On je naveo i da je trgovinski promet Rusije i Indije u prošloj godini porastao za 66 odsto, prenosi Komersant.
Putin je dodao da današnji odnosi dveju zemalja predstavljaju posebno privilegovano strateško parnerstvo.
Tanjug
Promet na Beogradskoj berzi veći od 111 miliona dinara, Belex15 u rastu
Indeks Belexline opao je za 0,32 odsto.
Na dobitničkoj listi prednjači firma PPT Armature a.d. iz Aleksandrovca, čije akcije su zabeležile rast vrednosti od 1,69 odsto i na kraju trgovanja su vredele po 661 dinar.
Tanjug
Pad francuskih berzanskih indeksa nakon neočekivane pobede levice na izborima
Evro je takođe pao u odnosu na dolar pošto investitori nisu sigurni da li NFP može da uspešno sarađuje sa centrističkim savezom Zajedno predsednika Emanuela Makrona, prenosi “The Guardian”.
Indeks frankfurtske berze DAX je danas u 9.15 sati porastao na 18.351,34 poena, kao i moskovski MOEX na 3.163,03 poena, dok je britanski FTSE 100 pao na 18.351,34 poena, a francuski CAC 40 na 7.650,39 poena.
Vrednost američkog berzanskog indeksa Dow Jones je pred današnje otvaranje berzi u Sjedinjenim Američkim Državama porasla na 39.375,87 poena, indeks S&P 500 na 5.567,19 poena, a vrednost indeksa Nasdaq na 18.351,34 poena.
Prema podacima sa berzi, cena sirove nafte je pala na 82,653 dolara, a cena nafte Brent na 86,137 dolara.
Evropski fjučersi gasa su se na otvaranju berze TTF prodavali po ceni od 32,990 evra za megavat-sat.
Cena zlata je pala na 2.377,36 dolara za uncu, a cena pšenice na 5,6233 dolara za bušel (bušel iznosi 27,216 kg).
Vrednost evra u odnosu na dolar je iznosila 1,08313, što je za 0,15 odsto manje nego u petak.
EuroNews Srbija
Stari dobri VARTEKS odlazi u stečaj, konačna odluka na radnicima
Nadzorni odbor varaždinskog tekstilnog preduzeća Varteks juče je, sa tri glasa ‘za’ i dva ‘protiv’, dao saglasnost Upravi Varteksa, odnosno njenom jedinom članu Karli Kopreku, da se pokrene stečaj.
Predsednik Uprave Varteksa Koprek objasnio je da Nadzorni odbor ne donosi odluku o podnošenju zahteva za otvaranje stečaja, nego Uprava ili FINA-a, dok Nadzorni odbor daje samo saglasnost Upravi da pokrene taj postupak, ako tako odluči.
Izvor HINA
Stvaramo preduslove za članstvo Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji
Na sastanku Čadeža i Đurića dogovoreno je i da se radi na unapređenju mreže počasnih konzula Srbije u svetu, a koju bi činili istaknuti privrednici iz tih zemalja, navodi se u saopštenju Privredne komore Srbije.
“Dogovorili smo zajedničke aktivnosti PKS i Ministarstva za naredni period, da radimo na uspostavljanju spoljnotrgovinskih predstavništava u svetu, a cilju internacionalizacije naše privrede i stvaranja novih poslovnih mogućnosti za domaće kompanije”, rekao je Čadež.
Izvor: Tanjug
Vrednost Bitkoina opala za 4,14 odsto na 55.929 evra, itirijuma za 4,22 odsto na 3.067 evra
Ukupan obim trgovine bitkoinima u poslednja 24 sata je bio 24,23 milijarde evra.
Indeks straha i pohlepe (Fear and Greed Index) vezan za bitkoin se danas nalazi na nivou 50 u kategoriji “neutralno”, a to sugeriše da su investitori oprezni povodom procene daljeg rasta bitkoina.
Izvor Tanjug
Godišnja stopa inflacije u Turskoj u junu pala na 71,6 odsto
U pitanju je prvi pad međugodišnje inflacije u Turskoj nakon sedam uzastopih meseci rasta.
Cene hrane i bezalkoholnih pića u Turskoj su u junu porasle za 71,6 odsto međugodišnje, kao i cene transporta 65,67 odsto, usluga u hotelima, kafeima i restoranima 90,67 odsto, odeće i obuće 47,84 odsto, ali je u svim pomenutim slučajevima godišnji rast cena bio sporiji nego u maju.
