U narednih sedam dana ostaju iste cene goriva – litar evrodizela će biti 197 dinara, a benzin će koštati 180 dinara.
Simptom/RTS
Dekan Hemijskog fakulteta protiv zahteva studenata da se krene u generalni štrajk: Treba ispoštovati ugovore
On je rekao da je na prošlom Rektorskom kolegijumu bilo rasprave o tom zahtevu, koji su studenti uputili rektkoru, ali da on taj zahtev nije razumeo i da generalni štrajk smatra protivzakonitim.
“Postoje i međunarodni i domaći ugovori koje treba ispoštovati”, kazao je Roglić, koji je među osam dekana koji su danas saopštenjuem upozorili na to da je studentima u blokadi ugrožena bezbednost i da su izloženi pretnjama.
Roglić je rekao da, prema njegovim saznanjima, do kraja ove godine sasvim sigurno neće biti održan novi Prošireni rektorski kolegijum.
Kako je objasnio, on ne može da se održi bez prethodnog razgovora studenata koji su u blokadi sa rektorom, a studenti taj razgovor odbijaju.
Roglić je podsetio da je prethodno Univerzitet u Beogradu pružio bezrezervnu podršku studentima.
“Nijedan drugi Univerzitet to nije učinio na taj način”, kazao je Roglić.
Netanjahu: Izrael tek počinje kampanju protiv Huta; Nastavljaju se operacije IDF-a u Pojasu Gaze
Izrael će nastaviti da napada Hute u Jemenu dok se posao ne završi, kaže premijer Izraela Benjamin Netanjahu.
Najmanje dve osobe su poginule u izraelskim napadima na međunarodni aerodrom Sanu u Jemenu, a još jedna osoba je nastradala u luci Ras Isa.
Direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus nalazio se na međunarodnom aerodromu Sana tokom izraelskih vazdušnih napada.
Vazdušni napadi na Hute je odgovor na napade balističkim raketama i bespilotnim letelica na Izrael, tvrdi IDF.
Desetine Palestinaca je ubijeno u izraelskom vazdušnom napadu širom Pojasa Gaze, izveštava palestinska Vafa.
Direktor Mosada Dejvid Barnea rekao je visokim izraelskim zvaničnicima da bi Izrael trebalo da napadne Iran, kako bi zaustavio napade Huta, ali se Benjamin Netanjahu i ministar odbrane Izraela Kac nisu saglasili, preneli su izraelski mediji.
Mirovne snage Ujedinjenih nacija u Libanu (UNIFIL) zatražile su blagovremeno povlačenje Izraela iz južnog Libana, pozivajući se na sporazum o prekidu vatre koji je u novembru Tel Aviv sklopio sa libanskim militantima Hezbolaha.
Simptom/RTS
Vučić: Za okončanje krvoprolića u Ukrajini potreban racionalni pristup
Predsednik Vučić izjavio je da je za okončanje krvoprolića u Ukrajini potreban racionalni pristup, a da je sa izabranim predsednikom SAD Donaldom Trampom mir bliži, ukoliko ne dođe do eskalacije pre nego što on stupi na dužnost.
“Puno toga će se promeniti. Za Donalda Trampa će biti veoma važan strateški odnos sa Kinom, to mora i nama Evropljanima da bude jasno”, rekao je Vučić za nemački “Handelsblat” na pitanje da li će odnosi SAD i Evrope biti teži nakon što Tramp preuzme vlast, da će se mnogo toga promeniti.
Zbog toga je, kako je ocenio, dobro što je Nemačka proširila svoje kontakte sa Kinom, što sada treba da se dogodi i na evropskom nivou.
“Tramp će se okrenuti Evropi i EU bi bila dobro posavetovana da brzo uspostavi razgovore”, naveo je Vučić.
Na pitanje šta treba da se uradi, Vučić je odgovorio da je potrebna racionalnost, sa dugoročnom strategijom, umesto dnevne politike.
Istakao je da je u Evropi potrebna vizija i dugoročno, odlučno delovanje, kako bi osigurala svoje mesto u budućnosti.
“Svakodnevno slušamo da Ukrajina mora po svaku cenu da pobedi. Ali, da li Evropa deluje tako? Ne. Potreban je racionalni pristup da se okonča krvoproliće”, ukazao je Vučić.
Prema njegovim rečima, Evropa gubi “težinu” u svetu.
“Naš udeo u svetskoj privredi je iz godine u godinu sve manji. Sa druge strane, Azija je sve jača, kao i Afrika. Želimo li da gledamo kako će naš udeo u globalnoj privredi za 10 do 15 godina biti prepolovljen na nivo ispod 10 odsto?”, postavio je pitanje Vučić.
Ukazao je da se moraju razumeti promene koje se dešavaju da bi se Evropa oporavila.
Vučić je to objasnio na primeru Nemačke koja je svoju privredu učinila konkuretnom zahvaljujući jeftinom gasu iz Rusije, ali da sada “preorijentisanje” privrede na druge energente ne ide tako brzo.
Energenti su u Nemačkoj skupi, naveo je i dodao da će toj zemlji je pod hitno potrebna povoljna energija.
Gasovod Severni tok će, napominje, najkasnije za godinu dana biti u posedu jednog američkog investitora.
“I kroz taj gasovod će teći gas iz Rusije ka Evropi. Ne zaboravite moje reči. Godinu dana do pokretanja Severnog toka”, istakao je Vučić.
