Najmanje 40 ljudi je tokom proteklog dana poginulo u izraleskim napadima na Liban, saopštile su libanske vlasti.
Libansko Ministarstvo zdravlja saopštilo je broj stradalih u izraelskim napadima od oktobra prošle godine porastao na 3.136 ljudi.
Rojters
Šef CDU Fridrih Merc i šef CSU Markus Soder insistiraju da Šolc odmah zatraži glasanje o poverenju Bundestagu, kako bi izbori bili održani već u januaru. Prema prvim anketama, to podržava većina građana.
Nakon što je kancelar Olaf Šolc iznenada smenio ministra finansija Kristijana Lindnera u sredu uveče, tročlana koalicija socijaldemokrata (SPD), zelenih i Lindnerovih liberala (FDP) se raspala.
Šolc želi da vlada usvoji važne zakone do kraja godine i završi velike reforme do januara uz podršku demohrišćana, ali je šef CDU i opozicioni lider Fridrih Merc odbio.
Tek nakon što kancelar zatraži glasanje o poverenju, Unija će biti spremna da razgovara o podršci određenim zakonskim predlozima koje Šolc želi, rekao je Merc za javni servis ARD.
Pre nego što Šolc zatraži od Bundestaga glasanje o poverenju, ističe Merc, demohrišćani neće pristati ni na kakve razgovore o bilo kojoj temi sa ostatkom vlade.
Demohrišćani su najjača politička snaga, ali nije jasno sa kim bi koaliciju.
Postoji mogućnost da Bundestag izglasa nepoverenje vladi i odmah izabere novog kancelara. Merc nije isključio tu opciju u budućnosti.
Ako su CDU/CSU i FDP hteli da formiraju vladu, trenutno im nedostaje oko 80 glasova. Pošto CDU isključuje mogućnost saradnje sa AfD-om i levicom (Die Linke), a levičarski savez Sahre Vagenkneht (BSV) ima samo deset poslanika, oni bi mogli da imaju većinu samo uz podršku Zelenih.
Objavljujući da je otpustio Lindnera, Šolc je u sredu uveče najavio da će 15. januara tražiti od Bundestaga izglasavanje poverenja.
To bi značilo da bi vanredni izbori mogli da budu održani u martu 2025.
Opozicija je, međutim, pozvala Šolca da odmah zatraži glasanje u Bundestagu za održavanje izbora početkom godine. Šolcov zahtev podržava 33 odsto ispitanika, dok 65 odsto smatra da izbore treba održati što pre, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja ARD.
CDU-CSU je osvojio 34 odsto glasova, a Šolcov SPD samo 16 odsto. Zeleni su na 12 odsto, dok je FDP na pet, a BSV na šest odsto. AfD ima 18 odsto. Redovni datum izbora bio bi 28. septembar 2025: skoro polovina Nemaca veruje da će sledeći kancelar doći iz redova demohrišćana. Raskid koalicije semafora pozdravlja oko 59 odsto ispitanika. Istovremeno, 40 odsto krivi FDP za neuspeh, a samo 19 odsto krivi Šolcov SPD.
Kancelar Šolc će u sredu dati izjavu o radu vlade u Bundestagu, objavila je novinska agencija dpa, pozivajući se na izvore iz vlade. Fridrih Merc kaže da će to biti prilika da Šolc postavi pitanje poverenja.
Dobro je što je gotovo, izbore treba održati što pre, piše Ralf Nojkirh u uvodniku Špigla.
Koalicije mogu propasti, čak i prerano, kao što se dešavalo nekoliko puta u istoriji SR Nemačke, a da se politički sistem ne ošteti.
Ali situacija je danas drugačija, piše Der Spiegel, sa AfD-om, koji svojim nacionalističkim i rasističkim desničarskim idejama želi da uništi liberalni konsenzus na kome počiva demokratska Nemačka.
A nova vlada će morati da uključi partnere sa velikim svetonazorskim razlikama: ovo je možda poslednja šansa u Nemačkoj da spreči razvoj događaja poput onih u SAD, Mađarskoj i drugde, upozorava Der Spiegel. Jer semafor-koaliciju nisu srušile razlike u stavovima, već nespremnost da se okupe. Pred novom vladom je ogroman zadatak: nemački ekonomski model više ne funkcioniše, zemlji preti deindustrijalizacija, dok na jednoj strani imamo Putina i njegove pretenzije na Istočnu Evropu, a na drugoj SAD sa kojima je odnos treba redefinisati.
Što pre nova vlada počne sa radom, to bolje, ističe liberalni Der Spiegel.
Simptom/B92/Jutarnji.hr
Nensi Pelosi – jedna od najmoćnijih političarki u Vašingtonu – rekla je za Njujork tajms da “da se predsednik Bajden povukao ranije, možda bi bilo i drugih kandidata u trci”.