Tanjug
Španiju u maju posetilo rekordnih 9,3 miliona stranih turista,za 11,5% više nego lane
Najbrojniji su bili turisti iz Velike Britanije, pošto je 1,9 miliona građana te zemlje u maju posetilo Španiju, za 5,7 odsto više nego u maju 2023.
Na drugom mestu je Francuska sa 1,3 miliona turista u Španiji u maju, a njihov broj je porastao za 11,7 odsto međugodišnje.
Tanjug
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić: Nećemo menjati politiku Srbije, ona je definisana na interesima i budućnosti
Ja samo hoću narodu Srbije da kažem da nećemo menjati politiku Srbije. Moja politika je politika Srbije i definisana je interesima i budućnosti Srbije. Neko će vam reći da je budućnost na Istoku jer Sunce tamo izlazi, neko da je na zapadu jer nosimo njihove farmerke, patike. Ja ne želim da slušamo bilo koga i služimo bilo kome. Mi nećemo da služimo njima, već svom narodu. Ovde u Srbiji je budućnost. Ja ne mogu da učestvujem. SUper je film “Tri karte za Holivud”, ja ne mogu i neću da učestvujem u tome. Moj odgovr na napade je: Samo pogledajte semafor i pogledajte rezultate, pa da vidimo da li sam ja u pravu ili je neko drugi u pravu.
O jučerašnjem sastanku u Briselu:
Rekao sam juče, da li nije hteo, smeo, želeo, to je manje više njegova stvar. Do dijaloga nije došlo. Oni dijalog ne žele. Oni su želeli de jure priznanje. To je ono što su tražili i želeli, nisu hteli da razgovaraju, mi smo hteli da razgovaramo – rekao je Vučić govoreći o tome što nije došlo do razgovora sa Kurtijem u Briselu.
Oni su želeli de iure priznanje, to je ono što su tražili, nisu hteli da razgovaraju. Mi smo hteli da razgovaramo o svakom sporazumu, kako da rešimo probleme. Oni za to nisu spremni i takve stvari ih ne interesuju.
O hapšenjima Srba na Kosovu i Metohiji:
– Danas Srbe hapse kako stignu. Kurti ne želi da formira ZSO i to je jasno. Važno je da sačuvamo mir i prisebnost.
O drugim temama, ključnim za Srbiju:
Za nas je važno ono o čemu smo razgovarali sa Mišelom, a to je šta od četiri tačke moramo da uradimo. Razgovarao sam o tome i sa Kopmanom i sa Varheljijem i kako da se približavamo rešavanju drugih problema ka jedinstvenom evrospkom tržištu. Od zelenih koridora do ukidanja PEM konvencije. Kada to postignete privlačićete više investitora. To obezbeđuje bolji standard i to su stvari koje su važne za nas. Verujem da ćemo to sve uspeti do kraja godine.
O odbijanju inicijative o priznanju nezavisnosti Prištine u parlamentu Španije:
Očekivana odluka. Hvala španskim prijateljima. To pokazuje koliki je njihov strah od seperatizma u njihovoj zemlji. Pokazali su da su prijatelji Međunarodnog javnog prava.
O međunarodnim odnosima:
Ja samo hoću narodu Srbije da kažem da nećemo menjati politiku Srbije. Moja politika je politika Srbije i definisana je interesima i budućnosti Srvije. Neko će vam reći da je budućnost na Istoku jer Sunce tamo izlazi, neko da je na zapadu jer nosimo njihove farmerke, patike. Ja ne želim da slušamo bilo koga i služimo bilo kome. Mi nećemo da služimo njima, već svom narodu. Ovde u Srbiji je budućnost. Ja ne mogu da učestvujem. SUper je film “Tri karte za Holivud”, ja ne mogu i neću da učestvujem u tome. Moj odgovr na napade je: Samo pogledajte semafor i pogledajte rezultate, pa da vidimo da li sam ja u pravu ili je neko drugi u pravu.
O finansijama Srbije:
Na računu imamo 5,5 milijardi evra.
O napadima na svoju porodicu:
Moj posao je da trpim njihove budalaštine, nije to pitanje za mene, samo ih molim da izbace mog sina, on će biti moje dete i sa 25 i sa 35 godina. Uvek će biti moje dete. Kao što mojoj majci možete da kažete šta hoćete, ona se trudi da pokaže da podjednako voli oba svoja deteta, ja ih samo molim da napadaju mene.
