Broj poginulih od jutra širom Gaze popeo se na 25 nakon što je izraelskog vazdušnog napad na prenaseljeno područje u gradu Deir el-Balah, pri čemu je poginulo najmanje šest osoba.
Simptom/AP
Vanredni izbori u Nemačkoj, raspad koalicione vlade, prevremeni izbori verovatno u martu
Samo nekoliko sati nakon što je postalo jasno da je Donald Tramp pobedio na izborima u SAD, izazvavši šokove širom Evrope, kancelar Olaf Šolc pojavio se pred kamerama da na prilično dramatičan način (barem po ustaljenom standardu) objavio kraj svog narušenog trostranog saveza. Šolcova najava pokrenula je niz događaja koji će dovesti do vanrednih izbora u Nemačkoj u roku od nekoliko meseci, iako tačan tajming još nije jasan.
Zašto je pala vladajuća koalicija?
Nemačka trostranačka vladajuća koalicija — koju čine Socijaldemokratska partija (SPD) i Zeleni na levoj strani političkog spektra i fiskalno konzervativna Slobodna demokratska partija (FDP) na desnom centru — nikada nije bila pravi spoj.
I SPD i Zeleni favorizuju snažnu mrežu socijalne sigurnosti i velike investicije za ubrzanje ekonomskog rasta i tranzicije zelene energije. FDP, s druge strane, veruje u manje vlade i manju potrošnju.
Možete se zapitati zašto se ova trijada uopšte spojila
Jednostavno rečeno, nije bilo mnogo opcija s obzirom na sve više rascepkani politički pejzaž Nemačke, pošto je uspon partija početnika otežao formiranje velikih partija — SPD i konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) dvopartijske koalicione vlade.
Fragmentacija se pogoršala usponom stranke krajnje desnice Alternativa za Nemačku (AfD), koja se sada nalazi na drugom mestu na nacionalnom nivou, a nastaviće se sa dolaskom nove populističke levice Alijanse Sare Vagenkneht (BSV). Posleratna Nemačka nije imala mnogo iskustva sa većim koalicijama (Šolcova pala trijada je bila prva trosmerna alijansa u više od šest decenija), ali tekuća podela može da učini takve koalicije – koje imaju tendenciju da budu nestabilnije – novom normom.
Ključni trenutak u ranom raspadu Šolcove koalicije dogodio se pre godinu dana, kada je najviši nemački sud doneo presudu kojom je okončano rešenje koje je vlada koristila za trošenje novca bez kršenja ustavne „kočnice duga“ zemlje.
Simptom/Politico
Može li Iran da napravi dogovor sa Trampom?
Ipak, mnogi bivši zvaničnici i stručnjaci u Iranu otvoreno su pozvali vladu da se sarađuje sa Trampom poslednjih dana. I mnogi u vladi novog, umerenijeg predsednika Irana, Masuda Pezeškijana, prate poziv na isto. Kažu da Tramp voli da sklapa poslove tamo gde drugi nisu uspeli kao i da bi njegova ogromna dominacija u Republikanskoj partiji mogla svakom potencijalnom sporazumu dati više snage.
Simptom/NY Times
Ukidanje Ministarstva obrazovanja u SAD, za Maska je dobra ideja
Tramp je Ministarstvo obrazovanja, koje je 1979. godine formirao Džimi Karter, nazvao primerom mešanja vlade u svakodnevni život Amerikanaca. Sugerisao je da je ono loša investicija za poreske obveznike. Tvrdi da SAD troši tri puta više novca na obrazovanje nego bilo koja druga zemlja. „I ipak smo na samom dnu, među najgorima“, rekao je Tramp (U.S. News & World Report rangira američki javni obrazovni sistem kao 12. u svetu).
Indoktrinacija?
U video poruci objavljenoj prošle godine, Tramp je bez dokaza tvrdio da Ministarstvo obrazovanja zapošljava mnoge ljude koji „u mnogim slučajevima mrze našu decu“. Rekao je:“Želimo da države vode obrazovanje naše dece jer će one to obaviti mnogo bolje. Ne može gore“.