Njene primedbe su jedna od poslednjih optužbi među članovima Demokratske stranke pošto su u utorak izgubili kontrolu nad Belom kućom, a verovatno i u oba doma Kongresa, prenosi Bi-Bi-Si.
Naširoko se izveštava da je Pelosi predvodila krilo demokrata koji su želeli da se Bajden povuče, što je on, nakon višenedeljnog pritiska zbog dramatičnog pada popularnosi posle debate sa Donaldom Trampom, i učinio krajem jula.
Nakon što se Bajden povukao iz izborne trke, brzo je podržao potpredsednicu Kamalu Haris, koja je u utorak pretrpela veliki poraz od republikanskog kandidata Donalda Trampa.
Pelosi je za Njujork tajms rekla:
“Očekivalo se da će, ako se predsednik povuče, biti otvorene predizborne nominacije”.
Veruje i da bi bilo više kandidata da se Bajden ranije povukao iz trke za Belu kuću.
Pelosi je tvrdila da bi Harisova dobro prošla u takvom primarnom procesu i da bi je to učinilo “jačim kandidatom”.
“Ali mi to nećemo znati, jer se to nije dogodilo. Moramo da se pomirimo sa situacijom”, rekla je kongresmenka iz Kalifornije, koja je u utorak ponovo izabrana na svoj 20. mandat u Predstavničkom domu.
“I pošto je predsednik odmah podržao Kamalu Haris, to je zaista učinilo gotovo nemogućim održavanje predizbora u to vreme. Da je to učinjeno mnogo, mnogo ranije, bilo bi drugačije”, rekla je.
U razgovoru za Politiko, saradnici Kamale Haris su takođe prebacili krivicu na Bajdena i rekli da je trebalo ranije da odustane.
“Vodili smo najbolju kampanju koju smo mogli, s obzirom na to da je Džo Bajden bio predsednik”, rekao je jedan od neimenovanih pomoćnika i dodao da je “Džo Bajden jedini razlog zašto su Kamala Haris i demokrate izgubili”.
Saradnici Bajdena: To su samo izgovori
Međutim, bivši Bajdenov pomoćnik rekao je za Aksios, da Harisova samo traži izgovor za svoj poraz.
“Kako potrošite milijardu dolara na kampanju, a ne pobedite?”, ljutito se zapitao Bajdenov saradnik.
Neimenovani bivši Bajdenov pomoćnik rekao je za Politiko da su savetnici bivšeg predsednika Baraka Obame krivi zato što su “javno podsticali sukobe unutar demokratske stranke da istisnu Džoa Bajdena, a čak nisu ni želeli Kamalu Haris kao kandidata”.
Senator iz Pensilvanije, Džon Feterman, demokrata, okrivio je za poraz na izborima one koji su planirali da svrgnu Bajdena.
“Oni koji su odlučili i krenuli da izbace Bajdena, dobili su izbore kakve su želeli, zato sada neka snose posledice”, rekao je u intervjuu za list Semafor.
Politička korektnost i levičarenje
Kongresmen Tom Suoci, demokrata iz Njujorka, rekao je da je poraz na izborima delimično posledica usredsređenosti stranke na “političku korektnost”.
Rekao je da se stranka borila da se suprotstavi republikanskim linijama napada na “anarhiju na fakultetskim kampusima, na finansiranje policije, na muškarce koji se bave ženskim sportovima i opštem napadu na tradicionalne vrednosti”.
Riči Tores, još jedan njujorški demokratski kongresmen, u objavi na mreži Iks, okrivljuje “krajnju levicu”.
Rekao je da su radikali unutar stranke uspeli da otuđe istorijski broj Latinoamerikanaca, Afroamerikanaca, Azijata i Jevreja iz Demokratske stranke apsurdima poput “Ukinite sredstva policiji” ili “Od reke do mora” ili “Latiniksa”.
Nezavisni senator Berni Sanders, koji se kandidovao za predsednika 2016. i 2020. godine, optužio je stranku za napuštanje radničke klase.
“Dok demokratsko rukovodstvo brani status kvo, američki narod je ljut i želi promene. I u pravu su,” napisao je sanders i dodao da demokrate verovatno ništa neće naučiti iz izbornog kraha.
Simptom/RTS/BBC
Tramp, koji je većinski vlasnik kompanije Truth Social, rekao je i danas da nema nameru da prodaje svojih skoro 115 miliona akcija.
Dodao je da je bilo lažnih, neistinitih, a verovatno i nezakonitih glasina i/ili izjava, piše Politiko.
“Te glasine ili izjave su lažne”, rekao je Tramp.
