Glasanje za Bundestag održano je 23. februara i otada, a pobednici izbora, Demohrišćani (CDU/CSU) i do sada vladajuća Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), već su postavili prve temelje za moguću novu koaliciju. Tri stranke složile su se da žele ogromna ulaganja u dotrajalu infrastrukturu u Nemačkoj, kao i u odbranu zemlje.

Građani u načelu podržavaju te planove. Dve trećine odobrava veći budžet za Bundesver, a osam od deset njih podržava ulaganja u infrastrukturne projekte. To proizlazi iz aktuelnog „Nemačkog trenda“ (Deutschlandtrend) koji redovno za javni servis ARD sprovodi institut za istraživanje javnog mnjenja Infratest-dimap. Novo reprezentativno istraživanje sprovedeno je 4. i 5. marta i u njemu je učestvovalo 1.325 građana Nemačke s pravom glasa.

Odakle novac?

Problem buduće savezne nemačke vlade je sledeći: za oba projekta, dakle i za ulaganja u odbranu i u infrastrukturu, nedostaju sredstva u budžetu. Jasno je da će država morati da se zadužuje za stotine milijardi evra. Ima li taj plan podršku građana?

Sveukupno, šest od deset birača, a pritom više od dve trećine pristalica CDU/CSU, podržava povećanje zaduživanja. Pristalice Alternative za Nemačku (AfD), stranke čiji su delovi i zvanično proglašeni za ekstremno desničarske, uglavnom su protiv.

Nemačka se naoružava

Bio bi to do sada najveći paket zaduživanja u nemačkoj istoriji. Planira se da se u sledećih deset godina uloži 500 milijardi evra u modernizaciju infrastrukture. Za to bi trebalo da se uspostavi poseban fond finansiran kreditima. Kako bi se omogućilo zaduživanje za veće izdatke za odbranu, trebalo bi promeniti tzv. „kočnicu zaduživanja“ pravilo upisano u nemački ustav.

„Šta god treba“ – tim rečima je verovatni budući kancelar, demohrišćanin Fridrih Merc, naglasio nameru buduće vlade da značajno poboljša vojne sposobnosti Nemačke. To je reakcija na spoljnu politiku američkog predsednika Trampa. On je pre šest nedelja ponovo preuzeo dužnost i počeo da dovodi u pitanje gotovo sve što je do sada definisalo njegovu zemlju i njene odnose sa partnerima. To snažno utiče na to kako Trampa i SAD doživljavaju nemački građani.

Svaki drugi Nemac kaže da se njegovo mišljenje o Donaldu Trampu pogoršalo otkako je preuzeo dužnost predsednika Sjedinjenih Država. Tek svaki sedmi izražava pozitivan stav prema američkom predsedniku. Istovremeno, ugled SAD u Nemačkoj pada i doseže novi najniži nivo ikad izmeren u istraživanju „Nemački trend“. SAD su još uvek partner kojem Nemačka može da veruje samo za jednog od šest birača. Tri četvrtine ispitanika smatra da NATO-saveznici trenutno ne mogu da se oslone na zaštitu SAD.

Nemci za NATO

Nemački građani ne dovode u pitanje postojanje NATO. Čak 84 odsto njih izjavljuje da je Severnoatlantski savez važan za obezbeđivanje mira u Evropi. Ipak, veća nezavisnost Evrope od te vojne alijanse nailazi na simpatije: svaki drugi ispitanik podržava ideju o stvaranju evropskog vojnog saveza.

Veliki pad ugleda SAD među Nemcima povezan je s američkim zaokretom u politici prema Ukrajini. SAD su obustavile isporuke oružja Ukrajini, koju je napala Rusija. Zvanična poseta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Beloj kući dodatno je produbila jaz između Vašingtona i Kijeva.

Evropljani žele da nastave da pomažu Ukrajini u njenoj odbrani od agresije. Ipak, šest od deset nemačkih građana smatra da je nerealna namera evropskih zemalja nadoknade američku podršku Ukrajini. Evropa to nije u stanju učiniti, smatraju ispitanici.

Zabrinuti zbog Ukrajine

A šta ako bi se postigao sporazum o prekidu vatre između Rusije i Ukrajine? Učešće Nemačke u očuvanju mira s vojnicima Bundesvera podjednako nailazi i na podršku i na odbijanje među građanima.

SAD vrše pritisak i, čini se, žele po svaku cenu da postignu mirovne pregovore između Ukrajine i Rusije. Zelenski bi bio zadovoljan već i kada bi se postigao prekid vatre „na nebu i moru“, kako je to rekao uoči samita EU u Briselu 6. marta. Rusija i dalje neumorno bombarduje Ukrajinu. Ljudi svakodnevno ginu, a strahote rata se nastavljaju. I Nemci su zbog toga zabrinuti. S obzirom na sve nesigurniju situaciju, skeptični su oko budućnosti Evrope.

Prema istraživanju „Nemački trend“, 73 odsto ispitanika brine se za bezbednost u Evropi. Njih 68 odsto saoseća s narodom Ukrajine – iako se mora reći da je taj procenat 14 odsto manji nego pre dve godine. Dve trećine ispitanika zabrinuto je da bi Evropa mogla da bude bespomoćna pred onim što planiraju američki predsednik Tramp i ruski predsednik Vladimir Putin. Isto toliko ispitanika zabrinuto je i zbog odnosa SAD i Nemačke.

Kako dalje u Nemačkoj?

Iako su pregovori između Demohrišćana i SPD-a u toku, još uvek svaki drugi Nemac strahuje da nakon izbora neće biti stabilne vlade.

Političko raspoloženje u zemlji, međutim, gotovo da se i ne razlikuje od stvarnih rezultata izbora pre dve nedelje. Ako bi se sada ponovo glasalo, CDU/CSU bi s 29 odsto bio daleko najjača politička snaga, a sledila bi ih AfD s 21 odsto. SPD bi mogla da računa na 16 odsto, dok bi Zeleni dobili 12 odsto glasova. Levica bi osvojila devet odsto.

Simptom/DW na srpskom/Sabine Kinkarc