Zatvaranje Ministarstva obrazovanja je uključeno u Agendu47, predloge koje je Trampova kampanja predstavila tokom primarnih izbora. Deo je i Projekta 2025, plana za Trampovu administraciju koji je kreirala Fondacija Heritage i desetine drugih grupa, od kojih se Tramp distancirao uoči izbora.
Iako se čini da je zatvaranje Ministarstva obrazovanja visoko na listi prioriteta za Trampa, njegovi predlozi iz Agende47 u vezi sa obrazovanjem takođe uključuju naloge za škole. Poput smanjenja finansiranja za škole koje podučavaju kritičku rasnu teoriju ili „transrodnu ludost“. I izdavanja akreditacija nastavnicima koji „prihvataju patriotske vrednosti i podržavaju američki način života“. To više ne bi bilo u nadležnosti savezne vlade ukoliko bi sve odgovornosti bile predate državama.
Nije još jasno kako bi mnoge odgovornosti ministarstva, poput dodeljivanja federalnih sredstava, bile rešavane bez savezne agencije.
„Isušićemo močvaru državnog obrazovanja i zaustavićemo zloupotrebu vaših poreskih dolara za indoktrinaciju američke omladine sa stvarima koje ne želite da naša omladina čuje“, rekao je Tramp tokom septembarskog mitinga u Viskonsinu.
Mešanje Maska u odluku
Milijarder Ilon Mask, veliki Trampov donator, za kojeg se očekuje da će imati ulogu u njegovoj administraciji, juče je zatvaranje Ministarstva obrazovanja nazvao „dobrom idejom“. Takođe je objavio mim sa slikom Kartera i tekstom: „1979. godine osnovao sam Ministarstvo obrazovanja. Od tada je Amerika pala sa 1. na 24. mesto u obrazovanju“. Na kojim podacima se ta statistika zasniva nije jasno.
Zatvaranje Ministarstva obrazovanja bi zahtevalo akciju Kongresa i verovatno super većinu od 60 glasova u Senatu, prema pisanju Vašington Posta. Republikanci su prošle nedelje povratili kontrolu nad Senatom, ali će ostati nekoliko glasova ispod 60. To znači da bi svaka akcija koja zahteva 60 glasova zahtevala podršku nekih demokrata. Zatvaranje ministarstva je uključeno kao amandman u glasanju Predstavničkog doma 2023. godine. Tada je 60 republikanaca glasalo protiv, uključujući predstavnicu Eliz Stefanik iz Njujorka. Ona je visoka predstavnica republikanaca u Domu, a Tramp je sada izabrao za ambasadora pri UN u svojoj administraciji.
Uloga ministarstva
Najveća odgovornost Ministarstva obrazovanja je dodeljivanje federalnih sredstava za obrazovanje. Obrazovanje je u sadašnjoj postavci primarno odgovornost državnih i lokalnih vlada. Ali, federalna sredstva dopunjuju državne resurse i finansiraju različite programe, od kojih su mnogi usmereni na smanjenje finansijskih razlika za učenike sa niskim primanjima ili u rizičnim pozicijama.
U fiskalnoj 2022. federalna sredstva su činila 119 milijardi dolara, ili oko 14% ukupnog obrazovnog finansiranja. Glavni programi uključuju Title I, koji pruža dodatna sredstva školama sa visokom stopom siromaštva. Koristi se za zapošljavanje nastavnika i podršku zajednicama sa niskim prihodima. Tu je i Kancelarija za programe specijalnog obrazovanja, koja pruža resurse za učenike sa invaliditetom do 21. godine. Ministarstvo je takođe odgovorno za prikupljanje statistike o upisu, kriminalu u školama, zaposlenima i drugim temama. Nadležna je i za davanje preporuka za obrazovne reforme, sprovođenje testova postignuća „Izveštaj o stanju nacije“, istraživanje kršenja građanskih prava i nadgledanje programa federalnih studentskih zajmova, uključujući dodelu Pell grantova.
U fiskalnoj 2024. Ministarstvu obrazovanja je dodeljeno 238 milijardi dolara, što je manje od 2% ukupnog federalnog budžeta.
