Simptom

Italijanska premijerka upozorila na trgovinski rat unutar Zapada

July 14, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

„Trgovinski rat unutar Zapada bi nas sve oslabio pred globalnim izazovima sa kojima se zajedno suočavamo“, rekla je Đorđa Meloni.

Prema njenim rečima, Evropa ima ekonomsku i finansijsku moć da potvrdi svoj stav i postigne pravedan i razuman sporazum.

„Italija će učiniti svoj deo posla. Kao i uvek“, dodala je italijanska premijerka, dok EU odlaže svoj odgovor u nadi da će postići sporazum.

Tramp je u subotu objavio da će proizvodi uvezeni u SAD iz EU i Meksika biti podložni carinama od 30 odsto počev od 1. avgusta.

Od tada, italijanska opozicija kritikuje premijerku Meloni i njenu krajnje desničarsku stranku Braća Italije (Frateli d’Italia), dok lider Pokreta pet zvezdica (M5S) Đuzepe Konte (Giuseppe Conte) optužuje je da je „spustila glavu“ pred pretnjama iz Vašingtona.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (fon der Leyen) izjavila je da Brisel za sada neće uzvratiti zbog američkih carina na čelik i aluminijum, nadajući se da će postići sporazum kojim bi se izbegle carine od 30 odsto na sve izvezene proizvode.

Simptom/Danas/Beta/AFP

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova: Nacistički potomci namerno unapređeni na vodeće položaje na Zapadu

June 28, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

„Trend je očigledno neonacistički: nemački kancelar Fridrih Merc, budući predsednik Generalne skupštine UN] Analena Berbok, kanadska ministarka saobraćaja i unutrašnje trgovine Hristija Friland, bivša predsednica Gruzije Salome Zurabišvili. Sada se na spisak može dodati i šef MI6, Blez Metreveli. Neko namerno i svesno postavlja potomke nacista na rukovodeće pozicije u zemljama kolektivnog Zapada“, rekla je ona.

Diplomata je rekla da neki istoričari veruju da je Metrevelijev deda Konstantin Dobrovolski učestvovao u pogubljenjima Jevreja u pokrajini Babi Jar.

„Dobrovolski je posle rata rekao da nije bio u Babi Jaru – standardno ponašanje za ratne zločince koji žele da izbegnu odgovornost: navodno je napustio Kijev nedelju dana pre pogubljenja. Teško je poverovati da bi Nemci pustili tako vrednog zaposlenog uoči dugo planirane ’akcije’“, nastavila je Zaharova.

Nakon što je Kijev stekao poverenje Nemaca, predvodio je egzekucije Jevreja u selima, dodala je.

„Godine 1943. dobio je dozvole od SS-a da povede svog sina Konstantina (oca budućeg šefa MI6) u Evropu, nakon čega se tragovi ‘Kasapina’ gube, nema podataka o njemu ni u jednoj od otvorenih arhiva. Najverovatnije su ga eliminisale ili jedinice Crvene armije koje su napredovale tokom oslobađanja Sovjetske Ukrajine, ili je posle rata dobio zasluženu kaznu od jedinica NKVD-a-MGB-a, ili su ga njegovi ljudi ubili u zabuni ili pokušaju da izbegnu pravdu“, rekla je Zaharova.

„Ali njegov sin, Konstantin Konstantinovič Metreveli-Dobrovolski, preživeo je i pobegao sa majkom, prvo u Hong Kong (tada pod britanskom vlašću), gde mu je rođena ćerka Blez Metreveli, a kasnije u metropolu. Blez je diplomirala na Kembridžu, a zatim je nestala iz javnosti dok nije potvrđena za šefa MI6.“

Ranije je list „Dejli mejl“, čiji su novinari proučavali dokumenta sačuvana u arhivi nemačkog grada Frajburga, objavio da je Metrevelijev deda bio nacistički saradnik iz nemački okupiranog ukrajinskog Černigova, zvanog „Mesar“.

Simptom/TASS

Zapad dao zeleno svetlo Ukrajini da napadne vojne ciljeve u Rusiji

May 27, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

To označava značajnu promenu u pristupu ključnih saveznika, koji su do sada uglavnom odolevali zahtevima Ukrajine da koristi oružje – koje isporučuje Zapad – duboko u Rusiji.

