„Nećemo se držati za ruke sa Kinom u pogledu bilo kakvog takmičenja koje se dešava u svetu“, rekao je zamenik premijera Ričard Marles za Skaj njuz, misleći na predlog kineskog ambasadora da zemlje „udruže ruke“ u trgovini.
Simptom/Rojters
U Istanbulu počinju konsultacije Rusije i SAD
Rusku delegaciju predvodi ambasador Moskve u Vašingtonu Aleksandar Darčijev.
Razgovori se vode u generalnom konzulatu Rusije. Rusku delegaciju predvodi ambasador Moskve u Vašingtonu Aleksandar Darčijev, dok delegaciju SAD predvodi zamenik pomoćnika sekretara za evropske i evroazijske poslove Sonata Koulter.
Prethodna runda rusko-američkih konsultacija održana je u rezidenciji generalnog konzula SAD u Istanbulu 27. februara; sastanak je trajao više od šest sati. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je potom saopštilo da su „razgovori protekli u sadržajnoj i poslovnoj atmosferi“. Ministarstvo je dodalo da su se strane “saglasile da održavaju dijalog putem ovog kanala”.
Simptom/TASS
Naselje u Gazi bombardovano do temelja, poginulo 35 ljudi; MZP: Najmanje 50.846 Palestinaca poginulo u ratu protiv Gaze
Svedoci napada u Shujaiea kažu da je izraelski bombaški napad bio „masakr sa punim značenjem te riječi“ dok preplavljena bolnica apeluje na davanje krvi za lečenje desetina teško povređenih preživelih.
Izraelske snage izvele su veliki napad na izbeglički kamp Balata i obližnji Nablus na okupiranoj Zapadnoj obali.
Ministarstvo zdravlja Gaze saopštilo je da je potvrđeno da je najmanje 50.846 Palestinaca poginulo, a 115.729 ranjeno u izraelskom ratu protiv Gaze. Vladina kancelarija za medije je ažurirala broj poginulih na više od 61.700, rekavši da se hiljade ljudi nestalih pod ruševinama pretpostavlja mrtvima.
Najmanje 1.139 ljudi je ubijeno u Izraelu tokom napada predvođenih Hamasom 7. oktobra 2023. godine, a više od 200 je zarobljeno.
Simptom/Aljazeera
Veliki skok akcija: Berze odahnule nakon što je Tramp odložio primenu carina
S&P 500, indeks koji prati 500 najvećih američkih berzanskih kompanija iz različitih industrija, skočio je gotovo 10%. Tehnološki Nasdak porastao za 12%, a Dau Džons 8%.
Sreda je bila istorijski odličan dan za akcije, jer je zabeležen najbolji procentualni dobitak za Dau od 24. marta 2020, za S&P od 28. oktobra 2008. i za Nasdak od 3. januara 2001, prema podacima kompanije FactSet.
Takođe, ovo je bio ubedljivo najveći porast izražen u poenima za sva tri indeksa u njihovoj istoriji dugoj više od pet decenija.
Budite kul
Tramp je juče popodne izjavio da je potpisao 90-dnevno odlaganje primene carina viših od 10% na više od 75 zemalja. To je dovelo do snažnog rasta akcija koje su bile ozbiljno pogođene ovom trgovinskom politikom.
Tramp prethodno nije pokazivao nikakve naznake da će promeniti kurs oko carina. Čak je u jutarnjoj objavi na društvenim mrežama podsticao kompanije da kompletno presele poslovanje u SAD. U isto vreme je Kina dodatno pooštrila svoj odgovor na Trampove carine na kineski uvoz, veće od 100%. Uvela je kontracarinu od 84% na američki uvoz u tu azijsku zemlju.
Oporavak za tehnološke gigante
Skoro sve akcije su skočile zahvaljujući ovom olakšanju, a 484 od 500 kompanija u S&P indeksu završile su dan u plusu, prema FactSet podacima. Najviše su profitirale kompanije koje se smatraju najugroženijima u uslovima recesije. To su sektori informacionih tehnologija i robe široke potrošnje. Porasli su za 11%, odnosno 12%. Među najistaknutijim dobitnicima bili su tehnološki giganti kao što su Amazon, Epl, Envidija, Meta i Tesla, čije su akcije porasle više od 10% samo u sredu. Delta Airlines, Expedia i United Airlines takođe su se našli među 30 najvećih dobitnika, zahvaljujući velikom rastu u sektoru putovanja.
