Pesma Evrovizije suočava se sa „egzistencijalnom“ krizom, jer sve veći broj zemalja preti bojkotom izdanja 2026. godine ako se Izraelu dozvoli učešće.
Intenzivna kulturna reakcija na Izrael zbog rata u Gazi zahvatila je Evropu poslednjih nedelja, pri čemu je španski premijer pozvao da se zemlji zabrani učešće na međunarodnim sportskim događajima, belgijski festival je isključio izraelskog dirigenta, a porast broja zemalja zahteva izbacivanje Izraela sa vodećeg muzičkog takmičenja.
Evropa se bori sa pitanjem da li su kulturne zabrane izraelskim umetnicima i sportistima legitimne sankcije. Dok neke vlade EU to predstavljaju kao proporcionalne odgovore na rat u Gazi, druge evropske administracije, izraelski zvaničnici i jevrejske grupe tvrde da rizikuju da pređu u antisemitizam.
Iako Evrovizija nije zakazana pre maja u Beču, samoproglašeno „nepolitičko“ takmičenje — koje vodi Evropska radiodifuzna unija, savez javnih medija sa 113 članova u 56 zemalja — već izgleda da će ponovo biti u senci kontroverzi oko učešća Izraela.
U saopštenju, direktor Evrovizije Martin Grin rekao je da se organizacija „još uvek konsultuje“ sa članovima EBU o tome kako da „upravlja učešćem i geopolitičkim tenzijama oko Pesme Evrovizije“.
„Razumemo zabrinutost i duboko ukorenjene stavove oko tekućeg sukoba na Bliskom istoku“, rekao je on.
Posledice tih geopolitičkih tenzija sada predstavljaju najveću pretnju Evroviziji u njenoj istoriji, prema rečima jednog stručnjaka za takmičenje.
„Definitivno je bilo mnogo političkih trenutaka, a ono sa čime se EBU ponekad zaista borio je doslednost u načinu na koji sprovodi pravila“, rekao je Pol Džordan, dugogodišnji evrovizijski stručnjak koji se takođe zove dr Evrovizija, nakon što je napisao svoj doktorat o takmičenju.
„Ali trenutna situacija je bez presedana. Ovo je prvi put da imate grupu zemalja koje kažu da neće učestvovati zbog druge zemlje… Mislim da je to verovatno najozbiljniji izazov koji je Evrovizija imala“, upozorio je.
Simptom/Politiko
