Zamenik vođe libanske militantne grupe Hezbolah rekao je u utorak agenciji Asošiejted pres da je jedini siguran put ka prekidu vatre na libansko-izraelskoj granici, potpuni prekid vatre u Gazi.
AP/Simptom
Šef libanske diplomatije: Liban ne želi rat sa Izraelom
Habib je to istakao u poruci koju je poslao izraelskom ministru spoljnih poslova Izraela Kacu posredstvom azerbejdžanskog ministra spoljnih poslova Džejhuna Bajramova.
Kac je, zauzvrat, poslao poruku Habibu u kojoj je istakao da Izrael mora da vrati svoje stanovnike na severu zemlje kućama, koji su evakuisani zbog stalnih napada libanske proiranske militantne grupe Hezbolah, i da, ukoliko to ne bude moguće na osnovu diplomatskog rešenja, da će to biti postignuto ratom.
Tanjug
Bajden i Netanjahu u Vašingtonu krajem jula
Tada bi trebalo da izraelski lider dođe da se obrati američkom Kongresu zbog rata koji njegova zemlja vodi u Gazi protiv palestinskog Hamasa, rekao je zvaničnik Bele kuće za CNN.
Netanjahu bi trebalo da se obrati američkom Kongresu 24. jula tokom posete Vašingtonu.
On će govoriti na zajedničkoj sednici Predstavničkog doma i Senata.
Američki i izraelski zvaničnici su još uvek u procesu utvrđivanja logističkih detalja za sastanak Bajdena i Netanijahua, koji će se verovatno održati u Beloj kući, rekao je izvor.
Tanjug/B92
Premijer Mađarske posetio Ukrajinu, na molbu Zelenskog
Mađarski premijer Viktor Orban boravio je u utorak u Kijevu na razgovorima sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim tokom njegove prve posete toj zemlji od ruske invazije u februaru 2022.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je zamolio mađarskog premijera Viktora Orbana, da se pridruži mirovnim naporima Ukrajine, dok je Orban pozvao na prekid sukoba.
“Pozvao sam Mađarsku i premijera Orbana da se pridruže naporima u cilju organizovanja novog samita za mir u Ukrajini”, rekao je Zelenski, u svom svakodnevnom obraćanju građanima
Zamenik šefa kabineta ukrajinskog predsednika Igor Jovkva izjavio je na tamošnjoj televiziji da je Zelenski “čuo Orbanov predlog o prekidu vatre, ali da mu je preneo svoj stav o tome”.
Mirovni plan za koji se zalaže Zelenski, od početka rata, predviđa povlačenje ruskih snaga sa ukrajinske teritorije, suđenje ruskim zvaničnicima pred međunarodnim sudom i rusko plaćanje reparacije. Rusija je odbacila takav plan.
Pošto taj plan nije uspeo da dobije podršku ni tokom mirovnog samita održanog u junu u Švajcarskoj, bez Rusije, Zelenski je rekao da radi na novom planu za okončanje sukoba, sa ciljem da dobije podršku većeg dela međunarodne zajednice.
Ruski predsednik Vladimir Putin izneo je sopstveni predlog rešenja: da Ukrajina ustupi pet regiona koje je delimično okupirala Moskva i da se odrekne pridruživanja NATO. To rešenje odbacili su i Ukrajina i zapadne zemlje.
Zelenski je ipak opisao rezultate razgovora sa Orbanom kao – dobre.
“Vidimo da su odnosi između Ukrajine i Mađarske sada potpuno drugačiji. Oni su konkretni i uzimamo u obzir potrebe obe zemlje”, rekao je predsednik Ukrajine.
Izvor: AP
Lukašenko razotkriva kretanje ukrajinskih trupa u blizini beloruske granice
MINSK – Protivnici Belorusije i Rusije pokušavaju da uvuku obe zemlje u sukob i eskaliraju situaciju do te mere da će „ceo svet zadrhtati“, rekao je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko.
“Izazivaju da nas uvuku u neki sukob kako bi se raširili duž ove granice i onemogućili naš otpor i doveli eskalaciju do te mere da će se ceo svet zgražavati. Situacija je veoma ozbiljna i apsolutno ne smemo dozvoliti da naš gard bude spušten“, rekao je on tokom sastanka u Minsku sa predsednikom ruske Državne dume Vjačeslavom Volodinom koji je stigao u Belorusiju po nalogu ruskog predsednika Vladimira Putina da učestvuje na svečanostima povodom Dana nezavisnosti i 80. godišnjice oslobođenja Belorusije od nacističkih osvajača.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je 1. juna da je Moskva takođe zabrinuta zbog koncentracije ukrajinskih trupa na beloruskoj granici jer je Rusija saveznik Minska. Odgovarajući na pitanje o mogućoj interakciji Putina i Lukašenka po tom pitanju, zvaničnik Kremlja je napomenuo da dvojica lidera „mogu to učiniti ako smatraju da je potrebno“.