Preraspodela poslova na druga ministarstva
Tramp nije precizirao sudbinu federalnih programa studentskih zajmova u slučaju ukidanja Ministarstva obrazovanja. U svakom slučaju, očekuje se da će sledeća administracija zauzeti mnogo stroži pristup naporima da se oproste studentski zajmovi u poređenju sa administracijom predsednika Džoa Bajdena. Tramp je u junu kritikovao Bajdenove planove za oproštaj kao „podle“, rekavši da su tu samo „za privlačenje pažnje pred izbore“.
Projekat 2025 predviđa dodelu programa ministarstva drugim sektorima savezne vlade. Sprovođenje građanskih prava u školama, na primer, bilo bi u nadležnosti Ministarstva pravde. Program studentskih zajmova prešao bi u novi sektor u saradnji sa Ministarstvom finansija. Drugi programi bi prešli pod Ministarstvo zdravlja i socijalnih usluga, prema pisanju Vašington Posta.
Plan za obrazovanje Projekta 2025 predviđa ukidanje Title I sredstava (koja podržavaju učenike iz porodica sa niskim prihodima) i prebacivanje bespovratnih sredstava državama bez nadzora troškova. Predloženo je i ukidanje programa Head Start, za koji Centar za američki napredak upozorava da bi ograničilo pristup dečijoj brizi u ruralnim oblastima i „pogoršalo nejednakosti među porodicama sa malom decom“. Značilo bi i povratak na ranije verzije zakona Title IX koje su zabranjivale diskriminaciju u školama na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta.
Ko je sve hteo da ga ukine
Ronald Regan se zalagao za njegovo ukidanje 1980. godine. Bob Dol se izjasnio za eliminaciju tokom predsedničke kampanje 1996. protiv Bila Klintona. A senatori Ted Kruz i Rend Pol su pozvali na njegovo ukidanje 2015. Argumenti za eliminaciju su se vremenom menjali. Uključivali su pozive od uklanjanja savezne vlade iz obrazovanja u potpunosti do transformisanja ministarstva u agenciju za dodelu grantova i preraspodelu njegovih programa drugim agencijama.
Oko 44% Amerikanaca ima pozitivno mišljenje o Ministarstvu obrazovanja, prema istraživanju Pew Research objavljenom u avgustu. Postoje široke partijske razlike u pogledu ministarstva – 27% anketiranih republikanaca ga smatra pozitivnim, u poređenju sa 62% demokrata. Ministarstvo obrazovanja je rangirano kao 14. od 16 saveznih agencija po popularnosti, pokazalo je istraživanje Pew-a, sa Nacionalnom službom za parkove (76% pozitivno), Poštanskom službom SAD (72%) i NASA-om (67%) na vrhu. Ministarstvo pravde (43%) i Poreska uprava (38%) su jedine agencije rangirane niže.
Simptom/
Meri Vitfil Rolofs, Forbes
Sergej Šojgu pozdravlja stratešku saradnju sa Kinom
„Sveobuhvatno partnerstvo i strateška interakcija između Rusije i Kine su primer saradnje dve sile u današnjem svetu. Bez zasnivanja na vojnom i političkom savezu kakav je bio uspostavljen tokom Hladnog rata, odnosi između naših zemalja prevazilaze sve vrste međuvladine veze“, istakao je Šojgu na sastanku sa kineskim ministrom spoljnih poslova Vang Jijem.
Visoki ruski bezbednosni zvaničnik je istakao da su rusko-kineske veze zasnovane na principima međusobnog poštovanja, jednakosti, poverenja, nemešanja u unutrašnja pitanja jednih i drugih i podrške jednih drugima u pitanjima koja su strane smatrale važnim.
“Rusko-kineski odnosi sveobuhvatnog partnerstva i strateške saradnje dostigli su najviši nivo u istoriji. Rusija i Kina dele slične pristupe ključnim međunarodnim i regionalnim pitanjima”, rekao je Šojgu.
Simptom/TASS
Bin Salman: Rijad osuđuje genocid Izraela nad Palestincima
“Kraljevina ponovo osuđuje i kategorično odbacuje genocid koji je Izrael počinio protiv bratskog palestinskog naroda”, rekao je Bin Salman u govoru na Arapsko-islamskom samitu koji se održava u Rijadu.
