Republika Srpska

Danas tri decenije od potpisivanja Dejtonskog sporazuma

November 21, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Dejtonski mirovni sporazum su 21. novembra 1995. u Vojnoj bazi Rajt-Peterson kod američkog gradića Dejtona, u Ohaju, posle tronedeljnih pregovora parafirali tadašnji predsednici BiH Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tuđman i Srbije Slobodan Milošević.

Danas se navršavaju tri decenije od postizanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim je okončan četvorogodišnju rat u Bosni i Hercegovini.Dan potpisivanja Dejtonskog sporazuma u Republici Srpskoj se proslavlja kako državni praznik i neradni je da, dok je u Federaciji BiH običan radni dan.

S obzirom da na nivou BiH nikada nije donet zakon o državnim praznicima, svaki od dva entiteta u BiH obeležava svoje praznike.

Svojevremeno su predstavnici RS predlagali da se 21. novembar, kao dan kada je potpisan Dejtonski mirovni sporazum, proslavlja kao Dan državnosti BiH, ali su to odbili hrvatski i bošnjački politički predstavnici.

Sva trojica potpisnika sporazuma, kao i bivši međunarodni izaslanik za Balkan i tvorac Dejtonskog sporazuma, američki diplomata Ričard Holbruk (Richard Holbrook) su umrli, original dokumenta je izgubljen, a trideset godina kasnije političari u BiH i dalje raspravljaju o njegovoj reviziji.

Sporazumom koji je postignut uz posredovanje SAD, BiH je podeljena na dva entiteta – Federaciju BiH i Republiku Srpsku.

Sporazum, parafiran u Dejtonu, u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera (Warren Christopher), Milošević, Tuđman i Izetbegović zvanično su potpisali tri sedmice kasnije, 14. decembra 1995. u Jelisejskoj palati u Parizu.

Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom aktu iz Helsinkija i drugim dokumentima OEBS-a, uz međusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje sporova isključivo na miroljubiv način.

Skupština SR Jugoslavije je 13. novembra 2002. ratifikovala Dejtonski sporazum, čime je SRJ jasno poručila susedima da nema teritorijalnih pretenzija prema BIH i da se u potpunosti pridržava odredbi iz Dejtona.

Povodom 30. godišnjice postizanja mirovnog sporazuma za BiH, u Dejtonu je od 23. do 26. maja zasedala Parlamentarna skupština NATO i organizovan je niz manifestacija, uključujući izložbe i koncerte, kao i tematske panele.

Simptom/Danas/Beta

Vadeful: Institucije BiH, suverenitet zemlje i Šmit imaju punu podršku Nemačke

November 17, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

„Zaštita osnovnih principa Dejtona, suvereniteta Bosne i Hercegovine kao celine su ključni. Zato institucije ove zemlje imaju našu punu podršku“, istakao je Vadeful na konferenciji za novinare posle sastanka s visokom predstavnikom u BiH Kristijanom Šmitom (Christian Schmidt).

Govoreći o evropskom putu BiH, on je rekao da će „biti jasan“, odnosno da BiH mora da ispuni uslove definisane još 2022. godine.

„Prvo i osnovno je vladavina prava i jačanje demokratije. Nemačka je spremna podržati BiH u tom pogledu i procesu. Imaću kasnije sastanak u Predsedništvu BiH, ali ću isto tako naglasiti da je do BiH da pokaže posvećenost“, rekao je Vadeful.

Navodeći da Nemačka ima „veoma bliske ekonomske odnose s BiH“, on je istakao da će u svim razgovorima za zvaničnicima zemalja Zapadnog Balkana biti reči o tome kako ovaj region može brže i bolje da se približi Evropskoj uniji.

„U vremenima rastućih trvenja, ovo je više nego ikada investicija u mir, bezbednost i blagostanje Evrope. Pritom je jedno jasno, proces pristupanja jeste i ostaće proces koji je baziran na učinku. To znači da zemlje Zapadnog Balkana moraju sprovesti duboke i često teške reforme. Nema tu zaobilaznica“, naglasio je nemački ministar spoljnih poslova.

Dodao je da to za BiH konkretno znači da uslovi koji su utvrđeni u oktobru 2022. godine na putu ka EU moraju biti ispunjeni pre nego što će se desiti napredak u procesu proširenja.

U decembru 2022. godine Bosni i Hercegovini dodeljen je status zemlje kandidatkinje za članstvo u EU-u, uz pretpostavku da će sprovesti korake navedene u odluci Evropskog saveta od 12. loktobra 2022. o politici proširenja, kako bi se ojačali vladavina prava, borba protiv korupcije i organiziovanog kriminala, upravljanje migracijama i osnovna prava.

„Nemačka može otvoriti put ka EU, ali na kraju je do odlučnosti političara i institucija u BiH da se to uradi i dokaže na delu. Zaštita osnovnih principa Dejtonskog sporazuma su od ključne važnosti“, naglasio je Vadeful.

