Simptom

Razotkrivene „multinacionalne predatorske mreže“ u Maliju, gore nego pre ulaska Vagnera

September 14, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Analitičar MSS-a citira izveštaj organizacije The Sentry – američke organizacije koja razotkriva „multinacionalne predatorske mreže“ – u kojem se navodi da je bezbednost u zapadnoafričkoj zemlji sada gora nego pre ulaska Vagnera, sa povećanjem napada na civile i civilnih žrtava.

Fabricijus je napisao da je vojna vlada koju je predvodio Goita zamenila francusku Vagnerovom grupom 2022. godine. Međutim, nakon nekih početnih uspeha na bojnom polju, ruska privatna vojna grupa se postepeno našla podjednako nesposobnom da pobedi pobunjenike kao i francuske, napisao je on.

Vagnerov dolazak je na Zapadu viđen kao predvodnik ruske odlučne strategije za potiskivanje zapadnog, posebno francuskog, uticaja u Sahelu i šire. Vagnera je pozvala vojna hunta koju je predvodio Asimi Goita, a koja je svrgnula civilnu vladu Malija 2020. godine.

Foto map video

Izveštaj Straže je nesumnjivo bio ohrabrujući za Zapad, jer je prikazivao sliku organizacije koja je izgledala manje preteća za zapadne interese nego što su se plašili.

Vagnerova glavna misija bila je da porazi pobunjenike i revolucionare. Iako je Francuska pomogla da se spreči da ove snage zauzmu glavni grad i zemlju 2013. godine, francuske i malijske trupe nisu uspele da nastave sa tim u narednim godinama, a njihovi neprijatelji su se vratili.

Neuspeh vlade Ibrahima Bubakara Keite u Bamaku i njenih francuskih saveznika da obezbede bezbednost u Maliju doprineo je vojnim pučevima 2020. i 2021. godine koji su doveli Goitu na vlast. Zamenio je Francuze Vagnerom 2022. godine. Ali nakon nekih početnih uspeha na bojnom polju, Vagner se postepeno našao podjednako nesposobnim da porazi pobunjenike kao i Francuzi.

U stvari, „The Sentry“ kaže da je bezbednost sada gora nego pre ulaska Vagnera, sa povećanjem napada na civile i civilnih žrtava.

„The Economist“ je nedavno citirao podatke o lokacijama i događajima oružanih sukoba (ACLED) koji pokazuju da je prosečan broj smrtnih slučajeva povezanih sa džihadom iznosio 3.135 godišnje između 2022. i 2024. godine – nakon ulaska Vagnera – u poređenju sa 736 godišnje tokom prethodne decenije. Ove godine je već skoro 2.000 ubijeno.

Simptom/AllAfrica

Makron: Evropljani spremni da pruže bezbednosne garancije Ukrajini

September 4, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

On se u Parizu sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

„Evropa je tu, prvi put sa ovim nivoom posvećenosti i intenziteta“, rekao je francuski predsednik novinarima u Jelisejskoj palati.

„Pitanje je sada da se utvrdi iskrenost Rusije i njenih uzastopnih obaveza kada je ponudila mir Americi“, dodao je Makron uoči sutrašnjeg samita koalicije voljnih spremnih da pruže ove garancije.

Zelenski razgovaraće sutra sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, generalnim sekretarom NATO Markom Ruteom i liderima Nemačke, Francuske i Velike Britanije, na sastanku saveznika Kijeva u Parizu.

Razgovori kojima će kopredsedavati Makron i britanski premijer Kir Starmer, fokusiraće se na bezbednosne garancije za Ukrajinu.

Sastanku će prisustvovati i nemački kancelar Fridrih Merc.

Simptom/Danas/Beta/AFP

Politiko o naoružavanju Vašingtona: Tramp se igra sa nacionalnom publikom od koje je veliki deo jastrebovski nastrojen prema kriminalu

August 27, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Tramp se igra sa nacionalnom publikom – od koje je veliki deo jastrebovski nastrojen prema kriminalu – i kladi se da će to pomoći da se narativ preusmeri na pobedničko pitanje za njega i republikance. I na njegovo oduševljenje, istaknuti demokrati su požurili da osude svaku zabrinutost da je kriminal problem, potez koji bi na kraju mogao da odbije kolebljive glasače koji traže političare koji se zalažu za oštriju borbu protiv kriminala.

„Vođa manjine u Senatu Čak Šumer već je hladno kritikovao proširenje Trampovih policijskih ovlašćenja, a razgovarala sam sa ljudima u Predstavničkom domu koji predviđaju da lider manjine u Predstavničkom domu Hakim Džefris može da zadrži sve svoje članove u spremnosti da se suprotstave takvoj meri“, piše Rejčel Bejd u svojoj najnovijoj kolumni u časopisu „Koridori“.

