Orban je, u intervjuu za Jutjub kanal “Patriota”, rekao da Zelenskom prethodno iskustvo u komediji i glumi nije pomoglo u onome što sada mora da radi, posebno ne usred rata, prenosi MTI.
Mađarski lider je rekao da Zelenski “glumi” predsednika, dodavši da njih dvojica nisu uspeli da razgovaraju u dubljem kontekstu.
Orban je dodao da su njegove posete Ukrajini, Rusiji, Kini i SAD pre godinu dana imale za cilj sklapanje mirovne inicijative, ali da je odbijen u Kijevu.
Simptom/Newsmax/Tanjug
“Naša apsolutna crvena linija je demilitarizacija Ukrajine”, izjavio je Lekorni u intervjuu za nedeljnik “Valeurs actuelles” uoči konferencije o obnovi Ukrajine u Rimu.
On je podvukao da se “mora biti dosledan”.
“Ne možemo odbiti ulazak Ukrajine u NATO, a istovremeno prihvatiti da ona više nema vojsku. Ukrajinci moraju biti u stanju da sami osiguraju svoju bezbednost”, rekao je ministar.
Konferenciju o obnovi Ukrajine sutra će otvoriti italijanska premijerka Đorđa Meloni i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.
Britanski premijer Kir Starmer i francuski predsednik Emanuel Makron, koji je u poseti Velikoj Britaniji, učestvovaće na konferenciji iz britanske vojne baze.
Cilj je pomoć Kijevu u borbi i obnovi zemlje, a konferencija je četvrta takve vrste, u vreme kada američka podrška Ukrajini opada.
Simptom/Beta
“Papa je ponovo potvrdio svoju spremnost da dočeka predstavnike Rusije i Ukrajine u Vatikanu na pregovorima”, navodi se u saopštenju Vatikana nakon sastanka.
Papa je razgovarao sa ukrajinskim predsednikom “o tekućem sukobu i hitnosti pronalaženja pravednog i trajnog mira”, a lideri su takođe potvrdili važnost dijaloga kao boljeg puta ka okončanju neprijateljstava, prenosi Ansa.
“Papa je izrazio žalost zbog žrtava i ponovio svoje molitve i bliskost sa ukrajinskim narodom, ohrabrujući svaki napor usmeren ka oslobađanju zatvorenika i potrazi za zajedničkim rešenjima”, dodaje se u saopštenju iz Vatikana.
Simptom/Newsmax/Tanjug
Napadi su deo šire ofanzive izraelske vojske (IDF), koja je saopštila da je u poslednjih nekoliko dana gađala više od 100 ciljeva širom Gaze, uključujući, kako navodi, skladišta eksploziva, borbene položaje i postrojenja Hamasa sakrivena u civilnoj infrastrukturi, preneo je Tajms of Izrael.
Prema saopštenju IDF, operacije su sprovedene u naseljima Šudžajea i Zejtun u gradu Gazi, gde je, kako se tvrdi, eliminisana borbena ćelija i uništena vojna infrastruktura.
Na jugu Gaze, u oblasti Al-Džnaina u Rafi, izraelske trupe su, prema istom izvoru, demontirale još jednu borbenu mrežu.
IDF je naveo da je pojačao operacije u Pojasu Gaze dok se borbe s Hamasom nastavljaju već deveti mesec, a humanitarna situacija u enklavi ostaje izuzetno teška, sa hiljadama raseljenih civila i ograničenim pristupom osnovnim resursima.
Simptom/Newsmax/Tanjug
Tramp je kazao da su SAD uradile dobar posao sa Indijom i Pakistanom, kao i sa Srbijom i Kosovom, Ruandom i Kongom, prenosi Kosovo online.
„Uradili smo dobar posao sa Indijom i Pakistanom, takođe sa Srbijom i Kosovom, Ruandom i Kongom. I sve se to dogodilo u otprilike poslednje tri nedelje ili tako nekako. I zaustavili smo i druge koji su bili spremni da se bore, zaustavili smo mnogo borbi“, naveo je Tramp.
Američki predsednik smatra da su SAD zaustavile mnogo velikih ratova.
„Mnogo velikih ratova. Bili su to Indija i Pakistan. Zaustavili smo rat trgovinom. Imamo posla sa Indijom, sa Pakistanom i rekli smo im da uopšte nećemo imati posla sa njima ako se bore. Verovatno su u jednom trenutku bili spremni da započnu nuklearni rat, jer kao što znate, oni su nuklearne sile. Zaustavili smo ga i to je bilo veoma važno“, kazao je on.
