“Marko Bastać će biti novi-stari predsednik”, otkrio je za portal “Simptom” Šarović informacije do kojih je došao.

Na toj opštini, na kojoj je na decembarskim izborima opozicija najbolje stajala (iako tad nisu održani lokalni izbori) i koja tradicionalno inklinira trenutnoj opoziciji (prodemokratske snage) raspored snaga od 2. juna je sledeći: lista “Biramo Stari grad” 23 mandata; lista vladajuće koalicije oko SNS, “Stari grad sutra” 21 mandat; lista “Čuvari Starog grada – Marko Bastać” 10 mandata; “Narodna lista” (oko Narodne stranke) i pokret “Za Zeleni grad dr Dejan Žujović” po jedan mandat.

Evidentno je da većina od minimum 29 odbornika (Stari grad ima 56) zavisi od Marka Bastaća.

Inače, Bastać je bivši potpredsednik Stranke slobode i pravde (SSP) i nekadašnji funkcioner Demokratske stranke žestoko eksponiran u javnosti kao kritičar bivše vlasti Srpske napredne stranke koju su prevodili gradonačelnik Zoran Radojičić i njegov zamenik Goran Vesić.

Govoreći o situaciji nakon održanih ponovljenih beogradskih izbora 2. juna, i stvorene klime te dilema koje muče opozicionu javnost, Šarović je naglasio kako “nije naš problem Vučić, on radi predvidljivo, problem je opozicija čiji su svi koraci išli na njenu sopstvenu štetu”.

“Posle strašne tragedije u Ribnikaru su svi bili protiv izbora kad je bilo 100.000 ljudi na ulici. Kad se to raspalo onda su se tražili izbori. Sve vreme se isticalo da se žele beogradski izbori, a onda su zatraženi i beogradski i parlamentarni, pa su dobijeni “pride” i pokrajinski i pola lokalnih… Na ovim poslednjim pola bojkotuje, pola ne bojkotuje, pa se bojkotuje u Beogradu, a ne u Novom Sadu ili Nišu itd. Davani su autogolovi zbog kojih je drastično pala izlaznost i broj ljudi koji su opoziciji dali glas”, uverava Šarović.

Upitan za razrešenje situacije na takođe centralnoj beogradskoj opštini Vračar, gde za pobedu i formiranje većine opozicionoj listi “Biramo Vračar” nedostaju glasovi takođe opozicionih Narodne stranke i “Dosta je bilo”, Šarović odgovara da su “Dosta je bilo” i Narodna stranka “stranke koje nisu skupljale potpise same, i koje su na “režimskim televizijama” provele čitavu kampanju”, te da je i gledište kako je reč o opoziciji za njega duboko pogrešno i naivno.

“To za mene nije apsolutno nikakvo iznenađenje i bilo je očigledno onome ko se iole razume u politiku. Radi se o satelitima Srpske napredne stranke i istom onom što su bili Zavetnici. Ne mogu ljudi koji su politički nepismeni pa samim tim i loše procenjuju da se bave politikom”, poručuje Šarović i dodaje da je ista stvar i sa dr Dejanom Žujovićem:

“Pa ozbiljne stranke nisu mogle da učine to što je on. Prosto, on odbore i ljude nema. Odakle mu potpisi za grad?” upitao je Šarović.

Povodom “niških dilema”, napominje da je priča “ko ima koliko glasova” besmislena i da će opozicija morati da deluje hitro i brzo ako želi nešto da postigne (podsetimo, zvanični odnos snaga je 30:30 i “zlatni glas” ima Ruska stranka).

“Kod nas se ne zbrajaju glasovi nego na osnovu glasova mandati. Na osnovu broja mandata i većine koja se formira, formira se i vlast. Ko bude imao većinu u mandatima taj formira vlast”, konstatovao je on i zaključio da u Nišu “vreme radi za SNS”.

“Idu odmori, idu vrućine, pada interesovanje za politiku i ako se nešto ne uradi brzo neće biti ni urađeno.”