„Međutim, pitanje je da li bi trebalo.“

Za mnoge vašingtonske insajdere, predsednik Tramp početkom avgusta je pokrenuo akciju protiv kriminala u ulici Beltvej, što je delovalo kao oportunistički i neumereni zaokret nakon što je nedeljama bio kritikovan zbog afere Džefrija Epštajna.

Ali ako tada nije bilo jasno, sada jeste: igra Bele kuće u vezi sa javnom bezbednošću je namerna taktika da se narativ preusmeri na pitanje koje ide u prilog republikancima pred srednjoročne izbore – ono koje već tera demokrate u ćošak.

Predsednik se poslednjih dana još više oslanja na korišćenje Nacionalne garde kao proslavljene policijske snage, posećujući trupe i dozvoljavajući im da budu naoružane.

Nagovestio je da sledeće raspoređivanje vojnika razmatra Čikago i Njujork

U nedelju je provocirao guvernera Merilenda Vesa Mura zbog ozloglašene statistike kriminala u Baltimoru, nagoveštavajući da bi mogao i tamo da pošalje trupe.

To je znak da, uprkos anketama koje pokazuju koliko su Trampovi potezi nepopularni u Vašingtonu, predsednik igra pred nacionalnom publikom – i kladi se da je ovo bitka koju on i republikanci mogu da dobiju.
Ako je njegova nedavna eskalacija bila pokušaj da navede demokrate da izjave da kriminal nije problem, odbija pritom neodlučne glasače, vodeći demokrate koje ga nisu razočarale.

Problem je u tome što, iako se nekim biračima možda ne sviđa otvoreno političko preuzimanje moći, istorija pokazuje da im se osećaj nebezbednosti još više ne sviđa. Širenje kampova za beskućnike i predoziranje drogom na vidnom mestu ostavili su mnoge od njih u strahu.

Den Turentin, demokratski strateg i voditelj podkasta 2Way „The Morning Meeting“, nazvao je kriminal „pitanjem 80-20“.

„Baš kao i sa imigracijom, Tramp je pronašao još jedno pitanje gde je Demokratska stranka u zaostatku. Ne žele da priznaju da postoji problem – iako niko u Njujorku, Čikagu, Vašingtonu, Los Anđelesu ili San Francisku ne bi rekao da su stvari dobre“, rekao je. „Činjenica da imamo ljude koji tvrde da kriminal nije problem je luda.“

Simptom/Politiko

UN zvanično proglasile glad u Gazi: Više od pola miliona se suočava sa smrću

August 22, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Klasifikacija integrisane faze bezbednosti hrane (IPC) podigla je svoju ocenu na Fazu 5, što je najviši i najgori nivo na njihovoj skali akutne nesigurnosti u snabdevanju hranom.

IPC navodi da je glad potvrđena u guvernoratu Gaza, koji obuhvata grad Gazu i okolinu, uz upozorenje da bi se „katastrofalni uslovi“ mogli proširiti na Deir al-Balah i Kan Junis do kraja septembra.

Više od 500.000 ljudi u Pojasu Gaze suočeno je sa „gladi, bedom i smrću“, dodaje se u izveštaju.

Organizacija je istakla da se izveštaj još obrađuje i da će dodatne informacije o nalazima IPC-a biti naknadno objavljene.

Podsećamo, IPC sama po sebi ne proglašava zvanično da glad postoji, već pruža analizu na osnovu koje vlade, organizacije i agencije mogu izdati sopstvene izjave ili proglašenja o pojavi gladi.

„Glad u Gazi je potpuno ljudski izazvana“

Glad u Gazi je „u potpunosti ljudski izazvana“, navodi se u izveštaju IPC-a, uz napomenu da se može „zaustaviti i preokrenuti“.

„Vreme za rasprave i oklevanja je prošlo, glad je prisutna i brzo se širi“, stoji u izveštaju.

IPC – globalna inicijativa agencija UN, humanitarnih organizacija i vlada – glavni je mehanizam koji međunarodna zajednica koristi kako bi utvrdila da li glad zaista postoji.

Njegov izveštaj od 59 strana, objavljen pre nekoliko minuta, navodi da „ne bi trebalo da postoji nikakva sumnja da je potrebna hitna i široka reakcija“.

„Svako dodatno odlaganje — čak i od nekoliko dana — dovešće do potpuno neprihvatljivog porasta smrtnosti povezane sa glađu“, upozorava se u dokumentu.

Simptom/Nova.rs

Kenija kažnjena od strane Konfederacije afričkog fudbala

August 15, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Kenija je takođe upozorena da bi kontinuirani propusti u ispunjavanju bezbednosnih standarda KAF-a mogli dovesti do premeštanja njihovih utakmica na drugo mesto. Ova najnovija kazna dodaje se na ranije kazne koje su ukupno iznosile preko 12 miliona kenijskih šilinga za propuste u bezbednosti tokom prethodnih utakmica Lige šampiona.