Na pitanje kakve su šanse za mir, budući da poznaje ruskog, kineskog, američkog i ukrajinskog predsednika, podsetio je da je postojala ideja o primirju između 23. decembra i 8. januara, tokom katoličkih i pravoslavnih božićnih praznika.
“Nakon 15 dana mira, bilo bi teško ponovo pokrenuti ratna dejstva. Ali, nisam siguran da li su obe strane na tako nešto spremne. Tek kada počnu razgovori između najvažnijih svetskih aktera biće mira”, naveo je Vučić.
Na pitanje da li će Kina iskoristiti svoj uticaj da se postigne primirje, Vučić je rekao da je sa kineskim predsednikom Si Đinpingom o toj temi otvoreno razgovarao pre više od pola godine, tačnije 8. maja.
“On je veoma smirena, skromna i neustrašiva ličnost. Si mi je rekao: ’Aleksandre, ništa se neće pomeriti do januara. Nakon toga mogu početi pregovori’. Mislio je na početak mandata novog predsednika SAD. Otuda i moja nada da će od tada biti razgovora o miru”, rekao je Vučić.
Kada je reč o tome da li bi Kina bila spremna da posreduje, Vučić je preneo da nakon razgovora sa Sijem polazi od toga da će Kina posredovati.
“Bio bi to dobar znak, pošto Kina može da izvrši veći uticaj na Moskvu. Samo sam zabrinut, da bi nešto loše moglo da se dogodi pre nego što dođe do primirja”, rekao je Vučić.
Na pitanje na šta misli, Vučić je objasnio da govori o daljoj eskalaciji u kojoj bi Rusija reagovala na napade zapadnim raketnim sistemima.
“Ko misli da Putin ne bi upotrebio moćno naoružanje – taj se vara”, rekao je Vučić.
Ponovio je da Srbija, kao i Nemačka ne žele da budu uvučene u rat.
“Tramp neće tako snažno finansijski podržavati Ukrajinu kao dosadašnja vlada. On je, uz to, obećao da će stvoriti mir i učiniće sve da tu najavu ispuni, ako rat pre toga ne bude eskalirao”, rekao je Vučić.
Prema njegovim rečima, najveći gubitnici ovog rata su naravno Ukrajinci, ali gube i Rusi i Evropljani.
“SAD i Kina profitiraju. Jedni jačaju svoju poziciju na tržištu energenata, a Kina je sada jasno videla kako svaka pojedinačna zapadna zemlja reaguje na agresiju”, naglasio je Vučić.
Na konstataciju da je nedavno posetio Nemačku, gde je sa kancelarom Olafom Šolcom razgovarao o dogovorenom partnerstvu sa EU u vezi strateških sirovina i na pitanje da li napreduje projekat, Vučić je odgovorio da napreduje pre svega uz podršku nemačke strane.
“To partnerstvo je od velike strateške važnosti za obe strane. Nemačka će biti jedina zemlja kojoj ćemo direktno isporučivati litijum. Srbija će se time pozicionirati kao stub nemačke automobilske industrije, kojoj je potreban materijal za proizvodnju baterija za električne automobile. Do sada je Evropa zavisila od uvoza iz Kine, Australije i Južne Amerike. To želimo da prekinemo”, rekao je Vučić.
Simptom/RTS
Studenti danas ostavljaju udžbenike ispred Ministarstva prosvete – podrška srednjoškolcima
„Ministarstvo prosvete odlučilo je da skrati polugodište i da počne zimski raspust nedelju dana ranije. Srednjoškolci su dali ogromnu podršku našoj borbi za ostvarenje zahteva i pokazali solidarnost. Sada je vreme da mi stanemo uz njih“, napisali su studenti na Instagramu.
Studenati sa Građevinskog, Arhitektonskog, Pravnog, Elektrotehničkog, Mašinskog i Tehnološko-metalurškog fakulteta pozvali su kolege sa ostalih fakulteta, đake i prosvetne radnike da im se pridruže.
Okupljanje je zakazano u 11.30 ispred tehničkih fakulteta, posle čega će u 11.52 ispred Pravnog fakulteta petnaestominutnim ćutanjem odati poštu nastradalim u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra.
U 12.07 krenuće se ka Ministarstvu prosvete, a u 13.00 će ispred Ministarstva biti održan govor i performans ostavljanja udžbenika.
Simptom/N1
Spavanje kao individualna stvar; nismo svi Tesla da nam je dovoljno četiri sata
Nekome treba više spavanja, nekome manje. Ima i ljudi kojima je neophodno da spavaju deset sati, jer su, kako profesor Diligenski kaže, takvi „po prototipu“. Ima međutim i onih koji spavaju svega pet sati.
Nemoguće je pouzdano dati podatak o tome koliko ljudi ima problema sa kvalitetom sna, redovnošću spavanja, ali je činjenica da je nesanica veliki zdravstveni i javnozdravstveni, čak i ekonomski problem.
„Tesla je govorio da njemu ne treba više od četiri, pet sati“, kaže profesor Diligenski, i dodaje da ta informacija nije zabluda.
„Imao je i parapsihološke fenomene. On je predviđao tačno šta će da bude, imao veliku intuiciju…“, kaže prof. Diligenski, ali ističe da smo u zabludi „ako se tešimo time da je Tesla spavao četiri sata i da je i nama toliko dovoljno“.
Funkcija sna je da nas restituiše i vrati u funkciju i zato je važno voditi računa o kvalitetnom i zdravom spavanju.
Kada smo neispavani, nema koncentracije, kognitivne funkcije su u lošem stanju, a posle dužih perioda sa nedovoljno sna, može se i telesno oboleti, upozorava gost Jutarnjeg programa.