I dalje u gubitku
Ipak, carine su već nanele ozbiljnu štetu vrednostima akcija. Dau je i dalje niži za 10%, odnosno više od 4.000 poena u odnosu na vrhunac iz decembra. Nasdak je pao za 15% u odnosu na svoj decembarski maksimum. S&P je niži za 11% u odnosu na februarski vrh.
„Carinski oblaci su se danas prvi put razišli, ali prerano je da znamo da li će sutra, ili za 90 dana, nebo biti vedro“, napisao je Danijel Skeli. On je direktor istraživanja tržišta i strategije u Morgan Stanley Wealth Management-u.
Simptom/Forbs Srbija
Zbog sumnje na prinudni rad SAD blokirale uvoz soli iz Južne Koreje
SAD su time postale prvi trgovinski partner koji je preduzeo kaznene mere protiv farmi soli, koje se nalaze uglavnom na ostrvima na jugozapadnoj obali Južne Koreje, a koje imaju probleme sa prinudnim radom više decenija.
Uprava carina SAD izdala je nalog o obustavi saradnje sa farmom soli Taepjung (Taepyung), sa obrazloženjem da postoje informacije koje razumno ukazuju na korišćenje prinudnog rada u jednoj kompaniji u ostrvskom okrugu Sinan, gde se proizvodi većina proizvoda od morske soli u Južnoj Koreji.
Od izdavanja naloga u sredu, 2. aprila, carinski službenici u svim lukama u SAD moraju da zadrže proizvode koji dolaze sa ove farme.
Taepjung je najveća fabrika soli u Južnoj Koreji i proizvodi oko 16.000 tona soli godišnje, što čini oko šest odsto ukupnog izvoza te zemlje i glavni je snabdevač prehrambenih kompanija u Južnoj Koreji.
foto Pixabay
Farma koja se nalazi na ostrvu Džungdo (Jeungdo) u Sinanu iznajmljuje većinu svojih slanih polja zakupcima i više puta je optužena za korišćenje prinudnog rada.
Ministarstvo spoljnih poslova Južne Koreje saopštilo je da nadležne vladine agencije i Ministarstvo pomorstva i ribarstva preduzimaju korake za rešavanje problema na ovim farmama od 2021. godine i dodalo da se so, koja se na tim farmama trenutno proizvodi, ne nastaje prinudnim radom.
Ministarstvo ribarstva saopštilo je da planira da u što kraćem roku uvede neophodne mere kako bi zatražilo ukidanje naredbe SAD o prekidu uvoza.
Prinudan rad i ropstvo razotkriveni su na na južnokorejskim farmama soli još 2014. godine, kada je kopnena policija, prerušena u turiste, iz ropstva tajno izvukla nekoliko desetina radnika, uglavnom osoba sa invaliditetom.
Simptom/Beta
Da li je opasno koristiti mobilni telefon dok sipate gorivo?
Neke benzinske pumpe imaju znakove upozorenja koji zabranjuju upotrebu mobilnih telefona tokom točenja goriva.
Potencijalni razlog? Mobilni telefoni bi mogli imati dovoljno energije da stvore iskru. To bi, u kombinaciji sa gasovima iz zapaljivog benzina, moglo da izazove požar, što bi za posledicu imalo teže povrede.
„Nikada nismo bili u mogućnosti da uđemo u trag incidentu koji je uključivao upotrebu mobilnog telefona tokom točenja goriva“, rekao je američki institut za naftnu opremu za USA Today.
Opasnost je teoretska, ali sve dok postoje teoretski izgledi, treba se pridržavati pravila. Nalepnice zabrane koje se još uvek koriste na mnogim benzinskim pumpama navodno potiču iz ranih dana mobilnih telefona. Tada su baterije mobilnih telefona bile mnogo veće i postojao je rizik od varnica.
Naftni gigant Šel, uprkos malom riziku da bi vaš mobilni telefon mogao da izazove požar, tvrdi da nije mudro koristiti telefon dok sipate gorivo. Oprez nikad dosta.
