Dokument ima za cilj očuvanje, razvoj i podršku ruskog jezika, zvaničnih jezika regiona Rusije i drugih autohtonih jezika, uz istovremeno promovisanje ruskog jezika na globalnom nivou.
„Takođe se navode trenutna situacija, ciljevi, osnovni principi i zadaci ruske državne jezičke politike, kao i alati i metode za njeno sprovođenje“, navodi se u dekretu.
Simptom/TASS
Ministarstvo danas šalje obaveštenja o otpuštanju 1.107 “običnih” državnih službenika i 246 iz službe za spoljne poslove na radnim mestima u Sjedinjenim Državama, rekao je visoki zvaničnik Stejt departmenta pod uslovom da mu se ne objavi ime.
Službenici spoljnih poslova na koje se ovo odnosi, biće odmah stavljeni na administrativno odsustvo u trajanju od 120 dana, posle čega će i formalno izgubiti posao, piše u internom obaveštenju koje je dobila agencija Asošijejted pres. Ali za ostale, što je većina službenika, administrativno odsustvo je upola kraće, 60 dana.
“Pojednostavljuju se domaće operacije da bi se fokusiralo na diplomatske prioritete”, piše u obaveštenju. “Smanjenje broja zaposlenih je pažljivo prilagođeno i usmereno na neosnovne funkcije, duplirane ili suvišne službe i službe gde se efikasnost može postići centralizacijom ili konsolidacijom funkcija i odgovornosti”.
Iako su Tramp, državni sekretar Marko Rubio i njihovi republikanski saveznici hvalili smanjenja budžeta da bi se i to ministarstvo učinilo manjim i efikasnijim, sadašnje i bivše diplomate su žestoko kritikovale smanjenja budžeta koja ukazuju da će oslabiti uticaj SAD u svetu i sposobnost suprotstavljanja krizama.
Trampova administracija je insistirala na preoblikovanju diplomatske službe i agresivno je radila na smanjenju veličine savezne vlade, uključujući masovna otpuštanja, čak i gašenje celih ministarstava poput Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i Ministarstva obrazovanja.
Nedavna presuda Vrhovnog suda otvorila je put za početak otpuštanja, iako se nastavljaju sudski procesi u kojima se osporava zakonitost smanjenja osoblja.
Rubio je rekao da su zvaničnici preduzeli “veoma promišljen korak da reorganizuju Stejt department kako bi bio efikasniji i fokusiraniji”.
“To nije posledica pokušaja da se otarasimo ljudi. Ali, ako zatvorite nekus službu, ne trebaju vam ta radna mesta”, rekao je novinarima u četvrtak u Kuala Lumpuru, u Maleziji, gde je na godišnjem Regionalnom forumu Udruženja zemalja Jugoistočne Azije (ASEAN). “Shvatite da se ukidaju radna mesta, a ne ljudi”, protumačio je on.
Rekao je da će neka od smanjenja doneti nepopunjavanje ranije upražnjenih radnih mesta i mesta jer neki zaposleni idu u penziju.
Američko udruženje spoljnih službi, sindikat koji predstavlja diplomate, prošlog meseca je pozvao Stejt department da odloži smanjenje broja radnih mesta.
Krajem maja Stejt department je obavestio Kongres SAD o ažuriranom planu reorganizacije, predlažući, pored onoga što je ranije otkrio Rubio smanjenje programa i smanjenje broja zaposlenih u SAD za 18 odsto, dok je prvobitno u aprilu bilo predviđeno 15 odsto.
Stejt department planira da ukine neke odeljenja zadužena za nadzor dvodecenijskog angažovanja SAD u Avganistanu, uključujući službu za preseljenje avganistanskih državljana koji su sarađivaili s američkom vojskom.
U pismu koje je ministarstvo poslalo Kongresu navodi se da će reorganizacija uticati na više od 300 službi i kancelarija, da se ukidaju odeljenja koja se opisuju kao imaju nejasan delokrug ili nadležnosti duplirane s drugima.