Tramp je dodao da pokušavaju da pomognu da se zatvori, kako je naveo, „čudovište koje je Bajden stvorio“, rat koji se vodi između Rusije i Ukrajine.
„To je strašno. Uopšte nisam zadovoljan predsednikom Putinom. Ali ovo je nešto što se nikada ne bi dogodilo da sam ja bio predsednik. Ovo je rat koji se nikada ne bi dogodio sa mnom“, dodao je Tramp.
Ovo Trampovo pominjanje Kosova i Srbije još je jedno u nizu, koje gotovo ne propušta da nabroji među svetskim žarištima čijem je „smirivanju“ doprinela njegova administracija.
Sagovornici Kosovo onlajna su u nedavnoj analizi ukazali da je moguće da se Tramp još jednom posveti dijalogu Beograda i Prištine, iako je ovaj region poprilično miran u odnosu na dešavanja u svetu.
Ovakve Trampove izjave navele su direktorku Centra za spoljnu politiku Aleksandru Joksimović da veruje da će američki predsednik pokušati da se uhvati ukoštac sa pitanjem odnosa Beograda i Prištine, sa čime je saglasan i saradnik Novog trećeg puta Petar Donić koji je ukazao da kada Trampova administracija ističe neku temu – veća je tendencija da će se njom i baviti. I za stručnjaka za bezbednost iz Prištine Hisena Gecaja takve izjave predsednika SAD znak su da će u bliskoj budućnosti ponovo doći do sastanka između Kosova i Srbije, kako bi se pronašlo neko rešenje.
Simptom/Nova
“Putinu sam rekao: ‘Ako uđeš u Ukrajinu, bombardovaću Moskvu. Nemam izbora'”, čuje se Tramp na snimku sa donatorskog skupa, prenosi CNN.
“A onda je Putin rekao: ‘Ne verujem ti.’ Ali verovao mi je 10 odsto”, dodao je Tramp.
Američki predsednik je, takođe, tvrdio da je poslao sličnu poruku kineskom predsedniku Si Đinpingu, upozoravajući ga da će SAD bombardovati Peking ako Kina izvrši invaziju na Tajvan.
“Mislio je da sam lud. Ali nikada nismo imali problem”, rekao je Tramp o Siju.
Snimci sa više zatvorenih događaja za prikupljanje sredstava u kampanji za Trampov drugi mandat u Njujorku i Floridi 2024. godine, koje su dobili novinari Džoš Dozi, Tajler Pejdžer i Isak Arnsdorf, objavljeni su u njihovoj novoj knjizi “2024”, a do sada nisu prezentovani javnosti, tvrdi CNN.
Trampov tim je odbio da komentariše njihov sadržaj, navodi američka televizija.
Ove nedelje Tramp je izrazio nezadovoljstvo zbog Putinovog odbijanja mirovnog dogovora sa Ukrajinom i rekao da ruski predsednik “prodaje gomilu gluposti” SAD.
“Nisam zadovoljan Putinom. Vrlo sam nezadovoljan njime”, rekao je Tramp tokom sastanka svog kabineta, navodi CNN.
Simptom/Newsmax/CNN
Rojters piše da je ovo prva državna poseta Makrona od Bregzita.
Francuski predsednik je poručio da je poseta Britaniji „važan trenutak“ za obe zemlje, jer žele da „istraže nove načine saradnje“ kako bi se suočili sa „velikim izazovima našeg vremena“, kao što su veštačka inteligencija, odbrana, migracije, nuklearna energija i bezbednost.
Kako je napisao na mreži X, „dolazim u Ujedinjeno Kraljevstvo u zvaničnu posetu, praćenu francusko-britanskim samitom.
Ovo je važan trenutak za naše dve države.
Ujedinjeno Kraljevstvo je strateški partner, saveznik, prijatelj. Naša veza je dugotrajna, iskovana istorijom i ojačana poverenjem.
Zajedno ćemo se suočiti sa velikim izazovima našeg doba: bezbednost, odbrana, nuklearna energija, svemir, inovacije, veštačka inteligencija, migracije i kultura. To su oblasti u kojima želimo da delujemo zajedno i produbimo saradnju na konkretan, efikasan i trajan način“.
Ovo je, takođe, značajan trenutak za našu Evropu, naveo je.