U Nemačkoj se diskusija uglavnom vrtela oko krstarećih raketa „Taurus“ koje imaju domet 500 kilometara.

Merc nije eksplicitno pomenuo tu vrstu oružja, ali je nova vlada pod njegovim vođstvom jasno stavila do znanja da iz strateških razloga više neće u javnosti detaljno komentarisati isporuke oružja Ukrajini. Prema trenutnim informacijama, krstareće rakete tipa „Taurus“ nisu isporučene, piše DW.

Zanimljivo je da je Merc imenovan za kancelara pre nekoliko nedelja, piše CNN, a njegova izjava je u oštroj suprotnosti sa izjavom njegovog prethodnika Olafa Šolca, koji je više puta odbacivao pozive Ukrajine da ukine ograničenja za rakete dugog dometa.

Inače, ova Mercova objava dolazi nakon rekordnih napada Rusije na Ukrajinu tokom vikenda u kojima je više stradalo od dvadeset ljudi, uključujući decu.

Ruske snage su tokom prethodna tri dana napale Ukrajinu sa oko hiljadu raketa i bespilotnih letelica, izjavio je ukrajinski šef diplomatije Andrij Sibiha.

Ruski predsednik Vladimir Putin suočava se sa međunarodnim pritiskom da prihvati sporazum o prekidu vatre, uključujući i od strane američkog predsednika Donalda Trampa, koji je sve više frustriran sporim napretkom.

Podsetimo, Vašington je dozvolio Ukrajini da koristi oružje proizvedeno u SAD kako bi udarila duboko u Rusiju, što je velika promena u politici SAD u poslednjim mesecima mandata Džozefa Bajdena.

Ali i to je bila kontroverzna odluka o kojoj su se raspravljali mesecima.

SAD su odbile čak i da daju ATACMS Ukrajini tokom prve dve godine rata, isporučivši rakete prvi put tek u aprilu 2024.

Neki američki zvaničnici su bili zabrinuti zbog eskalacije rata, koji je sada u četvrtoj godini, dok su drugi bili zabrinuti zbog smanjenja zaliha oružja Pentagona.

Rusija je otvoreno pretila da bi svako ukidanje ograničenja na oružje dugog dometa značilo rat sa NATO-om.

Putin je upozorio Zapad da će Moskva svaki napad koji podržava nuklearna sila smatrati zajedničkim napadom – i da bi Rusija mogla da upotrebi nuklearno oružje ako bi bila pogođena konvencionalnim raketama.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je, nakon objave Merca, da bi svaka odluka evropskih zemalja koja bi mogla da pruži Ukrajini poboljšane mogućnosti raketa dugog dometa bila opasan potez.

„Ove odluke, ako su zaista donete, apsolutno su suprotne našim težnjama da postignemo diplomatsko rešenje“, rekao je Peskov, dodajući da su takve odluke prilično opasne.

Očekuje se, prema Rojtersu, da će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski posetiti Berlin u sredu.

„Bez zaista snažnog pritiska na rusko rukovodstvo, ova brutalnost se ne može zaustaviti“, naglasio je nedavno Zelenski.

Rojters podeća da je Tramp u ponedeljak izrazio sve veće razočaranje Putinom, rekavši da je ruski lider „potpuno poludeo“.

Međutim, on je istovremeno kritikovao i Zelenskog kao uzroka „problema“.

Pritisak raste i unutar Trampove republikanske baze, a brojni kongresmeni – uključujući senatore Čaka Graslija i Lindzi Grejama, i predstavnike Brajana Ficpatrika i Dona Bejkona – pozivaju predsednika da uvede stroge sankcije Rusiji.

„Vreme je za iskrenost. Mirovni pregovori nemaju nikakvog efekta na Putina. SAD i saveznici moraju naoružati Ukrajinu do zuba“, napisao je Bejkon na X.

Simptom/Danas

Izraelu preti izolacija?

May 23, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Francuska, Velika Britanija i Kanada prvi put su javno i odlučno osudile izraelsku vojnu strategiju u Gazi, ocenivši je kao neprihvatljivu i neselektivno destruktivnu. Tri zemlje zahtevaju hitnu obustavu izraelske ofanzive, odbacujući tvrdnje premijera Benjamina Netanjahua da je operacija neophodna za uništenje Hamasa i oslobađanje talaca.