Danas se upozorenja na mobilnom telefonu više odnose na nepažnju pri sipanju goriva. Odnosno, na to da biste se fokusirali na mobilni telefonom ili razgovarali sa nekim, a manje biste bili koncentrisani na ono što morate da radite na samoj pumpi dok sipate gorivo.
Simptom/N1
Patent Audija – sistem za automatsko gašenje požara u električnim automobilima
Vatra u električnim vozilima nije toliko česta pojava, ali privlači veliku pažnju javnosti jer je takav požar buran i teško ga je ugasiti.
Većina požara posledica je pregrevanja ili problema sa baterijom, a šire se obično tako brzo da je već prekasno dok vatrogasci dođu. Međutim, čini se da su ovom problemu odbrojani dani zahvaljujući patentu koji je Audi upravo predstavio, sistemu protiv požara koji deluje brzo kako bi sprečio veću štetu.
U električnim automobilima borba protiv plamena je od male koristi jer gotovo u svim slučajevima požar proizlazi iz problema u bateriji. Zato su inženjeri Audija prijavili patent za unutrašnji sistem za gašenje, prenosi Revija HAK.
Složeno rešenje, ali u isto vreme toliko logično da je vrlo teško razumeti kako se o njemu ranije nije razmišljalo. Sastoji se od nekoliko elemenata od kojih su glavni detektor dima i sama oprema za gašenje, kao i razne servisne cevi.
Detektor dima i temperature biće prva bezbednosna barijera. Kada senzori utvrde prisustvo dima i temperaturu baterije koja je više od normalne, izdaće upozorenje koje će aktivirati aparat za gašenje požara.
Audi je odlučio da koristi aparat za gašenje suvim prahom koji guši plamen. Dakle, brzo i efikasno, a vozač će istovremeno dobiti upozorenje o požaru. Automobil će se zatim bezbedno zaustaviti kako bi vozač mogao da nazove hitne službe.
Simptom/N1
Taktike tržnih centara: Tajne „neispravnih“ točkova na kolicima
Pored toga, neki prodavci ugrađuju brave protiv krađe, pokreta ili upravljanja u točkove kolica za kupovinu.
Funkcioniše ovako: na ulazima i izlazima prodavnica često postoje posebni tepisi preko kojih kupci moraju da pređu. Mnogi ljudi misle da su tu da sakupljaju prljavštinu sa cipela i tako održavaju radnju čistom – i to je delimično tačno.
Ali neki od ovih tepiha dodatno imaju ugrađene metalne trake. Kada kolica pređu preko njih, aktivira se blokada točka. To znači da se kolica više ne mogu iznositi iz prodavnice ili parkinga. U ovom drugom slučaju, kolica se i dalje mogu gurnuti do automobila da bi se roba stavila u prtljažnik, ali se više ne mogu pomeriti sa parkinga.
Magnetne trake su utisnute u zemlju na granici parkinga. Kada kolica pređu preko ovih traka, točkovi se potpuno blokiraju.
Kolica se tada mogu gurnuti samo velikom snagom. Kod nekih modela točkovi se čak naginju tako da se kolica mogu gurati samo u krug. Čim se kolica vrate na parking ili pređu preko posebnog tepiha, brava se deaktivira i točkovi se ponovo okreću normalno.
Svako ko odnese kolica iz prodavnice može biti krivično gonjen za proneveru (prema članu 246 nemačkog krivičnog zakona – StGB). Čak i ako osoba samo želi da „pozajmi“ kolica.
Trgovac tada može podneti krivičnu prijavu i/ili zabraniti ulazak u prodavnicu uz kaznu.
Simptom/N1
Predsednik Irana: Teheran ne razvija nuklearnu bombu i ne protivi se američkim ulaganjima
Iranski predsednik nije osporio da postoji mogućnost direktnih američkih ulaganja u Iranu ukoliko Sjedinjene Američke Države i Teheran postignu dogovor o iranskom nuklearnom programu, preneo je AP.
Pezeškijan, koji se tokom predizborne kampanje prošle godine zalagao za približavanje Zapadu, rekao je da će razgovori u subotu u Omanu između iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija i američkog izaslanika za Bliski istok Stiva Vitkofa biti vođeni „indirektno”. Tramp je rekao da će razgovori biti direktni pregovori, što Teheran nije isključio nakon prve runde razgovora.