U tom pismu je jasno da je reorganizacija takođe namenjena eliminisanju programa – posebno onih koji se odnose na izbeglice i imigraciju, kao i na ljudska prava i promociju demokratije, za koje Trampova administracija smatra da su “ideološki” i vođeni na način koji je nespojiv sa njegovim prioritetima i politikama.
Simptom/AP
Netanjahu je bio gost Newsmax televizije, nekoliko nedelja nakon što su Izrael i Sjedinjene Američke Države zajedno izveli napade na iranska nuklearna postrojenja.
“To je izvanredno. Nikada nismo imali takvog prijatelja, takvog podržavaoca Izraela, jevrejske države, u Beloj kući”, rekao je Netanjahu.
“Predsednik Tramp je bio – šta da vam kažem – izuzetan. Saradnja je ogromna. Pogledajte šta naša saradnja donosi. Pogledajte šta se dešava kada nema razlike u stavovima između američkog predsednika i izraelskog premijera”, navodi Netanjahu.
On je rekao da su bombardovanja vratila iranski nuklearni program “godinama” unazad.
“Zaustavili smo najveću pretnju za obe zemlje. Iran pokušava da izgradi nuklearno oružje. Zaustavili smo ih u poslednjem trenutku. To nuklearno oružje trebalo je da bude postavljeno na balističke rakete koje već sada prave haos u Izraelu i bez nuklearnog oružja, a cilj im je da budu interkontinentalne balističke rakete koje bi mogle da pogode ovaj grad, ovu kuću, Njujork, Filadelfiju, Majami i Mar-a-Lago”, naglasio je izraelski premijer.
Prema njegovim rečima, Iran je želeo da razvije sredstva za masovno uništenje, atomske bombe, i da ih isporuči na svako moguće ratište. Premijer Izraela je naglasio da su SAD i njegova država uspeli da ih u tome zaustave.
“Oni su bukvalno stavili cenu na glavu predsedniku Trampu i meni. Vidite ovo, što se dogodilo u poslednja dva dana – izdata je i verska fetva, dekret koji kaže da moramo biti ubijeni. Oni su neprijatelji Sjedinjenih Država”, dodao je Netanjahu.
Netanjahu je rekao da već 40 godina zna da će bombardovanje Irana biti neophodno. Na pitanje da li je ranije pokušavao da dobije podršku prethodnih američkih predsednika za zajedničku vojnu akciju protiv Irana, odgovorio je:
“Pokušavao sam. Nisam uspeo. Nisam mogao da ih ubedim”, rekao je.
Ali, kako je naveo, on i Tramp dele “zajedničku doktrinu”.
“Važno je razumeti da ono što radimo jeste sprovođenje zajedničke doktrine koju predsednik Tramp i ja delimo. Zove se mir kroz snagu. Prvo dolazi snaga, a onda dolazi mir”, zaključio je Netanjahu.
Simptom/Newsmax
Kac je uputio pretnju govoreći na ceremoniji završetka kursa za pilote izraelskog Ratnog vazduhoplovstva, prenosi Tajms of Izrael.
“Ceremonija završetka kursa je direktna poruka diktatoru (Aliju) Hameneiju i družini ajatolaha u Iranu: duga ruka Izraela dopiraće do vas u Teheranu, Tabrizu, Isfahanu i bilo gde odakle pokušate da pretnjama ugrozite Izrael”, istakao je Izrael Kac.
Prema njegovim rečima, nema mesta gde oni mogu da se sakriju.
“Ako bude potrebno da se vratimo, vratićemo se još snažniji”, kazao je on.
Na istoj ceremoniji, načelnik Generalštaba Izraelskih odbrambenih snaga (IDF), general-potpukovnik Ejal Zamir, izjavio je da je nedavni rat sa Iranom bio “trenutak u kojem smo dokazali i sebi i svetu, da kada je narod Izraela ugrožen, znamo kako da se ujedinimo, delujemo i napadnemo precizno, snažno i odgovorno”.