„Spremnost Ujedinjenog Kraljevstva da ojača veze sa Evropskom unijom je snažan signal — koji toplo pozdravljam. To nas kolektivno obavezuje da istražimo nove načine saradnje koji poštuju naše međusobne interese.
Mnogo toga možemo zajedno da gradimo: za stabilnost našeg kontinenta, za našu zajedničku prosperitetnost i konkurentnost, i za zaštitu naših demokratija.
Naši zajednički napori u podršci Ukrajini, gde je ugrožena bezbednost našeg kontinenta, naši industrijski projekti, saradnja u svemiru i zajednički vojni rad su konkretni primeri koji pokazuju koliko je naša partnerstva živa i usmerena ka budućnosti.
King Charles III/Facebook Account
Francuzi i Britanci: dva slobodna i ponosna naroda koja nikada ne odustaju.
To nas spaja, izvan bilo kojih zvaničnih tekstova. To je ono što nas povezuje“, poručio je Makron.
Rojters piše da je kralj Čarls ugostio Makrona te da je njihov srdačan susuret simbolizovao povratak bližih veza između dve zemlje.
Makron, koji je prvi put uživao u državnoj poseti Velikoj Britaniji, ima snažan lični odnos sa kraljem. Sve je nadgledala svečana pratnja vojnika na konjima, u ceremonijalnim plavo crvenim uniformama.
Očekuje se da će Čarls tokom svog govora u dvorcu istaći „mnoštvo složenih pretnji“ sa kojima se obe zemlje suočavaju.
Od izbora premijera Kira Starmera prošle godine, Britanija pokušava da obnovi odnose sa evropskim saveznicima, a Čarls će želeti da doprinese stvaranju prave atmosfere za posetu pre nego što počnu politički razgovori.
Simptom/Danas
Među ključnim uslovima su: da Ukrajina postane neutralna i demilitarizovana, da međunarodno prizna teritorije koje je Rusija okupirala, te da se ukinu sve zapadne sankcije.
„Ove odredbe moraju biti deo pravno obavezujućeg sporazuma o mirnom rešenju“, izjavio je ministar Lavrov u intervjuu za mađarski list Magyar Nemzet.
Lavrov je naglasio da Rusija želi uklanjanje „bezbednosne pretnje koju za nju predstavlja širenje NATO-a“, a naročito mogućnost da se Ukrajina priključi Alijansi. Zbog toga, prema njegovim rečima, Rusija traži „demilitarizaciju Ukrajine kako bi ostala neutralna država“.
Takođe, Rusija, kaže Lavrov, želi „zaštitu etničkih Rusa i ruske kulture u Ukrajini“. Traži se i da međunarodna zajednica pravno prizna rusku kontrolu nad Krimom, Sevastopoljem, Donjeckom, Luganskom, Zaporožjem i Hersonom.
Pored teritorijalnih i političkih zahteva, Lavrov traži potpuno ukidanje svih sankcija uvedenih Rusiji, povlačenje svih tužbi protiv nje i vraćanje ruske imovine zaplenjene na Zapadu.
Stanje na ratištu
Ukrajinske vlasti saopštile su da je Rusija tokom noći između nedelje i ponedeljka ispalila više od 100 dronova na civilne ciljeve širom zemlje. Prema dostupnim podacima, u poslednja 24 sata poginulo je najmanje 10 civila, dok je 38 osoba ranjeno – među njima i troje dece.
Rusija je poslednjih nedelja značajno pojačala vazdušne napade na ukrajinske gradove, više od tri godine nakon početka rata. Predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je samo u poslednjih sedam dana Rusija ispalila oko 1.270 dronova, 39 raketa i gotovo 1.000 kliznih bombi.
U Odesi je jedna osoba poginula, a 27 je povređeno u Harkivu. U Kijevu su delovi oborenih dronova oštetili zgrade u dva gradska okruga. U Sumskoj oblasti, gde Rusija gomila trupe, napadi dronovima kratkog dometa odneli su još dva života, dok su dve osobe ranjene.
U Donjeckoj oblasti poginulo je sedam ljudi, a devet je ranjeno, saopštio je lokalni guverner Vadim Filaškin, ne precizirajući detalje napada. Rusko ministarstvo odbrane tvrdi da je ruska PVO tokom noći oborila 91 ukrajinski dron iznad 13 ruskih regiona, Crnog mora i Krima.
