničarski lideri nacije – i, samim tim, cela zemlja – „nisu uspeli da razmisle o istoriji agresije Japana“.
„Japan nikada nije bio u stanju da u potpunosti eliminiše pošast militarizma u zemlji“, navodi se u izveštaju. „Ako se desničarskim snagama Japana ostavi sloboda da razvijaju moćno ofanzivno oružje, ili čak poseduju nuklearno oružje, to će ponovo doneti katastrofu svetu.“
Ulazak u Seul
Takođe deo jednačine ove nedelje: vidljiv zaokret Kine ka drugom regionalnom susedu, Južnoj Koreji, čiji je predsednik proveo četiri dana u Pekingu. Seul ima svoju burnu istoriju sa japanskom agresijom, a takođe i sporadična – mada generalno manje intenzivna – trenja sa Pekingom, dugogodišnjim pristalicom i saveznikom svog rivala Severne Koreje.
Kineski mediji su dali blistavo izveštavanje o poseti Li Dže Mjunga, hvaleći nove sporazume između Pekinga i Seula o trgovini, zaštiti životne sredine i transportu – a posebno o tehnologiji, s obzirom na zabranu dvostrukog izvoza.
Simptom/AP