Prema njegovim rečima, mir u srcu Evrope jeste i ostaće obaveza EU i Nemačke, dodavši da zato i institucije BiH, koje su nastale u skladu s Dejtonskim mirovnim sporazumom, uživaju njihovo puno poverenje.

„O tome smo razgovarali Šmit i ja. On je nadležan za sprovođenje civilnog dela Dejtonskog sporazuma i to je od izuzetne važnosti. Zajedno želimo da nastavimo svoje napore da podržimo BiH na putu ka EU“, zaključio je nemački ministar spoljnih poslova.

On će se večeras u Sarajevu sastati i sa srpskim članom Predsedništva BiH Željkom Cijanović.

Simptom/Danas/Beta

Forin Polisi: „Tramp nanosi udarac BiH, Dodik bi sad mogao pomoći Hrvatima u stvaranju trećeg entiteta“

November 12, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Trampova administracija ukinula je 29.oktobra sankcije Miloradu Dodiku, nacionalističkom bivšem lideru srpskog entiteta u Bosni i Hercegovini — Republike Srpske.

Samo dve nedelje ranije, 17. oktobra, američko Ministarstvo finansija ukinulo je sankcije i četvorici njegovih bliskih saradnika, podseća se.

Sjedinjene Države su Dodika uvele na crnu listu još 2017. godine, nakon što je organizovao referendum kojim se formalno obeležavalo osnivanje tzv. „Republike Srpske“ 1992. godine.

Taj potez bio je jasan znak podrške ratnim ciljevima Srbije tokom sukoba u Bosni — i direktno kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma, koji je okončao rat i uspostavio krhki sistem zajedničke vlasti među tri konstitutivna naroda.

Dejtonski sporazum je više puta bio na ivici raspada, najčešće upravo zbog Dodikove secesionističke politike. Sada, ukidanjem sankcija, Trampova administracija je ojačala iste one snage koje Vladimir Putin nastoji da iskoristi kako bi srušio mir uspostavljen u Dejtonu i oslabio Evropu iznutra.

Dodikova veza s Moskvom datira još od njegovog izbora za premijera Republike Srpske 2006. godine.

U to vreme, SAD su pažnju već usmerile na ratove u Avganistanu i Iraku, dok je NATO predao mirovnu misiju manjoj i opreznijoj snazi Evropske unije. Poslednji visoki predstavnik sa stvarnom moći, Pedi Ešdaun, otišao je krajem 2005. godine, a njegovi naslednici su oklevali da koriste tzv. Bonska ovlašćenja za smenu destruktivnih političara ili nametanje zakona.

U Briselu je fokus prešao sa reforme Bosne na kontrolu migracija.

Takva pasivnost omogućila je Dodiku da testira granice Dejtona i potisne međunarodni nadzor. Putin je to prepoznao i Dodika učinio svojim ključnim saveznikom na Balkanu.

Dodik je ubrzo postao stalni gost Kremlja, gde ga je Putin tretirao kao državnika, a ne regionalnog političara.

Ruski mediji su mu pružali veliku pažnju, dok su pravoslavne crkvene vođe davale legitimitet njegovom nacionalističkom narativu.

Gasprom, ruske banke i kompanije počele su da ulažu u Republiku Srpsku, jačajući Dodikovu moć, ali i zavisnost bosanskih Srba od Moskve.

Rusija ga je istovremeno štitila od međunarodne odgovornosti. Godine 2021. Moskva je izdejstvovala da se iz rezolucije Saveta bezbednosti UN o produženju mandata misije EUFOR uklone sve reference na Kancelariju visokog predstavnika (OHR), čime je oslabila njen autoritet da sprovodi Dejton.

Time je efektivno razdvojila civilni i vojni nadzor, što je smanjilo sposobnost Zapada da obuzda one koji prete stabilnosti Bosne.

U isto vreme, Rusija je koristila regionalnu politiku da produbi svoj uticaj. Bosna je postala koristan instrument za Moskvu da zadrži Srbiju u svojoj orbiti i spreči njen stvarni napredak ka Evropskoj uniji.

Srbija je otvorila pregovore o članstvu u EU 2014. godine, godinu dana nakon što je Hrvatska pristupila Uniji, ali oni praktično nisu napredovali.

Takvo stanje odgovara i Putinu i Dodiku — jer omogućava Dodiku da gura narativ o „Velikoj Srbiji“, isti onaj koji je izazvao rat 1992. godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne može u potpunosti odbaciti taj narativ, jer bi time narušio svoju podršku nacionalista, ali ga ne može ni otvoreno prihvatiti bez ugrožavanja evropskih ambicija — a upravo ta dvosmislenost daje Rusiji polugu uticaja.