Rusija napreduje, Ukrajina traži više dronova
Na terenu, brojčano nadmoćna ruska vojska pokušava da probije ukrajinske linije odbrane na više delova fronte duge oko hiljadu kilometara. Ukrajinske snage su pod velikim pritiskom, iscrpljene, i bez vidljivog pomaka u pregovorima o miru.
Zelenski je u subotu objavio da je Ukrajina postigla dogovore sa evropskim partnerima i jednom velikom američkom vojnom kompanijom u cilju povećanja domaće proizvodnje dronova. Cilj je, prema njegovim rečima, da Ukrajina do kraja godine dobije „stotine hiljada“ novih letelica.
„Protivvazdušna odbrana je najvažnija za spasavanje života“, napisao je Zelenski u ponedeljak na svom kanalu na Telegramu.
Simptom/Nova.rs
„Poslaćemo još oružja. Moramo“, rekao je Tramp novinarima u Beloj kući. „Moraju biti u stanju da se brane. Sada su jako pogođeni.“
Sjedinjene Američke Države će poslati prvenstveno odbrambeno oružje, rekao je Tramp.
Komentari izgleda da pobijaju prošlonedeljno saopštenje Pentagona, u kojem je rečeno da će SAD privremeno obustaviti slanje nekih raketa za protivvazdušnu odbranu i drugog oružja u Ukrajinu, zbog zabrinutosti da su američke zalihe smanjene.
Ukrajina traži od Vašingtona da joj proda više raketa i sistema Patriot koje smatra ključnim za odbranu svojih gradova od gotovo redovnih noćnih ruskih vazdušnih napada, dok ruska vojska pokušava nadvladati ukrajinsku protivvazdušnu odbranu.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ponovo je spomenuo potrebu za većim brojem jedinica protivvazdušne odbrane Patriot u svom noćnom video obraćanju 7. jula.
„Posebno radimo s američkom stranom na donošenju odgovarajućih odluka u vezi s Patriotima i raketama za njih“, rekao je.
Nakon razgovora s Trampom 4. jula, Zelenski je rekao da su se dogovorili da će raditi na povećanju sposobnosti Kijeva da „brani nebo“ kako su se ruski napadi pojačali. Rekao je da je s Trampom razgovarao o zajedničkoj proizvodnji, kupovini i investicijama u oblasti odbrane.
Tramp je nakon razgovora rekao da će Ukrajini trebati rakete Patriot za odbranu, ali ih nije konkretno spomenuo 7. jula.
Ukrajina se brani od potpune ruske invazije koja je započela u februaru 2022. godine. Ruski napadi na Ukrajinu koji su trajali do ranih jutarnjih sati 7. jula ubili su najmanje 11 civila i ranili više od 80 drugih, uključujući sedmero djece, rekli su zvaničnici.
Tramp je izjavio da je odlučan da okonča sukob i ponovo je izrazio svoju rastuću frustraciju ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
„Uopšte nisam zadovoljan predsednikom Putinom“, rekao je Tramp.
Tramp je zapretio uvođenjem novih sankcija protiv ruske naftne industrije kako bi pokušao podstaći Putina na mirovne pregovore, ali je do sada odustao.
Međutim, senator Lindzi Grejem (republikanac iz Južne Karoline) prošle sedmice je izjavio da mu je Tramp dao zeleno svetlo da progura zakon koji predviđa visoke tarife na robu uvezenu iz zemalja poput Kine i Indije koje nastavljaju kupovati rusku naftu.
Zelenski je 7. jula najavio planove za proširenje proizvodnje dronova sa saveznicima za posleratni period.
„Sarađujemo sa partnerima kako bismo osigurali da proizvodnja u njihovim zemljama takođe funkcioniše punim kapacitetom – i za našu zajedničku odbranu danas i za arsenale partnera nakon rata“, rekao je Zelenski u svom noćnom videu.
Kijev je angažovan sa svim liderima i zemljama koje mogu pomoći kroz investicije, komponente ili proizvodnju, rekao je.
„Korak po korak, zatvaramo finansijski jaz za proizvodnju dronova i presretačkih dronova, i popunjavamo ukrajinske proizvodne linije specifičnim narudžbama“, rekao je.
Simptom/Danas/Radio Slobodna Evropa
Istraživanje je sprovela neprofitna i nevladina organizacija Mor in Komon (More in Common – Više toga zajedničkog) na reprezentativnom uzorku od deset hiljada građana.