“Ovim putem tražim da nadležni organi odmah pronađu ljude koji su pokrenuli ove lažne glasine. Istina je važan deo naše istorijske pobede i ja duboko verujem u nju. Hvala vam na pažnji zbog ovog pitanja. Učiniću Ameriku ponovo velikom”.
Akcije Tesle porasle su danas za više od 10 odsto, čime je tržišna vrednost proizvođača električnih vozila prešla bilion dolara, preneo je Si-En-Bi-Si.
Akcije kompanije porasle su za oko 27 odsto ove nedelje nakon što je Donald Tramp pobedio na izborima za predsednika SAD, a investitori su postali optimistični da bi povratak bivšeg lidera u Belu kuću mogao koristiti Tesli.
Ilon Mask, direktor Tesle, bio je ključni saveznik Trampa tokom njegove kampanje, ulažući najmanje 130 miliona dolara u njegovu kampanju.
Tesla je imala tržišnu vrednost od 807,1 milijardi dolara na zatvaranju u utorak.
Akcije Tesle porasle su za oko 29 odsto od početka godine.
Simptom/B92/Telegraf
Orban je naglasio da je Ukrajina suverena država i da je ono što Ukrajina radi isključivo odgovornost ukrajinskog naroda.
“Oni su izabrali da se bore i borili su se herojski u svakom slučaju, njihova je odluka da li da nastave ili ne”, rekao je on.
Mađarski premijer je rekao da su njegovi napori usmereni samo na izolaciju Mađarske od ratne opasnosti i moguće situacije koja bi se negativno odrazila na Mađarsku.
“U julu sam takođe išao u Kijev i Moskvu i bio sam veoma kritikovan zbog toga. Ali ono što sam uradio u Ukrajini je da sam ubedio Ukrajince da nešto urade. Samo sam pokušao da objasnim Zelenskom: ‘Molim te, prijatelju, vreme nije na vašoj strani i spreman sam da vam pomognem da nekako uspostavite primirje i onda bolje uslove za mir.’
Odbijen sam jer je predsednik rekao ‘Viktore, ovo nije moja poenta, moja poenta je, kao predsednika Ukrajine, da je vreme na našoj strani'”, rekao je Orban.
On je dodao da je, uz uverenje obe strane da je vreme na njihovoj strani, pokušao da stvori što širu međunarodnu miroljubivu klimu, a potom, pre ili kasnije, da ubedi zaraćene strane na pregovore.
“Nikada se ne bih usudio da kažem šta Ukrajinci treba da rade. To je njihova zemlja, njihova budućnost, njihov život, njihova suverena država. Ali spreman sam da im pomognem kao što sam mnogo puta činio, jer su se herojski borili i zaslužuju bolju budućnost nego što sada izgleda”, rekao je Orban.
Simptom/B92/Klix.ba
Najmanje dve osobe poginule, dve povređene u ruskom napadu na Hersonsku oblast
U ruskom napadu na Hersonsku oblast na jugu Ukrajine, najmanje dve osobe su poginule, a dve su povređene, saopštio je načelnik te oblasti Aleksandar Prokudin.
Prokudin je napisao na Telegramu da su ruske snage gađale obrazovnu ustanovu, kazneno-popravni zavod i prodavnicu, kao i da je oštećeno sedam višespratnica i 15 privatnih kuća, preneo je Ukrinform.
U Odesi je u ruskom napadu tokom noći oštećeno nekoliko višespratnica i privatnih kuća, administrativnih zgrada i skladišta, saopštile su lokalne vlasti.
Kurahovski i Pokrovski pravac su sada najteži, saopštio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i saopštio da vojna komanda i komanda brigade Ukrajine rade na jačanju položaja.
Generalštab Oružanih snaga Ukrajine prethodno je objavio je da se na frontu desilo više od stotinu borbenih okršaja, a da se borbe i dalje vode.
Moskva saopštava da je prethdnog dana odbila 11 kontranapada u regionu Kurska.
Članice NATO-a rekle su da je raspoređivanje severnokorejskih trupa “opasno proširenje” podrške zemlje ratu Rusije protiv Ukrajine.
Aksios je preneo da se milijarder Ilon Mask pridružio telefonskom razgovoru između novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa i Volodimira Zelenskog.
Predsednik Rusije Vladimir Putin spreman je da razgovara o Ukrajini sa Donaldom Trampom, ali to ne znači da je voljan da promeni zahteve Moskve, rečeno je iz Kremlja.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je da bi rat Rusije protiv Ukrajine mogao lako da se okonča ako američka administracija pod Donaldom Trampom bude sledila pristup “zasnovan na rešenju”, uključujući dijalog i diplomatiju.