Još jedan važan saveznik Moskve u EU je mađarski premijer Viktor Orban, koji je više puta blokirao ili odlagao uvođenje evropskih sankcija protiv Dodika, čime ga je zaštitio od zajedničkog pritiska Zapada.

Ta Orbanova obstrukcija omogućila je Kremlju da produbi svoj uticaj unutar same EU, potkopavajući evropsko jedinstvo po pitanju Bosne i razotkrivajući ranjivost Unije.

Rusija je u početku bila branilac Bosne. Tokom devedesetih godina bila je ključni član Kontakt grupe, zajedno sa Britanijom, Francuskom, Nemačkom, Italijom i Sjedinjenim Državama, koja je radila na pronalaženju rešenja za rat u Bosni.

Nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, Rusija je poslala oko 1.200 vojnika u NATO-ovu implementacionu misiju (IFOR), a kasnije i u Stabilizacionu silu (SFOR).

Njihov zadatak bio je da patroliraju centralnom Bosnom, obezbeđuju skladišta oružja i, često uz tenzije, sarađuju sa NATO saveznicima. Bio je to jedan od retkih trenutaka iskrene posleratne saradnje između Moskve i Zapada.

Odluka Trampove administracije da ukine sankcije Miloradu Dodiku sada ispunjava ključni cilj Putinove strategije — razbijanje zapadnog poretka.

Bosna možda više nije u središtu svetskih vesti, ali ako Evropa nastavi da je ignoriše, uskoro će ponovo biti, upozorava se u analizi. Njeno urušavanje bi destabilizovalo ceo kontinent i oslabilo evropske napore da se suprotstavi ruskoj agresiji.

Ako Evropa zaista želi da odbrani front u Ukrajini, mora istovremeno odbraniti mir u Bosni i pokazati da još uvek može samostalno oblikovati stabilnost na sopstvenom tlu.

Trampova odluka da ukine sankcije, čini se, nije bila rezultat promišljene politike prema Bosni, već posledica lobiranja Dodikovih ljudi, koji su angažovali više Trampovih bivših saradnika.

Među njima je i Rod Blagojević, bivši guverner Ilinoisa, kome je Tramp 2020. godine ublažio kaznu zatvora, a zatim ga pomilovao 2025. godine. Blagojević, sin srpskih imigranata, prikazao je sankcije protiv Dodika kao politički progon.

Za Dodika, ukidanje sankcija predstavlja ličnu i političku rehabilitaciju — potvrdu onoga što on naziva „velikom nepravdom prema srpskom narodu“.

Još važnije, to mu omogućava da učvrsti vlast. U avgustu je Centralna izborna komisija BiH poništila njegov mandat, ali Trampov potez sada vraća Dodiku političku moć, jačajući njegovu poziciju u okviru institucija Republike Srpske.

Mehanizmi odgovornosti već slabe. Ovih dana Državno tužilaštvo BiH suspendovalo je istragu protiv Dodika i dvojice drugih funkcionera Republike Srpske zbog optužbi za „napad na ustavni poredak“ — odluku koja, bez obzira na motive, pokazuje koliko su državne institucije postale nevoljne da ga izazovu.

Dodik će sada verovatno pojačati napore da destabilizuje Bosnu.

Može pokušati da se udruži sa hrvatskim političarima u cilju stvaranja posebnog hrvatskog entiteta, čime bi dodatno razbio Dejtonski sporazum.

Alternativno, mogao bi se još otvorenije fokusirati na secesionistički projekat Republike Srpske.

U oba slučaja, ishod je isti: pobeda za Putina, a gubitak za Bosnu i Evropsku uniju.

Simptom/Danas

Stanivuković: Dodik i njegov politički krug spremni platiti ličnu slobodu imovinom srpskog naroda

November 10, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

„Litijum i prirodna bogatstva stavljeni su na sto kao zalog pred stranim centrima moći i ljudima koji drže njihove dosijee“, izjavio je Stanivuković, dodajući da se oni koji su godinama govorili o odbrani Republike Srpske danas bave njenom rasprodajom.

Stanivuković je kritikovao aktuelnu vlast zbog, kako kaže, kontinuiranog deljenja resursa koji pripadaju narodu, navodeći primere ranijih spornih investicija i dodajući da je sada na redu zemlja.

„Nakon kumovih zgrada, Vijadukta i Serdarova, sada je na redu zemlja, opet dele ono što ne pripada njima nego narodu. Sve što su nazivali borbom za Republiku Srpsku, svelo se na borbu za sebe“, kazao je Stanivuković.

On se obratio članici Predsedništva BiH Željki Cvijanović, kazavši kako Republika Srpska nije Uzbekistan, Tadžikistan ili Kazahstan – zemlje koje su i do 100 puta veće i, kako je rekao, možda mogu potpisati sporazume o mineralima.