U zajedničkom saopštenju poručuju:

„Snažno se protivimo proširenju izraelskih vojnih operacija u Gazi. Nivo ljudske patnje je nedopustiv“.

Podsećajući na užas Hamasovog napada, ističu da je Izrael imao pravo da se brani — ali ne na ovakav način, piše BBC.

Posebnu osudu izazvala je Netanjahuova najava o dozvoli za ulazak samo „minimalne“ količine pomoći u Gazu. Tri zapadne vlade taj gest nazivaju neadekvatnim i ciničnim.

Netanjahu je, s druge strane, optužio ove zemlje da nagrađuju „genocidni napad“ Hamasa, tvrdeći da Izrael neće pristati ni na šta manje od: povratka svih talaca, potpunog razoružavanja Hamasa, egzila njegovih lidera i demilitarizacije Gaze.

„Ni od jedne zemlje se ne može očekivati da pristane na manje — a Izrael to neće učiniti“.

Međunarodni pritisak raste

Netanjahu se našao pod sve većim pritiskom — ne samo zbog političkih okolnosti, već i zbog upozorenja međunarodnih tela da je glad u Gazi neizbežna ako se opsada nastavi. Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta na samitu u Londonu opisao je situaciju kao:

„Tragediju tokom koje se sistematski krši međunarodno pravo i izlaže civilno stanovništvo neselektivnoj vojnoj sili“.

Netanjahu je nevoljno dozvolio ulazak ograničene pomoći, što su njegovi ekstremno desničarski partneri u vladi odmah osudili. Ministar bezbednosti Itamar Ben Gvir, ranije osuđen za rasističke ispade i podršku ekstremističkoj grupi, upozorio je da će pomoć „osokoliti Hamas dok naši taoci čame u tunelima“.

Pre dva dana u Gazu je ušlo svega pet kamiona pomoći — dok su istovremeno izraelske trupe nastavile ofanzivu, a u vazdušnim i artiljerijskim napadima ubijani i civili, uključujući decu.

I Trampu prekipelo

Predsednik SAD Donald Tramp je „frustriran“ zbog rata u Gazi, smatra da je to poslednja prepreka ka prosperitetu na Bliskom istoku i želi da izraelska vlada „privede stvar kraju“, navodi se u izveštaju objavljenom u utorak, pozivajući se na zvaničnike Bele kuće.

Prema pisanju sajta Axios, Tramp je u prethodne dve nedelje izvršio pritisak na Izrael da otvori prelaze za humanitarnu pomoć, nakon što je pomoć bila blokirana još od marta.

U izveštaju se navodi da je Tramp bio „uzrujan“ zbog slika palestinske dece i beba koje pate zbog blokade i izraelskih udara na Pojas Gaze, te da je „izvršio pritisak na Izraelce da ponovo otvore prelaze“.

Bela kuća je saopštila:

„Predsednik je frustriran onim što se dešava u Gazi. Želi da rat prestane, da se taoci vrate kući, da pomoć uđe u Gazu i da započne obnova.“

„Predsednik vidi stvarnu šansu za mir i prosperitet u regionu, ali rat u Gazi je poslednje žarište i želi da se završi“, dodao je neimenovani zvaničnik.

Drugi zvaničnik je rekao da „postoji mnogo frustracije što se ova kriza odugovlači“, i da je i taj osećaj doveo do nedavnog tajnog dogovora o oslobađanju američko-izraelskog vojnika Edana Aleksandera.

Međutim, jedan izraelski zvaničnik je za Axios rekao da premijer Benjamin Netanijahu ne oseća da je Tramp izvršio bilo kakav ozbiljan pritisak.

„Ako predsednik želi dogovor o taocima i prekidu vatre, moraće da izvrši mnogo veći pritisak na obe strane“, rekao je taj zvaničnik.

Prelomni trenutak

Iako su protesti protiv izraelske politike trajali mesecima, činilo se da se ništa ne menja — sve do 23. marta. Tada su izraelske snage ubile 15 humanitarnih i medicinskih radnika. Incident je šokirao i one saveznike koji su do tada ćutali.