Saudijski prestolonaslednik je pozvao međunarodnu zajednicu da spreči Izrael da napadne Iran i da poštuje suverenitet Irana, prenosi Rojters.
Prestolonaslednik je u septembru rekao da kraljevina neće priznati Izrael sve dok ne bude stvorena palestinska država.
Simptom/B92/Tanjug
Zelenski: Ukrajinska vojska u Kursk protiv 50.000 neprijateljskih vojnika
Njegova izjava dolazi dan nakon što je Njujork tajms objavio da Moskva priprema ofanzivu u oblasti Kursk sa snagama od 50.000 vojnika, kako ruskih, tako i severnokorejskih.
KIjevski list navodi da je Rusija rasporedila hiljade severnokorejskih vojnika u ovoj ratnoj oblasti, a neki od njih su već došli u sukobe sa Ukrajinom u manjoj meri, kao i da je prema nekim izveštajima oko 11.000 severnokorejskih vojnika stacionirano je u oblasti Kursk od 4. novembra.
Kijev je pokrenuo iznenadnu ofanzivu na Kursk u avgustu, a ruske snage su uspele da povrate oko polovinu teritorije koju su prethodno izgubile, dodaje Kijev independent.
Simptom/B92/Tanjug
Evropski parlament odložio odluku o kandidaturi Olivera Varheljija za komesara EK
Aktuelni komesar za proširenje EU Oliver Varhelji predstavio je prošle nedelje program za novu funkciju – komesara za zdravlje i dobrobit životinja.
Varhelji je na prošlonedeljnoj debati poručio da će, ako bude izabran, raditi na poboljšanju zdravlja građana kroz jačanje Zdravstvenog udruženja EU, preventivne zdravstvene mere i obezbeđivanje neophodnih tretmana i lekova.
Portparol prilikom saopštavanja informacije o odlaganju odluke o kandidaturi Varheljija nije naveo koji su razlozi za to.
Varhelji je, za sada, jedini kandidat za komesara u novom sazivu Evropske komisije koji nije odmah dobio zeleno svetlo za kandidaturu i do danas je morao da dostavi pisane odgovore na dodatna pitanja.
Rojters navodi da je Mađarska sve više izolovana u Evropskoj uniji zbog povezanosti premijera Viktora Orbana sa Rusijom i zbog protivljenja vojnoj pomoći Ukrajini.
Simptom/RTS/Reuters
Kamala danas prvi put u javnosti nakon poraza
Ona neće govoriti tokom ceremonije, već će zajedno s predsednikom SAD Džozefm Bajdenom položiti venac na Grob Neznanog vojnika, a pridružiće im se prva dama SAD Džil Bajden i Dag Emhof, suprug Kamale Haris.
Pre polaganja venca, Bajden će ugostiti predstavnike veterana, članove njihovih porodica i staratelje na doručku u Beloj kući.
Bajdenova administracija, prema pisanju CNN, omogućila je više beneficija i zdravstvene zaštite, a od 2010. godine, beskućništvo među veteranima američke vojske smanjeno je za 55,6 odsto.
Simptom/B92/Tanjug
Belorusija u BRIKS, ali kao partner
”Predsednik Republike Belorusije Aleksandar Lukašenko je 5. novembra 2024. godine potpisao pismo predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu o spremnosti naše zemlje da se pridruži BRIKS- u kao partner”, navodi se u saopštenju Minsitarstva, prenosi RIA.
Lukašenko je rekao da BRIKS neprestano jača multilateralnu interakcju, postajući ”ne samo simbol, već jedan od stubova multipolarnosti”.
Na Samitu BRIKS-a u Kazanju prošlog meseca usvojena je deklaracija u čijem tekstu je uvršten i spisak zemalja-partnera BRIKS-a.
Grupu BRIKS su 2006. godine osnovali Brazil, Rusija, Indija i Kina, a Južna Afrika joj se pridružila 2011. godine.
