Iako je plan reforme o kojem se raspravlja u Evropskoj komisiji preliminaran, on već uznemirava neke članice EU, koje strahuju da bi pristup “lakšeg proširenja” imao dalekosežne posledice po Uniju, reklo je Fajnenšel tajmsu sedam visokih zvaničnika upoznatih sa razgovorima o toj temi.

Ukrajina, koja je postala kandidat za članstvo u EU ​​ubrzo posle početka ruske invazije na tu zemlju 2022. godine, vidi članstvo u Uniji kao temeljni element svoje posleratne budućnosti i kao definitivnu potvrdu svog prozapadnog opredeljenja.

U nacrtima mirovnog plana, o kojima se pregovara uz posredovanje SAD, pominje se ulazak Ukrajine u EU 2027. godine, uprkos procenama zvaničnika Unije da će toj zemlji možda biti potrebno i deset godina sprovođenja reformi da bi ispunila stroge kriterijume za ulazak u blok 27 zemalja.

Međutim, zvaničnici Evropske komisije su svesni da će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski moći da prihvati druge aspekte mogućeg mirovnog sporazuma, poput predaje dela teritorije Rusiji, jedino ako može da predstavi članstvo u EU kao pozitivan ishod.

Preliminarni plan, o kojem se raspravlja, omogućio bi Ukrajini da postane deo Unije, ali sa znatno manjom moći odlučivanja u odnosu na druge članice. Na primer, Ukrajina u početku ne bi imala pravo glasa na samitima lidera i ministarskim sastancima, rekli su zvaničnici.

Prema predlozima koji se još razvijaju, Kijev bi postepeno dobijao pristup delovima jedinstvenog tržišta Unije, njenim poljoprivrednim subvencijama i unutrašnjem finansiranju razvoja.

To bi drastično promenilo pravila pristupanja dogovorena 1993. godine, kojima se od kandidata za članstvo zahteva da se usklade sa ogromnom količinom propisa EU u brojnim oblastima politike, pre ulaska u blok.

Diplomate iz članica EU koje su uključene u neformalne razgovore sa Evropskom komisijom rekle su da postoji duboka zabrinutost zbog pomenutog koncepta.

Neki se plaše da bi uvođenje pricipa “lakšeg proširenja” negativno uticalo na stabilnost EU, umanjilo vrednost članstva i uznemirilo druge zemlje kandidate za članstvo.

Direktor za Evropu u konsultantskoj kompaniji Jurejža grup (Eurasia Group) Mudžtaba Rahman rekao je da EU “nema drugog izbora nego da ubrza pristupanje Ukrajine”.

“Ipak, time će otvoriti Pandorinu kutiju političkih rizika koje niko u Briselu ne razume u potpunosti”, kazao je Rahman.

Napredak Ukrajine kroz postojeći proces proširenja EU sprečava Mađarska, budući da je potrebno odobrenje svih članica za otvaranje i zatvaranje svakog pregovaračkog poglavlja.

Takođe, velika grupa članica EU, iako one žele da podrže Ukrajinu, žestoko se opire bilo kakvim merama koje bi ili stvorile rupe u propisima ili bi uspostavile dvostepeni sistem članstva, rekle su četiri diplomate Unije.

“Pokušajte da nametnete to državama članicama i one to nikada neće prihvatiti”, rekao je visokopozicionirani zvaničnik EU i upozorio da bi to dovelo do štetnog jaza između Brisela i članica Unije.

Drugi zvaničnici su rekli da bi bilo kakve promene u procesu proširenja poremetile i ambicije drugih kandidata za članstvo u EU i otvorile šira pitanja o tome kako se Unija odnosi prema bliskim susedima.

Crna Gora i Albanija, koje su najbliže članstvu u EU ako se gleda napredak u pregovaračkim poglavljima, mogle bi da pomisle da im se nudi manje privlačna nagrada, rekla su tri od sedam izvora.

To bi takođe otvorilo pitanja o tome da li bi drugim državama poput Bosne i Hercegovine i Turske, koje su poslednjih godina postigle mali ili nisu postigle nikakav napredak ka članstvu, bila ponuđena ista opcija “lakšeg proširenja”.

Nije jasno kako bi to uticalo na zemlje Evropskog ekonomskog prostora poput Norveške, koje su deo jedinstvenog tržišta EU bez prava glasa, ili na druge zemlje koje nisu u procesu pristupanja, ali su bliski partneri Unije, poput Velike Britanije.

Simptom/Beta