Iran je, nakon što je sklopio sporazum o svom nuklearnom programu sa svetskim silama 2015. godine, zabranio američkim kompanijama da uđu u zemlju.
Poziv na investiranje u Iranu mogao bi da zainteresuje američkog predsednika Donalda Trampa, koji je povukao SAD iz iranskog nuklearnog sporazuma sa svetskim silama tokom svog prvog mandata, a sada traži novi sporazum sa tom zemljom, navodi američka agencija.
Simptom/Politika/Tanjug
Zelenski: U regionu Donjecka zarobili smo dva kineska vojnika; Peking demantuje; Vašington: Kina je glavni saveznik Rusije u ratu
“Zarobili smo kinesko vojno osoblje na teritoriji Ukrajine”, kazao je Zelenski na zajedničkoj konferenciji za novinare sa belgijskim premijerom Bartom de Veverom u Kijevu, preneo je Unian.
Kako je naveo Volodimir Zelenski, Ukrajinci su u regionu Donjecka ušli u okršaj sa šest kineskih vojnih lica.
“Dvojica su zarobljena. Shodno tome, postoje dokumenti, postoje njihovi pasoši, postoje čak i kreditne kartice. To su državljani Kine”, rekao je Zelenski.
Kina demantovala da njeni državljani ratuju u Ukrajini na strani Moskve
Kina je danas demantovala tvrdnje Ukrajine da se značajan broj kineskih državljna bori u Ukrajini na strani Rusije.
Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lin Đian rekao je u Pekingu da je Kina odigrala konstruktivnu ulogu u političkom rešavanju ukrajinske krize.
Lin je na dnevnom brifingu u sredu rekao da kineska vlada uvek traži od kineskih građana da se drže dalje od zona sukoba, izbegavaju mešanje u bilo koji oblik oružanog sukoba, a posebno se uzdrže od učešća u vojnim operacijama bilo koje strane.
Kina je pružila snažnu diplomatsku podršku Rusiji otkako je Moskva napala Ukrajinu u februaru 2022.
Peking je takođe ponudio „ekonomski spas“ Rusiji kroz trgovinu energentima, usled sankcija koje je Zapad uveo Moskvi, ali do sada kineska vojska nije zvanično učestvovala u tom sukobu.
Ranije su Ukrajina i SAD rekle da su hiljade severnokorejskih vojnika pomogle Rusiji u skladu sa sporazumom Kremlja i vlade u Pjongjangu, a i Kijev i Moskva dopuštaju stranim državljanima da učestvuju u ratu.
Portparolka američkog Stejt departmenta Tami Brus rekla je juče da su SAD obaveštene o izveštajima da su kineski državljani koji se bore u ime Rusije uhvaćeni u Ukrajini i nazvala ih „uznemirujućim“.
„Kina je glavni saveznik Rusije u ratu u Ukrajini“, rekla je Brus.
Simptom/NIN/Nova/Beta/Tanjug
Bitkoin porastao za 3,41 odsto na 72.980 evra
Ukupan obim trgovine bitkoinima u poslednja 24 sata je bio 61,25 milijardi evra, što je malo niža vrednost u odnosu na juče.
Indeks straha i pohlepe za bitkoin se danas nalazi na nivou 24 u kategoriji “ekstremni strah”, a to pokazuje da je raspoloženje ulagača takoreći isto kao juče kada je bilo na nivou 23 u istoj kategoriji.
Berze se polako oporavljaju nakon velikog pada u prethodna četiri dana, pošto su Trampove carine uticale i na tržište kriptovaluta.
Vrednost itirijuma (ETH) je porasla za 3,14 odsto na 1.437,25 evra, a vrednost bajnens koina (BNB) za 2,73 odsto na 514,78 evra.
Kriptovaluta solana (SOL) je skočila za 6,95 odsto na 100,47 evra, a avalanš (AVAX) za 9,44 odsto na 15,83 evra.
Telegramova kriptovaluta tonkoin (TON) se danas prodaje za 2,87 evra, što je za 2,51 odsto više nego juče.
Danas se najviše trguje bitkoinom, itirijumom i riplom (XRP).