Neki se noću lišavaju sna, a danju to nadoknađuju povremenim dremanjem i tako „plivaju“, ali sve to, ako duže traje može biti uzrok ozbiljnih srčanih tegoba.
Oko 150 ljudi dnevno u Srbiji premine od kardiovaskularnih bolesti. Drugi smo po broju obolelih od te vrste bolesti u Evropi.
Sove, ševe i nadoknada sna
Svako treba da spava onoliko koliko ima potrebe za snom, navodi prof. Diligenski:„Postoje ljudi sove i ljudi ševe. Sovama odgovara da ne spavaju noću. On ako legne u tri ujutru a mora da uspane u pola sedam, ili šest, tu nema spavanja. Onda pokušava da nadoknađuje poslepodne s nekim spavanjem ili da drema. Sve je to korisno, ali nikad nije sasvim dovoljno“.
Objašnjava da postoje dvofazni i jednofazni spavači.
„Nekima je neophodno da popodne „dremnu“ makar deset minuta. Posle toga se bolje osećaju i okrepljeni su. Međutim, imate i ljude koji u komadu spavaju. Svi koji ne spavaju imaju neki problem. Problem je ili ansioznost, najčešći, ili depresija ili povišeni krvni pritisak“, kaže profesor i dodaje da je problem i dijabetes.
„Ako se pacijent žali da ne može da zaspi, mi znamo da je to anksioznost najčešće. Ili su to problemi na poslu, ili kod kuće, svađa sa supružnikom… Otkrije se tačno o čemu se tačno radi i leči se i psihoterapijom, ako je u pitanju neka konfliktna situacija, i lekovima. Napravljena je ta zed grupa lekova za spavanje, koja vas drži četiri, pet sati minimalno.Taman toliko da možete da spavate do ujutru rano i da se probudite, američki sistem, da bi ljude vratili na posao“, rekao je gost RTS-a i dodao da 50 odsto Amerikanaca ne spava, ali da ima i dosta novih lekova za razne sindrome koji su povezani sa nesanicom.
Fizička aktivnost kao lek protiv nesanice
Načelnik Odeljenja neuropsihijatrije u KBC „Dragiša Mišović“, prof. Diligenski, ukazuje i na to da je fizička aktivnost od velikog značaja i da može manjiti potrebu za lekovima i do 50 posto.
Profesor dodaje da njegova praksa pokazuje da mnogo ljudi pate od nesanice koja je najčešće simptom anksioznosti, depresije ili neke druge bolesti. U zavisnosti od rasporeda spavanja, primenjuje se terapija. Nekada su potrebni i antidepresivi.
Objašnjavajući ponašanje ljudi koji su sove, kaže da takve osobe noću „vole da vilene, nešto rade, gledaju televiziju, opuštaju se. Njima je tako bolje da provedu celu noć i da spava, ako mu se može, do dva“.
Profesor Diligenski je ukazao i na to da je nesanica kod mladih često vezana za upotrebu psihoaktivnih supstanci i alkohola zbog čega se dešava da se „menja dan za noć“.
Kao univerzalni savet za zdrav san, prof. dr Diligenski izdvaja fizičku aktivnost koja „popravlja spavanje“. U slučaju stresa koji remeti ciklus sna, savet je da se potraži stručna pomoć.
Simptom/RTS
Naučnici pronašli dokaz da je krstarenje dobro za mozak
Bilo da hodamo po pesku, sedimo u čamcu na njegovoj površini, ronimo ispod talasa ili ga samo posmatramo ili meditiramo kraj njega, more nam omogućava da svoje mentalne borbe ostavimo po strani i osećamo se slobodnim.
More nam može pomoći da pronađemo ono što psiholozi nazivaju „obnavljanjem“, a ovaj osećaj blagostanja je nešto što se često borimo da samostalno pronađemo. To beskonačno plavetnilo može biti moćno sredstvo u smanjenju stresa i poboljšanju našeg raspoloženja.
Naša povezanost sa prirodom pomaže nam da svoje brige stavimo u perspektivu – na ovaj način ponovo uspostavljamo punu pažnju tako što se uklanjaju preokupacije koje dominiraju našom pažnjom u svakodnevnom životu.
Međutim, rezultati novog istraživanja pokazali su da odlazak na putovanje morem ili okeanom, to jest krstarenje može imati različite kognitivne prednosti. Analiza sprovedena na kruzeru „Kraljica Meri 2“, kompanije „Kunard“, tokom jednog od njegovih transatlantskih putovanja od Sautemptona do Njujorka, pokazala je da samo pet dana na moru može poboljšati pamćenje, logičko rasuđivanje, perceptivne sposobnosti i rešavanje problema 26 odsto.
U okviru neuronaučne studije, koju je sprovela istraživačka kompanija “Human Understanding Agency”, posmatrano je 40 gostiju iz celog sveta tokom plovidbe koja je trajala sedam noći.
U roku od pet dana, utvrđeno je poboljšanje pamćenja reči za 29 odsto, što ukazuje na poboljšanje kratkoročnog pamćenja, dok su učesnici bili 125 odsto bolji u rešavanju problema.
Raspon pažnje je poboljšan 14 odsto pošto su putnici postali bolji u fokusiranju na vizuelne zadatke, dok je relaksacija koju su sami prijavili porasla za 158 procenata, a ukupni nivoi fiziološkog stresa smanjeni za 35 odsto. Veliki deo poboljšanja pripisan je „uticaju okeana na ublažavanje stresa“.