Simptom

Lista “Kreni- promeni” Sava Manojlovića tražila je uvid u izborni materijal biračkih mesta u Beogradu, čime se postizborna saga nastavlja. Od zatvaranja birališta traju kalkulacije o rezultatima, a gotovo nerešen skor u pojedinim opštinama doveo je do oštrih reagovanja i podela među koalicionim patnerima, ali i poziva na radikalne mere.

Iz Gradske izborne komisije su odobrili uvid na 5 odsto najvećih biračkih mesta na teritoriji Grada Beograda i počeće nakon sednice koja je zakazana ua 17 časova, pa ćemo odgovor na pitanje “ko će s kim formirati vlast” čekati još malo, po svemu sudeći.

Ovoj odluci prethodio je njegov poziv opoziciji da vrati mandate da izađu iz Skupštine grada Beograda, Niša, Opštine Novi Beograd, kao i iz republičkog parlamenta zbog, kako navodi, izbornih mahinacija. A, taj poziv nije se dopao njegovim političkim istomišljenicima, pa su reagovali Marinika Tepić, Aleksandar Jovanović Ćuta, ali i doktor Milić iz Niša i to prilično oštrom porukom.

Lider Kreni- promeni pozvao je svoje opozicione kolege na napuštanje pojedinih institucija i vraćanje osvojenih mandata zbog izbornih mahinacija. Dao im je rok do danas, a ako se slože, najavio je potpunu građansku neposlušnost od subote. Isti zahtev izneo je jutros ispred opštine Novi Beograd.

Nekadašnji predsednik te opštine i kandidat za novi mandat gradonačelnika uverava da u glasanju, zapisnicima i rezultatima nema ničeg spornog.

“Prvo, na Novom Beogradu naša lista ima većinu samostalno, plus postoji još manjinska Ruska stranka koja želi sa nama da pravi većinu. Što se tiče žalbi, ne postoji nijedna žalba opštinskoj izbornoj komisiji, što je jako interesantno da ako niste podneli nijednu žalbu danas najavljujete protest zbog rezultata. Oni su u neko doba noći proglasili pobedu, a njihovi članovi napustili komisiju u dva ujutru koja je zasedala do 10 ujutru”, rekao je kandidat liste “Aleksandar Vučić-Beograd sutra” Aleksandar Šapić.

Manojlovićevi potezi podelili opoziciju

Delovanja lidera pokreta Kreni-promeni” izazvala su različita reagovanja unutar opozicije. Dok predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac kaže da je spreman da se odrekne mandata zbog odbrane izborne volje, drugi misle da je poziv preuranjen.

Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde poručila je da je “naknadna pamet nanela puno štete građanima” kao i da je Manojlović tri dana nakon izbora tražio da se brani rezultat samo nekoliko opština.

“Smatramo i da opozicija ultimatume treba da postavlja političkom protivniku Vučiću, a ne opozicija opoziciji, kao i da opozicione organizacije treba međusobno direktno da razgovaraju, a ne preko medija”, navela je Marinika Tepić, sa čijim je stavom saglasan i poslanik Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta.

Sa inicijativom nije složan ni doktor Dragan Milić, koji je sa svojom istoimenom grupom građana učestvovao na lokalnim izborima u Nišu, poručivši da “taj put ne vodi nigde” i zamolio “Beograd da pusti opoziciju u Nišu da donese samostalnu odluku o daljim koracima”.

On je tokom jučerašnjeg dana poručio da njihova pravna služba radi na dobijanju uvida u izborni materijal, što im je u međuvremenu i omogućeno.

Koalicija “Biramo Niš” saopštila je da je uvid u toku, kao i da njihovi timovi otkrivaju brojne nepravilnosti.

“Tokom pregleda materijala rad je više puta ometan, a članovi Gradske izborne komisije ispred Srpske napredne stranke (SNS) pokušali su da fizički prekinu uvid u izborni materijal, navodeći da je njihovo radno vreme prošlo”, navodi se u saopštenju koalicije.