Ranije je Minsk izvestio o gomilanju ukrajinskih trupa na granici sa Belorusijom. Načelnik generalštaba Pavel Muravejko primetio je aktivno kretanje ukrajinskih snaga, periodične letove dronova preko granice i aktivaciju izviđanja beloruske teritorije. Kao odgovor, Minsk je pojačao zaštitu granice, premestivši tamo dodatne snage i sredstva.
Izvor : TASS
Nedeljković: Tramp favorit na izborima za predsednika SAD
Nedeljković za “Simptom” kaže da statistika i istraživanja javnog mnjenja ne otkrivaju uvek sve te s tim u vezi podseća na slučaj američkih izbora 2016. godine kada je, zahvaljujući pre svega anketama, Hilari Klinton bila “krunisana” i pre izbornog dana.
“Ipak, u ovom trenutku Tramp ima bolji rejting od Bajdena, blagu prednost na nacionalnom nivou, a još značajniju u kolebljivim državama koje su i ključne za izbornu pobedu. Pored toga, uprkos povoljnim ekonomskim trendovima u SAD, Amerikanci bi radije prepustili Trampu upravljanje ekonomijom”, ističe Nedeljković i dodaje da se time aktuelnom predsedniku izbija jedan od retkih aduta.
Foto printscreen
Kako kaže, optužnice i suđenja protiv Donalda Trampa nisu mu naneli štetu, naprotiv, ističe, dali su mu dodatni vetar u jedra.
“U ovom trenutku nema pokazatelja koji ide u prilog Džozefu Bajdenu, kao ni kriptonita koji bi mogao da oslabi Donalda Trampa”, smatra on.
Nedeljković primećuje sve glasnije vapaje u okviru Demokratske partije za odustankom Džozefa Bajdena od kandidature.
“Izbore 5. novembra obe strane vide kao sudbonosne za stanje i duh nacije, a poraz se smatra kao ravan kataklizmi. U takvim okolnostima pozivi demokratskih stratega upućeni Bajdenu nisu nesuvisli. Nema sumnje da se već sada u trouglu Bajdenove porodice, demokratskog establišmenta i finansijera kampanje, traga za načinom prilaska aktuelnom predsedniku. Naravno, ne postoji puna izvesnost da će u tome uspeti, jer ubediti najmoćnijeg čoveka na planeti da napusti funkciju, ne odgovara prirodi moći i ljudske psihologije i zasigurno nije lak posao”, zaključuje Nedeljković.
Pre nekoliko dana odigrala se predsednička debata dvaju predsedničkih kandidata koju je, spolja gledano, “dobio” Donald Tramp. Istovremeno, Vrhovni sud SAD doneo je odluku po kojoj za Trampa važi delimični imunitet od krivičnog gonjenja za pojedina dela koja su se odigrala dok je bio predsednik, kada je bilo reči i o upadu u Kapitol 2020.
Simptom
Rusko Ministarstvo odbrane: Uništeno pet ukrajinskih lovačkih aviona
U napadu su dva Su-27 oštećena, javlja Rojters.
N1
Bajden pobesneo
Kako piše Glas Amerike, sudska odluka konzervativne većine čini gotovo izvesnim da se Tramp neće suočiti sa suđenjem u Vašingtonu uoči novembarskih izbora zbog svojih postupaka tokom nereda 6. januara 2021.
“Niko nije iznad zakona, čak ni predsednik SAD”, rekao je Bajden u Beloj kući.
Bajden nije pomenuo prošlonedeljnu debatu, ni svoj nastup i nije odgovarao na pitanja.
“Znam da ću poštovati ograničenja predsedničke moći kao što i jesam tokom tri i po godine, ali svaki predsednik, uključujući i Donalda Trampa, sada će biti slobodan da ignoriše zakon”, rekao je Bajden.
Vrhovni sud SAD doneo je istorijsku presudu u slučaju Trampa, koji je od tog suda tražio da odluči da li je, kao bivši predsednik, imun od krivičnog gonjenja.