U međuvremenu, Madagaskar je održao svoje nade za četvrtfinale na CHAN 2024 pobedom od 2:0 nad Centralnoafričkom Republikom (CAR) u Dar es Salamu. Taktička promena trenera Romualda Rakotondrabea u drugom poluvremenu pomogla je Madagaskaru da postigne dva kasna gola za svoju prvu pobedu na turniru, podižući njihov moral pred finalnu utakmicu protiv Burkine Faso.

Za CAR, poraz je okončao njihovo putovanje u CHAN. Selektor Sebastijan Ngato je naveo propuštene šanse i neiskustvo kao ključne faktore, ali je iskustvo video kao vrednu lekciju za budući rast.

Favoriti Nigerija su ranije ispali nakon teškog poraza od 4:0 od Sudana u Zanzibaru, što je zajednički rekord poraza na turniru. Greške u odbrani, uključujući autogol i primljeni penal, doprinele su ranom ispadanju Nigerije, iznenadivši njihove navijače.

Simptom/AllAfrica

Times of Israel: Uprkos upozorenjima IDF-a, Kabinet bezbednosti odobrio Netanjahuov plan za osvajanje grada Gaze

August 8, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Ograničavanje preuzimanja na grad Gaza nije izgledalo tako daleko kao što je ranije okarakterisano kao plan za okupaciju celog Pojasa. Netanjahu je nekoliko sati pre sastanka kabineta za bezbednost rekao Foks njuzu da je potpuno preuzimanje njegova namera.

Međutim, u saopštenju iz Netanjahuovog kabineta usvojeni predlog je opisan kao onaj koji ima za cilj „poraz Hamasa“, što znači da bi moglo biti naknadnih operacija pored one za grad Gaza koje su odobrene, a nisu najavljene.

Šatorski kamp za raseljene Palestince proteže se duž grada Gaze, 3. avgusta 2025. (AP/Džehad Alšrafi)
Kabinet za bezbednost je preko noći između četvrtka i petka odobrio predlog premijera Benjamina Netanjahua da se preuzme gusto naseljeni grad Gaza, objavio je kabinet premijera u saopštenju, prkoseći upozorenjima Izraelskih odbrambenih snaga da operacija rizikuje živote preostalih talaca, pored toga što potencijalno izaziva humanitarnu katastrofu.

Ograničavanje preuzimanja na grad Gaza nije išlo tako daleko kao što je ranije okarakterisano kao plan za okupaciju celog Pojasa. Netanjahu je nekoliko sati pre sastanka kabineta za bezbednost rekao Foks njuzu da je potpuno preuzimanje njegova namera.

Međutim, u saopštenju iz kabineta Netanjahua usvojeni predlog je opisan kao onaj koji ima za cilj „poraz Hamasa“, što znači da bi moglo biti naknadnih operacija pored one za grad Gaza koje su odobrene, a nisu najavljene.

U odluci nije korišćena reč „okupirati“, već se umesto toga odnosilo na „preuzimanje“, zbog pravnih razloga koji se odnose na odgovornost Izraela za civilna pitanja u Gazi, prema novinskom sajtu Ynet.

Ministri su takođe podržali pet principa koje treba ispuniti da bi se rat okončao: razoružanje Hamasa, povratak svih talaca, demilitarizacija Gaze, kontinuirana izraelska bezbednosna kontrola Gaze i posleratna civilna vlada koja isključuje Hamas i Palestinsku upravu.

Simptom/Times of Israel

Tusk: 2027. godina – kada će prema nekim procenama Rusija biti spremna da napadne NATO – dolazi „već sutra“

July 31, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

„Živimo uz rat pored nas i u predratna vremena. Imam na umu globalnu dimenziju. Taj globalni sukob se već odvija, on se u stvari rađa pred našim očima i ima vrlo konkretne posledice u našem svakodnevnom životu“, kazao je premijer Tusk u razgovoru sa poljskom privatnom televizijom TVN24.

Tusk je rekao da pokušava da bude što trezveniji kada opisuje današnjicu i sutrašnjicu, jer kako je kazao, 2027. godina kada se procenjuje da bi Rusija mogla da bude spremna da napadne NATO jeste već sutra.

„Za nekoliko nedelja Rusija će u Belorusiji održati vrlo velike, agresivne vojne manevre. Sa naše strane ćemo zajedno sa Amerikancima i drugim saveznicima održati naše kontra-manevre. To su sve veoma ozbiljne stvari“, kazao je Tusk.