„Republika Srpska nije na prodaju, ova zemlja je krvlju natopljena da bismo imali svoju slobodu i zvoju zemlju, a ne da bi je oni rasprodavali da spasu sebe“, naveo je Stanivuković.

On je upozorio da je vlast već odustala od referenduma i zakona koji su ranije služili kao povod za političke sukobe, te izrazio zabrinutost zbog mogućih tajnih dogovora iza leđa građana.

„Šta je sve već prodano, potpisano i obećano iza leđa naroda? Suverenost mijenjaju zavisnošću, a narodnu imovinu političkim spasom. I ostaje pitanje – gdje je granica njihovoj izdaji i ima li je uopšte?“, zaključuje Stanivuković, navodi se u saoćenju Pokreta Sigurna Srpska.

Simptom/Danas/Vijesti.ba

Ustavni sud BiH u smanjenom sastavu odbio apelaciju Milorada Dodika

November 4, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Sud je o apelaciji odlučivao u meritumu, bez učešća sudija iz Republike Srpske, i odluku doneo na današnjoj onlajn sednici.

Odbijanjem apelacije presuda ostaje na snazi, a pravni tim Milorada Dodika najavio je da će se obratiti Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Na istoj sednici odbačena je i apelacija na odluku CIK-a od 6. avgusta.

Dodik je osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane političkog delovanja zbog, kako se navodi, nepoštovanja odluka visokog predstavnika Kristijana Šmita.

Simptom/RTS/RTRS

Dodik: Razumeli smo poruke Saveta bezbednosti, posebno SAD o neophodnosti dijaloga

November 1, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

„Spremni smo da razgovaramo i razgovaraćemo sve dok se ne nađe rešenje ili dok razgovor ne postane potpuno besmislen. U svakom slučaju, očekuje nas vreme u kojem smo veoma dobro razumeli stavove Saveta bezbednosti“, kazao je Dodik novinarima u Banjaluci pošto je sa ostalim zvaničnicima RS u crkvi Hrista spasitelja zapalio sveće za poginule u Novom Sadu 1. novembra prošle godine.

Po njegovim rečima, stavovi sadašnje američke administracije su da se neće mešati u unutrašnje stvari drugih zemalja i neće sprovoditi mere intervencionizma, a i da neće “graditi druge države i nacije”.

“To znači da domaći lideri, a ovde, što je posebno važno, i konstitutivni narodi, treba da sednu i da se dogovore. To je nešto što se već dugo nije čulo iz usta određenih američkih struktura”, naglasio je Dodik.

Rekao je da su na jučerašnjoj sednici Saveta bezbednosti o stanju u BiH, Kina i Rusija ostale principijelne i imale konstruktivnu ulogu.

„Zahvalni smo Rusiji koja je uporno godinama iznosila izveštaje u tako visokom forumu kao što je Savet bezbednosti. Zahvalni smo i Kini koja je ostala principijelna u pogledu nelegitimnosti i povodom divljačkog imenovanja (visokog predstavnika u BiH Kristijana) Šmita. Moram da zahvalim i Srbiji, kao i Hrvatskoj, koja je iznela stav da u BiH mora postojati ravnopravan dijalog“, kazao je Dodik.

Ocenio je da je došlo do „značajne promene u odnosu na događaje koji su se dešavali pre samo šest meseci“.

„To nije priklanjanje bilo kojoj strani, pogotovo ne nama, već shvatanje realnosti koja je takva da se država ne može graditi rušenjem Ustava i nametanjem dominacije jednih nad drugima. To je neodrživo“, zaključio je Dodik.

Simptom/Danas/Beta

Ukinute američke sankcije Miloradu Dodiku, Željki Cvijanović i brojnim drugim saradnicima i kompanijama

October 29, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Kako stoji na sajtu OFAC sankcije su ukinute Miloradu Dodiku, Željki Cvijanović, Radovanu Viškoviću, Nenadu Stevandiću, Siniši Karanu, Petru Đokiću, Staši Košarcu, Srebrenki Golić, Džerardu Selmanu, Rajku Kuzmanoviću, kao i drugim visokim funkcionerima RS.

Takođe su uklonjeni članovi porodice Dodik, Igor i Gorica, te više biznismena povezanih s Dodikovim porodičnim i političkim krugom: Đorđe Đurić, Vlatko Vukotić, Aleksandar (Aco) Dobrić, Mirko Dobrić, Milenko Ćićić, Marko Gujaničić i Dalibor Panić.

U petak, 17. oktobra, OFAC je ukinuo sankcije za četiri bliska saradnika Milorada Dodika, koji su na crnoj listi SAD-a prvobitno završili zbog organizacije i promocije neustavnog „Dana RS-a“. Reč je o Jeleni Pajić Baštinac, Danijelu Dragičeviću, Goranu Rakoviću i Dijani Milanković.