Sa šest glasova za i tri protiv, najviši sud u Americi odlučio je da bivši predsednici imaju apsolutni imunitet od krivičnog gonjenja za dela koja su počinili dok su na funkciji, dok za dela koja su počinili van funkcije nemaju imunitet.
Ali, Vrhovni sud nije sam doneo odluku kako to konkretno da se primeni na Trampov slučaj. Predsedavajući sudija Džon Roberts rekao je da o tome treba da odluče niži sudovi.
B92
Vrhovni sud SAD doneo odluku: Tramp kao bivši predsednik ima pravo na određeni imunitet
Sa šest glasova za i tri protiv, najviši sud u Americi odlučio je da bivši predsednici imaju apsolutni imunitet od krivičnog gonjenja za dela koja su počinili dok su na funkciji, dok za dela koja su počinili van funkcije nemaju imunitet.
Ali, Vrhovni sud nije sam doneo odluku kako to konkretno da se primeni na Trampov slučaj, već su to prepustili nižem sudu, javlja AP.
Ovakva odluka praktično znači da će početak sudskog procesa u slučaju koji se protiv Trampa vodi zbog njegove uloge u neredima 6. januara na Kapitolu – biti dodatno odložen, prenosi Glas Amerike.
“U okviru naše ustavne strukture podele vlasti, predsednička funkcija daje bivšem predsedniku apsolutni imunitet od krivičnog gonjenja za dela koja je počinio u okviru svojih ustavnih ovlašćenja. Predsednik ima pravo na pretpostavljeni imunitet kada je reč o njegovim zvaničnim potezima. Nema imuniteta za poteze koji su nezvanični”, navodi se u presudi Vrhovnog suda.
Tramp je tražio od Vrhovnog suda da se izjasni da li je on kao predsednik imao zaštitu od krivičnog gonjenja. Specijalni tužilac Džek Smit podigao je optužnicu protiv Trampa zbog njegove uloge u neredima na Kapitolu 6. januara 2021.
Tramp je odluku Vrhovnog suda okarakterisao kao veliku pobedu za Ustav i demokratiju.
“Velika pobeda za naš Ustav i demokratiju. Ponosan sam što sam Amerikanac”, napisao je Tramp u objavi na svojoj platformi Truth Social.
Trampov pravni tim nazvao je odluku suda “velikom pobedom”.
“Vrhovni sud je doneo odluku 6:3. Vaš omiljeni predsednik Donald Tramp je imun na krivično gonjenje kada su u pitanju ustavna ovlašćenja. Ogromna pobeda ne samo za mene već i za buduće predsednike koji moraju imati pun predsednički imunitet”, poručio je Tramp na mreži Iks.
Nastavak trke za reizbor uprkos brojnim sudskim postupcima
Bivši predsednik je tvrdio da on ne može biti krivično gonjen zbog predsedničkog imuniteta, i tražio je od sudova da se o tome izjasne. Specijalni tužilac Smit je tvrdio da niko ne može biti izvan zakona ako je počinio krivično delo.
Federalni Apelacioni sud je presudio da Tramp može biti krivično gonjen, pa je bivši predednik od najvišeg suda tražio mišljenje.
Tramp je prvi predsednik SAD koji je krivično gonjen, i prvi koji je osuđen za krivično delo. Uprkos brojnim sudskim postupcima, Tramp je u trci za reizbor.
EuroNews Srbija
Orban u Kijevu u prvoj poseti Ukrajini od početka rata
Orban će se sastati sa Zelenskim i drugim visokim zvaničnicima u Kijevu samo nekoliko dana nakon što su njih dvojica razgovarali na samitu EU u Briselu.
“Najvažnija tema razgovora je šansa za stvaranje mira”, rekao je njegov portparol Bertalan Havasi za Rojters, dodajući da će Orban i Zelenski razgovarati i o mađarsko-ukrajinskim bilateralnim odnosima.
Poseta je usledila dan nakon što je Mađarska preuzela rotirajuće predsedavanje Savetom Evropske unije.
Mađarska je ove godine, nakon sedmica protivljenja, podržala zajedno sa ostalim članicama EU pomoć Ukrajini od 50 milijardi evra.
EU je prošle sedmice otvorila pregovore o članstvu sa Ukrajinom.