Načelnik Ratnog vazduhoplovstva, general-major Tomer Bar rekao je da je Izrael prevazišao izazov od 1.800 kilometara i pretvorio Iran iz zemlje “trećeg kruga” u zemlju “prvog kruga”.
“Kampanja još nije završena. Spremni smo da delujemo kada god bude potrebno”, naglasio je on.
Simptom/Newsmax/Tanjug
Ova odluka dolazi kao odgovor na nemačku praksu pooštravanja graničnih kontrola koje su na snazi od jeseni 2023, a dodatno su pooštrene u maju 2025. godine, čak i za tražioce azila.
Premijer Donald Tusk je poručio da su granični prelazi sa Nemačkom sada proglašeni „kritičnom infrastrukturom“, a pripadnici policije i granične straže imaju naredbe da odlučno reaguju. Najavio je novčane kazne, a po potrebi i pritvor za one koji ometaju rad državnih organa.
Povod za eskalaciju bila je odluka nemačkih vlasti da u Poljsku vrate trojicu Somalaca koji su ranije ušli u Nemačku iz Poljske. Iako je Upravni sud u Berlinu odlučio da im je dozvoljeno da ostanu dok se razmatra njihov azilni zahtev, oni su vraćeni, što je izazvalo oštre reakcije poljske desnice i nateralo Tuska na kontramere.
Poljska je sada 12. zemlja šengenskog prostora koja je ponovo uvela unutrašnje granične kontrole. Nemačka vlast podržava tu odluku, tvrdeći da je broj azilanata znatno opao. Međutim, odluka je naišla na kritike iz redova Zelenih, SPD-a i bivše kancelarke Angele Merkel, koja je poručila da se o pitanjima migracija mora odlučivati na evropskom nivou, čime je zadala politički udarac kancelaru Fridrihu Mercu, s kojim je u višegodišnjoj zavadi.
Unutrašnja politička situacija u Poljskoj dodatno komplikuje stvari. Opozicija optužuje predsednika Sejma Šimona Holovniju za tajne pregovore sa strankom PiS o obaranju Tuskove vlade. Iako je Holovnija sve demantovao, vladajuća koalicija ostaje krhka, a Tusk je poručio da i dalje ima stabilnu većinu.
Situacija na poljsko-nemačkoj granici, uključujući pojavu „građanskih patrola“ pokreta ROG, i sve veća praksa jednostranih graničnih kontrola, postavljaju ozbiljno pitanje budućnosti šengenskog režima. Član 25. Šengenskog zakona dozvoljava ovakve mere samo privremeno i u izuzetnim okolnostima, ali njihova sve češća i dugotrajnija primena ukazuje na duboke pukotine u evropskoj politici slobodnog kretanja.
Simptom/Nova.rs/Jutarnji list
Za njegovo usvajanje bila je potrebna dvotrećinska većina od ukupno 720 članova Evropskog parlamenta.
Međutim, žestoka rasprava i današnje glasanje otvorili su Pandorinu kutiju. Podrška najvišoj izvršnoj funkciji EU je klimavija nego ikada, i ovo bi moglo biti tek početak, piše Euronews.
Predlog za izglasavanje nepoverenja – koji je podneo rumunski poslanik u Evropskom parlamentu Đorđe Piperea, poznat po krajnje desničarskim stavovima – formalno se odnosi na odbijanje Ursule fon der Lajen da objavi tekstualne poruke koje je razmenjivala sa izvršnim direktorom kompanije Pfizer tokom vrhunca pandemije kovida. Njeno odbijanje da otkrije te poruke najoštrije je osudilo najviše pravosudno telo EU, a nezavisni nadzorni organ označio je to kao „loše upravljanje“.
U predlogu se takođe kritikuju fondovi EU za oporavak od kovida, kao i pravna osnova za odbrambeni fond od 150 milijardi evra, uz neosnovane tvrdnje o mešanju u nedavne izbore u Nemačkoj i Rumuniji.
Tekst koji je predložio Piperea dobio je podršku 76 istomišljenika – nacionalista i ekstremista – čime je pređen prag od 10% potrebnih glasova da bi predlog bio uvršten u dnevni red.