Najveći rast trenutno beleže kriptovalute EDU, JASMY i ZEC.
Simptom/Euronews.rs/Tanjug
Dodik: Pritisci na Republiku Srpsku se pojačavaju
“Ne ugrožavamo mir, bavimo se političkim procesima, a ne ratom”, rekao je Dodik, prenosi Srna.
Kako je ocenio, zvaničnici Republike Srpske navikli su na stalni pritisak, bilo da dolazi od stranaca ili muslimana iz Sarajeva.
“Sada su primenili novu metodu da stranac donese odluku i, ako ga ne poštuješ, možeš da odgovaraš. Time je srušen Ustav, ali to za pravosuđe nije bitno”, rekao je Dodik.
Predsednik RS je izjavio da je ključno pitanje zabrana njegovog političkog rada.
“Shvatili su da najvažnije autoritete iz Republike Srpske treba sudski proganjati, u čemu im pomaže stranac”, rekao je Dodik.
On je naveo da je Kristijan Šmit svojim odlukama želeo da završi “neke nezavršene poslove u BiH”.
“To nam se nudi kao perspektiva”, rekao je Dodik i dodao da BiH nikada nije trebalo da opstane.
Prema njegovim rečima, Republika Srpska hoće sve da vrati u normalu.
“Možda nije problem da postoje sud i tužilaštvo na nivou BiH, ali ovakav monstrum kakav je sad – ne može”, rekao je Dodik.
On je naveo da su institucije Republike Srpske prikupile sve informacije o napadu na predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Srebrenici, ali da pravosuđe na nivou BiH ništa nije preduzelo.
“I kada se pobunite protiv toga, proglase vas secesionistom”, rekao je Dodik.
Kako je rekao, pritisci na Republiku Srpsku se pojačavaju, jer još postoji vakuum u administraciji američkog predsednika Donalda Trampa kada je reč o imenovanju novog ambasadora.
Dodik je ocenio da je političkom Sarajevu kriva i Srbija, odnosno jaka Srbija koju je napravio Vučić.
“Njihovi jastrebovi Ramo Isak i Zukan Helez su ljudi koji nemaju nikakvog političkog kapaciteta”, rekao je Dodik i dodao da Elmedin Konaković zloupotrebljava poziciju ministra spoljnih poslova u Savetu ministara BiH i govori u svoje ime.
Dodik je rekao i da “političko Sarajevo ignoriše odluku Interpola da odbaci zahtev vanustavnog Suda BiH za raspisivanje međunarodne poternice za zvaničnicima RS”.
“Oni su naučili da im se ispoštuje sve što kažu”, rekao je Dodik i dodao da političko Sarajevo motiviše “Islamska deklaracija” Alije Izetbegovića.
Simptom/Euronews.rs/Tanjug
Moskva o Ukrajinskom ratu: Otvoreni smo za smislen i praktičan dijalog
“Otvoreni smo za smislen i praktičan dijalog, ali nećemo dozvoliti nikome da nas obmane ili da koristi ovaj pregovarački proces, direktno ili indirektno, za jačanje vojnog potencijala kijevskog režima”, rekao je on na sednici Saveta bezbednosti UN o Ukrajini.
Nebenzja je takođe napomenuo da je scenario o kojem razgovaraju Rusija i Sjedinjene Države usmeren na pronalaženje održivog, dugoročnog rešenja za ukrajinski konflikt, prenosi TASS.
“Da bi se to postiglo, neophodno je pozabaviti se osnovnim uzrocima, od kojih je jedan priliv zapadnog naoružanja u Ukrajinu. Kao što svi znamo, ovaj tok je počeo mnogo pre početka naše specijalne vojne operacije i bio je olakšan pod okriljem sporazuma iz Minska”, ocenio je Nebenzja.
Prvi sastanak ruskih i američkih zvaničnika održan je u Rijadu 18. februara, a od tada su održana još dva, krajem februara u Istanbulu i još jedan u Saudijskoj Arabiji 24. marta.
Simptom/B92/Tanjug
Pjongjang: Nikada nećemo odustati od svog programa razvoja nuklearnog oružja
Ona je na taj naćin odbila pozive Sjedinjenih Američkih Država i njihovih azijskih saveznika upućenih Pjongjangu da odustane od takve vrste oružja.
