U onome što je savez nazvao „pokazivanjem snage“, dva francuska helikoptera Puma spustila su se iz oblaka, leteći nisko preko brežuljaka dok su tenkovi i haubice zauzimali pozicije, a borbeni avioni i dronovi jurišali nebom.

„Glavni cilj scenarija je odvraćanje“, rekao je general-major Dorin Toma, komandant NATO-ove Višenacionalne divizije Jugoistok. Meta te poruke nije tajna: Vladimir Putin i Rusija.

Vežba je deo godišnjeg manevra poznatog kao Dacian Fall, ali ovogodišnje izdanje imalo je dodatnu težinu.

Deo je NATO-ove trke da ojača istočno krilo Evrope, a dolazi samo nekoliko nedelja nakon što je Vašington najavio značajno smanjenje broja američkih vojnika u Rumuniji i to dok evropski zvaničnici za odbranu i obaveštajne poslove upozoravaju da bi Moskva mogla testirati odlučnost saveza u narednim godinama.

Rumunija, koja graniči sa Ukrajinom, Moldavijom i Crnim morem, dom je nekoliko NATO baza. Od ruske pune invazije na Ukrajinu 2022. godine, zemlja je ugostila NATO višečlanu bataljonsku grupu predvođenu Francuskom, uključujući Španiju, Belgiju i Luksemburg.

U novembru je Pentagon saopštio da će povući jednu pešadijsku brigadu od oko 800 vojnika nazad u Kentaki iz Rumunije, dok se američka vojska preusmerava na domaće prioritete kao što su zaštita granica i Indopacifički region. Oko 1.000 američkih vojnika ostaje u zemlji, u okviru bilateralnog sporazuma o odbrani između Vašingtona i Bukurešta.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute, visoki rumunski zvaničnici i Trampova administracija umanjivali su značaj ove odluke. Ali državni sekretar Rumunije za odbranu, Sorin Moldova, nedavno je za Politico izjavio da bi SAD trebalo da „ponište“ smanjenje kontingenta.

Očekuje se da smanjenje američkih trupa neće imati vojni uticaj – „Za momke u rovovima, to nije ništa posebno“, rekao je za Politico jedan visoki rumunski vojni zvaničnik – ali kao politički simbol, neki se brinu da bi to moglo ohrabriti Putina da proba sreću. Ranije ove nedelje, ostaci ruskog drona koji je ciljao Ukrajinu pali su na rumunsku teritoriju, što je poslednji u nizu sličnih incidenata.

„Smanjenje trupa imaće ograničene operativne posledice“, rekla je Anka Agači, analitičarka politike u istraživačkom institutu RAND. „Savez mora da brine o strateškom signalu koji se šalje.“ Vežbe poput Dacian Fall treba da „pošalju signal odvraćanja“, dodala je.

Vojna mobilnost

Cilj vežbe je da pokaže da su NATO saveznici spremni da rade zajedno na jačanju istočnog krila i da prenesu lekcije iz rata u Ukrajini.

U odgovoru na rusku agresiju, brzina će biti ključna. U jednoj od najvećih mobilizacija francuske vojske, Pariz je poslao trupe i vojnu opremu u Rumuniju u roku od 10 dana, koliko predviđa NATO. Prema zahtevima NATO-a, Francuska mora biti sposobna da do 2027. godine rasporedi borbenu diviziju na istočnom krilu u roku od 30 dana.

„Prvi put smo odlučili da koristimo brod. Trebala su nam dva dana da stignemo do Grčke, a zatim još dva do tri dana da pređemo Bugarsku“, rekao je general Maksim Do Tran, komandant francuske oklopne brigade koja je učestvovala u vežbi. Druge trupe putovale su pomoću pet aviona, 11 vozova i oko 15 konvoja.

Dok je kretanje kroz vazduh, kopno i more bilo relativno jednostavno, „železnički transport je bio malo teži, jer u vreme mira nemamo prioritet na prelazak granica“, rekao je Do Tran. Evropska komisija bi sledeće nedelje trebalo da predstavi predlog za olakšavanje kretanja vojnog osoblja i naoružanja.

Vojnici na terenu koristili su opremu iz celog saveza: nemačke Eurofightere, rumunske F-16, raketne sisteme HIMARS, francuske samohodne haubice Caesar i PVO sistem Mistral.

I dronove. Mnogo dronova. „Dacian Fall je veoma dobra platforma da svaka zemlja eksperimentiše i testira novu opremu“, rekao je general-major Toma. Prvi put u velikoj NATO vežbi, rumunski oficiri testirali su turske Bajraktar TB2 dronove. Ostala bespilotna sredstva uključivala su dronove za navođenje artiljerije, kamikaza-dronove i FPV modele široko korišćene u Ukrajini.

Popunjavanje praznine

NATO zvaničnici istakli su da SAD nisu napustile Rumuniju. Američke trupe pružile su vazdušnu podršku tokom vežbe. „Ovde smo kao dobrovoljni partner i stojimo uz Rumuniju,“ rekao je potpukovnik Kristofer Stroup iz američkog vazduhoplovstva.

Međutim, smanjenje broja američkih vojnika znači da će Rumunija morati da se više osloni na evropske saveznike, rekla je Oana Lungesku, bivša portparolka NATO-a i viša saradnica britanskog RUSI instituta. Odluka SAD je „prilika za Francusku i druge Evropljane da razmisle kako mogu da doprinesu još većim prisustvom i pokažu da zaista preuzimaju veću odgovornost“, rekla je ona.

U poslednje tri godine, Pariz i Bukurešt produbili su vojne veze. Ketrin Votren, nova francuska ministarka oružanih snaga, posetila je Rumuniju prošlog meseca, na jednoj od svojih prvih međunarodnih poseta. Ali Pariz za sada nije najavio planove za povećanje svog prisustva u zemlji.

Ova promena predstavlja važan trenutak za Rumuniju, koja je decenijama zasnivala svoju odbrambenu strategiju na američkoj podršci. Rumunija je mnogo investirala u američke PVO sisteme Patriot, lovce F-35 i tenkove Abrams, i dosledno je davala prednost transatlantskom partnerstvu.

„Rumunija se decenijama fokusirala na strateško partnerstvo sa SAD“, naglasila je Lungesku. „Ali ovo je i prilika da se diverzifikuje – u smislu raspoređivanja, obuke i sposobnosti“.

Na hladan novembarski dan na kraju vežbe, artiljerijska vatra se smirila, a planine Transilvanije utihnule. Francuske trupe koje su prešle kontinent da bi učestvovale pakovale su opremu i pripremale se za povratak kući – za sada.

Simptom/Danas