Studija je pokrila sve izborne jedinice Velike Britanije, dakle Engleske, Škotske i Velsa i predstavlja do sada najopsežnije ispitivanje javnog mnjenja od opštih izbora 2024. godine.
Najpopularnija stranka u Britaniji trenutno su reformisti sa dvadeset osam posto podrške birača.
Slede laburisti sa dvadeset dva odsto i konzervativci sa procentom podrške manje. Da se izbori u Velikoj Britaniji održavaju danas, reformisti bi dobili dvesta devedeset poslaničkih mandata umesto pet, sa koliko trenutno raspolažu.
Time bi im do parlamentarne većine ostalo još samo šesnaest mandata.
To bi im ipak omogućilo da upravljaju ili sa manjinskom vladom, ili u koaliciji sa, najverovatnije, Konzervativnom strankom ili nekom od unionističkih stranaka Severne Irske.
Prema najnovijem istraživanju, laburisti bi izgubili dvesta osamdeset pet poslanika i prešli u opoziciju sa sto dvadeset šest mandata.
Britanci ništa manje nepoverenje imaju i u konzervativce, kojima bi se osulo još četrdeset poslanika, te bi, prvi put od osnivanja, pali na dvocifren broj parlamentarnih mandata – njih osamdeset jedan.
Osim reformista, u usponu su i Liberal-demokrate, koji, iako ih podržava petnaest odsto biračkog tela, ne bi uspeli da pretoče tu popularnost od više od jednog novog parlamentarnog mandata.
To bi ih dovelo do sedamdeset tri poslanika, što je donekle uspeh, ali i neuspeh da iskoriste trenutak potpunog gubitka poverenja birača u dve tradicionalno dominantne stranke – laburiste i konzervativce.
Povratak škotskih nacionalista
Zahvaljujući razočaranosti biračkog tela u premijera Starmera, iz mrtvih se diže i Škotska nacionalna stranka, koja bi na opštim izborima uzela trideset tri mandata u Vestminsteru.
Lider SNP-a Džon Svini jeste politički veteran, ali mu, posle korupcionaških afera, vezanih za bivšu prvu ministarku Škotske Nikolu Sturdžen i njenog supruga, kao i katastrofalnog liderstva Jusufa Hamze, neuspesi laburista na svakom političkom polju dolaze kao poklon, koji bi mogao da vrati osuto članstvo.
Ukoliko bi se danas održali izbori za škotski parlament u Holirudu, nacionalisti bi uzeli četrdeset dva od ukupno pedeset devet mandata i vratili se na zavidan položaj iz 2019. godine.
Još jedna dobra vest za reformiste je i da su povećali marginu potencijalnog osvajanja poslaničkih mesta u većinskom izbornom sistemu.
Ranija istraživanja su im predviđala osvajanje mandata sa prosečno devet procenata prednosti. Sada je taj procenat skočio na četrnaest.
Ministri bez mandata
Prema istraživanju, da se izbori održavaju danas, mesta u Vestminsteru izgubilo bi čak trinaest članova vlade, uključujući tu i potpredsednicu vlade i stranke Anđelu Rejner, ministarku finansija Rejčel Rivs, ministarku unutrašnjih poslova i veteranku laburizma Ivet Kuper, ali i ministra zdravlja, koji važi za političku zvezdu u usponu Vesa Stritinga.
Glavni razlozi što birači okreću leđa Starmeru i njegovoj vladi su neispunjena predizborna obećanja i nagli i neočekivani politički zaokreti levice.
Trećina birača nezadovoljna je kako se britanska vlada nosi sa zadatkom smanjenja troškova života.
Više od četvrtine glasača ne oprašta oduzimanje dodatka za zimsko grejanje penzionerima.
Laburistički glasači se okreću reformistima i zbog imigracione krize, čije se rešenje ne nazire.
Simptom/RTS/Ivana Miloradović
Američki predsednik Donald Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu suočili su se sa nekoliko važnih pitanja kada su se sastali na večeri u ponedeljak uveče, uključujući dugoročnu budućnost Gaze i mogućnost normalizacije odnosa Izraela sa susedima u Persijskom zalivu.
Ali prvo, prepustili su se malo samohvalisanju.
Njih dvojica su proslavili američke vazdušne napade na iranska nuklearna postrojenja, a Netanjahu je iskoristio priliku da se dodatno dodvori američkom predsedniku rekavši Trampu da ga je nominovao za Nobelovu nagradu za mir.
