Nametnulo se pitanje: Da li bi Evropa mogla da preuzme odgovornost za sopstvenu bezbednost ili će ostati samo reagovati na odluke SAD i Rusije?

Od Makronovog zalaganja za odbranu predvođenu Evropskom unijom do diplomatije “trećeg puta” britanskog premijera Kira Starmera, do balansiranja predsednice Vlade Italije Đorđe Meloni između Brisela i Vašingtona i otpora nemačkog kancelara Olafa Šolca raskidu sa NATO-om, Evropa ostaje podeljena šta učiniti.

Domaćin samita u ponedeljak u svojoj pariskoj palati, Makron je pojačao nastojanje da postane dominantan glas o Ukrajini i evropskoj bezbednosti

 S obzirom da je Šolc politički oslabljen i potencijalno uskoro van funkcije, Velika Britanija van EU, a Italija koja naginje Trampu, Makron se pojavio kao de fakto lider bloka u nastojanju da se postigne strateška autonomija.

Makron ima predsednički mandat do 2027. godine, a nuklearni arsenal Francuske čini je jedinom atomskom silom u EU. Njegov predlog za evropske “bezbednosne garancije” uklapa se u njegov širi pritisak na kontinent koji manje zavisi od Vašingtona, smatra AP.

Međutim, pokazalo se da je stvaranje konsenzusa teško: Nemačka se opire, ključne zemlje EU na prvoj liniji su izostavljene sa samita, a Trampova nepredvidivost zamagljuje budućnost evropske bezbednosti.

“Makron je nastojao da se nametne kao evropski moćnik”, rekao je francuski politički analitičar Žan-Iv Kami.

Kir Starmer zacrtava drugačiji kurs, pozicionirajući se kao ključna veza Evrope sa Vašingtonom i zadržavajući čvrst proukrajinski stav.

Pošto se sastao s Trampom pre izbora – “Mnogo mi se sviđa!”, rekao je tada američki predsednik o Starmeru, britanski premijer će sledeće nedelje otputovati za Vašington u, kako neki vide, pokušaju da se premosti podela između SAD i Evrope i dobije obeležje “posebnih odnosa”.

Dok Tramp ide ka deeskalaciji u Ukrajini, Starmer udvostručuje podršku Kijevu, navodeći da je Ujedinjeno Kraljevstvo “spremno i voljno” da pošalje britanske trupe ako bude potrebno kada dođe do mirovnog sporazuma. To je u suprotnosti sa opreznijim pristupom Makrona i Šolca, konstatuje AP.

Starmerova iznenađujuća odluka da prošle nedelje ne potpiše ključnu međunarodnu deklaraciju o budućnosti veštačke inteligencije koja će se uskladiti sa SAD, a ne sa EU, pokrenula je pitanja o tome da li se Britanija približava Vašingtonu u vezi sa širim geopolitičkim pitanjima.

“Velika Britanija je jedinstvena po tome što je praktično jedini glavni saveznik kojem se Tramp nije namerno suprotstavio”, rekao je Anand Sundar, specijalni savetnik Evropskog saveta za spoljne odnose. “Starmerova vlada čini sve što može da ne stavi metu na svoja leđa”, dodao je on.

Neki analitičari sugerišu da se Starmer pozicionira kao Trampov evropski “šaptač” koji može da utiče na Belu kuću dok ostaje u korak sa Evropom

Đorđa Meloni, Trampova saveznica koja je kao jedini lider velike evropske ekonomije prisustvovala njegovoj inauguraciji u januaru, stigla je kasno na samit u Parizu i otišla bez davanja izjave što su posmatrači videli kao znak skepticizma prema Markonovom sastanku.

Po italijanskoj novinskoj agenciji ANSA, Meloni je postavio pitanje zašto je samit u Parizu, a ne u Briselu, prirodnom čvorištu EU za donošenje odluka, i kritikovala je isključenje država “na prvoj liniji”, kao što su baltičke zemlje, Švedska i Finska.

Na pariskom samitu je odbila raspoređivanje evropskih trupa u Ukrajinu, nazvavši to “najsloženijom i najmanje efikasnom opcijom”, posebno ako nema čvrstih bezbednosnih garancija za Kijev

Posmatrači su primetili da je Meloni ponovila neke od kritika potpredsednika SAD Džej Dija Vensa o oslanjanju Evrope na zaštitu SAD. “Ne bi trebalo da se pitamo šta Amerikanci mogu da učine za nas, već šta mi moramo da uradimo za sebe”, rekla je ona, prenosi ANSA.

Uprkos skepticizmu, Meloni je učestvovala u pregovorima, iznevši na sto zabrinutost Italije zbog dugoročnih evropskih vojnih obaveza.

Na pregovorima u Parizu posebno je bilo uočljivo odsustvo premijera Mađarska Viktora Orbana koji ima tople odnose s Trampom i čest je kritičar politike EU

Iako nije naveden zvaničan razlog za njegovo isključenje, neki posmatrači su to videli kao naglašenu poruku Pariza i njegovih evropskih saveznika o granicama angažovanja sa liderima za koje se smatra da su previše u skladu sa pogledom na svet ruskog predsednika Vladimira Putina, prenosi AP.

Ako Makron istupi napred, Šolc gura nazad, piše AP jer na samitu je nemački kancelar odbacio predloge za uspostavljanje bezbednosnih snaga u Ukrajini na čelu sa Evropom, nazvavši ih “potpuno preuranjenim” i “veoma neprikladnim” s obzirom da je rat u toku.

Šolc nije krio frustraciju, rekavši da je “malo iznerviran” što se o mirovnim snagama čak razgovara “u pogrešno vreme”. On je insistirao da NATO, a ne nezavisna sila EU mora ostati temelj bezbednosti

Zbog svog istorijskog nasleđa iz svetskih ratova, neki tvrde da je Nemačka bila spremna da Francuskoj ustupi liderstvo u evropskoj bezbednosti, ulogu koju su Francuzi imali u doba predsednika Šarla de Gola (1890-1970).

U isto vreme, debata o vojnoj potrošnji se intenzivira, pošto zvaničnici NATO-a naglašavaju da je cilj alijanse od dva odsto BDP-a sada osnovica, a ne granica, zaključuje AP.