EU bi mogla da razmotri mogućnost uvoza tečnog prirodnog gasa iz SAD umesto iz Rusije, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Simptom/RTS/Tanjug/Ukrinform
Rusija je spremna da Kubi pruži hitnu pomoć u vezi sa trenutnom situacijom u energetskom sektoru, uključujući isporuku oko 80.000 tona dizel goriva u iznosu koji je odobren u skladu sa uputstvom predsednika – 60 miliona dolara, rekao je Černišenko.
Do nestanka struje došlo je u sredu zbog uragana Rafael, a zabeleženi vetrovi od preko 185 kilometara na sat oštećivali su kuće, čupali drveće i rušili telefonske stubove.
Lokalne vlasti su u četvrtak saopštile da su počele sa obnavljanjem snabdevanja strujom na istočnoj polovini ostrva, a Kubanci su i prošlog meseca nekoliko puta ostajali bez električne energije.
Simptom/RTS
Jemenski Huti saopštili su da su gađali su izraelsku vazduhoplovnu bazu Nevatim najugu Izraela hipersoničnom balističkom raketom “palestina 2”.
Huti su, takođe, naveli da su oborili američki dron iznad jemenske provincije Džaf.
Nastavljaju se sukobi širom Bliskog istoka – najmanje 30 Palestinaca poginulo je u Pojasu Gaze u poslednja 24 sata, dok je više od 60 ljudi stradalo na jugu Libana.
Tokom raketiranja područja za koja Izrael tvrdi da su pod kontrolom Hezbolaha u Libanu ranjena su petorica pripadnika Mirovne misije Ujedinjenih nacija u Libanu (Unifil).
Rastu tenzije i u političkom vrhu okupljenom oko izraelskog premijera Benjamina Netanjahua. Smenjeni ministar odbrane Jaov Galant poručuje da je u Gazi postignut cilj, što je suprotno zvaničnom stavu vlade.
Analitičari predviđaju izdašniju američku podršku Netanjahuu otkako je Donald Tramp izabran za predsednika Sjedinjenih Država. Ipak, ljudi bliski novom lideru Bele kuće poručuju da Izrael mora da okonča rat u palestinskoj enklavi do 20. januara i Trampove inauguracije.
Sa druge strane, Hezbolah, Hamas i Iran ne gledaju blagonaklono na promene u Vašingtonu. Poručuju da su životi Palestinaca jednako ugroženi, bez obzira ko je na čelu Amerike.
Simptom/RTS/Reuters
Zet novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, Džared Kušner, neće se vraćati u Belu kuću, ali mogao bi da bude savetnik za politiku prema Bliskom istoku, izjavili su izvori za “Fajnenšel tajms”.
Abrahamski sporazumi
Kušner je bio jedan od glavnih savetnika u Trampovom prošlom mandatu i igrao ključnu ulogu u pregovorima koji su doveli do Abrahamskih sporazuma, odnosno sporazuma koji su uspostavili diplomatske odnose između Izraela i nekoliko arapskih zemalja, uključujući UAE, Bahrein, Sudan i Maroko.
Naredna Trampova administracija planira da nastavi sa proširenjem broja arapskih zemalja koje imaju diplomatske veze sa Izraelom, a Saudijska Arabija bi mogla da bude ključna, navodi pomenuti časopis.
Iako Kušner neće biti deo zvanične administracije, Trampovi saveznici očekuju da će imati savetodavnu ulogu u vezi sa politikom prema Bliskom istoku, s obzirom na njegovu blisku saradnju sa zvaničnicima u Izraelu.
Kušner, zajedno sa suprugom Ivankom Tramp, bio je centralna figura u bivšoj administraciji i od tada žive u Majamiju. U 2021. godini osnovao je investicioni fond “Afiniti partners”, vredan tri milijarde dolara, koji uglavnom finansiraju strani investitori.
Dok se sastavlja tim za nacionalnu bezbednost u novoj administraciji, bivši američki ambasador u Nemačkoj i nekadašnji specijalni izaslanik predsednika SAD za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel pominje se kao mogući kandidat za ministra spoljnih poslova ili savetnika za nacionalnu bezbednost, ističe FT.
Očekuje se da će i bivši zvaničnici poput bivšeg američkog državnog sekretara Majka Pompea i senatora Bila Hegertija biti deo razmatranih kandidata za ključne pozicije.
Takođe, Trampov tim razmatra mogućnost angažovanja ključnih nacionalnih bezbednosnih zvaničnika za Bliski istok, uključujući bivšu zvaničnicu Saveta za nacionalnu bezbednost Viktoriju Kouts i Migela Koreu, bivšeg generala koji je radio sa Kušnerom.