„Boravak na brodu jasno je smanjio nivo stresa kod putnika, na osnovu subjektivnih i objektivnih mera. Glavni hormon stresa kortizol je dobro poznat u naučnoistraživačkoj literaturi kao ometač različitih kognitivnih procesa“, rekao je dr Džek Luis stručnjak za neuronauku.
Povećanje kapaciteta pamćenja i logičkog zaključivanja identifikovano u ovoj studiji, kako Luis ističe, verovatno će biti pripisano uticaju putovanja okeanom na ublažavanje stresa.
„Kada se to spoji sa zadivljujućim nizom stimulativnih aktivnosti na jedinom prekookeanskom brodu na svetu, omogućiće mozgu putnika da otključa svoj puni potencijal“, objašnjava dr Luis.
Kejti Mekalister, predsednica kompanije „Kunard“, istakla je da studija potvrđuje ono što smo oduvek znali – krstarenje je mnogo više od odmora.
Simptom/RTS
Pažnja između dve vatre – knjigâ i digitalnog sadržaja
Klinički psiholog iz Njujorka, Sabrina Romanof, objašnjava koliko je čitanje značajno za čoveka, jer stvara nove neuronske veze i poboljšava veze između postojećih.
„To je moćan način da poboljšate zdravlje i funkcionisanje vašeg mozga, povećanjem bele mase u različitim delovima mozga koji su povezani sa razumevanjem, učenjem, pamćenjem i prisećanjem“, ističe Romanof.
Iako većina ljudi zna navedene činjenice, i dalje nas muči neuspešno održavanje pažnje i fokusiranje na knjigu koju čitamo, ili potpuna odbojnost prema čitanju knjiga.
Čak se i Mekgvajeru, koji je život posvetio knjigama i napisao esej o budućnosti knjiga, dogodilo u jednom periodu da ne može da čita knjige. Osetio je da mu najviše odvlači pažnju onlajn sfera, elektronska pošta i digitalni sadržaji.
Kada je shvatio da mahinalno proverava e-poštu i dok je sa decom, koja mu, kako navodi, donosi samo stres, osetio se banalno i odsutno.
Fokusiranje – tajna uspešnog čitanja
Psiholog Daniel Levitin ističe da nam situacija u kojoj pokušavamo da se koncentrišemo npr. na knjigu, dok e-pošta stoji nepročitana, može smanjiti efektivni kvocijent inteligencije za deset.
„Potrebno je više energije da se pažnja prebaci sa zadatka na zadatak, a manje za koncentraciju. To znači da ljudi koji se koncentrišu ne samo da će više čitati, nego će biti manje umorni i neurohemijski iscrpljeni“, objašnjava Levitin.
Saveti za povratak knjigama
Kako bismo se više posvetili knjigama, Mekgvajer daje savete koji su njemu pomogli da se vrati književnosti:
Mekgvajer smatra da ne bi trebalo da pratimo Tviter, Fejsbuk i druge mreže tokom radnog dana, što je njemu bilo jako teško da postigne.
Dodaje da bi trebalo izbaciti čitanje nasumičnih, neproverenih, novinskih članaka, što je takođe malo teže prema njegovom mišljenju.
Međutim, uspeo je lako da izbaci telefon, računar, TV, iz spavaće sobe i prekine njihovu upotrebu posle večere, što kako se ispostavilo i nije bilo tako teško.
„Idite ranije u krevet i počnite da čitate knjige, jer su uvek iste divne stvari bez obzira da li im okrećemo leđa. Ispostavilo se da se um brzo prilagodio čitanju knjiga, samo je kao za sve potrebna volja i upornost“, zaključuje Mekgvajer.
Simptom/RTS
Koja je tajna najstarijih plavih očiju na svetu
Na osnovu genetskih podataka iz ostataka tela, pronađenih u današnjoj Italiji, „dete je najverovatnije imalo plave oči, tamnu kožu i kovrdžavu tamno smeđu, do skoro crnu kosu“, piše arheolog Univerziteta u Bolonji Oven Higins koji se ovim slučajem bavi sa timom naučnika.
Kao i mnogima u paleolitskom periodu, detetu iz ledenog doba nedostajali su geni koji su uticali na sposobnost da svari mleko kao odrasla osoba. Takođe je verovatno imao neobično zadebljane srčane mišiće, uzrokovane tipično naslednim faktorom.
Sa dužinom tela od samo 82 centimetra, ostaci ukazuju na kratak život, a njegova starost u trenutku smrti procenjena je između 7,5 i 18 meseci.
Histološka analiza zuba novorođenčeta i zarasli prelom na ključnoj kosti pokazali su da je dete imalo teškoće prilikom rađanja i da je iskusilo i druge stresove.
„Analize su otkrile i nešto raniji razvoj od proseka savremenih evropskih populacija i najmanje devet epizoda fiziološkog stresa, od kojih su se tri dogodile tokom intrauterinog života“, kaže Higins.
Markeri stresa su u skladu sa genetskim nalazima koji sugerišu da je dete imalo hipertrofičnu kardiomiopatiju, urođenu srčanu bolest povezanu sa iznenadnom smrću u mladosti.
Majka bebe je verovatno pretrpela neke stresove tokom trudnoće i možda je bila neuhranjena. Izotopska analiza pokazuje da je bila na jednom mestu tokom poslednjeg perioda trudnoće i to je lokacija u kojoj je dete rođeno i živelo svoj kratak život.