Od 1. januara 2024. godine BRIKS-u su se kao unopravni članovi pridružili Egipat, Etiopija, Iran, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Simptom/B92/Tanjug
Ukrajinski rat: Peskov demantovao razgovor Putina i Trampa; Starmer i Makron pokušaće da ubede Bajdena da dozvoli udare u dubinu Rusije
Prema pisanju Vašington posta, Vladimir Putin i Donald Tramp razgovarali su, navodno, u četvrtak, 7. novembra i to je bio njihov prvi razgovor nakon Trampove pobede na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Državama.
“Razgovarali su o cilju mira na evropskom kontinentu, a Tramp je izrazio interesovanje za naknadne razgovore o brzom rešavanju situacije u Ukrajini“, navodi Vašington post.
Tramp je, kako navodi list, pozvao Putina da ne eskalira sukob s Ukrajinom.
Aktuelni američki predsednik Džozef Bajden uveriće novu administraciju s Trampom na čelu o potrebi podrške Ukrajini, izjavio je savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven.
Ukrajinske snage izvele su do sada najveći napad sa 84 drona na civilnu infrastrukturu Rusije, potvrdilo je rusko Ministarstvo odbrane.
Gađano je šest ruskih oblasti, uključujući i prestonicu Moskvu, a ruske snage navode da su oborile 70 bespilotnih letelica.
Grupa od 50.000 ruskih i severnokorejskih vojnika sprema se da pokrene protivofanzivu velikih razmera u regionu Kursk, piše Njujork tajms, pozivajući se na ukrajinske i američke zvaničnike.
Pariz će Kijevu predati još deset raketa dugog dometa “skalp” kako bi Ukrajina mogla da udari iza linije fronta, potvrdio je francuski ministar odbrane Sebastijen Lekornu.
Peskov demantovao informacije o razgovoru Putina i Trampa
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio je danas da nije bilo razgovora između ruskog predsednika Vladimira Putina i novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa.
Telegraf: Starmer i Makron pokušaće da ubede Bajdena da dozvoli udare u dubinu Rusije
Britanski premijer Kir Starmer i francuski predsednik Emanuel Makron razgovaraće danas u Parizu o mogućnosti da ubede odlazećeg predsednika SAD Džozefa Bajdena da Ukrajini dozvoli da ispali rakete “storm šedou” u dubinu teritorije Rusije, rekli su izvori iz britanske vlade za britanski “Telegraf”.
Simptom/RTS/Tanjug
Mask nije zainteresovan za poziciju u budućoj Trampovoj administraciji
Američki tv kanal podseća da je Masku javno ponuđeno da predvodi komisiju za efikasnost za smanjenje troškova u saveznoj vladi SAD.
Međutim, izvor upoznat sa tim pitanjem rekao je da je malo verovatno da bi on uopšte želeo položaj u vladi s punim radnim vremenom, s obzirom na to šta bi to značilo za njegovu ulogu u kompanijama koje vodi.
Naveo je i da bi Mask mogao da bude imenovan u jedan od odbora koji pripremaju preporuke za vladu SAD o kontroverznim pitanjima, kako bi izbegao vladine etičke zahteve koji se nameću običnim državnim zvaničnicima u vezi sa sukobom interesa.
Istovremeno, izvori CNN-a primećuju da Mask ima “veliki uticaj” na Trampa. Mask nije samo blizak sa Trampom već i sa njegovim kopredsedavajućim u tranziciji, Hauardom Lutnikom, milijarderom, izvršnim direktorom kompanije za finansijske usluge Kantor Ficdžerald.
Izvori su opisali Trampa kao “opčinjenog Maskom”.
“Moramo da zaštitimo naše genije, nemamo ih toliko”, rekao je novoizabrani predsednik tokom svog pobedničkog govora u sredu rano ujutru.
Od sredine oktobra, Mask je donirao skoro 119 miliona dolara odboru za političku akciju koji je osnovao da podrži Trampa, prema podacima Federalne izborne komisije.
Takođe se pojavljivao sa Trampom na skupovima i vodio prijateljski intervju sa njim na platformi Iks.
Maskova velika opklada na Trampa isplatila je skoro trenutne dividende, navodi CNN.
Dan nakon izbora, investitori su akcije Tesle poskupeli za skoro 15 odsto što je podiglo vrednost 411 miliona deonica koje Mask poseduje za više od 15 milijardi dolara i označilo dvogodišnji maksimum za deonice Tesle u celini.