Oni su naveli i da je GIK zasedao i pokušao da izglasa odluku o radnom vremenu, što predstavlja direktno kršenje članova 36. i 37. Zakona o lokalnim izborima koji jasno kažu da radno vreme Lokalne izborne komisije nije fiksno i da se prilagođava potrebama izbornog procesa.

Uprkos proglašenoj većini, rezultatom u Nišu nije zadovoljan predsednik stranke Miloš Vučević, koji najavljuje promene u redovima naprednjaka. Ukupnim rezultatom zadovoljna je i predsednica Skupštine Ana Brnabić.

“Ne žele nestabilnost, ne žele neizvesnost i ne žele bilo kakve političke sukobe – mislim da su posebno na izborni dan građani u najvećoj meri kaznili, ono što je opozicija poručila – da žele nestabilnost i sukobe”, smatra Brnabić.

Mondo

Predstavnici opozicione liste “Biramo Niš” ušli u prostorije Gradske izborne komisije i do jutros su pregledali izborni materijal. Oni tvrde da su pronašli niz nepravilnosti i da će zbog toga biti podnesene i prijave.

Vukadinović za portal “Simptom” dodaje da bi vladajuća koalicija ušla na riskantan teren ako bi zbrzala procedure i išla na konstituisanje organa vlasti sa tankom, možda i sumnjivom većinom od 31 odbornika (Skupština Niša broji 61), pogotovo u svetlu činjenice da je trenutno posredi od opozicije zahtev za otvaranjem džakova i ponovnim prebrojavanjem svih glasova, što smatra kao svakako nužno u ovom trenutku.

“Uprkos trudu, kampanji vladajuće strukture pa i ličnom angažmanu Aleksandra Vučića u poslednjim danima kampanje, u Nišu je definitivno više ljudi glasalo za opoziciju nego za vlast. To su ne radi o desetinama ili stotinama nego hiljadama glasova više tako da je reč o jasnoj i očiglednoj prednosti opozicije. Nikakva tehnologija ne može da zamagli tu činjenicu koje su, barem je to moje mišljenje, svesni u vrhu SNS-a”, ističe Vukadinović, nastranu šta se, kako kaže, dešavalo sa 31. odbornikom, jer su do javnosti dolazile oprečne informacije najpre od CeSID/IPSOS pa onda potom GIK Niša – najpre su CeSID i IPSOS objavili da na 100% obrađenog uzorka opozicija ima 31, a onda kasnije rekli da je reč o “statističkoj grešci”, da bi potom i GIK Niš sledio tu objavu i “vratio” odnos na 30:30.

Po njegovim rečima, Aleksandar Vučić je još u izbornoj noći na neki način preporučivao doktora Milića i “crtao” ga svojim stranačkim kolegama, da razmisle o formiranju vlasti u Nišu sa njim, da bi, dodaje, ta vlast bila manje sporna i više legitimna.

“U tom svetlu je skoro nacrtan scenario da se pravi dogovor sa dr Milićem. To je jedna varijanta i mislim da će se na to ići”, kaže analitičar i dodaje da zato očekuje prolongiranje formiranja vlasti uz istovremeno, kako navodi, “opipavanje pulsa opozicije i građana Niša, kao i njihove rešenosti da se bore za Niš”.

Kao druga moguća varijanta koja je u opticaju, “da doktor Milić odbije tu ponudu i ostane čvrsto u opozicionim redovima”, a vlast dođe u iskušenje da sa Ruskom strankom formira većinu, za Vukadinovića je u domenu “neverovatne ideje” jer je, smatra, “dosta komplikovanija za vlast”.

“Mislim, a to je i Vučić rekao govoreći o “simboličnom i političkom potencijalu Niša”, da su u vlasti svesni mentaliteta Nišlija i da bi neka intervencija ili neki veliki inženjering iz Beograda mogao da izazove kontraefekat”, ocenjuje on.

Kada je reč o strategiji niške i sveukupne opozicije, sagovornik portala ističe da bi ona morala insistirati na ponovnom prebrojavanju svih glasova i upoređivanju stanja u džakovima sa stanjem u zapisnicima, a tek onda, u zavisnosti od tog nalaza, da se razgovara o drugim potezima.