„On stvara mir, dok mi govorimo, u jednoj zemlji u regionu za drugom“, rekao je Netanjahu, obasipajući hvalospevima Trampa, koji je odavno izrazio svoju želju za Nobelovom nagradom.
Tramp je, sa svoje strane, uporedio svoju odluku da odobri vazdušne napade na Iran sa odlukom predsednika Harija S. Trumana da baci atomske bombe na Japan tokom Drugog svetskog rata.
„To je zaustavilo mnoge borbe, a ovo je zaustavilo mnoge borbe“, rekao je.
Izraelski premijer planira da ostane u Vašingtonu do četvrtka i ima planirane sastanke sa potpredsednikom SAD Džej D. Vensom, predsednikom Predstavničkog doma Majkom Džonsonom i Pitom Hegsetom, ministrom odbrane.
Tramp je izrazio hitnu potrebu da se obezbedi sporazum o prekidu vatre između Izraela i Hamasa i oslobađanju talaca, što je tema razgovora koji su u toku u Kataru .
Ovo je treća poseta Netanjahua Beloj kući otkako je gospodin Tramp po drugi put stupio na dužnost u januaru, što je broj koji prevazilazi bilo kog drugog stranog lidera. Njih dvojica nisu lično bliski – i zapravo dugo gaje međusobno sumnjenje – ali su iz nužde izgradili radni odnos, kažu saveznici obojice.
Bilo kakvo oslobađanje talaca u Gazi zahtevalo bi saglasnost Hamasa, koji ima novog lidera nakon što je Izrael ubio nekoliko njegovih visokih zvaničnika.
„Najvažniji prioritet za predsednika trenutno na Bliskom istoku je okončanje rata u Gazi i vraćanje svih talaca“, rekla je novinarima u ponedeljak popodne Karolina Livit, portparolka Bele kuće.
„Postojao je predlog o prekidu vatre koji Izrael podržava, a koji je poslat Hamasu, i nadamo se da će se složiti sa ovim predlogom. Želimo da vidimo sve taoce oslobođene.“
Tramp je razgovarao o budućnosti Gaze izvan kratkoročnog primirja. U februaru, tokom prve posete Netanjahua Vašingtonu ove godine, Tramp je iznenada objavio svoju viziju da oko dva miliona Palestinaca bude trajno preseljeno iz Pojasa Gaze u obližnje zemlje kako bi Sjedinjene Države mogle da preuzmu teritoriju i razviju je u „Rivijeru Bliskog istoka“.
Kasnije je povukao taj predlog
Arapske zemlje su se suprotstavile Trampovom predlogu podržavajući plan da se stanovništvo zadrži tamo, obnovi teritorija i pretvori u deo buduće palestinske države, bez Hamasa na vlasti.
Kao odgovor na pitanje o Trampovom predlogu da se Palestinci presele iz Gaze, što je deo šireg predloga koji u suštini uključuje sravnjavanje teritorije sa zemljom i njeno pretvaranje u luksuzni obalski kompleks, Netanjahu je rekao da Tramp ima „briljantnu viziju“.
Netanjahu je rekao da bi stanovnici Gaze trebalo da budu u mogućnosti da napuste teritoriju po volji. „
To se zove slobodan izbor“, rekao je. „Znate, ako ljudi žele da ostanu, mogu da ostanu, ali ako žele da odu, trebalo bi da budu u mogućnosti da odu.“
Druga poseta gospodina Netanjahua, početkom aprila, dogodila se u trenutku kada je Netanjahu insistirao na napadu na iranske nuklearne kapacitete. Tada Tramp nije bio zainteresovan za učešće Sjedinjenih Država jer je pokušavao da pregovara o sporazumu o nuklearnom obuzdavanju sa Iranom, ali je uoči juna postalo jasno da Izrael planira da izvrši napad sa ili bez američke vojne pomoći.
Tramp je u nedelju rekao novinarima da njegova administracija „radi na mnogo stvari“, uključujući i ono što je nazvao „verovatno trajnim sporazumom sa Iranom“.
„Moraju da se odreknu svih stvari koje tako dobro znate“, rekao je, dodajući da su američki napadi na iranska nuklearna postrojenja rezultirali „potpunim i totalnim uništenjem“ – procena koju su obaveštajni izveštaji suprotstavili – i da bi Iran „morao da počne sve ispočetka na drugoj lokaciji“.