Milijarder je viđan u letovalištu Palm Bič skoro svaki dan otkako je Tramp pobedio na izborima prošle nedelje.
Pored toga, navodi CNN, Mask je bio prisutan u prostoriji kada je nekoliko svetskih lidera pozvalo Trampa, a takođe je učestvovao u donošenju kadrovskih odluka.
Simptom/Tanjug
Tramp otkrio kakav će mu biti prvi radni dan
Prema njegovim sopstvenim izjavama, tog prvog dana u Beloj kući ima mnogo toga da uradi, preneo je AP.
Njegova lista uključuje pokretanje masovne deportacije migranata, poništavanje politike administracije predsednika SAD Džozefa Bajdena o obrazovanju, preoblikovanje savezne vlade otpuštanjem potencijalno na hiljade federalnih službenika za koje veruje da tajno rade protiv njega i pomilovanje ljudi koji su uhapšeni zbog svoje uloge u neredima na Kapitolu 6. januara 2021, navela je američka agencija.
“Želim da zatvorim granicu i želim da bušim, bušim, bušim (poveća proizvodnju nafte), rekao je o svojim planovima za prvi dan. Na pitanje Foks njuza koliko izvršnih naloga će biti izdato tokom prve nedelje, Trampova nacionalna sekretarka za štampu Karolin Livit je kazala juče da će ih biti na desetine.
Pored toga Tramp će učiniti da većina krivičnih slučajeva pokrenutih protiv nestane, barem oni savezni.
Tramp je rekao da će “u roku od dve sekunde” od preuzimanja dužnosti otpustiti Džeka Smita, specijalnog tužioca koji je vodio dva savezna slučaja protiv njega.
Smit je prošle godine optužio Trampa za kovanje zavere o poništavanju rezultata predsedničkih izbora 2020. i nezakonito gomilanje poverljivih dokumenata na njegovom imanju Mar-a-Lago na Floridi. Tramp ne može sebe da pomiluje kada je u pitanju presuda u Njujorku u slučaju isplate novca glumici u filmovima za odrasle Stormi Danijel, ali bi mogao da pokuša da iskoristi svoj status novoizabranog predsednika u pokušaju da poništi prsudu za krivično delo i izbegne potencijalnu zatvorsku kaznu.
Slučaj u Džordžiji, gde je Tramp optužen za mešanje u izbore, verovatno će biti jedini preostali krivični slučaj. Verovatno će biti stavljen na čekanje najmanje do 2029. godine, do kraja njegovog predsedničkog mandata. Tužilac Džordžije koji vodi taj slučaj je upravo ponovo izabran.
Simptom/B92/Tanjug
Grinpis: NATO i dalje ima vojnu prednost nad Rusijom, članice troše 10 puta više na svoje oružane snage
Analiza vojnih sposobnosti zapadne alijanse i Rusije “ne ostavlja nikakvu sumnju u sveukupnu vojnu nadmoć NATO-a. Dve strane imaju paritet samo u pogledu nuklearnog naoružanja”, zaključuju Herbert Vulf i Kristofer Štajnmic, autori studije.
Rusija zaostaje za NATO u mnogim oblastima naoružanja i malo je verovatno da će ga sustići za manje od jedne decenije, ističu autori, dodajući da odbrambeni savez ima i veći broj vojnika pod oružjem, kao i dublji rezervoar rezervista.
Zemlje NATO-a dominiraju na globalnom tržištu oružja, čineći više od 70 odsto ukupne prodaje.
“Umesto daljeg ponovnog naoružavanja, postojeću konvencionalnu superiornost NATO-a… treba iskoristiti kao priliku za pripremu i pokretanje inicijativa politike kontrole naoružanja… barem u Evropi”, rekli su istraživači.
Prema autorima, prvi korak bi trebalo da bude spasavanje novog sporazuma START o razoružanju, jedinog velikog sporazuma o kontroli nuklearnog naoružanja koji je preostao između SAD i Rusije.
Poređenje šest parametara
Za potrebe studije, Vulf i Štajnmic su uporedili vojni potencijal NATO-a i Rusije na osnovu šest centralnih parametara, uključujući vojnu potrošnju.