“Minimalno bi za opoziciju moglo da bude traženje za ponavljanjem izbora u Nišu. To je, koliko-toliko zadovoljenje minimuma pravde i minimuma interesa građana Niša. Naravno, ukoliko bi se utvrdile ozbiljne nepravilnosti u džakovima i glasovima, onda je potrebna i krivična odgovornost onih koji su do tog stanja doveli”, zaključio je Vukadinović.

Simptom

Ističe da bi bilo dobro da se što pre krene sa formiranjem vlasti u Beogradu.

“Ne znam zašto bi se na nekim mestima žurilo. Beograd je dugo bio pod merama, i bilo bi dobro da se što pre krene sa formiranjem vlasti. U Novom Sadu nema potrebe da žure. Svi protivkandidati su ubedljivo poraženi. Tri mosta se tamo gradi, fabrike… Što se Niša tiče. Ja sam tu potpuno protiv onoga što su uradili i jedni i drugi. Zamolio sam ono veče da bi bilo dobro da svi sačekaju u Nišu. Znao sam da imamo većinu, jer smo mi prebrojali biračka mesta i sabrali glasove. Saglasan sam sa čovekom iz CeSID-a, da treba svima dozvoliti uvid. Tražili su i dobili, i ni za jedan glas nije bilo drugačije. Oni su to već uradili i na Vračaru i u Nišu. Tražili su tih devet mesta, se prebroje. Ni za jedan glas nije bilo drugačije. Obično je moguće za jedan glas na ovu ili na onu stranu. I obično vam našu štetu, da vam to odmah kažem. Tako da, već su to uradili. Naravno da nepravilnosti nema. Svima je to njima jasno. Nego, kad nemate nikakvu argumentaciju, onda morate da učete, bučete, vičete”, kazao je Vučić.

“Ono za šta su ljudi glasali. Suština je u tome da vidimo šta ćemo da radimo. Da mnogo više brinemo o ljudima, da obezbedimo bezbednost naše zemlje, energetsku stabilnost pred zimu. Cene gasa i struje skaču. Moramo da razgovaramo i povećamo rezerve, da vidimo i sa Rusima i sa Azerbejdžanom. Moraćemo da otkupimo oko 150 tona merkantilne pšenice. To je dobro za seljake, ali to radimo da bismo očuvali cenu hleba. Gas je već otišao na 420, sa 300. Mi u ovom trenutku imamo 544 milona kubnih metara gasa. Nisam zadovoljan, moraćemo da povećamo. Moramo dalje da povećavamo rezerve zlata. Mi u ovom trenutku imamo četiri milijarde na računu. Sada će svi da se malo smire pre evropskih izbora 9. Onda će se razočarati neki, nervoza će biti veća, onda se približavaju američki izbori. Svi će pokušavati da izbegnu pobedu Trampa. Tako da nas to sve vodi u jednu katastrofu, i zato sve ove mere preduzimamo. Pevaćavamo rezerve – benzin, dizel, sve što je potrebno. Sve ću projetke ja da obilazim tokom leta”, rekao je predsednik Srbije na RTS.

Novosti

Lista “Biramo Niš Đorđe Stanković” osvojila je 10 mandata, odnosno 16,12 odsto glasova, lista “Dr Savo Manojlović – I ja sam Niš – Kreni-promeni” dva mandata, odnosno 3,93 odsto glasova, lista Ujedinjeni – nada za Niš dva mandata, odnosno 3,88 odsto glasova, a Ruska stranka – Rusija i Niš u srcu! – Tihomir Perić dobila je jedan mandat, odnosno 1,10 odsto glasova.

Bez mandata su ostale liste Niš naš grad, Bojan Avramović – ne damo Niš, Glas naroda je snaga naroda, Ujedinjeni za selo i grad – budimo na čisto, Za naš Niš – Petar Bogićević – Koalicija snaga.