Prethodno je takav poziv bio upućen Pjongjangu i to sa prošlonedeljnog sastanka najviših diplomata iz SAD, Južne Koreje i Japana, preneo je AP.
Kim Jo Džong je ocenila da pozivi Severnoj Koreji da odustane od nuklearnog oružja predstavljaju neprijateljskiji čin i poricanje severnokorejskog suvereniteta.
Istakla je da Severna Koreja razvija nuklerano oružje radi samoodbrane.
Severnokorejski lider Kim Džong Un ignoriše pozive SAD i Južne Koreje da se nastave pregovori o odustajanju Severne Koreje od nuklearnog oružja.
Američki predsednik Donald Tramp rekao je da će ponovo nastojati da oživi diplomatiju sa Severnom Korejom, ali Pjongjang još nije odgovorio na tu ponudu.
Tramp i Kim su se sastali tri puta tokom Trampovog prvog mandata.
Nisu postigli saglasnost u vezi sa ukidanjem zapadnih sankcija prema Severnoj Koreji u zamenu za ukidanje severnokorejskih nuklearnih i raketnih programa.
Simptom/B92/Tanjug
Izrael bombardovao Siriju
Ogromni krateri ostali su da zjape nasred piste aerodroma T-4 u Siriji, nedugo pošto su izraelski avioni bombardovali nekada jednu od najznačajnijih vazduhoplovnih baza u netom raspaloj državi.
Pogođeni su i radarski položaji, kaponiri, dok je na stajanci ostalo nekoliko oštećenih “migova 25”, najbržih borbenih aviona u istoriji avijacije, koje je još pre četrdesetak godina kupio režim Bašara el Asada.
Sirijce, zaokupljene ozbiljnijim problemima, 400. napad izraelskih aviona u poslednjih nekoliko meseci nije preterao potresao, ali je iz Ankare put Jerusalima potekla bujica žestokih izjava u kojima su pominjani Bog, bes, osveta, uništenje, Cionisti i Izrael.
Bes Ankare prilično je lako objašnjiv mahom zbog činjenice da su Izraelci, uništenjem većeg dela aerodroma koji se nalazi tačno na pola puta do Izraela, značajno poremetili razmeštanje protivvazdušnih sistema, dronova i svakakve druge opreme koji su već neko vreme spakovani u turskim bazama.
Kad Turci marširaju
Navodno, Turska je namerna da u Siriji pošalje sve baterije ruskog protiavionskog sistema S-400, zbog čije je nabavke pre šest godina izbačena iz konglomerata proizvođača aviona F-35. Takav razvoj situacije, navode Izraelci, dramatično bi zakomplikovao akcije njihove avijacije iznad Sirije, ali i mogući budući napad na Iran.
Za Tursku, uništene aerodromske piste u velikoj meri otežavaju dopremanje opreme i vojnika, neobično važnih u tekućoj brobi za dominaciju u zemlji koja je duboko podeljena između različitih verskih i etničkih grupa.
I Turska je reagovala žestoko. Predsednik Redžep Tajip Erdogan je, 30. marta, govoreći o događajima u Pojasu Gaze i Siriji pozvao na uništenje Izraela.
“Neka Bog, u besu, uništi cionistički Izrael”, rekao je Erdogan, čime je na ozbiljno iskušenje stavio odnose dve države jezivo poremećene još od kada su sredinom oktobra 2023. godine izraelsku trupe u osvetničkom naponu zbog oko 1.100 žrtava Hamasove avanture, upale u Pojas Gaze.
Izraelsci nisu preterano dugo čekali da uzvrate Erdoganu, pa ga je svega dan kasnije, ministar spoljljnih poslova Gideon Sar nazvao “antisemitom” i “diktatorom”, koji u opasnost dovodi svoj narod, ali i čitav region.
Stotinjak teretnih vozila vojske koji su se kretali ka ovoj bazi, okrenuli su se i vratili put granica Turske, ostavljajući liderima dve države da se, uz Trampovu pomoć, dogovore o budućim zonama interesa u Siriji.