Otkrili su da zemlje NATO zajedno trenutno troše 10 puta više na svoje oružane snage od Rusije (1,19 biliona dolara u odnosu na 127 milijardi dolara).
Čak i ako se oduzme udeo SAD i uzmu u obzir razlike u kupovnoj moći, NATO i dalje ima značajnu prednost (430 do 300 milijardi dolara).
NATO takođe ima značajnu prednost kada su u pitanju glavni sistemi naoružanja, pošto članice odbrambenog saveza imaju ukupno 5.406 borbenih aviona (uključujući 2.073 u Evropi) u poređenju sa 1.026 ruskih.
Samo kada su u pitanju strateški bombarderi, Rusija skoro dostiže paritet sa Sjedinjenim Državama (129 prema 140), navodi se u studiji.
Simptom/B92/Index.hr
Šigeru Išiba ponovo izabran za premijera Japana
U japanskom parlamentu ponovo je za premijera izabran šezdesetsedmogodišnji Šigeru Išiba iz Liberalno-demokratske partije (LDP).
Išiba je na unutarpartijskim izborima izabran za lidera stranke 1. oktobra, nakon čega je u parlamentu, u kojem je njegova partija imala većinu, formalno proglašen za predsednika vlade.
Međutim, on je potom raspustio to zakonodavno telo i proglasio izbore, koji su i održani 27. oktobra, u očekivanju da će dobiti podršku glasača za svoj novoformirani kabinet i politiku koju je nameravao da sprovede.
Na izborima, međutim, njegova stranka, kao i njen koalicioni partner partija Komeito, su doživeli neuspeh, izgubivši oko 60 poslaničkih mesta i većinu u Donjem domu parlamenta.
Potonji pregovori sa opozicijom nisu doneli dogovor o obrazovanju koalicije, pa prvo zasedanje parlamenta u novom sastavu danas nije poprimilo formu formalnog glasanja za imenovanje premijera, već se Išiba suočio sa relativno ozbiljnim izazovom protivkandidata iz redova najveće opozicione Ustavno-demokratske partije.
Mada opozicione partije zajedno imaju više poslanika od koalicije LDP i Komeito, Ustavno-demokratska partija nije uspela da ih okupi iza sebe, pa njen kandidat Jošihiko Noda, kao ni Išiba, u prvom krugu glasanja nije uspeo da stekne prostu većinu. U drugom krugu, međutim, Išiba je odneo pobedu i tako ponovo stupio na funkciju premijera.
To je prvi put nakon 30 godina da je glasanje za premijera u parlamentu moralo da uđe u drugi krug.
Išibina nova vlada je manjinska, jer LDP i Komeito sada ne poseduju većinu u parlamentu, a u svojim redovima nema pripadnike opozicije, delom zbog ideoloških razlika, a delom stoga što su pojedine opozicione partije odlučile da se ne kompromituju kod glasača tako što će ulaziti u trajni savez sa njima, već da sarađuju od prilike do prilike.
Simptom/RTS/Ilja Musulin
Šolc: Ne isključujem glasanje o nepoverenju vladi pre Božića
Olaf Šolc je u intervjuu za nemački javni servis ARD poručio da ne isključuje da se glasanje o poverenju vladi koju predvodi dogodi i pre 25. decembra, kada se proslavlja Božić po gregorijanskom kalendaru.
“Nije mi problem da zakažem glasanje o nepoverenju pre Božića ukoliko su svi saglasni. Takođe, mislim da bi trebalo da spustimo loptu. Da razgovaramo mirno”, rekao je Šolc.
Nemački kancelar je 6. novembra razrešio ministar finansija Kristijana Lindnera, čime je prestala da postoji trostranačka koaliciona vlada.
Tada je predložio da se o nepoverenju glasa u januaru, što bi dovelo do raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora za mart.
Opozicioni političari su tražili da se to glasanje obavi ranije, kako bi se izbori održali već u januaru.
Simptom/RTS
- « Previous Page
- 1
- …
- 263
- 264
- 265
- 266
- 267
- …
- 307
- Next Page »