Donald Tusk je pomenuo, ne ulazeći u detalje, da su poljske službe bezbednosti i danas sprovodile operacije da spreče nove pretnje i hibridne napade iz Rusije i Belorusije.

Juče je poljski premijer saopštio da su poljske službe do sada uhapsile 32 osobe, osumnjičene za saradnju sa ruskim obaveštajnim službama u raznim hibridnim napadima kao što su sajber napadi i podmetanje požara, a u te napade je ubrojao i pokušaje destabilizacije na granicama, kao i ometanje poljskih graničara i policije da rade svoj posao.

„Govorim to da otreznim neke političare. One radikalne sa raznih strana političke scene. Oni koji pokušavaju da parališu rad naše Granične straže, preoblače se u branitelje granice a u stvari dezorganizuju rad države – oni rade jako loš posao. Ili koristan, ali za Rusiju, ne za Poljsku“, kazao je večeras Tusk.

Lidere poljske opozicione desnice i samozvanih građanskih nelegalnih patrola na granicama sa Nemačkom koje tvrde da sprečavaju da navodno Nemačka preplavi Poljsku hiljadama muslimanskih migranata koje ne želi kod sebe, poljski premijer je optužio da sami nisu učinili ništa da zaista obezbede granice od migracija dok su bili na vlasti.

„Kad vidite danas gospodu Kačinjskog, Mencena, Bosaka, Bonkjeviča, Brauna, vode krvavi međusobni rat na desnici ko je najviše protiv migranata. Ništa nisu učinili da zaštite Poljsku od nelegalne migracije, ništa. Upravo suprotno“, rekao je Tusk.

Poljski premijer optužio je Jaroslava Kačinjskog i njegovu opozicionu konzervativnu stranku Pravo i Pravda da su dok su bili na vlasti osam godina do jeseni 2023. omogućili da legalne vize, uz korupciju, dobiju stotine hiljada migranata iz Azije i Afrike koje opoziciona desnica sada napada.

„Želim da i dalje budem lider velikog političkog centra, da se potreba zaštite granica ne povezuje sa mržnjom i prezirom prema drugima“, kazao je Tusk.

Simptom/Danas/Beta

Rusija i NATO: Eskalacija u Baltičkom moru?

July 25, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Evropa mora da se pripremi za dalju eskalaciju sukoba s Rusijom u Baltičkom moru, smatra Helge Adrians iz berlinske Fondacije za nauku i politiku (SWP). U razgovoru za DW kaže da očekuje „značajno povećanje pratnje ruskih tankera iz senke od strane ruske mornarice kroz Severno i Baltičko more“. Prema njegovoj analizi, „naredni stepen eskalacije u baltičkom regionu u sukobu s Rusijom je neposredno pred nama“.

Nemački stručnjak za bezbednost ukazuje, između ostalog, i na najnoviji paket sankcija Evropske unije koji je usmeren protiv ruskog izvoza gasa i nafte.

Istovremeno, Rusija nastavlja da se vojno pojačava u regionu Baltičkog mora – što pokazuje i prisustvo na jezeru Ladoga, u blizini ruskog Sankt Peterburga, navodi Adrians u studiji berlinske Fondacije za nauku i politiku.

Više od 60 inspekcija ispred danske obale

Danska je još početkom godine pooštrila kontrole prema takozvanim „tankerima iz senke“ – za koje se sumnja da deluju po nalogu Rusije i često imaju prikrivenu vlasničku strukturu.

Danska uprava za pomorstvo (Danish Maritime Authority, DMA) potvrdila je za DW da je od februara više od 60 naftnih tankera kontrolisano u blizini obalskog mesta Skagen. Među njima su, verovatno, bili i brodovi takozvane ruske „flote iz senke“.

„Dva broda su zadržana zbog problema koji se odnose na bezbednost plovidbe, zaštitu životne sredine i zaštitu pomoraca“, navodi uprava.

„Danska uprava za pomorstvo pojačala je napore kako bi se osiguralo da tankeri usidreni ispred Skagena poštuju propise“, navodi se u pisanom odgovoru DW-u.

Te mere su politički u skladu sa sankcijama Evropske unije protiv ruske industrije sirovina, koja podržava rat Moskve protiv Ukrajine.

Tankeri iz senke – rizik za životnu sredinu

Prema međunarodnom pomorskom pravu, obalske države u obavezi su da garantuju slobodan pomorski saobraćaj. Prag na osnovu kog država poput Danske može da kontroliše, zapleni i spreči dalje kretanje broda u svojoj ekskluzivnoj ekonomskoj zoni na moru, veoma je visok, objašnjava u razgovoru za DW Kristijan Biger sa Univerziteta u Kopenhagenu.