Tramp i Netanjahu su takođe razgovarali o odnosima Izraela sa Sirijom. Tramp se nada da će proširiti Abrahamove sporazume, sporazum kojim su normalizovani odnosi između Izraela i drugih zemalja u regionu, a koji je njegova administracija ispregovarala tokom njegovog prvog mandata.
Tramp je potpisao izvršnu naredbu usmerenu na okončanje decenija američkih sankcija Siriji, gde nova vlada novog predsednika Ahmeda el Šare pokušava da obnovi zemlju nakon 13-godišnjeg građanskog rata.
Netanjahu je u nedelju, pre odlaska, rekao da je „prilika za proširenje kruga mira“ „daleko iznad onoga što smo ranije mogli da zamislimo“
„Mislim da svi razumeju da se situacija promenila“, rekao je Netanjahu u ponedeljak. „Pre toga, Iran je u suštini upravljao Sirijom, direktno preko Hezbolaha. Hezbolah je doveden na kolena. Iran je van igre. Zato mislim da ovo pruža mogućnosti za stabilnost, bezbednost i na kraju mir.“
Simptom/NewYork Times
Poljska je sada dvanaesta od 29 zemalja šengenskog prostora koja je uvela granične kontrole. To je direktna reakcija na pojačane nemačke kontrole.
Nije ni čudo, kaže evropski poslanik Evropske narodne partije Paskal Arimon. Ideja da granične kontrole nisu tako loše i da su proverena mera je, kaže on, očigledna.
„Ali upravo zato se s takvim kontrolama mora postupati s velikim oprezom i uvek ih razmatrati u evropskom kontekstu“, kaže Arimon, poslanik iz belgijskog pograničnog regiona.
On poziva Evropsku komisiju da sprovede pravnu reviziju o tome da li su mere u skladu sa članom 25. Šengenskog kodeksa.
Moguće privremene kontrole
Član 25. dopušta državama da privremeno ponovo uvedu kontrole na unutrašnjim granicama – na deset dana, ad hok i potpuno nezavisno, ako postoji početna pretnja – na primer, naznaka terorističkog napada.
Nakon toga, privremene kontrole od šest meseci do – u izuzetnim slučajevima – dve godine moguće su ako postoji pretnja javnom redu ili unutrašnjoj bezbednosti, navodi se u Šengenskom kodeksu.
To bi takođe mogla biti posledica velikog priliva migranata, na primer.
Granične kontrole kao krajnja mera
Evropska komisija stalno podseća na uslove: kontrole moraju biti vremenski i prostorno ograničene te se koristiti kao krajnja mera.
I susedne zemlje i Evropska komisija moraju biti obaveštene, prema rečima portparola Komisije Markusa Lamberta. Stoga su, kaže on, u bliskom kontaktu sa svima pogođenima.
Ali stalno se pokazuje sledeće: Evropska komisija spremna je da zažmuri kada sve duže traje.
Na primer, kontrole su na snazi na bavarskoj granici s Austrijom od jeseni 2015. Danska je zvanično ponovo uspostavila kontrole na svojoj granici s Nemačkom pre osam godina.
Komisija ne može zabraniti prijavljene granične kontrole. Može samo dati mišljenje o njihovoj korisnosti i srazmernosti.
Pitanje srazmernosti ostaje otvoreno
Ostaje otvoreno pitanje u kojoj je meri trenutno srazmerno imati granične kontrole širom Evrope.
Uz Poljsku i Nemačku, Francuska, Holandija, Austrija, Italija, Slovenija, Danska, Švedska, Norveška, Španija i Slovačka trenutno imaju na snazi granične kontrole. Belgija – kao 13. zemlja – planira da započne proces ovog leta.
U svakom slučaju, težak trend, kaže komesar EU za unutrašnje poslove Magnus Bruner, podsećajući na postignuća Šengena:
„Ovo mora da se zaustavi, naravno. I moramo da obavimo svoj posao kao Evropska komisija.“
Pakt o azilu i migracijama mora se sprovesti što je brže moguće, apeluje on.
„I naravno, pozivamo i države članice da to učine brže“, kaže on.
Mnogi u Briselu računaju na to. Šengen bi se mogao spasiti ako Pakt o azilu i migracijama stupi u potpunosti na snagu od leta 2026. godine.
Dakle, postoji nada. Pre svega, uz bolju zaštitu spoljašnjih granica Evrope.
Simptom/Danas/Dojče Vele
Izmenjeno je nekoliko zakonskih akata, uključujući zakone o vojnoj dužnosti i vojnoj službi, o odbrani i o statusu vojnog osoblja, prenosi Tass.