Nezvanični izvori govore da ukidanje sankcija dolazi kao plod dogovora SAD-a i Dodika o tome da Dodik nakon pravosnažne presude mora napustiti funkciju predsednika RS-a i imenovati vršitelja dužnosti.

Nakon što je izabrana Ana Trišić-Babić te je tako ispunjen taj deo dogovora, Amerika postepeno ukida sankcije i ostalim Dodikovim saradnicima, a što bi trebalo biti završeno do kraja ovog meseca.

Simptom/Danas/Klix.ba

Dodik: Referendum će biti održan

October 28, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Dodik je naglasio da nije odustao od toga, ali da muslimani u Srpskoj pokreću pitanje zaštite vitalnog nacionalnog interesa na sve što donese Narodna skupština, pa se čeka da se provedu sve procedure.

Dodao je da Srpska ima neprijetelje koji pokušavaju sve da uruše.

Dodik je za Juronjuz rekao da ga privlači jedna stvar, a to je da se 9. januara iduće godine organizuje taj referendum.

Izrazio je nadu da će do tada biti završeni svi formalni uslovi.

“A ovi što glume neku Centralnu izbornu komisiju BiH sve će manje biti relevantni, jer se pokazalo da rade protivzakonito i da su politički motivisani”, dodao je Dodik, koji danas boravi u Belorusiji.

Najavio je da će se danas sastati s ruskim ministrom inostranih poslova Sergejom Lavrovom, a da je planiran i susret s mađarskim šefom diplomatije Peterom Sijartom i desetinom predstavnika drugih zemalja koji će, u Minsku, učestvovati na Međunarodnoj konferenciji o bezbednosti.

U Minsku će danas biti otvorena Treća međunarodna konferencija o evropskoj bezbednosti pod nazivom “Globalni svet – enigma evroazijske bezbednosti”.

Simptom/RTS

Dodikova savetnica Ana Trišić Babić predložena za v.d. predsednika Republike Srpske

October 18, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Ana Trišić Babić je od 2007. do 2015. godine obavljala funkciju zamenika ministra spoljnih poslova u Savetu ministara BiH. Duže od 15 godina je savetnik Milorada Dodika i kao predsednika i kao člana Predsedništva BiH.

Predsednik Kluba SNSD Srđan Mazalica rekao je da je već ranije obrazlagano kako je došlo do ove tačke, odnosno glasanja o izboru v.d. predsednika Republike Srpske.

Dodao je da je potrebno obezbediti neprekidnost funkcionisanja funkcije predsednika RS, kako bi funkcionisale institucije ovog entiteta.

Nakon sastanka vladajuće koalicije u Banjaluci saopšteno je da je cilj stabilizacija političke situacije i položaja RS tokom aktuelne ustavne krize koja je nastala delovanjem Kristijana Šmita i postupanjem sudija u Sarajevu.

Prvobitno je bilo planirano da Željka Cvijanović bude ovlašćena od strane Narodne skupštine Republike Srpske za privremeno obavljanje poslova iz nadležnosti predsednika Republike Srpske, ali je ipak došlo do promene.

Simptom/Newsmax/RTRS

Dodik: Ponašaću se u skladu sa mandatom koji mi je dao narod

October 18, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Dodik je naglasio da posebna sednica Narodne skupštine ima za cilj da spreči političko Sarajevo da “orgija po republičkim institucijama”.

Dodik je pojasnio da će privremeni vršilac dužnosti predsednika preuzeti formalno-pravne poslove iz nadležnosti predsednika, te da ova odluka ne predstavlja njegov politički kraj, nego mu daje motiv da se još jače bori za konačan cilj – nezavisnu Republiku Srpsku.

Dodik je za Glas Srpske istakao da srpski član Predsedništva Željka Cvijanović ne bi trebalo da bude vršilac dužnosti predsednika, kao i da postoji velika mogućnost da prevremeni izbori za predsednika uopšte ne budu održani i da to, ukoliko se dogodi, neće imati veze sa privremenom merom u slučaju njegove presude koju bi mogao da donese Ustavni sud BiH.

Dodik je podsetio na napad na ustavni poredak Srpske, iza kojeg su stajale “neke dekadentne snage koje su okupljene oko ljudi iz Sarajeva i dela međunarodne zajednice koje je podržala administracija Džozefa Bajdena”.

“Napravljena je antiustavna stvar koja i dalje egzistira kroz prisilu koja se ogleda kroz delovanje neustavnog i nelegalnog suda i neizabranog stranca”, podsetio je Dodik.

Kako prenosi RTRS, Dodik je napomenuo i da niko u Srpskoj nije želeo prevremene izbore, te da je i to nešto što je nametnuto i da javnost treba da prepozna da Sarajevo pokušava da upravlja tim procesom.