O politici preventivnog zdravstva:
Od 1. septembra imaćemo besplatne perventivne preglede, za sva tri tumora kod muškaraca, tri tumora kod žena plus kardiovaskularni pregledi, da uradimo veliku prevenciju i da sačuvamo živote.
O Vidovdanu:
Za Vidovdan će premijer Vučević ići u Kruševac i govoriti o važđnim stvarima i temama, a ja ću da nešto posetim bez kamere Ekspo i da pokažem da u tome vidim budućnost i u radu, napretku, ekonomskom razvijanju Srbije.
O rezoluciji o Jasenovcu:
– Da budemo sasvim jasni čujem da se žale na pritisak Beograda. Hoću da kažem da lažu, nijednom ih nisam pozvao, nisam im ništa tražio. Nisam ja pomenuo rezoluciju o Jasenovcu, već oni u trenutku kad nisu znali kako da opravdaju što će glasati o rezoluciji o Srebrenici i na svakom mestu govore kako smo mi bili nekorektni po pitanju rezolucije u Srebrenici.
O Euro 2024:
– Ne bavim se ja time i neću da uđem u klub onih koji će da pljuju po Draganu Stojkoviću i Draganu Džajiću, to su legende srpskog fudbala. Narod je želeo i zaslužio je više. Ako možemo po stopi rasta da budemo prvi u Evropi, možemo u fudbalu makar u prvih 8. kažite šta treba da uradimo, uložićemo novac i već ulažemo novac. Tražimo rezultate, ništa više. Sešću ja i sa Džajićem i Stojkovićem, razgovaraćemo, to su moji drugovi. Ja neću da pričam o ostavkama, samo kažem da očekujem promene. Očekujem jedan ozbiljan razgovor jer niko neće u Srbiji da se zadovoljava 17 mestom ili 21 evropi. Srbi hoće da budu uvek u vrhu. Hoće da se bore za to. Očekivali smo više, nadali se i verujem da ćemo u budućnosti to moći da ostvarimo.
Novosti/Simptom
Microsoft prekršio antimonopolska pravila
Evropska komisija je u ponedeljak saopštila da je obavestila Majkrosoft o svom preliminarnom stavu da američki tehnološki gigant „ograničava konkurenciju“ spajanjem timova sa osnovnim kancelarijskim aplikacijama za produktivnost kao što su Office 365 i Microsoft 365.
Komisija, glavni antimonopolski organ u bloku od 27 zemalja, rekla je da sumnja da je Microsoft možda dao timovima „prednost u distribuciji“ tako što nije dao kupcima izbor da li da imaju Teams kada su kupili softver. Prednost je možda bila proširena ograničenjima sposobnosti rivalskih aplikacija za razmenu poruka da rade sa Microsoft softverom, kaže se.
„Zabrinuti smo da bi Microsoft svom komunikacionom proizvodu Teams mogao dati neprikladnu prednost u odnosu na konkurente, povezujući ga sa svojim popularnim paketima produktivnosti za preduzeća“, rekla je Margrethe Vestager, izvršna potpredsednica Komisije za politiku konkurencije.
Izvor AP
Ruska privreda se itekako snašla dok EU usvaja nove mere
MOSKVA, 25. juna- Ruska ekonomija se izborila sa sankcijama Evropske unije i ponovo će ih prevazići, rekao je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško komentarišući usvajanje 14. paketa restriktivnih mera u bloku.
“Ruska privreda neće samo da se nosi sa njima – ona se već snašla. Ako pogledamo tempo ekonomskog razvoja u zemljama EU, on je sada oko 0,1 odsto ili blizu statističkog skapanja. Tempo ruske ekonomije je 3,6% sankcija je bila da se zadavi ruska ekonomija i naruši jedinstvo društva“, rekao je on novinarima, na pitanje da li će Rusija moći da prevaziđe novi set ograničenja EU.
Evropska unija je 24. juna usvojila 14. paket sankcija Rusiji, koji uključuje ograničenja za 116 ruskih pojedinaca i entiteta. EU je takođe uvela sankcije na izvoz robe i tehnologija dvostruke namene protiv 61 kompanije iz zemalja van bloka, uključujući Kazahstan, Kirgistan, Kinu, Ujedinjene Arapske Emirate i Tursku.
Izvor : TASS
Ford povlači 552.188 svojih F-150 vozila iz 2014. godine u SAD
Gubitak signala između senzora brzine izlaznog vratila menjača i kontrolnog modula pogonskog sklopa može izazvati prelazak na nižu brzinu, bez obzira na brzinu vozila i dovesti do gubitka kontrole nad vozilom, saopštila je Nacionalna uprava, preneo je Rojters.