Ej-Bi-Si: Tramp osvojio 301 elektorski glas, očekuje se da će pobediti i u Nevadi
Donald Tramp je osvojio na predsedničkim izborima 301 elektorski glas i pobedio kandidatkinju Demokratske stranke Kamalu Haris, koja je osvojila 226 elektora, poslednje su projekcije medijske kuće Ej-Bi-Si njuz.
Tramp je pobedio u Ajdahu, Juti, Montani, Vajomingu, Severnoj i Južnoj Dakoti, Nebraski, Kanzasu, Oklahomi, Teksasu, Mičigenu, Viskonsinu, Ajovi, Mizuriju, Arkanzasu, Luizijani, Mičigenu, Indijani, Kentakiju, Tenesiju, Misisipiju, Alabami, Floridi, Džordžiji, Južnoj Dakoti, Severnoj Karolini, Ohaju, Zapadnoj Virdžiniji, Aljasci i Pensilvaniji.
Ej-Bi-Si predviđa da će Tramp pobediti i u Nevadi, koju je izgubio i na izborima 2016. i 2020. godine.
Haris je dobila Distrikt Kolumbiju, Merilend, Delaver, Nju Džersi, Konektikat, Roud Ajlend, Masačusets, Nju Hempšir, Vermont, Njujork, Mejn, Virdžiniju, Ilinois, Minesotu, Kolorado, Nju Meksiko, Vašington, Oregon, Kaliforniju i Havaje.
Tramp vodi i u glasovima, do sada je osvojio 73,3 miliona, a Haris 69 miliona glasova.
Simptom/RTS/Tanjug/NBS
“Suviše često su neophodni kompromisi bili nadglasani javno insceniranom svađom i glasnim ideološkim zahtevima. Suviše često je savezni ministar Lindner blokirao zakone. Suviše često je taktizirao, delovao stranačko-politički i sitničavo, suviše često me je izneverio.” U tim rečima kancelara Olafa Šolca može se videti koliko je duboka njegova frustracija.
Socijaldemokrata Šolc izgovorio je te reči u sredu 6. novembra uveče, kada je objavio da je otpustio saveznog ministra finansija i koalicionog partnera iz redova liberala (FDP) Kristijana Lindnera. Istovremeno, Lindnerov nastup prokomentarisao je ovako: “Kao savezni kancelar to ne mogu da tolerišem.”
Šolc je još rekao da je u protekle tri godine – u kojima su Nemačkom zajedno vladale socijaldemokrate, Zeleni i FDP – stalno iznosio predloge o tome “kako jedna koalicija sastavljena od tri različite stranke može da dođe do dobrih kompromisa”. To je često bilo teško, dodao je Šolc.
Kasno uveče posle tog obraćanja kancelara, šef poslaničke grupe FDP-a Kristijan Dir zvanično je objavio da će se svih četvoro ministara iz te stranke da se povuče s funkcije.
Pored ministra finansija Lindnera, tu još i ministar saobraćaja Folker Vising, ministar pravosuđa Marko Bušman i ministarka obrazovanja Betina Štark-Vacinger. To znači da je FDP zapečatila sudbinu nemačka vladajuće, tzv. “semaforske koalicije”.
Opozicija traži da vanredni izbori budu što pre
U međuvremenu je, inače, Folker Vising objavio da se dogovorio da kancelarom da ostane na funkciji ministra saobraćaja i da zbog toga istupa iz FDP-a. Kaže da se neće učlaniti u drugu stranku.
Bez obzira na taj detalj, iz opozicije se čuju veoma glasni zahtevi da se vanredni izbori održe što pre. Šef demohrišćana i poslaničkog kluba CDU Fridrih Merc, kao i njegov kolega iz CSU u Bundestagu Aleksander Dobrint, od kancelara su zatražili da pitanje poverenja u nemačkom parlamentu pokrene odmah, a ne tek 15. januara, kako je to Šolc u svom obraćanju najavio.
Fridrih Merc, koji je ujedno i kandidat za kancelara CDU/CSU, najradije bi da se prevremeni izbori održe već u drugoj polovini januara. Ako bi vladi bilo izglasano nepoverenje tek 15. januara, onda bi prevremeni izbori trebalo da se održe do kraja marta 2025. Redovni parlamentarni izbori bili su predviđeni za septembar 2025.
Kako je čitava svađa započela – oko novca
Prva trostranačka koalicija u istoriji Savezne Republike Nemačke počela je da se ljulja 15. novembra 2023. i otada više nije uspevala da se smiri.
Tog dana je Ustavni sud proglasio da je budžetska politika savezne vlade delom neustavna. Konkretno, problem je bila suma od 60 milijardi evra čije korišćenje je najviši nemački sud zabranio. Bundestag je, naime, tokom pandemije odobrio određene kredite za borbu protiv korone.