Novosti

U saopštenju potcrtava da su upravo dve takve liste “tas na vagi” za većine na beogradskoj opštini Savski venac i u Nišu.

“Neko je dakle mimo zakona, i zdrave logike, sebe nazvao Rusom i Grkom i akonto toga dobio povlastice, a onda kao rezultat tih prevarnih radnji sada direktno odlučuje o životu desetina hiljada ljudi”, ocenjuje NSP čiji je predsednik Miroslav Parović.

On je dodao da sve navedeno ističe kao primer kako bi “pomogao kolegama iz opozicije da nađu argumente i da pozovu građane na proteste i neposlušnost jer su upravo to obećali da će da urade”.

Simptom

BEOGRAD, 3. juna – Imali smo rasprave oko toga da li ići u bojkot ili ne u okviru opozicije koje su trajale čitavo vreme predizborne kampanje, što se pokazalo kao štetno, a i ovi izbori otkrivaju da argument kako opozicija “ne može ništa pod ovakvim izbornim uslovima” naprosto ne stoji, ocenio je politikolog Aleksandar Ivković.

Ivković za portal “Simptom” navodi da su, primera radi, u Nišu, da nije bilo bojkota (SSP bojkotovao), a sigurno je, kaže, u pitanju barem 2% onih koji bi izašli na izbore, ti “bojkot glasovi” mogli opoziciji omogućiti “nespornu većinu”.

“Tako da je ovo dokaz da bojkot nije rešenje”, ocenjuje on.

Istovremeno, ustvrđuje da je i strana tj. deo opozicije koji je govorio da izborni uslovi neće biti značajno poboljšani, zagovarajući sam bojkot, bio u pravu jer, kako kaže, “oni i nisu značajno poboljšani”.

“Međutim, strana koja je zagovarala izlazak na izbore je bila možda još više u pravu da se bojkotom ništa ne postiže. Bojkot zaista ništa ne bi proizveo, a vlast bi eventualno obećala Evropskoj uniji da će se uslovi poboljšati i da će biti unapređeni i to je sve”, smatra.

Po njemu, ne bi bilo dileme da bi za opoziciju bio “osvojen” Stari grad, Savski venac, Vračar, Novi Beograd i još neke beogradske opštine da je cela opozicija učestvovala i izašla, ali “ne i grad Beograd”.

“Zagovarači bojkota su rekli da se Beograd ne može dobiti u ovim uslovima i verovatno i da su svi učestvovali, BG ne bi bio “osvojen””, ističe Ivković.

Na pitanje šta očekuje u nekom predstojećem periodu kada su u pitanju unustrašnjeopoziciona trvenja i sukobi na tzv. “bojkot dilemi”, misljenja je da će opozicija teško uspeti da nadvlada i okonča “trenutni sukob koji tinja oko toga izaći na izbore ili ne jer nijedna strana neće priznati da je pogrešila”.

“Taj sukob će još neko vreme tinjati u javnosti, a posle nekog vremena, opozicija će morati da sarađuje, što uključuje i pokret “Kreni-Promeni” Sava Manojlovića sa zavidnim rezultatom u glavnom gradu, te stoga cilj opozicije u narednom periodu mora da bude ukrupnjavanje po uzoru na vlast. SNS stalno pridodaje nove partnere i tako čuva procenat osvojenih glasova”, kaže Ivković i dodaje da opozicija s jedne strane mora da se ujedini, a sa druge, odustane od bojkota.

Osvrćući se na dobar rezultat dr Dragana Milića u Nišu, Ivković navodi da je Milić “vrlo izvesno, uzeo neke glasače SNS-a”.

“On je ušao u to biračko telo. Takav jedan akter kad postoji, onda je smisleno razmišljati i o neukrupnjavanju svih u jednu kolonu; prosto takav jedan subjekt može da privlači birače vlasti, a i da postoje drugi koji će se postarati da svi iz opozicije izađu i glasaju za njih. Zavisno od okolnosti, opozicija će morati da se postara da pronađe adekvatan mobilizatorski potencijal”, zaključuje Ivković.

Simptom