Pet dana pre tog događaja, Izrael je srušio dvomesečno primirje. Medicinski konvoj je napadnut, tela ubijenih zatrpana peskom. Izraelska verzija događaja srušena je kada je na jednom od tela pronađen mobilni telefon koji je snimao čitav napad.

Snimak pokazuje jasno označena i dobro osvetljena kola hitne pomoći koja su sistematski napadana — bez ikakve pretnje izraelskim vojnicima.

Konkretne pretnje i priznanje Palestine?

Ovo ubistvo postalo je simbol zverske neselektivnosti izraelske kampanje, a saopštenje Pariza, Londona i Otave najavljuje novu fazu odnosa:

„Nećemo stajati po strani dok izraelska vlada sprovodi ova nečuvena dela. Ako ne obustave ofanzivu i ne omoguće humanitarnu pomoć, preduzećemo dalje konkretne korake“.

Nisu precizirali koje. Ipak, među mogućnostima se pominju sankcije protiv Izraela i zvanično priznanje Palestine kao nezavisne države.

Francuska već razmatra da se pridruži 148 zemalja koje su to već učinile. Velika Britanija vodi razgovore u istom pravcu.

Izrael oštro protestuje. Priznavanje Palestine, tvrde, bilo bi „pobeda za Hamas“.

Ali ton i sadržaj poslednjih saopštenja pokazuju da izraelski uticaj na zapadne saveznike bledi — i da čak ni najbliži partneri više ne žele da budu saučesnici.

Simptom/Nova.rs/Mila Marinović

Meloni, “vredni posrednik” između EU i SAD

April 18, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Evropska unija se, kako podseća Rojters, suočava sa uvoznim carinama od 25% na čelik, aluminijum i automobile, kao i sa širim carinama na gotovo svu drugu robu, u okviru Trampove politike usmerene na zemlje za koje tvrdi da postavljaju visoke barijere za američki izvoz.

Meloni je, sedeći prekoputa Trampa uoči zajedničkog ručka u Beloj kući, izjavila da je uverena da mogu postići dogovor o trgovini.

“Sigurna sam da možemo postići dogovor, i ovde sam da u tome pomognem”, rekla je ona.

Tramp je izjavio da generalno očekuje da će uskoro objaviti nove trgovinske sporazume, ali da ne žuri.

“Nećemo imati skoro nikakvih problema da postignemo sporazum sa Evropom ili bilo kim drugim, jer imamo nešto što svi žele”, rekao je Tramp.

Meloni je rekla da će pozvati Trampa da poseti Italiju. Takođe je navela da očekuje da će Italija na narednom samitu NATO-a u junu objaviti kako će moći da ispuni zahtev Alijanse da svaka članica izdvaja 2% BDP-a za odbrambene troškove.

“Imamo veoma dobar odnos, i međusobno i kao zemlje”, kazao je Tramp.

Meloni, 48-godišnja konzervativka kojoj je Tramp naklonjen, bila je jedini lider iz EU pozvana na njegovu inauguraciju u januaru. Trampova odluka da prošle nedelje uvede 90-dnevnu pauzu na većinu globalnih carina ublažila je deo pritiska na Meloni, ističe Rojters.

Dva visoka američka zvaničnika, koja su informisala novinare uoči posete, kazala su da Tramp i Meloni imaju “poseban odnos” i da je Tramp vidi kao “vrednog posrednika” između SAD i Evrope.

Jedan od zvaničnika je naveo da će Tramp jasno staviti do znanja tokom razgovora da “očekuje od Italije i čitave Evrope da daju svoj doprinos i budu dobri trgovinski partneri SAD”.

Sastanak Trampa i Meloni održan je dan pre nego što Melonijeva danas u Rimu ugosti potpredsednika SAD Džeja Di Vensa. Ovi razgovori mogli bi pokazati da li će premijerka moći da igra ulogu posrednika između SAD i Evrope.

Melonijeva, kako navodi Rojters, balansira između svoje ideološke bliskosti sa predsednikom Trampom i veza sa evropskim saveznicima, koji su kritikovali Trampovo povećanje carina i njegovu odluku da iz razgovora sa Rusijom o okončanju rata u Ukrajini isključi EU.