Na kraju, međutim, nije bio potreban čitav taj iznos. Onda je, kao jedan od svojih prvih zvaničnih poteza, “semaforska koalicija” s preostalih 60 milijardi evra htela da finansira njenu klimatsku i energetsku politiku. Ali, takvo preusmeravanje sredstava bilo je protivustavno.
Pritom su upravo te milijarde bile odlučujuće za formiranje jedne u stvari nespojive koalicije. SPD i Zeleni su u svojoj suštini stranke koje se zalažu za jaku ulogu države i da državni novac ulažu u socijalnu politiku i zaštitu klime. Ekonomsko-liberalna FDP praktično na svim tim poljima ima suprotno mišljenje.
Šezdeset milijardi da se prevladaju protivrečnosti – u početku
Liberali uglavnom smatraju da građani o sebi trebalo sami da brinu i odlučuju, a da država interveniše samo u izuzetnim slučajevima, a inače da se finansijski uzdržava koliko god je to moguće.
U predizbornoj kampanji ta stranka je obećala da će sanirati budžet i da će se ponovo pridržavati u ustavu utemeljene tzv. “dužničke kočnice”, koja dakle Nemačkoj zabranjuje dalja zaduživanja.
Onaj posebni kapital od 60 milijardi evra, koji nije bio deo saveznog budžeta, zaslužan je za to što su prevladane te protivrečnosti. Bio je to finansijski temelj te koalicije, jer je tako bilo moguće štedeti u budžetu, a opet imati novac za socijalnu i klimatsku politiku SPD-a i Zelenih.
Prvi kamen spoticanja za nejednake partnere
Planovi su bili veliki: Nemačka je trebalo da postane vodeća po pitanju zaštite klime, a planirala se i izgradnja 400.000 novih socijalnih stanova.
Socijalna država trebalo je da se modernizuje, odnosno da se reformiše sistem socijalnih davanja i doprinosa za penzije. I uz sve to, trebalo je da se povećaju ulaganja u istraživanja i razvoj.
To savezništvo – koje je inače započelo jednim selfijem vodećih glava Zelenih i liberala – u početku je dobro funkcionisalo. Pritom su upravo te dve stranke dijametralno različite po pitanju političkih uverenja.
Željeni partner Zelenih je bila SPD koja je pobedila na parlamentarnih izborima, ali samo te dve stranke nisu imale većinu, pa im je bila potrebna FDP. To je bio prvi kamen spoticanja u koaliciji. Liberali su uvek mogli da kažu da bez njih vlast ne može da funkcioniše.
Dobrih namera nije nedostajalo. Prilikom predstavljanja koalicionog ugovora tri stranke istaknuto je da “suprotnosti mogu i da se privlače”. Olaf Šolc (SPD), koji je nešto kasnije imenovan za kancelara, govorio je da je to “koalicija na istoj visini očiju”, ili drugim rečima, “koalicija ravnopravnih”.
Ton se pooštrava, kriza je sve više
Obećanje da će se diskusije uvek voditi u poverenju i ne s nekakvim međukoracima, i da će se u javnost izlaziti samo sa rešenjima, nije trajalo ni sto dana. Ipak, treba reći i to da nijedna nemačka koalicija pre toga nije bila suočena s tako ogromnim izazovima kao ova.
Pandemija korone se vratila, Rusija je napala Ukrajinu, zaustavljene su isporuke gasa i nafte, a Nemačkoj je pretila energetska kriza.
Prvi duboki rez “semaforska koalicija” zadobila je kada je ministar finansija Lindner izašao u javnost sa idejom da se vozačima odobri popust na benzin i dizel zbog sve većih cena goriva. Zeleni su bili zatečeni i reagovali su besno: predlog je i javno odbijen.
FDP-ov kurs štednje i rupa od 12 milijardi evra
Otada je vladao drukčiji ton, a on je postajao sve suroviji. Svađe su počele da sve više zasenjuju politički učinak, a građani su to kažnjavali sve manjom podrškom. “Semaforska koalicija” tako je uspela da postane najneomiljenija vlada u istoriji Savezne Republike Nemačke.
Dominantne su bile razmirice oko novca. SPD i Zeleni imali su problem s “dužničkom kočnicom”, jer je zbog rata u Ukrajini, izbeglica, ulaganja u Bundesver i sanacije infrastrukture u Nemačkoj spisak potreba postajao sve duži.
Ali, FDP se nije dala omekšati po tom pitanju i pridržavala se kursa štednje. A onda je došla na red odluka o budžetu za 2025. godinu. Pregovori su okončani tako što je u Bundestag prosleđen predlog budžeta s rupom od 12 milijardi evra.