U prvih nekoliko dana posle napada, Ankara i Jerusalem su počeli pregovore o zoni razgraničenja, ali detalji o ovim razgovorima, ili mogućim reakcijama novih vlasti u Damasku još nisu obelodanjeni.
Turska je, suštinski, natovarila oružje i opremu u kamione namerna da u Siriji iskoristi uticaj na nove vlasti i preuzme ulogu koju je u vreme Bašara el Asada imala Rusija. Za ovakav razvoj situacije, navodno, potrebno je i odobrenje Moskve.
Ankara je, sudeći prema izveštajima izraelskih i američkih obaveštajaca, želela da ovu bazu pretvori u platformu za lansiranje dronova branjenih sistemom S-400. Aerodrom bi, tvrde ovi izvori, bio garancija turskog uticaja u Siriji i sredstvo direktnog pritiska na Kurde, koje podržavaju Amerika i Izrael.
“Uspostavljanje turske vazduhoplovsne baze u Palmiri bi podgrejao tenzije u regionu i pojačao rizik od sukoba sa Izraelom”, tvrde izraelski vojni izvori, naglašavajući da je tursko vojno priststvo pretnja bezbednosti.
Iran je gotovo pobeđen, novi rival je Turska
Novu epizodu između Ankare i Jerusalima je opisao nekadašnji šef odeljenja za kontraterorizam izraelskog Mosada, Oded Eliam koji je ocenio da bi sadašnji trend pogoršavanja odnosa lako mogao završiti konfliktom.
Problematična nova realnost, kako je opisao sadašnju Siriju, naterala je Jerusalim da preusmeri fokus delovanja, strahujući od novog konflikta, ovog puta sa rivalom koji poseduje znatno modernije vojne sisteme.
“Turska je druga najsnažnija snaga u NATO-u. Ima dobro opremljenu vojsku i vazduhoplovne i obaveštajne kapacitete koji znatno nadilaze one koje ima Iran”, tvrdi Eliam.
Poseban problem predstavljao bi ruski sistem S-400, čiji bi radar mogao da kompromituje smanjenu radarsku vidljivost aviona F-35 i eventualno te podatke isporučiti Moskvi.
Ukoliko Turska rasporedi i borbene avione F-16 i protivvazdušni sistem “Hisar”, smatra nekadašnji šef Mosada, Izrael bi bio prinuđen da reaguje i konfrontacija sa Turskom prestala bi da bude hipotetički scenario.
Kako bi sprečili takav razvoj situacije, i Jerusalim i Ankara, nadaju se pomoći Vašingtona. Prvi u američku prestonicu, doduše zaobilaznim koridorom preko Hrvatske, Italije i Francuske, stiže Benjamin Netanjahu. Odmah zatim, Trampov tim očekuje i Erdogana.
Od ovih sastanaka, navode analitičari dve države, u velikoj će meri zavisiti i budućnost Sirije. Baza T-4 kod Palmire više ne bi trebala da predstavlja preterani problem, jer je posle serije vazdušnih udara, praktično neupotrebljiva.
Simptom/RTS/Rade Maroević
Kineska roba u SAD podleže carinama od najmanje 104 odsto
Portparolka Bele kuće Kerolajn Levit izjavila je da će Sjedinjene Američke Države u sredu uvesti carine od 104 odsto na robu iz Kine.
“Carina stupa na snagu minut posle ponoći. Dakle, zapravo u sredu”, rekla je portparolka Bele kuće.
Ona je dodala da američki predsednik Donald Tramp veruje da Kina mora da postigne dogovor sa SAD u vezi sa dodatnim carinama.
“Predsednik veruje da Kina želi dogovor sa SAD. Kina mora da postigne dogovor sa SAD-om”, rekla je Levit.
Prošle srede Tramp je najavio dodatnu carinu od 34 odsto na sav kineski uvoz, na šta je Kina odgovorila uvođenjem carina od 34 odsto na američku robu.
Nakon toga Tramp je najavio dodatne carine ako Kina ne povuče kontramere dajući rok sa današnjim danom, a pošto Peking to nije učinio carine na kineski uvoz u SAD sada će iznositi 104 odsto.
Simptom/RTS/CNN
- « Previous Page
- 1
- …
- 423
- 424
- 425
- 426
- 427
- …
- 892
- Next Page »