Dodik veruje da neće biti moguće te izbore tehnički održati, kao i da su nepotrebni, zbog čega je ponuđeno da odlukom Narodne skupštine bude imenovan čovek koji će privremeno obavljati dužnosti predsednika.

“To će stabilizovati situaciju, a istovremeno pruža šansu da kroz očekivanu odluku Ustavnog suda BiH o privremenoj meri, koja se stalno odugovlači, dobijemo priliku da se obratimo Evropskom sudu za ljudska prava koji je pun primera odbijanja praksi kao ova koja je sprovedena u BiH”, rekao je Dodik.

Dodik je napomenuo i da nema razloga da veruje Ustravnom sudu BiH, jer tamo nemaju nameru da poštuju Ustav.

“Tamo postoji nešto sasvim drugo. Tamo postoji mržnja prema Srbima, Srpskoj i svemu što ona predstavlja”, rekao je Dodik.

Simptom/Newsmax/RTRS

Dodik objavio ko će biti predsednički kandidat vladajuće koalicije na predstojećim izborima

October 6, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Posle sastanka vladajuće koalicije, Dodik je na konferenciji za medije rekao da će referendum biti održan i da je neophodno da Skupština RS razmatra to pitanje.

„U svakom slučaju refrendum će ostati sa pitanjem o Šmitu i Sudu. Opet će se otvoriti mogućnost da se politička struktura Bošnjaka žali, ali ova koalicija je opredeljena da se referendum održi i on će biti održan“, rekao je Dodik, prenosi RTRS.

Dodao je da datum održavanja referenduma zavisi od toga da li će i kada bošnjačke stranke uložiti žalbu.

„Ako nastave sa žalbama, verovatno ćemo refrendum održati 9. januara. Videćemo, sve zavisi od toga kakve će biti procedure. Ako se one brže završe, sešćemo i donećemo odluku koji je to datum, poručio je Dodik, prenosi FoNet.

Simptom/Danas/FoNet

Dodik: Republika Srpska priprema izveštaj koji će Rusija predstaviti u Savetu bezbednosti UN

October 5, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

On je napisao na Instagramu da je tokom ove sedmice boravio u Sočiju, gde je imao sastanak s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i prisustvovao plenarnoj sednici Međunarodnog diskusionog kluba “Valdaj”.

Dodik je izjavio u petak da je zamolio Putina da Republiku Srpsku ne prepusti birokratama iz Brisela u trenucima kada se postavljaju temelji budućeg mira.

“Zamolio sam predsednika Putina da ne propusti priliku na tom nivou o kojem sam vam govorio i da nas ne ostave na milost i nemilost drugorazrednim birokratama iz Brisela koji nas i dalje guše i ne dozvoljavaju nam da normalno živimo”, rekao je Dodik ruskoj televiziji Raša tudej.

Ranije je saopšteno da su se Dodik i Putin sastali u Sočiju. Ruski predsednik je, tokom sastanka sa Dodikom, opisao situaciju u Republici Srpskoj i BiH kao tešku, prenela je RIA Novosti.

Simptom/Newsmax/Tanjug

Dodik: Siniša Karan kandidat SNSD za predsednika Republike Srpske

September 30, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Mi ćemo predložiti to koalicionim partnerima i naš predlog biće ministar za naučno-tehnološki razvoj i visoko obrazovanje Republike Srpske Siniša Karan. Treba da se dogovorimo oko toga”, rekao je Dodik za RTRS.

Simptom/Newsmax/RTRS

Dodikov SNSD izlazi na predsedničke izbore, Stanivukovićev PDP neće

September 29, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

„Danas će se SNSD prijaviti na izbore, ali i dalje mislim da nema razloga za tim izborima osim trule volje stranca i poltičkog Sarajeva i opozicije koja pregovara sa „trojkom“, istakao je Dodik.

On je dodao da je veoma odlučan u tome da se bavi politikom koja je do sada branila Republiku Srpsku.

„Ove politike su pokazale da SNSD i ja nismo vodili računa o svom ličnom komoditetu i da smo bravili imovinu Republike Srpske i njen status. Branili smo ono što je stvoreno 1992. godine i njen status“, istakao je Dodik.

Lider SNSD-a Dodik rekao je da je opozicija u Republici Srpskoj na pogrešan način shvatila poziv za učešće u vlasti, jer im je borba protiv njega jedini i krajnji cilj, te istakao da je u pitanju borba protiv Kristijana Šmita i političkog Sarajeva.

„Ovo je politička borba protiv Šmita i političkog Sarajeva, koji su poštujući stranca razbili sistem zajedničkog odlučivanja i bitno srušili ustavni poredak, te doveli BiH u nefunkcionisanje i raspad koji je prisutan. Ova stranka i ranije je pozivala sve političke aktere na bojkot prevremenih izbora u Republici Srpskoj, to je bio preduslov da se pošalje jedinstvena poruka. Vidljivo je bilo nakon donošenja zaključaka Narodne skupštine da je opozicija, pre svega SDS, ignorisala te zaključke. Prethodno su dobili poziv za učešće u Vladi nacionalnog jedinstva“, rekao je Dodik.