Paralelno s tim, održali su se pokrajinski izbori u septembru 2024. na istoku zemlje. Nikad ranije te tri stranke nisu zabeležile tako loše rezultate. To je bio politički šamar za SPD, Zelene i FDP.
Nema više šanse za kompromise
Nakon tih izbora, lider FDP-a Lindner postavio je ultimatum i proglasio da je ovo “jesen odluka”. Požurivao je koalicione partnere u donošenju zakona o kojima su se sporili. Atmosfera je postala katastrofalna i prepucavanja ljudi iz stranaka odvijala su se javno, preko medija.
U oktobru je Lindner svom ultimatumu dodao i tzv. “katalog zahteva“ u kojem praktično raskida s čitavom ekonomskom i finansijskom politikom sopstvene koalicije. SPD i Zeleni ocenili su da je to provokacija i već u tom trenutku počeli da sumnjaju da Lindner igra na propast “semaforske koalicije”.
Sve u svemu, ako se vanredni izbori održe prema aktuelnom planu krajem marta, a ne u januaru, kako to zahteva šef demohrišćanske opozicije Fridrih Merc, kancelar Šolc bi to vreme mogao i hteo da iskoristi da progura još nekoliko zakona.
Simptom/RTS/DojčeVele (DW)
Dosadašnji predsednik Sjedinjenih Država Džozef Bajden obratio se naciji prvi put otkako je republikanski kandidat Donald Tramp pobedio na američkim izborima.
“Razgovarao sam sa Kamalom Haris i prihvatili smo rezultate izbora. Prihvatamo izbor koji je nacija izabrala. Ne možete da volite zemlju samo kada pobeđujete. Ne možete ni svoje najbliže i komšije da volite samo kada ste u slozi”, rekao je Bajden.
Ocenio je da je Harisova, kao kandidatkinja Demokratske stranke i dosadašnja potpredsednica zemlje, vodila dobru kampanju i da partija treba da bude ponosna na nju.
“Vodila je inspirativnu kampanju i svi su mogli da vide nešto što sam ja rano naučio da toliko poštujem, a to je njen karakter. Ona ima kičmu i ima odličan i pravi karakter”, tvrdi Bajden.
Naveo je da u Americi uvek preovladavala volja naroda i da će zbog toga pomoći Trampu i njegovom timu tokom tranzicionog perioda dveju administracija.
“Razgovarao sam sa Trampom, radićemo na mirnom prenosu vlasti. Izvršiću svoju predsedničku dužnost 20. januara”, rekao je Bajden i time indirektno potvrdio da će se naći na polaganju zakletve, ili inauguraciji, Donalda Trampa kao 47. američkog predsednika.
“Imamo još 74 dana vlasti, hajde da računamo svaki od njih”
Bajden je potom istakao i uspehe svoje administracije.
“Uspesi su istorijski. Iza sebe smo ostavili zemlju kao najjaču ekonomiju sveta. Imamo još 74 dana vlasti. Hajde da računamo svaki od tih dana. Izgubili smo ovu bitku, ali nas Amerika naših i vaših snova poziva da se zajedno vratimo”, izjavio je dosadašnji predsednik SAD.
Zaključio je da će sve biti u redu i pozvao je narod da se angažuje u narednom periodu.
“Vera mora da opstane. Neka Bog blagoslovi Ameriku”, naglasio je Bajden na kraju svog postizbornog obraćanja.
Simptom/RTS
U izraelskim racijama u Gazi od jutra je poginulo 27 ljudi, uključujući 19 u severnom delu pojasa Gaze, izjavili su medicinski izvori Al Džaziri.
Policija je ispalila suzavac na demonstrante u Mozambiku u do sada najvećim demonstracijama protiv dugo vladajuće partije Frelimo, koja je prošlog meseca proglašena pobednikom spornih izbora.
Bes raste otkako su izborne vlasti saopštile da je Frelimo pobedio na izborima 9. oktobra, produžavajući i posle 49 godina na vlasti. Grupe za ljudska prava saopštile su da je najmanje 18 ljudi ubijeno u policijskom gušenju protesta od tada.
Opšti izbori su bili žestoko osporeni sa mnogo mladih ljudi koji su podržali nezavisnog predsedničkog kandidata Venansija Mondlanea, koji je rekao da je glasanje namešteno i pozvao na nedelju dana protesta koji su kulminirali u četvrtak. Grupe civilnog društva i zapadni posmatrači takođe su rekli da su izbori bili nepošteni i da su rezultati izmenjeni.
Policija je u četvrtak upotrebila suzavac da rastera hiljade demonstranata u glavnom gradu Maputu.
„Osećam da postoji revolucionarna atmosfera… koja pokazuje da smo na ivici jedinstvene istorijske i političke tranzicije u zemlji“, rekao je Mondlejn sa nepoznate lokacije. Rekao je da ne može da otkrije gde se nalazi osim da kaže da nije u Africi.