Arheolozi sa Univerziteta u Sijeni otkrili su 1998. godine skeletne ostatke deteta iz praistorijskog doba. Pronađeni su ušuškani, bez ikakvih dodatnih predmeta, nakita ili ukrasa, iza stenovitih ploča u pećini Grota dele Mura u Monopoli, u Pulji, na jugozapadnoj obali Italije.
Plave oči nastaju zbog mutacije gena OCA2, smanjujući sposobnost našeg tela da proizvodi pigment melanina za smeđe oči. Mutirani gen OCA2 takođe je otkriven kod deteta iz ledenog doba.
Genetska analiza sugeriše da su svi plavooki ljudi danas, koji sada mogu da čine i do 40 odsto nekih trenutnih evropskih populacija, plavooki upravo zbog te mutacije koja je nastala u Evropi između 6.000 i 10.000 godina.
Prethodni najstariji poznati plavooki pojedinac, procenjeno je, živeo je pre oko 14.000 godina, i poznat kao čovek Viljabruna.
Simptom/RTS
Izazovi za IT sektor u Srbiji – nedostatak kadra i izvora finansiranja
Uz malinu iz Arilja i rudu iz Bora, domaći IT sektor postao je još jedan simbol izvoza srpske privrede.
Jedan domaći startap našao se ove godine i na prestižnoj Dilojtovoj listi 20 najbrže rastućih IT firmi u Evropi. Bave se razvojem softvera koji automatizuje prodajne procese. Kažu da jesu izuzetak, ali da potvrđuju pravilo kako srpski preduzetnici imaju dobre ideje.
“Po mom sudu ono što pravi razliku je sistemsko gajenje preduzetništva”, kaže Ognjen Lukić iz kompanije “Softek Solušns”.
Lukić objašnjava da je prema istraživanju “StartapGenom”-a prosečan osnivač srpskog startapa čak tri godine mlađi u odnosu na evropski prosek.
“Ja ovaj podatak tumačim tako da imamo izuzetno veliki potencijal da animiramo one društvene grupe koje mogu značajno da doprinese daljem razvoju kako bi postali konurentniji na svetskom tržištu”, ističe Lukić.
Koja je budućnost IT industrije
U Srbiji trenutno posluje preko 800 startap kompanija, skoro 25 odsto ima vrednost preko milion evra.
Najveći izazova za startape su pristup finansiranju, pridobijanje kupaca i zapošljavanje školovanog kadra, posebno u sektoru prodaje.
Izvoz IKT sektora je preko tri puta vredniji od domaćeg tržišta jer našom ITindustrijom izrazito dominiraju strane kompanije. Najveći deo izvoza nije u našem vlasništvu.
Stručnjaci kažu da je budućnost industrije je u sopstvenim idejama. To slikovito opisuje direktor fonda “TS Ventures” Davor Sakač.
“Ja imam sina. I startapi su potpuno isti kao i on. Iz godine u godinu oni su sve zreliji, rastu, ozbiljniji su, mudriji, malo hrabriji, možda i odvažniji”, rekao je Sakač.
Savetuje svim kompanija u Srbiji da daju šansu startapima.
“Oni će vam pomoći kako da tranformišere svoje postojeće biznise i da postanete konkurentni. To rade sve kompanije sveta”, poručuje Sakač.
Staru poslovicu da “ko se mača uhvati od mača i pogine” potvrđuju i programeri, koji su učestvovali u stvaranju veštačke inteligencija, a sada su prvi na udaru.
Već sada, 40 odsto koda programerima može napisati veštačka inteligencija.
Direktor Srpske IT asocijacije Marko Vučetić navodi da Vlada mora da obrati pažnju na Aj-Ti kompanije i da sarađuje da bi imali rast.
“Moramo da obratimo pažnju više zašto smo imali 61 odsto otkaza u kompanijama i da prustupimo aktivno tom podatku i mislim da ćemo nastaviti da rastemo”, ističe Vučetić.
Na pitanje da li su programeri i dalje tražna roba, odgovara da “apsolutno jesu”.
Iako je IT sektor i dalje nosilac rasta domaće privrede, podaci pokazuju da se mnoge kompanije bore da zadrže kvalitetne talente i da su pogođene ekonomskim nestabilnostima zbog globalnih dešavanja.
Simptom/RTS
Ujutru slab mraz, tokom dana do 6 stepeni
Pretežno sunčano biće na severu Banata, u Bačkoj, Sremu i zapadnoj Srbiji. U ostalim predelima umereno do potpuno oblačno, posle podne ponegde na jugoistoku uz kratkotrajno provejavanje slabog snega.
Duvaće slab do umeren vetar, severozapadni.
Najniža temperatura od -3 do 1, a najviša dnevna od 1 do 6 stepeni.
U Beogradu umereno oblačno. Temperatura do 3 stepena.
Simptom/RTS
Vađenje krajnika u detinjstvu povezano sa mentalnim zdravljem u odraslom dobu
Kineski i švedski naučnici sa Univerziteta u Guangsiju i Univerziteta „Karolinska“ analizirali su podatke više od milion ljudi iz švedskog zdravstvenog registra i otkrili da je odstranjivanje krajnika u detinjstvu povezano sa 43 odsto većim rizikom od razvoja mentalnih stanja, poput posttraumatskog stresnog poremećaja i depresije.
Imajući u vidu da je u pitanju opservaciona studija ne može se utvrditi uzrok ovakvog ishoda, ali je rizik bio prisutan čak i kada su drugi faktori uzeti u obzir – pol učesnika, uzrast u kom su krajnici izvađeni, porodični istorijat stresnih poremećaja, kao i obrazovanost roditelja (kao indikator socioekonomskog položaja).