Prema novom zakonu, lica bez državljanstva i stranci moći će da potpisuju ugovore i da služe u vojsci do kraja perioda mobilizacije, prestanka ratnog stanja ili do kraja rata.
Zakon stupa na snagu od dana zvaničnog objavljivanja, a usvojen je po ubrzanom postupku „kako bi se preduzele hitne dodatne mere za popunjavanje Oružanih snaga Ruske Federacije“, navodi se u obrazloženju.
Simptom/Danas/FoNet
„Glavni prioritet predsednika (Tramp) na Bliskom istoku je završetak rata u Pojasu Gaze i obezbeđivanje povratka svih talaca“, rekla je portparolka Bele kuće Karolajn Livit (Karoline Leavitt) na konferenciji za novinare.
Američki izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof (Steve Witkoff) trebalo bi da otputuje u Dohu tokom sedmice, gde se održavaju indirektni razgovori između Izraela i palestinskog pokreta Hamasa, rekla je portparolka Bele kuće.
Rat između Hamas i Izraela je počeo 7. oktobra 2023. godine.
Simptom/Danas/Beta/AFP
Tramp je jasno stavio do znanja da bi, nakon 12-dnevnog rata između Izraela i Irana, želeo da se sukob u Gazi uskoro završi.
Sastanak između Trampa i Netanjahua mogao bi dati novu hitnost američkom predlogu o prekidu vatre koji razmatraju Izrael i Hamas, ali da li će to dovesti do sporazuma kojim se okončava rat nije jasno.
„Najveći prioritet za predsednika trenutno na Bliskom istoku je okončanje rata u Gazi i vraćanje svih talaca“, rekla je novinarima portparolka Bele kuće Karolina Livit nekoliko sati pre nego što su se dva lidera sastala na privatnoj večeri.
Simptom/AP
Nigerija je postala deveta „zemlja partner“ BRIKS-a u januaru 2025. godine. BRIKS su 2009. godine formirali Brazil, Rusija, Indija i Kina. Godinu dana kasnije, Južna Afrika je pozvana da postane članica, a proširenje na Južnu Afriku rezultiralo je akronimom BRIKS. Kategorija za zemlje partnere stvorena je na 16. samitu u Kazanju, u Rusiji, 2024. godine, sa osam originalnih članica.
Često viđen kao izazov za zapadnu dominaciju, BRIKS trenutno ima tri afričke zemlje sa punopravnim članstvom: Južnu Afriku, Etiopiju i Egipat.
Predsednik Bola Tinubu je u subotu pozvao na sveobuhvatnu reevaluaciju globalnog upravljanja, finansijskih struktura i zdravstvenih sistema, zalažući se za pravedniji, inkluzivniji svetski poredak koji zaista odražava interese zemalja u razvoju i zemalja sa niskim prihodima, posebno u Africi.
Govoreći na 17. samitu BRIKS-a globalnog Juga u Rio de Žaneiru, Brazil, predsednik Tinubu je upozorio da globalni izazovi poput degradacije životne sredine, klimatskih promena i nejednakosti u zdravstvu i dalje ometaju održivi razvoj, posebno širom afričkog kontinenta.
Samit, čiji je domaćin bio brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, bio je prvo učešće Nigerije kao zvanične zemlje partnera BRIKS-a, nakon njenog prijema u blok 17. januara 2025. godine.
Nigerija se pridružila osam drugih zemalja u novom partnerskom okviru stvorenom na samitu u Kazanju 2024. godine.
Konkretno, Nigerija je postala deveta zemlja partner BRIKS-a u januaru 2025. godine, pridruživši se Belorusiji, Boliviji, Kubi, Kazahstanu, Maleziji, Tajlandu, Ugandi i Uzbekistanu. Šesnaesti samit BRIKS-a u Kazanju u oktobru 2024. godine stvorio je kategoriju partnerskih zemalja.
Nigerijski predsednik je, u saopštenju koje je u ponedeljak ujutru objavio njegov portparol, Bajo Onanuga, citiran da je svojim kolegama liderima rekao da je „Afrika najmanje doprinela globalnim emisijama, ali najviše pati“.
Naglasio je da pravda, ravnopravnost i pristupačno finansiranje moraju pokrenuti novi globalni sporazum, potkrepljen održivim transferom tehnologije i lokalnim vlasništvom nad rešenjima.
Simptom/Alafrica