On je istakao da su drugi na skriven način pokušali da destabilizuju Srpsku.

„Naše ljude pozivam da se mobilišu. To je većina u Republici Srpskoj. Pozivam da nijednog trenutka ne pomisle da je lako jer je na drugoj strani dvolična struktura koja se svađa, tuče i pokazuje nejedinstvo, te se okupi oko kandidata po nalogu nekog centra iz inostranstva“, precizirao je Dodik.

On je istakao da Republika Srpska jedina funkconiše sa svim svojim institucijama, da Vlada i Narodna skupština ostaju stabilne.

„Republika Srpska ostaje stabilna, usmerena na investicije kojih je svakim danom sve više. Nastaviću da obavljam poslove na najbolji mogući način u interesu naroda, predstavljajući SNSD i sve ono što smo radili“, zaključio je Dodik.

Predsednik PDP-a Draško Stanivuković poručio je na saboru ove stranke da oni neće na prevremene izbore za predsednika RS.

Govoreći o prevremenim izborima, predsednik PDP-a podsetio je da je stav stranke jasan i dobro poznat od ranije.

„Nećemo se prijaviti na te izbore i ja neću biti kandidat. Mi nismo stranka koja menja svoje odluke, ono što kažemo, iza toga i stojimo. Želimo da narod ponovo počne verovati da postoje ljudi u politici koji poštuju svoju reč. Mi nismo SNSD. Mi nismo seoske varalice i kokošari koji danas kažu jedno, a već sutra to više ne važi. Sramotno je da je upravo onaj ko je trebao biti poslednji koji će izdati principe – prvi od njih odustao. Mislim, naravno, na gospodina Dodika koji je odlučio da ide u tu trku. U redu – idite, ali narod će vas pamtiti kao čoveka najpromenjivijih stavova. Ja sam mlad, i ne želim tako nešto“, naveo je Stanivuković.

Dodao je da pripada korpusu koji traži alternativu ovoj vlasti i „spremni smo za razgovore sa ostalim opozicionim strankama“.

Prethodno je najveća opoziciona Srpska demokratska stranka saopštila da će njhiv kandidat za predsednika Republike Srpske (RS) na prevremenim izborima, zakazanim za 23. novembar, biti Branko Blanuša, profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Banjaluci.

„Doneli smo jednoglasnu odluku da izađemo na izbore i da imamo svog kandidata“, rekao je novinarima u Banjaluci posle sednice Glavnog odbora SDS-a vršilac dužnosti predsednika te stranke Jovica Radulović.

Radulović je pozvao ostale opozicione stranke u RS – Partiju demokratskog progresa (PDP), Listu za pravdu i red, Narodni front (NF), kao i stranku Igora Radojičića, nekadašnjeg visokog funkcionera Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) da u narednih deset dana stanu zajedno i podrže kandidata SDS-a.

Simptom/Danas

Dodik najavio da sutra putuje u Mađarsku, a 29. septembra u Rusiju

September 21, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

“Sutra putujem u Mađarsku i moram da kažem da imamo odličnu saradnju. Ranije sam boravio u Rusiji i ponovo idem na jedan važan forum na kojem je glavni govornik predsednik Vladimir Putin. To će biti prilika da se sretnem sa važnim ljudima”, rekao je Dodik gostujući u Јutarnjem programu Radio-televizije RS (RTRS).

Naveo je da u Rusiju ide 29. septembra na forum u Sočiju, gde će glavni govornik biti ruski predsednik Vladimir Putin.

Govoreći o “malignim uticajima”, on je ocenio “da jedini maligni uticaj, koji se pokušava nametnuti, dolazi iz Sarajeva”.

“Ako postoji maligni uticaj, to je onaj od muslimansko-bošnjačkog nacionalizma. Hoće da nametnu poreze, otimaju imovinu”, kazao je Dodik.

Odbacio je tvrdnje o “ruskom malignom uticaju”, ocenivši da je to “prihvaćeno od nekih zapadnjaka koji su pokušali da Rusiju stave u neki negativan kontekst”.

Dodik je istakao da su Srbi i Rusi uvijek bili na istoj strani istorije, te da je iz zahvalnosti porodici Romanov u Banjaluci izgrađen Rusko-srpski pravoslavni centar u kojem je danas služena prva liturgija.

Govoreći o vojnoj paradi u Beogradu, rekao je da je bila veoma impresivna.

“Smešni su pokušaji iz Sarajeva. Savetovao bih im da pogledaju one slike iz Beograda. Svrha parade je bila da se pokaže sposobnost Vojske Srbija koja je uvek vodila odbrambene ratove i društvo je u ekonomskoj poziciji da može da obezbedi onaj nivo opreme”, naglasio je Dodik.