„Ovi nalazi ukazuju na potencijalnu ulogu oboljenja kranika i adenoida i povezanih stanja u razvoju poremećaja povezanih sa stresom“, navode stručnjaci.
Od verovatnoće za razvoj različitih oboljenja, osobe koje su izvadile krajnike rano u životu, u odnosu na one koje nisu, imale su najveći rizik od razvoja posttraumatskog stresnog poremećaja (55 odsto).
Istraživači su takođe uporedili i braću i sestre kako bi kontrolisali određene genetske, kao i faktore okoline. Čak i na ovom uzorku, postojao je 34 odsto veći rizik od razvoja poremećaja anksioznosti kod članova porodice koji su rano izvadili krajnike.
„Utvrdili smo da je rizik najveći u prvim godinama nakon operacije, ali da postoji i godinama, pa i decenijama, kasnije“, dodaju naučnici.
Činjenica da se radi o nacionalnoj studiji sa ogromnim uzorkom, rezultati nude dovoljno kredibilne dokaze o nekoj povezanosti ovog tipa operacija sa padom mentalnog zdravlja.
Međunarodni tim stručnjaka ističe da je jedan od mogućih uzroka za razvoj mentalnih poremećaja i glavni razlog za odstranjivanje krajnika – uporna i hronična inflamacija.
Simptom/RTS
Postoje li naučno dokazani načini koji će nam pomoći da budemo srećni
Jedan od razloga zašto je sreću teško promeniti jeste to što na nju utiču brojni faktori – od opštih uslova u kojima živimo do sitnica, poput kazne za parkiranje ili kafe koju nam neko kupi.
Osećanje sreće koje je odvajkada bilo tema o kojoj su raspravljali filozofi, poslednjih godina je postalo predmet brojnih istraživanja psihologa. Kako se oblast razvijala, tako su se razvijale i metode za proučavanje sreće. U početku su istraživanja uglavnom koristila ankete kako bi utvrdila šta je u korelaciji sa srećom – na primer u kakvoj su korelaciji osećanje sreće i visina prihoda.
Ali vremenom, pojavile su se eksperimentalne studije koje su proučavale kako postupci, poput doniranja novca u dobrotvorne svrhe, utiču na osećaj zadovoljstva. Međutim, naučnici su vremenom otkrili da je teško replicirati ovako dobijene rezultate.
„Istraživanje sreće dostiglo je svoj vrhunac u vreme kada su naučnici donosili smele zaključke na osnovu vrlo malih uzoraka i korišćenjem praksi za koje sada znamo da mogu dovesti do rezultata koji se ne mogu ponoviti“, objašnjava profesorka Dan u intervjuu za Gardijan.
Slabost postojećih dokaza
Pregledom obimne literature u saradnji sa postdoktorantkinjom Denegan Folk, Dan je pronašla iznenađujuće malo čvrstih dokaza za mnoge uobičajeno preporučene strategije za povećanje sreće. Na primer:
– Vežbanje: Postoji mnogo studija koje tvrde da vežbanje povećava sreću, ali malo njih ima dovoljno rigorozan pristup. To ne znači da vežbanje nije korisno, već da je potrebno bolje istraživanje.
– Meditacija: Od skoro 200 analiziranih eksperimenata, samo osam je imalo dovoljno veliki uzorak da bi se smatralo pouzdanim.
– Boravak u prirodi: Dokazi za vezu između vremena provedenog u prirodi i povećanja sreće takođe su slabi.
S druge strane, strategije poput izražavanja zahvalnosti i trošenja novca na druge pokazale su se kao čvrsto podržane. Na primer, eksperimenti su pokazali da darivanje novca siromašnim ili bliskim osobama može znatno povećati osećaj zadovoljstva.
Mali, ali značajni efekti
Iako strategije poput praktikovanja zahvalnosti ili privremenog usvajanja ekstravertnog ponašanja mogu imati pozitivan efekat, ti efekti su obično mali. Prof. Dan ističe da na sreću utiče toliko različitih faktora da je teško postići drastične promene.
„Sreća je kao jedna velika procena našeg života u celini. Jedna stvar neće napraviti ogromnu razliku, ali mnoštvo malih koraka može pomoći da podignemo nivo sreće“, objašnjava Danova.
Iako veliki spoljašnji događaji, poput rata ili političkih previranja, značajno utiču na sreću, mali svakodnevni izbori takođe igraju ulogu.
Zaključak? Nemojte očekivati magični recept za sreću, već se fokusirajte na mnoštvo malih koraka koji mogu unaprediti kvalitet vašeg života.
Simptom/RTS
Stručnjaci savetuju kako da prepoznamo kada nas, i zašto neko laže
Većina su, kako kaže, zapravo vrste bezazlenih „belih“ laži koje nikome ne štete: „To podmazuje točkove društva i čini da naši odnosi bolje funkcionišu.”
Međutim, štetnije laži — one koje su namerno pogrešno predstavljanje materijalnih činjenica — imaju suprotan efekat. Mogu da pogoršaju nečije mentalno zdravlje i da dovedu do „efekta talasa“ i nepovoljnih ishoda u njihovom životu, ozbiljnog ugrožavanja međuljudskih odnosa…
Zbog toga se mnogi od nas igraju detektiva, pokušavajući da odvoje činjenice od laži.