U oštrom obraćanju Evropskom parlamentu u ponedeljak, Ursula fon der Lajen je ismejala „lažne tvrdnje o mešanju u izbore“ i pokušaje da se „prepravi istorija“ kada je reč o tome „kako je Evropa zajedno uspešno prebrodila globalnu pandemiju“.
Uoči glasanja je Ursula fon der Lajen najavila osnivanje novog fonda za obnovu Ukrajine, koji je opisala kao „najveći vlasnički fond na svetu“ za podršku ratom razorene zemlje.
Fond će biti uspostavljen u saradnji sa Nemačkom, Francuskom, Italijom, Poljskom i Evropskom investicionom bankom.
„Ovaj fond će pokrenuti investicije u energetiku, transport, ključne sirovine i industrije dvostruke namene. Mi bukvalno ulažemo u budućnost Ukrajine koristeći javna sredstva da privučemo velike privatne investicije i pomognemo obnovu zemlje“, izjavila je ona.
„Vreme za ulaganje je sada.“
Simptom/Nova.rs
Mohamad-Džavad Laridžani, savetnik vrhovnog vođe, govorio je o Trampu tokom televizijske rasprave o iranskoj vojnoj tehnologiji, emitovane juče na državnoj televiziji Irana. Uz osmeh je izneo ideju da bi Tramp mogao biti napadnut bez ikakvog upozorenja.
„Tramp više ne može da se sunča u Mar-a-Lagu, jer dok leži, mikrodron bi mogao da ga pogodi pravo u pupak“, rekao je Laridžani, a zatim dodao: „Naravno, mi se borimo kao muškarci.“
„Nisam baš ljubitelj sunčanja“
Laridžanijeva izjava ponovo je spomenuta kada je Tramp dao intervju za Fox News. Voditelj Piter Dusi osvrnuo se na komentar iranskog zvaničnika i upitao Trampa kada se poslednji put sunčao.
„Bilo je to davno. Ne znam, možda kad sam imao sedam godina. Nisam baš ljubitelj sunčanja“, odgovorio je Tramp.
Dodao je da ga ta pretnja ne brine:
„Valjda je to pretnja. Zapravo, siguran sam da nije, ali možda i jeste.“
Laridžanijeve reči usledile su svega nekoliko dana nakon što je Tramp izjavio da bi „apsolutno ponovo razmotrio bombardovanje Irana“, nakon što su američke snage u junu izvele napade na tri ključna iranska nuklearna postrojenja.
Na pitanje novinara da li bi, ako obaveštajni izveštaji pokažu da Iran može da obogati uranijum do zabrinjavajućeg nivoa, razmotrio novu vojnu intervenciju, Tramp je rekao:
„Znaš šta ću ti reći? Iscrpljeni su.“
„I Izrael je iscrpljen. Imao sam posla sa njima i žele da se to reši. I napravili smo sjajan posao. Ali iscrpljeni su. Zadnje na šta sada misle je nuklearno oružje. Znaš o čemu razmišljaju? O sutrašnjem danu, o tome kako da prežive“, dodao je Tramp.
Nakon Laridžanijevih komentara, portparol Tajne službe SAD izjavio je za Newsweek da ne mogu komentarisati konkretne bezbednosne procene, ali je naglasio:
„Radimo u okruženju sa povišenim i veoma dinamičnim nivoom pretnji, a bezbednost predsednika i svih osoba koje štitimo naš je apsolutni prioritet.“
Podsetimo, dvojica visokih iranskih klerika ranije su izdala verski dekret (fetvu) kojom se poziva na ubistvo američkog predsednika Donalda Trampa i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, prema navodima iranskih medija.
Simptom/Nova.rs/Index.hr
Tramp je pre par dana rekao da nije zadovoljan Putinom i optužio ga da „izbacuje gomilu gluposti“.
SAD isporučuju artiljerijske granate i rakete za ručne lansere Ukrajini, rekla su dva američka zvaničnika za Rojters.