Meloni se suočava s pritiscima kod kuće da zaštiti italijansku ekonomiju zasnovanu na izvozu, koja je prošle godine ostvarila trgovinski suficit od 40 milijardi evra u razmeni sa SAD. Istovremeno, mora da pokaže da brani interese celog bloka od 27 članica EU.

Simptom/Vijesti

Ursula fon der Lajen: Kao rezultat predsedavanja Donalda Trampa, Zapad kakav smo poznavali više ne postoji

April 16, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Ona je, u intervjuu za ”Cajt”, ponovila podršku evropskom regulisanju američkih digitalnih usluga čak i pred pretnjama ukidanja američkog nuklearnog kišobrana, naglasivši da u Evropi ”oligarsi” ne odlučuju o pravilima.

Fon der Lajen je, ipak, pohvalila odnos SAD i EU, istovremeno pozivajući zemlje da proizvode i kupuju više u Evropi, posebno kada su u pitanju ključne zalihe odbrane.

Što se tiče evropske bezbednosti, Fon der Lajen je takođe upozorila da ”iako (ruski predsednik Vladimir) Putin može da pauzira s vremena na vreme, nema ograničenja za njegove imperijalne ambicije”.

Od kada su uvedene nove američke carine 2. aprila, talas neizvesnosti zahvatio je transatlantsku trgovinu, a EU traži nove načine za produbljivanje veza sa drugim velikim ekonomijama, kao što je kineska, preneo je Politiko.

Simptom/Euronews.rs/Cajt/Politico

MSP Rusije: Arogantna nespremnost zapadnjaka da čuju stav Moskve protiv slanja mirovnih snaga

March 31, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Direktor Odeljenja za međunarodne organizacije Ministarstva spoljnih poslova Rusije Kiril Logvinov je takođe podsetio da je „arogantna nespremnost zapadnjaka da čuju“ stav Moskve dovela do sukoba.

„Oni (Evropljani – TASS) se apsolutno oglušuju o upozorenja da se mi kategorički protivimo samoj ideji da se na teren u Ukrajini stavljaju čizme onih zemalja koje nastavljaju da šalju oružje Kijevu“, rekao je ruski diplomata.

Upravo ono što je Loginov nazvao arogantnim odbijanjem zapadnjaka da sasluša stav Rusije dovelo je do sukoba u Ukrajini, naglasio je.

Pariz je 27. marta bio domaćin samita koalicije voljnih na kojem su predstavnici oko 30 zemalja razgovarali o potencijalnim postkonfliktnim bezbednosnim garancijama za Kijev. Iako Sjedinjene Države nisu prisustvovale skupu, brojne zemlje su rekle da su spremne da učestvuju u potencijalnoj mirovnoj misiji u Ukrajini samo uz podršku Vašingtona.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je 12. marta da bi potencijalno raspoređivanje NATO trupa pod bilo kojom zastavom i u bilo kom svojstvu na tlu Ukrajine predstavljalo pretnju za Rusiju koja „ni pod kojim uslovima“ neće tolerisati prisustvo NATO trupa kao mirovnih snaga na tlu Ukrajine.

Simptom/TASS

Dosije Dodik: Od liberalnog povetarca do političkog cunamija

March 22, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Milorad Dodik rođen je u zemljoradničkoj porodici u Laktašima, blizu Banjaluke, u Bosni i Hercegovini. Studirao je političke nauke u Beogradu i do 1990. radio u lokalnoj upravi svog grada.

Na prvim višestranačkim izborima 1990. godine, uoči raspada Jugoslavije, izabran je za poslanika u skupštini Bosne i Hercegovine. Zalagao se za suživot i evropsku budućnost, što mu je među nekim Srbima donelo etiketu „izdajnika”.

Istovremeno je pokrenuo fabriku nameštaja, koja je kasnije propala, dok su ga tokom rata i nakon njega politički protivnici optuživali za učešće u aferama šverca cigareta i goriva, iako dokazi nikad nisu bili potpuno potvrđeni.

Bijeljinska noć

Nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine, kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini, Dodik je 1996. osnovao Stranku nezavisnih socijaldemokrata, iz koje je nastao Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), stranka kojom i danas rukovodi.