Taj prag se, na primer, smatra prekoračenim „ako brod nema zastavu ili ako je, recimo, juče plovio pod zastavom Paname, a danas pod zastavom Liberije. U tom slučaju vlasti mogu da zaključe da je brod u suštini bez državljanstva“, što je zabranjeno prema međunarodnom pravu. Takođe, ako postoji osnovana sumnja da postoji opasnost po životnu sredinu, država ima pravo da sprovede takve kontrole.

Zato se danska pomorska uprava, kada zadržava brodove ispred Skagena, pre svega poziva na bezbednosne i ekološke standarde:

„Mere se preduzimaju kao odgovor na saobraćaj starijih brodova koji prevoze naftu kroz danske morske tesnace, što predstavlja povećani rizik i razlog za zabrinutost u pogledu bezbednosti plovidbe, bezbednosti posade i zaštite životne sredine.“

„Dinamika provokacija“ s Rusijom

Rusija, međutim, smatra da su ti razlozi samo izgovor. Krajem maja, portparol ruskog predsednika Vladimira Putina, Dmitrij Peskov, izjavio je da će Rusija „braniti pomorski saobraćaj svim legalnim sredstvima“. Razmatra se i angažovanje bezbednosnih snaga na brodovima koji plove u rusko ime.

Kristijan Biger s Univerziteta u Kopenhagenu upozorava na moguću spiralu eskalacije u baltičkom regionu: „Na kraju krajeva, sada se s obe strane testira kako će ona druga da reaguje“, rekao je za DW.

Evropa, prema njegovim rečima, mora da se „pripremi na dinamiku provokacija s Rusijom, koja se neće odvijati samo na moru. Verujem da ćemo postepeno biti svedoci sve češće upotrebe dronova“, dodaje Biger, koji je u julu objavio novu studiju o međunarodnoj politici u globalnim okeanskim regionima (Politics of Global Ocean Regions).

Sve više dronova u i iznad Baltičkog mora?

Do sada je Danska nabavila deset takozvanih jedrilica-dronova od jednog američkog proizvođača za nadzor mora. „To su veoma fleksibilne platforme koje mogu biti opremljene kamerama i raznim elektronskim senzorima za izviđanje“, objašnjava Biger.

Istovremeno, on i njegov istraživački tim beleže da je sve više uočenih dronova nejasnog porekla – za koje se sumnja da dolaze iz Rusije.

„Vrlo je verovatno da će biti sve više incidenata“, izjavio je Biger za DW.

„Zamislivo je, na primer, da neka vetroelektrana bude oštećena dronovima – što nosi veliki potencijal za eskalaciju.“

Istraživač iz Kopenhagena upozorava: „Ne bi me iznenadilo da se nešto takvo dogodi već ove godine.“

Simptom/Danas/Dojče Vele

Poljska savetuje svoje građane koji se nalaze u Rusiji da odmah napuste tu zemlju

July 23, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Preporučujemo da građani Poljske koji se nalaze u Rusiji napuste njenu teritoriju bilo kojim raspoloživim komercijalnim i privatnim prevoznim sredstvom, osim ako njihove životne, porodične ili profesionalne okolnosti zahtevaju njihov ostanak u Rusiji”, navodi se u saopštenju poljskog Ministarstva spoljnih poslova, prenosi portal Moskov tajms.

Ministarstvo spoljnih poslova Poljske je naglasio da zbog smanjenja poljskog diplomatskog i konzularnog osoblja u Rusiji, mogućnosti pružanja diplomatske i konzularne pomoći poljskim građanima postaju sve ograničenije.

“Da bi se dobila pomoć diplomatskog i konzularnog osoblja Republike Poljske u Rusiji možda će biti potrebno da se putuje u veoma udaljena konzularna predstavništva”, upozorava se u saopštenju i podseća na mnoge uvedene obustave – direktnih letova između Poljske i Rusije, kartica međunarodnog platnog sistema koje ne funkcionišu na ruskoj teritoriji, kao i na delovanje specijalnih službi koje mogu da zaustave svaku osobu na ulici i pregledaju joj mobilni telefon.

Pored toga, poljsko ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je da se poljski državljani koji imaju i rusko državljanstvo u Rusiji “smatraju isključivo državljanima Ruske Federacije”.

“Konkretno, to znači da ti državljani Poljske mogu biti mobilisani. U slučaju naglog pogoršanja bezbednosne situacije, zatvaranja granica ili drugih nepredviđenih situacija, evakuacija može biti znatno teža ili čak nemoguća”, naglašava se u saopštenju poljskog ministarstva spoljnih poslova.

Simptom/Newsmax/Tanjug

Nacionalna turistička organizacija Grčke: Svi turisti na Kritu bezbedni, vraćaju se u hotele

July 4, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

„Požar je sada pod potpunom kontrolom. Svi turisti, kao i hoteli i okolina, su van opasnosti. Odmah su preduzete sve neophodne preventivne mere i turisti koji su se nalazili u oblastima Jerapetre pogođenim požarom, preventivno su premešteni i smešteni u druge delove Krita (u Hersonisos, Elundu, Malju i drugde)“, navodi se u saopštenju.

