To označava značajnu promenu u pristupu ključnih saveznika, koji su do sada uglavnom odolevali zahtevima Ukrajine da koristi oružje – koje isporučuje Zapad – duboko u Rusiji.

U Nemačkoj se diskusija uglavnom vrtela oko krstarećih raketa „Taurus“ koje imaju domet 500 kilometara.

Merc nije eksplicitno pomenuo tu vrstu oružja, ali je nova vlada pod njegovim vođstvom jasno stavila do znanja da iz strateških razloga više neće u javnosti detaljno komentarisati isporuke oružja Ukrajini. Prema trenutnim informacijama, krstareće rakete tipa „Taurus“ nisu isporučene, piše DW.

Zanimljivo je da je Merc imenovan za kancelara pre nekoliko nedelja, piše CNN, a njegova izjava je u oštroj suprotnosti sa izjavom njegovog prethodnika Olafa Šolca, koji je više puta odbacivao pozive Ukrajine da ukine ograničenja za rakete dugog dometa.

Inače, ova Mercova objava dolazi nakon rekordnih napada Rusije na Ukrajinu tokom vikenda u kojima je više stradalo od dvadeset ljudi, uključujući decu.

Ruske snage su tokom prethodna tri dana napale Ukrajinu sa oko hiljadu raketa i bespilotnih letelica, izjavio je ukrajinski šef diplomatije Andrij Sibiha.

Ruski predsednik Vladimir Putin suočava se sa međunarodnim pritiskom da prihvati sporazum o prekidu vatre, uključujući i od strane američkog predsednika Donalda Trampa, koji je sve više frustriran sporim napretkom.

Podsetimo, Vašington je dozvolio Ukrajini da koristi oružje proizvedeno u SAD kako bi udarila duboko u Rusiju, što je velika promena u politici SAD u poslednjim mesecima mandata Džozefa Bajdena.

Ali i to je bila kontroverzna odluka o kojoj su se raspravljali mesecima.

SAD su odbile čak i da daju ATACMS Ukrajini tokom prve dve godine rata, isporučivši rakete prvi put tek u aprilu 2024.

Neki američki zvaničnici su bili zabrinuti zbog eskalacije rata, koji je sada u četvrtoj godini, dok su drugi bili zabrinuti zbog smanjenja zaliha oružja Pentagona.

Rusija je otvoreno pretila da bi svako ukidanje ograničenja na oružje dugog dometa značilo rat sa NATO-om.

Putin je upozorio Zapad da će Moskva svaki napad koji podržava nuklearna sila smatrati zajedničkim napadom – i da bi Rusija mogla da upotrebi nuklearno oružje ako bi bila pogođena konvencionalnim raketama.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je, nakon objave Merca, da bi svaka odluka evropskih zemalja koja bi mogla da pruži Ukrajini poboljšane mogućnosti raketa dugog dometa bila opasan potez.

„Ove odluke, ako su zaista donete, apsolutno su suprotne našim težnjama da postignemo diplomatsko rešenje“, rekao je Peskov, dodajući da su takve odluke prilično opasne.

Očekuje se, prema Rojtersu, da će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski posetiti Berlin u sredu.

„Bez zaista snažnog pritiska na rusko rukovodstvo, ova brutalnost se ne može zaustaviti“, naglasio je nedavno Zelenski.

Rojters podeća da je Tramp u ponedeljak izrazio sve veće razočaranje Putinom, rekavši da je ruski lider „potpuno poludeo“.

Međutim, on je istovremeno kritikovao i Zelenskog kao uzroka „problema“.

Pritisak raste i unutar Trampove republikanske baze, a brojni kongresmeni – uključujući senatore Čaka Graslija i Lindzi Grejama, i predstavnike Brajana Ficpatrika i Dona Bejkona – pozivaju predsednika da uvede stroge sankcije Rusiji.

„Vreme je za iskrenost. Mirovni pregovori nemaju nikakvog efekta na Putina. SAD i saveznici moraju naoružati Ukrajinu do zuba“, napisao je Bejkon na X.

Simptom/Danas