Kako da otkrijemo da li nas neko laže? Ključno je ući u razgovor bez pretpostavki, kaže Kolvel, koji je zadužen za obuku službenike u javnim službama i istražitelje iz policije i centara za borbu protiv terorizma, upravo po pitanju toga kako prepoznati laž.
„Ne morate da ulazite u celu priču pod pretpostavkom da vas neko laže, jer ako to uradite, to će promeniti način na koji druga strana komunicira s vama. Morate da budete angažovani i da se povežete sa njima na način koji im olakšava razgovor“, objašnjava Kolvel.
Nećete uvek moći da kažete sa sigurnošću da ste otkrili laž, ali evo nekoliko saveta o tome na šta da obratite pažnju ako želite da to dokučite.
Fizički signali
Da biste znali da li neko laže, morate imati osnovno razumevanje šta je normalno ponašanje za tu osobu, objašnjava Džim Klemente, bivši tužilac države Njujork i penzionisani specijalni agent FBI. „Što više vremena provedete sa njima, bolje ćete moći da prepoznate promene u ponašanju i komunikaciji“.
„Neki ljudi, na primer, mogu imati problema da uspostave kontakt očima u svakom razgovoru; za druge će to biti znak da nešto nije u redu. Kada saznate koja je njihova norma, obratite pažnju na fiziološke promene. Neko ko laže može da počne da se znoji ili će mu puls vidljivo lupati u vratu. Kako njihov broj otkucaja srca i krvni pritisak rastu, njihova salivacija će se smanjiti, što znači da možete primetiti da gutaju ili ližu usne. Neki ljudi će početi da se vrpolje“, objašnjava Klemente.
„Pomeranje tela, pomeranje stoliice, nemirno stajanje ili pokušaj da ode – sve sam to video u praksi. Možda ćete videti trljanje ili lomljenje ruku, štipanje delova tela, pročišćavanje grla, čupkanje kose. Sve te stvari mogu biti oslobađanje od stresa i napetosti…“ dodaje Klemente.
Ponavljanje iste priče
Recimo da pitate svog partnera šta je radio u sredu uveče. Nakon što vam odgovore, možete reći: „To zvuči lepo. Voleo/la bih da sam bio/la tamo, reci mi nešto više o tome šta se sve događalo”.
Ljudi koji govore istinu imaju tendenciju da pričaju na prirodan, slobodan način, kaže Kolvel, i ne brinu se da će biti uhvaćeni. Tako da će rado nastaviti takav razgovor i dati nove, relevantne detalje koje nisu uključili prvi put.
„Ljudi koji lažu, s druge strane, biće pažljivi. Možda će mnogo pričati, ali, reći će vam isto što su vam upravo rekli, isto onako kako su to već rekli. Oni će se postarati da im izjave ne budu u suprotnosti sa informacijama koje daju i da ne daju podatke koje bi mogle da dovedu do toga da budu uhvaćeni. Ako čujete puno istih stvari, nastavite da postavljate konkretna pitanja, i verovatno će uskoro postati očigledno da ste otkrili laž“, kaže Kolvel.
Čudna hronologija
Ljudi koji lažu imaju tendenciju da pričaju priče hronološki, primećuje Kolvel — za razliku od onih koji govore istinu, koji će ići od najvažnijih delova ka najmanje važnim.
„Ako nemate šta da krijete, prva stvar koju ćete zapamtiti je najvažniji deo tog događaja, a onda će se ostatak vratiti. Ako znate da ćete lagati, vežbali ste i imate scenario — a takve priče počinju na početku i završavaju se na kraju, ne počinju u sredini“, istakao je Kolvel.
Više elokvencije
Iznenađujuće, ljudi često bolje i više govore kada lažu nego kada govore istinu. „Oni se bave upravljanjem utiscima“, kaže Kolvel. „To bi moglo značiti da koristite složeniji i sofisticiraniji rečnik nego što biste očekivali, sa rečima za koje niste ni znali da znaju. Dakle, ako se divite novootkrivenom vladanju jezika vašeg prijatelja, to je znak da vas u tom trenutku lažu“, dodaje.
Rečenice lažljivaca ne nude direktan odgovor
Neke laži su indirektne: ljudi izostavljaju ključne činjenice ili glume zaborav. U ovim slučajevima, oni će često odgovarati na pitanja pitanjima, kaže Klemente.
Na pitanje o tome da li je ubio svog brata, ubica bi mogao da odgovori: „Zašto bih želeo da povredim Džeka?” Ako postavite pitanje sa da ili ne, kaže Klemente, obratite veliku pažnju ako ne dobijete direktan odgovor.
Ljudi koji lažu propustom takođe imaju tendenciju da budu nejasni ili izbegavaju koristeći fraze poput „mislim“, „verovatno“, „nekako“, „možda jesam“ i „počeo sam“, ističe Klemente.
Zvuk, jačina, tempo…
Obraćanje pažnje na nejezičke verbalne znakove — poput tona, jačine zvuka, tempa i visine tona — može biti razotkrivajuće. Ljudi koji govore istinu obično govore na dosledan način, kaže Klemente; oni koji lažu će verovatno imati nekonstantnu brzinu, sa varijacijama u visini i amplitudi. „Ako je neko pod stresom, njegov glas bi mogao poprilično da bude povišen“, kaže Klemente. „Njihov tempo može usporiti jer pokušavaju da razmišljaju, ili može biti veoma brz jer su nervozni.