Odluku da se turisti vrate u hotele donela je Opština Jerapetra, posle komunikacije generalnog sekretara Nacionalne turističke organizacije Grčke Andreasa Fiorentinosa sa predstavnicima lokalne samouprave na Kritu i sa turističkim i hotelijerskim organizacijama, navodi se.

„Vredan pomena je spontani doprinos lokalne zajednice, gde su se stanovnici ponudili da ugoste turiste u svojim domovima“, piše u saopštenju koje je medijima dostavila Kancelarija Nacionalne turističke organizacije Grčke za Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju.

Generalni sekretar Fiorentinos je rekao da su „stalno na oprezu“ kako bi zaštitili zdravlje i bezbednost turista.

„Hitna mobilizacija svih uključenih strana još jednom je dokazala da Grčka ima mehanizme koji efikasno funkcionišu, čak i u teškim uslovima. Želim toplo da se zahvalim lokalnim vlastima, hotelijerima, ali i samim građanima Krita na njihovoj solidarnosti i bezrezervnoj podršci našim posetiocima“, kazao je Fiorentinos.

Naveo je da je bezbednost svih, života, imovine i prirodnog okruženja, „apsolutni prioritet“ Nacionalne turističke organizacije Grčke i dodao da njeni predstavnici „nastavljaju sa naporima kako bi boravak turista protekao nesmetano i uz visok nivo gostoprimstva koji odlikuje Grčku“.

Vlasti Krita procenjuju da je izgorelo približno 15 kvadratnih kilometara, a evakuisano je više od 5.000 turista, hotelskih radnika i stanovnika, javila je agencija Asošiejted pres.

Simptom/Nova.rs/Beta

Lavrov: Povećanje izdvajanja za NATO neće značajno uticati na bezbednost Rusije

June 27, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Lideri NATO su u Hagu odlučili da za dva ipo puta – na pet odsto bruto domaćeg proizvoda – povećaju izdvajanja za odbranu i potvrdili snažnu posvećenost kolektivnoj odbrani.Kao razlog naveli su dugoročnu pretnju koju predstavlja Rusija i potrebom za jačanjem civilne i vojne otpornosti.

“Što se tiče uticaja ovog cilja od pet odsto na našu bezbednost, ne mislim da će biti značajan”, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare.

“Znamo kojim ciljevima težimo, ne krijemo ih, otvoreno ih objavljujemo, oni su apsolutno legalni sa stanovišta bilo kakvog tumačenja principa Povelje UN i međunarodnog prava, i znamo kojim sredstvima ćemo uvek osiguravati ove ciljeve”, dodao je, prenosi Rojters.

Rusija, koja troši više od 40 odsto ovogodišnjeg budžeta na odbranu i bezbednost, negira bilo kakvu nameru da napadne države NATO.

Simptom/N1/Beta

Sergej Lavrov: Odluka NATO-a da poveća vojnu potrošnju neće uticati na bezbednost Rusije

June 26, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

„Što se tiče efekta cilja NATO-a da izdvoji pet procenata BDP-a za odbranu, ne verujem da će to imati bilo kakav značajan uticaj na našu bezbednost“, rekao je Lavrov nakon razgovora sa svojim laosskim kolegom, Tongsavanom Fomvihanom.

„Potpuno smo svesni naših ciljeva, ne krijemo ih – otvoreno ih iznosimo. Ovi ciljevi su potpuno legitimni prema bilo kom tumačenju Povelje UN i međunarodnog prava. Takođe znamo sredstva kojima se ovi ciljevi obezbeđuju“, naglasio je ministar spoljnih poslova.

Simptom/TASS

Kanada i EU potpisali sporazum o bezbednosti i odbrani

June 24, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Cilj je da se odnosi Kanade u oblasti odbrane i bezbednosti pomere dalje od SAD, nakon Trampovih pretnji da će anektirati svog severnog suseda, prenosi Politiko.

Ključno pitanje je da se Kanadi omogući učešće u novim programima odbrambenih rashoda EU, u okviru njene inicijative ReArm Europe, s planiranim rashodima od 150 milijardi evra.

Kanada i evropske članice NATO takođe obećavaju da će dramatično povećati svoje odbrambene rashode, što će lideri alijanse potvrditi na samitu koji u sredu počinje u Hagu.

„Iako NATO ostaje kamen temeljac naše kolektivne odbrane, ovo partnerstvo će nam omogućiti da brže i bolje ojačamo našu spremnost da više i pametnije investiramo“, rekao je predsednik Evropskog saveta Antonio Košta na konferenciji za novinare nakon samita.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da će partnerstvo ojačati ulogu Kanade u brzo razvijajućoj odbrambenoj arhitekturi Evrope i poručila da je to samo početak saradnje.