Navedeno je i da će prodavci besplatno ažurirati softver upravljačkog modula pogonskog sklopa
Izvor: Tanjug
Vučić: Hoću da naše društvo u Srbiji donese odluku
Predsednik Srbije je rekao da u narednom periodu mora da se otvori dijalog, kako na nivou parlamenta, tako i na ekspertskom nivou, o litijumu i o tome kakvu ćemo odluku kao društvo da donesemo o tome.
“Potrebno je da otvorimo diskusiju u kojoj će da dominiraju argumenti. Ne prazne priče, ne damo Jadar ili Rađevinu, pošto ću da vam objasnim kako ste dali i Jadar i Rađevinu, jer objektivno živi 20 odsto manje ljudi nego što je živelo pre 15 godina i u Jadru i u Rađevini”, istakao je Vučić.
Napomenuo je da je lično učestvovao u izgradnji fabrika u tom delu Srbije, kao i stadiona u Loznici, kao i u obnovi Krupnja nakon poplava.
Vučić je istakao da je najveća investicija koja čitavu zapadnu Srbiju može da sačuva na ognjištu auto-put Ruma-Šabac i brza saobraćajnica do Loznice.
“Do kraja godine ćete za sat i 15 minuta moći da stignete od Beograda do Loznice. Sve to što u prethodnih 50 godina neko nije uradio u Loznici”, naveo je Vučić.
Poručio je da nikada niko na silu neće da radi ništa.
“Razgovaraćemo sa svim ljudima. Hoću da naše društvo u Srbiji donese odluku, a da ljudi sagledaju sve argumente, da ljudi čuju koliko smo gluposti mogli da čujemo u prethodnih sedam dana, koliko neistina, koliko laži”, istakao je Vučić.
Izvor Euronews
Sve više azijskih zemalja želi da priđe BRIKS-u
Tajland je prošlog meseca saopštio da želi u BRIKS, grupu osnivača: Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika. “Blok nudi okvir saradnje jug-jug čiji je Tajland dugo želeo da bude deo”, rekao je novinarima prošle nedelje ministar inostranih poslova Maris Sangiampongsa.
Saudijska Arabija sve bliža BRIKS-u, a pad vrednosti dolara sve izraženiji
Sve je to signal rastuće frustracije međunarodnim poretkom predvođenim SAD i ključnim institucijama koje ostaju pod čvrstom kontrolom zapadnih sila, poput Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda.
-Neki od nas, uključujući ljude poput mene, misle da moramo da pronađemo rešenja za nepravednu međunarodnu finansijsku i ekonomsku arhitekturu, rekao je “Blumbergu” bivši malezijski ministar spoljnih poslova Saifuddin Abdulah. “BRIKS bi verovatno bio jedan od načina da se neke stvari izbalansiraju”.
Blok koji se godinama sastojao od samo pet članova proširio se na devet uključivanjem Saudijske Arabije, Irana, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Etiopije i Egipta ovog januara. To je, mahom, bio rezultat kineske diplomatije i jačanja ugleda i uticaja Pekinga na globalnoj sceni.
Izvor Bloomberg
Nova, korigovana cena hleba od brašna T-500 zbog rasta cena sirovina
Povećanje cena neće značajno uticati na standard potrošača, saopštila je vlada, ne navododeći korigovanu cenu.
U saopštenju se ističe da je u cilju sprečavanja velikih poremećaja i očuvanja životnog standarda stanovništva ograničena cena hleba od brašna T-500, kao i da, imajući u vidu da je sadašnja cena korigovana u skladu sa tržišnim kretanjima, neće biti neophodna intervencija prodajom brašna iz robnih rezervi nakon 1. jula 2024. godine.
Biće raspodeljena količina brašna neophodna za jedan mesec.
Fiskalni savet o ekonomiji Srbije: Nizak deficit, niska zaduženost
Kako je Petrović izjavio, “prošla godina je završena sa niskim deficitom od 2,2% BDP-a i sa dugom od 52%”.
– I jedna i druga veličina obezbeđuju fiskalnu stabilnost. Ovi parametri su dobri! Ono što se očekuje u ovoj godini jeste da deficit bude nizak, oko 2% a dug će biti oko 50%, što je prihvatljivo. A projekcije za sledeću godinu su da uz dug od oko 50%, deficit bude oko 1,5%. To znači da se ta fiskalna stabilnost drži pod kontrolom! – izjavio je predsednik Fiskalnog saveta.
Novosti