RSE/RTV
Tramp pozdravio odluku Vrhovnog suda o njegovom imunitetu
Tramp je odluku Vrhovnog suda okarakterisao kao veliku pobedu za Ustav i demokratiju. “Velika pobeda za naš Ustav i demokratiju. Ponosan sam što sam Amerikanac”, napisao je Tramp u objavi na svojoj platformi Truth Social.
Izvor: Tanjug
Zelenski: Plan za okončanje rata biće gotov ove godine; Dve trećine nemačkog izvoza oružja otišlo u Ukrajinu
U raketnom napadu na ukrajinsku poštu u nedelju u Harkovu stradala je jedna osoba, a 10 je povređeno. Ukrajinske vlasti saopštile su i da je ruska vojska granatirala Dnjeparski okrug u Hersonu, pri čemu je povređen 53-godišnji muškarac.
Ministarstvo odbrane RF saopštilo je da su ruske snage zauzele sela Spirne i Novooleksandrovka u istočnoj ukrajinskoj oblasti Donjecka.
Ruski protivvazdušni odbrambeni sistemi uništili su 36 dronova koje je Ukrajina lansirala preko noći na nekoliko regiona na jugozapadu Rusije, navodi Moskva. Veliki broj ukrajinskih dronova napao je rusku čeličanu “Novolipeck”.
U međuvremenu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da će plan za okončanje rata biti gotov ove godine.
Nemački izvoz oružja je drugu godinu zaredom dostigao rekordan nivo, uglavnom zbog pružanja vojne pomoći Ukrajini – dve trećine nemačkog izvoza oružja bilo je namenjeno upravo Ukrajini u prvoj polovini 2024. godine.
RTS
Mađarska od danas predsedava EU: Među prioritetima proširenje, borba protiv ilegalne imigracije i jačanje konkurentnosti
Pored proširenja, prioriteti mađarskog predsedavanja biće konkurentnost, odbrana, ilegalne migracije, regionalni razvoj, poljoprivredna politika i demografija, navodi se na sajtu predsedavanja.
“EU je dugo bila angažovana na obezbeđivanju evropske perspektive za Zapadni Balkan, jer zajednica ne može biti potpuna bez pristupanja ovog regiona. Integracija regiona donosi korist Evropskoj uniji u ekonomskom, bezbednosnom i geopolitičkom smislu”, navodi se u programu.
U cilju daljeg proširenja i produbljivanja saradnje, dodaje se, partneri će biti pozvani na konsultacije kako u okviru Samita EU-Zapadni Balkan, tako i u okviru Evropske političke zajednice.
Ostalih šest prioriteta mađarskog predsedavanja odnose se na novi evropski sporazum o konkurentnosti, jačanje evropske odbrambene politike, sprečavanje ilegalnih migracija, oblikovanje budućnosti kohezione politike EU, poljoprivrednu politiku EU orijentisanu na poljoprivrednike i rešavanje demografskih izazova.
U delu programa koji se odnosi na delovanje Saveta EU za spoljne poslove, navodi se da je stabilnost Zapadnog Balkana vitalni interes EU i poručuje da će zato mađarsko predsedavanje podržati produbljivanje konkretnih projekata saradnje sa regionom, posebno za unapređenje regionalne saradnje i stabilnosti.
Ukazuje se da Mađarska tokom predsedavanja planira da organizuje samit EU-Zapadni Balkan u regionu i da održi međuvladine konferencije sa zemljama kandidatima “kada je to prikladno”
U osnovnom interesu EU je, napominje se, da se zadrži stabilnost u neposrednom susedstvu i da se region pridruži EU u doglednoj budućnosti.
Mađarsko predsedavanje smatra i da je pitanje energije važan element integracije Zapadnog Balkana i navodi da će posebnu pažnju posvetiti olakšavanju interkonekcije sa energetskim sistemima regiona, promovisanju energetske tranzicije i saradnje, u cilju iskorišćavanja njegovog zelenog energetskog potencijala.
Kada je reč o zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici, navodi se da će Budimpešta tokom predsedavanja, u svetlu trenutne bezbednosne situacije, smatrati prioritetom da obezbedi stabilnost Zapadnog Balkana i regiona Sahela kroz vojne misije EU, saradnju i dijaloge fokusirane na bezbednost, kao i da pruži podršku preko evropskog instrumenta za mir.
“Za predsedavanje je takođe važno da se sveobuhvatne aktivnosti civilnih misija prošire i na zaštitu manjina i kulturnog nasleđa”, poručuje se u programu.