Rusija, rekao je Peskov, čeka signal iz Kijeva o tome da li će učestvovati u trećoj rundi pregovora.
„Više puta smo rekli da bi nam bilo poželjnije da postignemo svoje ciljeve mirnim političkim i diplomatskim sredstvima, ali dok se to ne dogodi, specijalna vojna operacija se nastavlja, a stvarnost na terenu se menja svakog dana“, rekao je Peskov.
Simptom/Danas/Beta
Po Civilnoj zaštiti 17 ljudi je poginulo u napadima iz vazduha na građane ispred medicinskog centra u gradu Deir al Balahu u centru Gaze.
Drugi napadi dogodili su se u centru i na jugu palestinske teritorije.
Izraelska vojska saopštila je da je u Deir al Balahu ciljala jednog pripadnika Nukbe – elitne jedinice palestinskog pokreta Hamas, koji je učestvovao u „masakru 7. oktobra 2023“ u Izraelu zbog čega je i počeo rat.
Izraelska vojska je saopštila da je jedan izraelski vojnik poginuo u sredu u gradu Kan Junisu u Pojasu Gaze kada su palesitnski borci istrčali iz tunela i pokušali da ga otmu.
Vojska je dodala da nastoji da u Kan Junisu uništi više od 130 infrastrukturnih objekata Hamasa, uključujući tunel od 500 metara, lokacije za lansiranje raketa, i objekte za skladištenje oružja.
U Kataru Izrael i Hamas od početka ove nedelje pregovaraju o postizanja primirja i oslobađanja talaca iz Gaze, ali slabi nada da će se to uskoro postići.
Simptom/Danas/Beta/AFP
Oni su potvrdili svoju nameru da obnove ekonomsku i humanitarnu saradnju i nesmetane kontakte između Rusije i Sjedinjenih Država. To bi, navodi ruska agencija, moglo biti olakšano nastavkom direktnih letova.
Diplomate su se zalagale za nastavak napora da se obnovi normalan rad diplomatskih misija.
„Ministarstva spoljnih poslova dve zemlje će nastaviti konstruktivan i uzajamno poštovan dijalog o pitanjima od zajedničkog interesa“.
Rubio je, piše TASS, rekao da je razgovarao sa Lavrovom o novom pristupu rešenju u Ukrajini i da će o tome obavestiti Trampa.
Takođe, prenosi TASS, Rubio je tražio mapu puta od ruske strane za rešenje rata u Ukrajini.
„Moramo da vidimo mapu puta koja će nam omogućiti da identifikujemo načine za okončanje ovog sukoba“, rekao je on.
Sastanak je održan na marginama događaja ASEAN-a. Sa ruske strane, prisustvovali su i vršilac dužnosti direktora Severnoatlantskog odeljenja Ministarstva spoljnih poslova Kiril Mihajlov i šef odeljenja istog odeljenja Aleksandar Posilkin. Na američkoj strani, to je podsekretar za politička pitanja Alison Huker i direktor političkog planiranja Majkl Anton.
Pre toga, Lavrov i Rubio su nekoliko puta razgovarali telefonom i prvi put su se lično sreli na rusko-američkim razgovorima u Rijadu u februaru. Tada su se strane složile da započnu rad na normalizaciji odnosa između zemalja.
Simptom/Danas
Po ukrajinskom nezavisnom mediju Ukrajinska Pravda, ubijen je pukovnik Ivan Voronič ne koga je napadač ispalio pet hitaca iz pištolja s prigušivačem.
Ruski ratni izveštač popularnog dnevnika „Komsomolskaja Pravda“ Aleksander Koc je rekao da je Voronič bio „direktno povezan s organizovanjem terorističkih napada u Rusiji“.
Ruska televizija Telegram Ribar, bliska ruskoj vojsci, rekla je da su razlozi za „eliminaciju“ tog agenta SBU bili „mnogi“, a da se ne isključuje ni „borba unutar SBU“.
Takvi napadi usred dana retki su u Kijevu. Ukrajina i Rusija često razmenjuju optužbe za ubistva političkih i vojnih zvaničnika, kao i za sabotažu i špijunažu.