Oči mogu da kriju tajne
Postoji uobičajena pretpostavka da ljudi skreću pogled kada lažu – ali zapravo, istraživanja sugerišu da je averzija prema direktnom pogledu uobičajena kada razmišljamo, što ne mora da znači da kažemo laž.
„Ljudi koji imaju spremnu laž često vas gledaju pravo u oči, jer žele da znaju da li ćete je kupiti“, kaže Vendi Patrik, dugogodišnji tužilac i autor knjige Crvene zastave: Kako uočiti neprijatelje.
Osim toga, ljudi koji lažu obično se ne „smeju očima“.
„Generalno, ako neko govori istinu, videćete da su im oči opuštene u prirodnom osmehu. Tada je verovatno da treba verovati onome što govore“, kaže Patrikova.
Maniri koji ne odgovaraju određenoj situaciji
Kada su ljudi iskreni, njihovo raspoloženje i maniri treba da odgovaraju kontekstu, kaže Patrikova. Ako otkrijete vizuelno-verbalno neslaganje, smatrajte to crvenom zastavicom koja ukazuje na laž. To bi mogao da na primer bude osmeh ili kikot dok razgovarate o ozbiljnoj temi.
Simptom/RTS
Hladan i tmuran dan u Srbiji: Ponegde kiša, a ponegde sneg
Na jugu Srbije je za danas aktirivan žuti i narandazsti meteoalarm. Moguće obilnije padavine, 10 cm do 20 cm svežeg snega. Intenzivan i vlažan sneg može i danas prouzokovati probleme u saobraćaju i smetnje u snabdevanju električnom enrgijom. Postoji opasnost od lomljenja grana i stabala.
Hladna vazdušna masa je zahvatila veći deo jugoistočne i istočne Evrope. Hladni vazduh u kobinaciji sa vlagom doneo je sneg većem delu našeg regiona. Jutros je vreme oblačno, sveže, na severu i istoku Srbije pada kiša, na jugu sneg.
Slično će biti i tokom narednih sati. Dakle, na severu i na istoku Srbije će padati kiša ili susnežica, a na zapadu i jugu vlažan sneg. Na planinaam očekujemo obilan sneg i povećanje snežnog pokrivača za više od 20 cm.
U drugom delu dana na severu padavine prestaju, a do večeri i na jugu. Vetar sutra severni i severozapadni, umeren do jak. Maksimalna temperatura na jugu oko 2 stepena, na severu i istoku do 5-6 stepeni.
U četvrtak prestanak padavina u celoj zemlji, a u petak novo naoblečnje sa slabim snegom. U subotu i nedelju bez padavina, uz hladna jutra i oblačne dane. Maksimalan temperatura svega 1-2 stepena iznad nule.
Sami kraj godine donosi pretežno oblačno i hladno vreme, ali suvo, bez padavina.
Simptom/N1
Zašto kitimo jelku i od kada postoji taj običaj?
Mnogo pre hrišćanstva, biljke i drveće koje je ostalo zeleno cele godine imalo je posebno značenje za ljude zimi.
Baš kao što ljudi danas ukrašavaju svoje domove za prazničnu sezonu, drevni narodi su okačili zimzelene grane preko svojih vrata i prozora. U mnogim zemljama verovalo se da će odvratiti veštice, zle duhove i bolesti.
Mnogi drevni narodi verovali su da je sunce bog i da je zima dolazila svake godine jer je sunce postalo slabo i bolesno.
Slavili su solsticij, što je značilo da će bog početi da se oporavlja, a zimzelene grane su ih podsećale na sve zelene biljke koje će ponovo izrasti kada bog sunca ojača i leto se vrati.
Stari Egipćani su obožavali boga Ra, a tokom solsticija, kada bi on počeo da se oporavlja od bolesti, Egipćani su svoje domove ispunjavali zelenim palmama, koje su simbolizovali trijumf života nad smrću.
Stari Rimljani su slavili solsticij gozbom zvanom saturnalije u čast boga Saturna, boga poljoprivrede. Solsticij im je značio da će farme i voćnjaci uskoro ponovo biti zeleni i plodni.
Povodom ove prilike, kuće su bile ukrašene zimzelenim granama.
U severnoj Evropi, misteriozni druidi su takođe ukrašavali hramove istim granama kao simbol večnog života.
Vikinzi su zimzelene grane smatrali posebnim biljkama boga sunca Baldera.
Kićenje jelke je, dakle, ostatak prehrišćanstva kao element obožavanja prirode, to je etnološka tradicija. Drvo je simbol veze neba i zemlje, koreni su mu u zemlji i idu ka nebu.
Kada je počela današnja tradicija?
Za početak tradicije kakvu danas poznajemo zaslužni su Nemci u 16. veku. Tada su hrišćani u svoje domove unosili okićeno drveće. Neki su pravili božićne piramide od drveta i ukrašavali ih zelenim granama i svećama.
Rašireno je verovanje da je protestantski reformator Martin Luter prvi dodao sveće na drvo. Jedne zimske večeri, prema priči, išao je prema svojoj kući i sastavljao besedu, kada ga je zapanjila sjaj zvezda koje su svetlucale među zelenim drvećem. Da bi prizor preneo svojoj porodici, u dnevnu sobu je postavio drvo na koje je stavio upaljene sveće.
Običaj kićenja jelke proširio se po celom svetu. Danas se okićene jelke nalazi na svakom koraku, od domova, preko gradskih ulica i trgova do poslovnih prostora.
Simptom/N1
- « Previous Page
- 1
- …
- 13
- 14
- 15
- 16
- 17
- …
- 70
- Next Page »