Kada je reč o telekomunikacijama, navodi se da će biti uloženi napori da se Zapadni Balkan i Gruzija približe roming zoni EU, a u programu se, između ostalog, ukazuje i na značaj integracije Zapadnog Balkana u garantovanju bezbednosti Evrope.
Moto predstojećeg šestomesečnog predsedavanja Mađarske EU biće “Učinimo Evropu ponovo velikom”, izjavio je ranije mađarski ministar za EU poslove Janoš Boka, predstavljajući prioritete i ambicije mađarskog predsedavanja.
Mađarsko predsedavanje Savetom EU dolazi u periodu konstituisanja novog rukovodstva u evropskim institucijama, i preuzima ga od Belgije koja je u proteklih šest meseci uspela da zatvori preko 60 zakonodavnih predloga.
Tokom belgijskog predsedavanja, EU je uspela da pronađe konsenzus o novoj finansijskoj podršci Ukrajini, uključujući i zamrznutu rusku imovinu.
Zvanično su otvoreni pristupni pregovori sa Ukrajinom i Moldavijom, usvojeni 13. i 14. paket sankcija Rusiji.
Mađarska će, nakon Belgije, predsedavati EU od 1. jula do 31. decembra.
EuroNews Srbija
Rusija preuzela predsedavanje Savetom bezbednosti UN
Stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja izjavio je ranije da su planirana tri ključna događaja tokom ovog meseca.
Prva sednica Saveta bezbednosti pod rukovodstvom Rusije biće održana danas u prvoj polovini dana po njujorškom vremenu, a na njoj će biti odobren program rada za predstojeći mesec.
Nebenzja će nakon toga održati konferenciju za novinare i zatvoreni brifing za članice Generalne skupštine UN.
Očekuje se da će sredinom meseca biti održani glavni događaji ruskog predsedavanja.
Oni će biti posvećeni izgradnji svetskog poretka koji je pravedniji, više demokratski i više održiv, te regulisanju bliskoistočnog pitanja, kao i saradnji UN sa Organizacijom Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), Zajednicom nezavisnih država (ZND) i Šangajskom organizacijom za saradnju (ŠOS), navodi se.
Osim toga, kako je Nebenzja ranije najavio, biće pokrenuta i tema ukrajinskog napada na Sevastopolj taktičkim raketama “ATACMS” opremljenim kasetnim bojevim glavama.
Savet će ovog meseca održati dvadesetak otvorenih sednica i zatvorenih konsultacija.
Ovih pet zemalja su nove članice Saveta bezbednosti UN
Sudar titana u UN: Rusija i Amerika se suočavaju
B92
Nezvanični rezultati izbora u Francuskoj: Velika pobeda Nacionalnog okupljanja sa 33,5 odsto glasova u prvom krugu
Ova stranka kojom predsedava Žordan Bardela ne bi imala apsolutnu parlamentarnu većinu, ali mogla bi da osvoji najmanje 150 poslaničkih mesta više nego nakon izbora 2022. godine, prenosi Figaro.
Novi narodni front sa osvojenih 28,5 odsto glasova imao bi između 180 i 200 poslanika, ispred Makronove političke koalicije koja je osvojila 22,1 odsto glasova i mogla bi da obezbedi između 60 i 90 poslanika.
Republikanci sa osvojenih 9,7 odsto glasova u novom sazivu parlamenta imali bi između 30 i 50 poslanika, a ostale stranke i koalicije među kojima su različite levičarske i desničarske partije i regionalisti imali bi između 13 i 20 predstavnika u Nacionalnoj slupštini.
“Ove projekcije se moraju posmatrati krajnje oprezno jer su nasumični rezultati rezultat primene prilično nestabilne metodologije proračuna. Moramo sačekati da dobijemo konačne rezultate za svaku izbornu jedinicu”, upozorava Fransoa Kraus, direktor odeljenja za politiku i vesti u Ifop.
Neki lideri su neposredno nakon što su saznali rezultate prvog kruga izbora izdali svoje smernice za dalje političko delovanje.
Tako je, Žan-Lik Melanšon lider Nepokorene Francuske (LFI) pozvao sve političke aktere da ne dozvole da više ni “jedan glas” ni “jedno mesto” ne pripadne Nacionalnom okupljanju i apelovao na svoje kandidate da se povuku ukoliko bi to povećalo šanse za bolji plasman stranke ili bolje pozicioniranog kandidata za pobedu nad RN.