„Biće dobro za naše industrije, biće dobro za naše ljude i biće dobro za transatlantski bezbednosni instrument“, rekla je Fon der Lajen i istakla da je Karni bio „među prijateljima“ u Briselu.

Prema zajedničkom saopštenju objavljenom večeras, Otava će sada sarađivati sa Briselom na bilateralnom sporazumu vezanom za plan EU vredan 150 milijardi evra.

Karni je na konferenciji za novinare rekao da je veoma zadovoljan što je napravio korak ka učešću u tom zajednočkom evropskom programu.

„To će nam pomoći da brže i efikasnije ispunimo naše nove zahteve za kapacitetima, pomoći će u izgradnji naših industrija i obezbeđivanju naših jurisdikcija. Ono što ćemo uraditi trebalo bi da bude efikasnije i isplativije za obe strane“, kazao je Karni.

U skladu sa danas potpisanim Partnerstvom za bezbednost i odbranu, EU i Kanada će istražiti načine saradnje u vezi sa vojnom pomoći Ukrajini i poboljšanja interoperabilnosti i kretanja kanadske i evropske vojne opreme, osoblja i zaliha.

Karni je pozvao na veći napredak u oblastima odbrambene saradnje, kao što su vazduhoplovstvo i industrijski projekti dvostruke namene.

EU i Kanada će, takođe, održavati godišnji dijalog o bezbednosti i odbrani i istražiti mogućnost uspostavljanja administrativnog sporazuma između Kanade i Evropske odbrambene agencije.

Simptom/Danas/FoNet

Tramp naredio evakuaciju iz američke ambasade u Iraku

June 12, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Takođe, šef Pentagona Pete Hegset odobrio je dobrovoljni odlazak vojnih osoba s lokacija širom Bliskog istoka.

„Predsednik Tramp je posvećen bezbednosti Amerikanaca, kako kod kuće tako i u inostranstvu. U skladu sa tom obavezom, stalno procenjujemo odgovarajući raspored osoblja u svim našim ambasadama. Na osnovu naše najnovije analize, odlučili smo smanjiti prisustvo naše misije u Iraku“, rekao je zvaničnik Stejt Departmenta za The Times of Israel.

Nakon što je Hegset odobrio dobrovoljni odlazak vojnog osoblja sa lokacija širom Bliskog istoka, jedan američki zvaničnik je otkrio da se to uglavnom odnosi na „članove porodica koji se nalaze u Bahreinu – gde je većina njih stacionirana“.

Nije bilo promena u radu u vazdušnoj bazi Al Udeid u Kataru, najvećoj američkoj vojnoj bazi na Bliskom istoku. Nije izdata takođe naredba za evakuaciju zaposlenih ili porodica povezanih s američkom ambasadom u Kataru, koja je danas radila uobičajeno.

Simptom/Nova.rs/N1

Zelenski na Samitu Ukrajina – Jugoistočna Evropa: Bezbednost Jugoistočne Evrope i Crnog mora neodvojiva

June 12, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

„Bezbednost Jugoistočne Evrope i Crnog mora je neodvojiva. To je očigledno Ukrajini od 2014. godine, a celom kontinentu je postalo jasno 2022. godine. Pa ipak, čak i danas smo primorani da se borimo ne samo za našu zemlju, već i da ova realnost postane kamen temeljac nove regionalne politike“, poručio je Zelenski na Samitu Ukrajina – Jugoistočna Evropa.

Zahvalio je liderima koji su se okupili na četvrtom samitu u Ukrajini, rekavši da je njihovo prisustvo „jasan i zajednički signal protiv pokušaja Rusije da destabilizuje region i oslabi suverenitet u Evropi“. Dodao je da je ovaj format saradnje važan, te da se mora razvijati.

„Moskva Ukrajinu ne posmatra kao zemlju, već kao izvor resursa i vojnu bazu za svoje buduće invazije. Svi u regionu se suočavamo sa istim izvorom razaranja. Naš region je jedna od glavnih meta Rusije za stvaranje haosa. Ovo smo već videli na Balkanu, gde je Rusija podsticala etničke sukobe, sabotaže, pa čak i pokušaje državnih udara. Svedoci smo pokušaja manipulacije javnim mnjenjem u Rumuniji uz učešće Moskve“, napisao je na Telegramu.

Zelenski je napisao i da ruski predsednik Vladimir Putin ne želi da okonča rat i da veruje da sve dok može da se bori i dominira nad svojim susedima, ostaje politički živ. Međutim Zelenski navodi da je moguće Rusiju dovesti u poziciju da traži mir i politički opstanak mirnim sredstvima.

