“Nafta je srž situacije“, rekao je kolumbijski lider za CNN, te optužio Donalda Trampa da svoju kampanju protiv Venecuele vodi zbog kontrole nad njenim naftnim rezervama, a ne zbog demokratije ili borbe protiv narkotika.

Kako dodaje, Venecuela uopšte ne važi za velikog proizvođača droge, ali zato raspolaže nekim od najvećih naftnih rezervi na svetu.

“Verujem da je to Trampova logika. Ne razmišlja on o demokratizaciji Venecuele, a kamo li o trgovini narkoticima“, zaključio je Petro.

Gustavo Petro poznat je po svojim otvorenim kritikama na račun američkog predsednika Donalda Trampa, naročito po pitanju politike imigracije, podrške Izraelu, kao i vojnim intervencijama u Latinskoj Americi.

Od jeseni, njihovi odnosi su se dodatno pogoršali. Kako CNN podseća, u septembru su SAD ukinule vizu kolumbijskom predsedniku, nakon što je javno pozvao američke trupe da se “ogluše o naredbe Donalda Trampa, i da se povinuju naredbama čovečnosti“, u obraćanju grupi pro-palestinskih aktivista ispred sedišta Ujedinjenih Nacija u Njujorku.

U oktobru, Ministarstvo finansija SAD mu je uvelo sankcije, optuživši ga da učestvuje u globalnoj trgovini narkoticima, što Petro kategorički negira. Sankcije su usledile nakon što je Tramp izjavio da će ukinuti američku pomoć Kolumbiji jer Petro „ne radi ništa“ na suzbijanju narkotika.

Petrov odgovor na ove optužbe je da je njegova vlada zaplenila više kokaina nego bilo koja prethodna vlada u istoriji, te da mu Tramp to ne priznaje jer je previše ponosan: “Zato što misli da sam subverzivni razbojnik, terorista i slično, samo zato što sam bio član M-19.“, kolumbijskog gerilskog pokreta aktivnog sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.

Osim toga, Gustavo Petro smatra i da ga Tramp poredi sa venecuelanskim predsednikom Nikolasom Madurom, čiji je problem, kako ističe, demokratija, a ne trgovina narkoticima.

“Njegov je problem manjak demokratije. Ni jedna naša istraga nije ukazala na povezanost između kolumbijske trgovine drogom i Madura“, objašnjava Petro.

On ukazuje i na podatke UNODC-a da Venecuela nije zemlja proizvođač kokaina, dok se većina svetske proizvodnje odvija u Kolumbiji, pri čemu se droga uglavnom švercuje pacifičkom rutom ka severu.

Na unutrašnjem planu, Petrovi izazovi dodatno se komplikuju izveštajem Noticias Caracola o navodnim vezama kolumbijskih vojnih i obaveštajnih zvaničnika s disidentima FARC-a, koji su navodno dobijali poverljive informacije i savete o nabavci oružja.

Uprkos tenzijama, odnosi SAD–Kolumbija ostaju funkcionalni. Vašington jasno poručuje da je problem u Petrovoj politici, a ne u kolumbijskim institucijama.

Državni sekretar Marco Rubio naglasio je da su veze sa kolumbijskim narodom, ekonomijom i posebno odbrambenim sektorom dugoročne i da će opstati i nakon što Petro više ne bude predsednik.

Simptom/Danas