Advokatska komora Mozambika upozorila je danas da postoje “uslovi za krvoproliće”, pošto je snažno obezbeđenje raspoređeno širom glavnog grada, sa više od milion ljudi, ali je podsećao na grad duhova jer su prodavnice, banke, škole i univerziteti bili zatvoreni.
Vlasti su ograničile pristup internetu širom zemlje u očiglednom nastojanju da „suzbiju mirne proteste i javnu kritiku vlade“, navodi Human Rights Vatch.
Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava Volker Turk takođe je upozorio na „nepotrebnu ili nesrazmernu silu”, rekavši da policija treba „da obezbedi da upravlja protestima u skladu sa međunarodnim obavezama Mozambika o ljudskim pravima”.
Simptom/Aljazeera
“Sa liderima razgovaram o pitanju migracija, ekonomskoj sigurnosti, energetskoj i transportnoj povezanost, kao i o globalnoj trgovini. Očekujem da ćemo kroz ove razgovore definisati političke pravce koje će oblikovati budućnost našeg kontinenta i obezbediti stabilnost za generacije koje dolaze”, napisao je Vučić u objavi na Instagramu, uz grupnu fotografiju lidera koji učestvuju na Samitu.
Istakao je da, kao i uvek, zastupa interese Srbije koji za cilj imaju mir, stabilnost i prosperitet kako naše zemlje, tako i regiona.
Počeo je Samit Evorpske političke zajednice, Orban otvorio skup
U Areni “Puškaš”, danas je počeo je peti po redu Samit Evropske političke zajednice, čiji je domaćin premijer Mađarske Viktor Orban.
Samit je otvorio premijer Orban, a na njemu učestvuje 47 šefova država i vlada iz zemalja EU, kandidata za članstvo i drugih država koje se graniče sa EU koje je Orban dočekao uoči početka.
Foto Instagram
Prisustni su predsednik Francuske Emanuel Makon, premijerka Italije Đorđa Meloni, premijer Albanije Edi Rama, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, premijer Grčke Kirjakos Micotakis, kancelar Austrije Karl Nehamer, predsednik Vlade Gruzije Irakli Garibašvili, generalni sekretar Nato-a Mark Rute, predsednici Evropskog saveta i Evropske komisije, Šarl Mišel i Ursula fon der Lajen, kao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Na otvaranju će se obratititi i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, predsednik Francuske Emanuel Makron, predsednik Turske Redzep Taip Erdogan, premijerka Kraljevine Danske Mete Frederiksen, kao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Planirano je i odrzavanje četiri odvojene sesije na kojima će se razgovarati o migracijama, ekonomskoj sigurnosti i povezanosti u oblasti energetike, transporta, IT i globalne trgovine.
Na sesiji o ekonomskoj sigurnosti učestvovaće predsednik Vučić, koji će, kako je najavljeno, imati niz bilateralnih susreta sa evropskim zvaničnicima.
Na kraju samita, predviđeno je odrzavanje zajednicke konferencije premijera Mađarske Viktora Orbana i premijera Albanije Edija Rame, koji će biti domaćin sledeceg Samita Evropske političke zajednice.
Simptom/Tanjug
“Slovenačka kandidatkinja za komesara EU za proširenje Marta Kos dobila je zeleno svetlo Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta nakon današnjeg saslušanja”, navela je STA.
Kos, koja je deo Obnovimo Evropu u Evropskom parlamentu, ranije danas je saslušana pred ovim odborom, a saslušanju su prisustvovali poslanici Odbora za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove (LIBE), Odbora za ustavna pitanja (AFCO) i Pododbora za ljudska prava (DROI).
Simptom/Tanjug
“Imamo veoma gorka iskustva sa politikama i pristupima različitih američkih vlada”, izjavio je portparol iranske diplomatije Esmail Bagaj, prenosi zvanična agencija Irna. Apelovao je na Vašington da “preispita pogrešne pristupe iz prošlosti”.
Iranski mediji danas uveliko izveštavaju o rezultatima američkih predsedničkih izbora.
“SAD su veliki Satana, ko god da je predsednik”, piše list Kejhan.
Vladin list Iran navodi da je “iranska ekonomija pogođena pritiscima, ali da je situacija sada drugačija i da Tramp više neće moći da izoluje Iran i naškodi ekonomiji” zemlje.
Donald Tramp je tokom svog prvog mandata održavao veoma napete odnose sa Teheranom.
On je u maju 2018. jednostrano povukao SAD iz sporazuma o iranskom nuklearnom programu i ponovo uveo oštre sankcije Teheranu, uprkos dogovoru zaključenom sa velikim silama.
Beta