Simptom/Beta/AFP
U pismu objavljenom na mreži Truth Social, Tramp optužuje Lulinu administraciju da sprovodi „lov na veštice koji mora ODMAH da se završi“, aludirajući na suđenje desničarskom bivšem predsedniku Žairu Bolsonaru, optuženom da je pokušao da izvede državni udar protiv Lule, piše CNN.
„Ovo suđenje ne bi trebalo ni da se održava,“ napisao je Tramp u pismu objavljenom na mreži Truth Social u sredu.
Bolsonaro, koji se javno hvali bliskim odnosima sa Trampom, nalazi se na suđenju zbog navodnog pokušaja prevrata posle izbora 2022. godine.
Lula je najavio da će Brazil uzvratiti ukoliko Tramp sprovede svoju pretnju: „Brazil je suverena nacija sa nezavisnim institucijama i neće prihvatiti bilo kakav oblik tutorstva“, poručio je Lula na mreži X.
„Svaka mera jednostranog povećanja carina biće odgovorena u skladu sa Zakonom o ekonomskoj reciprocitetu Brazila“, dodao je.
Ovo je prvi put posle više meseci da neka zemlja otvoreno preti kontramerama na Trampove carinske poteze, piše CNN.
Za razliku od 21 druge zemlje kojoj je Tramp ove nedelje poslao slična pisma, Brazil je prošle godine zabeležio trgovinski deficit sa SAD u iznosu od 6,8 milijardi dolara – što znači da su SAD više izvozile u Brazil nego što su uvozile iz njega.
Najveći američki izvozni proizvodi bili su avioni i svemirske letelice, goriva, industrijske mašine (uključujući nuklearne reaktore) i električna oprema, prema podacima američkog Zavoda za statistiku. U tom svetlu, brazilska kontra-carina od 50% na američku robu mogla bi teško da pogodi te industrije.
Od aprila, nakon što je Tramp najavio „recipročne“ carine, proizvodi iz Brazila se suočavaju sa minimalnom carinom od 10% – osnovna stopa koju Tramp primenjuje na većinu uvoza tokom 90-dnevnog pregovaračkog perioda, koji je sada produžen do 1. avgusta.
Simptom/Nova.rs/Ivana Kešanski
– I dalje ne verujem da će Sjedinjene Američke Države značajno povećati svoju ulogu u isporukama oružja ili finansiranju Ukrajine. Američki narod, uključujući i Trampovo biračko tijelo, nije zainteresovan za ovaj rat. To je bio i ostao projekat duboke države od samog početka – rekao je Saks, prenosi RTRS.
Po njegovom mišljenju, američkom predsjedniku Donaldu Trampu nedostaju znanje, fokus i kompetentan tim za izgradnju koherentne strategije za izazove spoljne politike, uključujući i sukob u Ukrajini.
– Veruje da agresivno ponašanje tera druge na poslušnost, ali u stvarnosti se to dešava samo formalno. Kao rezultat toga, on postiže vrlo malo u pogledu strateških rezultata – rekao je Saks.
Prema njegovim rečima, u slučaju Ukrajine, Tramp ne pokazuje želju da shvati osnovne uzroke sukoba.
– Da bi se došlo do srži krize, potrebni su znanje, politička vještina i ozbiljna diplomatija. Mi to ne vidimo – primetio je on.
Simptom/Danas/RTRS
Rubio i Lavrov treba da se sastalju u Kuala Lumpuru gde obojica prisustvuju godišnjem sastanku Asocijacije država Jugoistočne Azije (Asean) koji okuplja 10 zemalja članica i njihove najvažnije diplomatske partnere uključujući Rusiju, Kinu, Japan, Južnu Koreju, Evropljane i SAD.
Sastanak se održava ubrzo pošto su SAD nastavile isporuke odbrambenog oružja Ukrajini posle pauze o kojoj je Pentagon naveo da je uveo kako bi preispitao domaće zalihe municije, a koju je Moskva pozdravila.