Iz tabora Makronove koalicije oglasio se premijer Gabriel Atal koji je takođe najavio povlačenje u mnogim izbornim jedinicama u cilju pobede nad Nacionalnim okupljanjem.
“U nekoliko stotina izbornih jedinica, naši zajednički kandidati će predstavljati najbolji izbor za pobedu nad RN. U drugima će naši kandidati biti pozvani da se povuku. To je častan izbor”, izjavio je premijer Atal.
Desničar Eduar Filip je pozvao svoje kandidate da se “povuku kako bi se izbegla izborna pobeda poslanika RN ili LFI, čak i ako to znači da će se glasovi dati komunistima.
Pariski dnevnik ukazuje da će biti potrebno da se sačeka utorak 2. jul, kada ističe rok za kandidature ili povlačenje kandidata za drugi krug, da bi se dobile pouzdanije projekcije zasnovane na istraživanjima javnog mnjenja.
Ministar finansija neće pozvati da se glasa za kandidate levice
Francuski ministar finansija Bruno Le Mer izjavio je danas da neće pozvati birače da glasaju za kandidate krajnje levice iz partije Nepokorene Francuske (LFI) ako ti kandidati budu jedini protivnici kandidata stranke krajnje desnice Nacionalnu okupljanje (RN).
”LFI je opasnost za naciju”, rekao je Le Mer i dodao da, iako bi ohrabirvao birače da glasaju za kandidate iz drugih levičarskih partija na mestima gde se kandidat neke od stranaka centra povukao iz izborne trke, ”nikada” neće pozvati da glasaju za nekoga iz LFI, prenosi Figaro.
Salvini čestitao i prozvao “bestidnog” Makrona
Zamenik premijera Italije Mateo Salvini čestitao je liderima francuske desničarske partije Nacionalno okupljanje “izvanredan rezultat” postignut u prvom krugu parlamentarnih izbora u Francuskoj, kako proizilazi iz izlaznih anketa.
“Bestidni Makron koji se pozivanjem na ‘blokove’ protiv Nacionalnog okupljanja ponaša kao svaka druga Fon der Lajen i na sve načine pokušava da se suprotstavi promeni koju su izrazili milioni Francuza, u Parizu i Briselu”, naveo je Salvini na Iksu. Salvini je lider italijanske krajnje desničarske partije Liga.
Tanjug/EuroNews
Hoće li se Bajden povući? Odlučuje sa porodicom
Bajden i prva dama Džil u toku dana će se sresti s decom i unucima u predsedničkom odmaralištu Kamp Dejvid, u Merilendu, rekli su izvori za NBC njuz.
Izvori su dodali da su razgovori porodice Bajden neformalni. Demokrate, uključujući bivšeg predsednika Baraka Obamu i bivšu predsednicu Predstavničkog doma Nensi Pelosi, priznali su da je Bajden imao loš nastup u debati u četvrtak, ali su javnosti saopštili da ga podržavaju u nastavku kampanje.
”Ovi izbori su i dalje izbor između nekoga ko se celog života borio za obične ljude i nekoga ko brine samo o sebi“, poručio je Obama.
Potparol Nensi Pelosi je izjavio da Bajden i dalje ima njenu punu podršku, a da se ona raduje prisustvu njegovoj inauguraciji 2025. godine. Istovremeno, demokrate smatraju da Bajdenu treba dati prostor da odredi sledeće korake.
Oni veruju da samo predsednik, u dogovoru sa svojom porodicom, može odlučiti da li da nastavi ili da prekine svoju kampanju ranije, a da neće dobro reagovati na pritisak.
”Samo dve osobe mogu da donesu ovu odluku, a to su predsednik i njegova supruga. Svako ko ne razume koliko će ova odluka biti duboko lična i porodična, nije upoznat sa situacijom”, rekao je jedan od izvora.
Bajden je u subotu održao niz događaja za prikupljanje sredstava za kampanju u Njujorku i Nju Džerziju, gde je priznao da performans na debati nije bio dobar, ali je pokušao da uveri donatore da još uvek može da pobedi na predsedničkim izborima protiv Trampa.
Glasači širom SAD takođe su izrazili zabrinutost zbog glasanja za oba kandidata nakon debate u četvrtak, a jedan od predloženih kandidata da zameni Bajdena je guverner Kalifornije Gavin Njusom, koji je javno podržao aktuelnog predsednika.
Tanjug/B92
- « Previous Page
- 1
- …
- 297
- 298
- 299
- 300
- 301
- …
- 305
- Next Page »