Poručio je zato da je odbrambena podrška Ukrajini neophodna – pre svega sistemi protivvazdušne odbrane i dronovi.

„Još jedan važan alat su sankcije. Osamnaesti paket sankcija EU mogao bi biti jači, posebno za ruske tankere za naftu i finansijski sektor, 45 dolara po barelu je bolje nego 60 dolara, ali pravi mir će doći sa ograničenjem od 30 dolara – to je nivo koji će zaista promeniti način razmišljanja u Moskvi“, dodao je.

Još je naveo da je ove godine Ukrajini potrebna jasna odluka o pregovaračkim klasterima.

„Ispunili smo sve uslove. Blokiranje napretka sada je samo gubljenje vremena za celu Evropu. Sve naše zemlje su važne i zaslužuju pravedno proširenje. Isto važi i za NATO“, dodao je.

Evropa, naveo je, mora da učini više za svoju odbranu, ali SAD moraju da zapamte: dva puta ranije, destabilizacija u Evropi je uvukla američke vojnike u razorne ratove.

„Zato je toliko važno da Amerika ostane uključena u evropsku bezbednost. NATO jača evropsku bezbednosnu arhitekturu. Svaka evropska zemlja ima pravo da izabere svoj bezbednosni put. Predstojeći samit NATO-a trebalo bi da to potvrdi“, naveo je ukrajinski predsednik.

Poseban fokus Zelenski je stavio na odbranu, jednakost i razvoj.

Istakao je da zemlje Jugoistočne Evrope treba da sarađuju u oblasti infrastrukture – transportne, energetske, komunikacione, digitalnih sistema.

„Ruski rat i blokada ukrajinskih luka pokazali su nam koliko su vitalne alternativne rute kroz susedne zemlje. Te alternative već imamo zahvaljujući vama, naravno, dragi gosti. I svaka zemlja treba da bude isto spremna za bilo kakvu krizu“, rekao je i istakao da Rusija želi da uništi Odesu.

Navodi da ruski ratni planovi ciljaju region Odese, pa zatim dalje prema granicama sa Moldavijom i Rumunijom.

„Sada nam je potrebna zaštita. Ali još više, potrebne su nam dugoročne garancije da se ovo nikada više neće ponoviti. Zato vas sve molim da garancije bezbednosti nakon ovog rata tretirate kao praktičnu potrebu. Od protivvazdušne odbrane do sajber pretnji – potrebni su nam pravi alati za odvraćanje i brz odgovor. Hajde da pogledamo naše sporazume, vojske i infrastrukturu – i ojačamo sve što čuva naše nacije bezbednim“, zaključio je.

Zelenski je sa liderima, uključujući predsednika Srbije Aleksandra Vučića, posetio Aleju heroja u Odesi, gde su odali počast palim braniocima Ukrajine.

Samitu su još prisustvovali i predsednici Moldavije Maja Sandu, Crne Gore Jakov Milatović, Rumunije Nikušor Dan, premijeri Bugarske Rosena Jeljazkov, Hrvatske Andrej Plenković i Grčke Kirijakos Micotakis, kao i predsednica parlamenta Albanije, Elisa Spiropali i ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje Severne Makedonije Izet Medžiti i ministarka spoljnih i evropskih poslova Slovenije Tanja Fajon.

Na dnevnom redu bila su pitanja regionalne bezbednosti, jačanja trgovinskih i transportnih veza, otpornost na hibridne pretnje, energetske bezbednosti, deminiranje i posleratna obnova, poboljšanja zdravlja i podrške vojnom osoblju, deci i veteranima.

Prošle godine, treći samit Ukrajina – Jugoistočna Evropa održan je u Dubrovniku.

Simptom/Danas/Beta

Pjongjang: Zlatna kupola pretnja koja može da izazove nuklearni rat u svemiru

May 27, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Ministarstvo spoljnih poslova Severne Koreje izdalo je memorandum “kako bi saopštilo međunarodnoj zajednici da je uspostavljanje novog raketnog odbrambenog sistema Sjedinjenih Američkih Država (SAD) veoma opasan ‘preteći potez’ koji ima za cilj da ugrozi stratešku bezbednost država sa nuklearnim oružjem”, navela je zvanična novinska agencija KCNA.

U memorandumu se navodi da su SAD “odlučne da militarizuju svemir” i da žele da ga transformišu “u potencijalnu nuklearnu ratnu zonu”.

Donald Tramp je prošle nedelje objavio nove detalje plana i najavio izdvajanje 175 milijardi dolara za sistem protivraketne odbrane.

On je za sistem “Zlatna kupola” rekao da je veoma važan za uspeh i opstanak SAD.

Simptom/N1/Beta/AFP

# bezbednost