Nastavak američke isporuke oružja usledilo je posle eskalacije ruskih napada na Ukrajinu i zahlađenja odnosa američkog predsednika Donalda Trampa sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. ;“Putin se ne ponaša prema ljudima kako treba“, rekao je Tramp u utorak tokom sastanka vlade, objašnjavajući zašto je promenjena prethodna odluka o prekidu slanja oružja Ukrajini.
Sergej Lavrov/https://mid.ru/
„Ubija se suviše ljudi, tako da mi šaljemo neko odbrambeno oružje Ukrajini i ja sam to odobrio“, rekao je Tramp.
Rubio će se sastati i sa drugim ministrima spoljnih poslova uključujući mnoge čije se zemlje suočavaju sa američkim carinama koje treba da budu uvedene 1. avgusta. Ta pretnja bi mogla da optereti njegovo prvo putovanje u Aziju od kada je preuzeo dužnost, u vreme kada SAD nastoje da podstaknu veze sa zemljama Indo-Pacifika da bi se suprotstavile rastu uticaja Kine u regionu.
Tramp je u ponedeljak obavestio više zemalja da će se suočiti sa višim carinama ako ne postignu sporazume sa SAD. Među tim zemljama je osam od 10 članica Aseana.
Zvaničnici Stejt departmenta rekli su da carine i trgovina neće biti u centru pažnje tokom sastanka Rubija.
Trampova administracija se nada da će u razgovorima prioritet imati pomorska bezbednost u Južnom kineskom moru gde Kina postaje sve agresivnija prema svojim manjim susedima, kao i borba protiv transnacionalnog kriminala.
Simptom/Danas/Beta
Hamas je u svom saopštenju naveo da su pregovori teški ali da želi da prevaziđe prepreke.
Kako prenosi sajt Tajms of Izrael, glavne tačke o kojima se pregovara su priliv humanitarne pomoći, povlačenje izraelskih snaga iz Pojasa Gaze i dobijanje stvarnih garancija trajnog prekida vatre.
Simptom/Danas/Beta
Tokom napada, koji je trajao deset sati, pogođeno je pet okruga ukrajinske prestonice, rekao je gradonačelnik grada Vitalij Kličko.
U okrugu Ševčenkivski, olupine oborenih vazdušnih ciljeva pale su na nekoliko višespratnih stambenih zgrada, oštetivši gornje spratove i izazivajući požare.
U Darnickom su se zapalile garaže i benzinska pumpa, u Solomianskom se zapalio krov nestambene zgrade, u Podilskom je poliklinika Centra za prvu pomoć gotovo potpuno uništena, a u Holosiivskom su fragmenti drona udarili u kamion.
Kao rezultat raketnog napada i napada bespilotnih letelica, dvoje ljudi je ubijeno, a još 16 je ranjeno, rekao je Kličko.
Deset ranjenih je hospitalizovano. Zbog brojnih požara, Kijev je bio prekriven dimom. Šef gradske vojne uprave Timur Tkačenko pozvao je stanovnike Kijeva da zatvore prozore u svojim domovima nakon povratka iz skloništa.
Dan ranije, Rusija je lansirala 728 bespilotnih letelica različitih tipova u Ukrajini – maksimalan broj od početka rata.
Pre toga, ruska vojska je pokrenula najveći vazdušni napad na Ukrajinu u noći 4. jula. Tada je vazduhoplovstvo Oružanih snaga Ukrajine prijavilo 539 lansiranih bespilotnih letelica i 11 raketa. Pre toga, Rusija je 29. juna nanela najveći udarac Ukrajini, lansirajući 537 bespilotnih letelica i raketa.
Rusija je pojačala vazdušne napade od početka mirovnih pregovora u Istanbulu, kao i zahteve američkog predsednika Donalda Trampa za prekid vatre. Izvori bliski Kremlju rekli su Njujork Tajmsu da ruski predsednik Vladimir Putin veruje da bi ukrajinska odbrana mogla da se sruši u narednim mesecima.
Simptom/Danas