Istakao da je u svim strateškim planovima Srbije navedeno da će vojska braniti srpski narod, pa i izvan granica Srbije.

Naveo je da RS, osim Srbije, ima sve više prijatelja u svetu.

Simptom/Danas/Beta

Problemi sa putovanjem: Ovo su zemlje u koje Dodik ne može da uđe, sve će teže organizovati direktne letove za Moskvu

September 12, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Dodik je prvi put iskusio kako je kada vam zabrane ulazak u neku zemlju u januaru 2022. godine. Tada su ga Sjedinjene Američke Države, čije su sankcije uključivale i zabranu izdavanja viza, stavile na „crnu listu“, a sve zbog „destabilizujućih aktivnosti“ na Zapadnom Balkanu, piše Klix.

I, dok se još nije oporavio od američkih, u aprilu iste godine usledile su sankcije Velike Britanije. Njemu i njegovoj saradnici Željki Cvijanović Britanci su zabranili ulazak u zemlju i korišćenje bilo kakve imovine koju eventualno poseduju na toj teritoriji. Sankcije su im uvedene zbog pokušaja potkopavanja legitimiteta i funkcionalnosti Bosne i Hercegovine, saopštila je britanska Vlada.

Nakon što je nekoliko godina bio miran od sličnih zabrana, ove godine je niz zemalja Evropske unije odlučilo da kazni Dodika i njegove saradnike zbog napada na ustavni poredak Bosne i Hercegovine.

Tako su u aprilu ove godine, Nemačka i Austrija odlučile da zadaju težak udarac Dodiku i zabrane mu ulazak u ove zemlje, kao i da blokiraju njegovu imovinu.

U zajedničkom saopštenju, Austrija i Nemačka su objasnile razloge za uvođenje sankcija.

„Napadi na ustavni integritet Bosne i Hercegovine od strane vodećih političara iz Republike Srpske, koji namerno slabe državu, su neprihvatljivi i predstavljaju opasnost po bezbednost i stabilnost Bosne i Hercegovine i celog regiona. Takođe blokiraju dalji proces pristupanja EU i dovode u opasnost budućnost zemlje u EU.“

Ubrzo nakon ovih, usledile su sankcije još dve zemlje iz Evropske unije – Poljske i Litvanije. Litvanija je jedna od retkih zemalja koja je odredila do kada Dodik neće moći da uđe na njenu teritoriju – do aprila 2030. godine.

Problemi sa putovanjem

Slovenija, prva zemlja u regionu, odlučila je da uvede najnovije sankcije Dodiku.

Neke od ovih zemalja, poput Poljske i Litvanije, izjavile su da je Dodiku takođe zabranjen i prolazak preko njihovih teritorija.

To znači da bi Dodik mogao da se suoči sa poteškoćama u organizovanju direktnih letova iz Rusije za Banjaluku, i to bi trebalo da bude jedan od najvećih problema koje će imati u praksi.

Iako ove sankcije neće ograničiti njegove unutrašnje aktivnosti, svakako su snažan udarac na njegov međunarodni uticaj, s obzirom na to da je njegova međunarodna saradnja i učešće na globalnim forumima i sastancima svedeno na minimum.

Zemlje koje planiraju sankcije

Ovo nije kraj Dodikovim problemima, jer već nekoliko meseci postoje glasine da još neke evropske zemlje planiraju uvođenje sankcija.

Javnosti je već neko vreme poznato da Francuska, Bugarska, Rumunija i Estonija nameravaju da uvedu takve sankcije Dodiku.

Sve veća nervoza

Kada su države počele da uvode sankcije Dodiku i sprečavaju mu ulazak, Dodik ih je omalovažavao i ismevao, ali u poslednje vreme njegove reakcije su sve nervoznije.

Tako je u maju, komentarišući sankcije koje su mu uvele Poljska i Litvanija, rekao:

„Poljska, da li će uvesti ili ne, neka radi šta hoće. Ne znam ni kada sam bio tamo, nemam ni potrebu. Ali, ono što imamo, ponašaćemo se recipročno. Videćemo, negde će biti važno da Poljska dobije glas Bosne i Hercegovine za nešto, a mi joj ga više nikada nećemo dati ni za šta. Nismo mi bez alata da uzvratimo“, rekao je.

Nakon današnjih sankcija Slovenije, njegova najbliža saradnica Željka Cvijanović je delovala zabrinuto. Ona je rekla da je „očekivala mudriji pristup, barem od zemalja regiona“.

Ako evropske zemlje nastave da sankcionišu Dodika ovim tempom, broj zemalja u koje bi mogao slobodno da uđe bi postao sve manji.

Simptom/Nova.rs/Klix.ba