U početku se isticao kao reformator, suprotstavljajući se nacionalističkoj politici Srpske demokratske stranke (SDS), koja je dominirala među Srbima. Zalagao se za multietničku BiH i javno tražio hapšenje ratnih zločinaca poput Radovana Karadžića i Ratka Mladića, što je bilo retko među srpskim političarima tog vremena.

„Bio je hrabar i pragmatičan, omiljen među Amerikancima”, kaže politička analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić, „ali danas slavi iste te zločince kao nacionalne heroje i opisuje Bosnu kao neprirodnu tvorevinu međunarodne zajednice”.

Godine 1998, uz podršku Zapada, postao je premijer Republike Srpske, jednog od dva entiteta Bosne i Hercegovine. Sa samo dva poslanika u parlamentu, njegov izbor omogućila je dramatična sednica u Bijeljini, gde su mirovne snage Sfora dovele ključnog poslanika za potreban glas.

Tom prilikom, 1998. godine, tadašnji predsednik Narodne skupštine RS Dragan Kalinić i srpski član Predsedništva BiH Momčilo Krajišnik, dolaze u Beograd na poziv predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića.

„Sačekajte ovde, sada će doći vaš novi predsednik vlade”, rekao je Milošević, otkrivši im da se radi o profesoru Mladenu Ivaniću. Oni su to odbili, nazvavši ga „britanskim špijunom”.

Ivanić je tada predlagao vladu nacionalnog jedinstva, ali je SDS to odbio.

„E onda ćete umesto jednog finog profesora sada dobiti jednog razarača koji se zove Dodik”, prisetio se Ivanić Miloševićevih reči.

Vlada Republike Srbije/Slobodan Miljević

Dašak svežeg vetra

Profesor na Univerzitetu u Banjaluci Miodrag Živanović, prisećajući se razgovora s tadašnjim nemačkim ministrom Klausom Kinkelom u Bonu 1998. rekao je:

„Pita me Kinkel kako je moguće da je Dodik s dva poslanika sastavio vladu, a ja sam mu rekao da je kojim slučajem imao samo jednog više, dobio bi još” Živanović je tako aludirao na snagu međunarodne zajednice koja je tada podržavala Dodika.

Američka sekretarka Medlin Olbrajt hvalila je Dodika kao „dašak svežeg vetra”, videći u njemu partnera za stabilnost i sprovođenje Dejtonskog sporazuma. „Mudro je vodio RS kroz teška vremena, radeći na ekonomskom razvoju”, rekla je, naglašavajući njegovu ulogu u pomirenju i napretku.

„Ta 1997. i 1998, i sve do 2007, period je obeležen strašnim međunarodnim intervencionizmom u Bosni i Hercegovini, a Dodik je bio dovoljno lud da se prihvati funkcije premijera u tom haosu. Ta vrsta ludosti uz ogromnu dozu pragmatizma obeležiće njegovu vladavinu do danas”, konstatuje novinar Žarko Marković iz Banjaluke.

Dodik je tada uživao poverenje međunarodne zajednice, uključujući i podršku Biljane Plavšić, koja mu je dala mandat za sastavljanje vlade te prelomne 1998. Plavšić je kasnije osuđena u Hagu za ratne zločine i genocid.

Međutim, od 2006. godine, kada osvaja apsolutnu vlast na izborima, Dodik menja kurs i počinje da zagovara nezavisnost Republike Srpske. Pretnje referendumom postaju njegovo glavno političko oružje, donoseći mu široku podršku među biračima.

„Od internacionaliste, postao je nacionalista kada mu je to koristilo”, kaže Mladen Ivanić.

Godine 2016, sproveo je referendum o Danu RS, iako ga je ustavni sud Bosne i Hercegovine proglasio neustavnim. Iako nije pravno obavezujući, taj čin je učvrstio njegov autoritet i pokazao sposobnost prilagođavanja političkim okolnostima.

Uništio je opoziciju, stvorio mrežu političkih saveznika i ovladao institucijama, gradeći imidž neprikosnovenog lidera.

Milorad Dodik/Instagram Account

Referendumi o secesiji i optužnica

Njegova karijera, koja traje dve decenije, obeležena je transformacijama i kontroverzama. Nakon premijerskog mandata do 2001. godine, ponovo je bio premijer od 2006, zatim predsednik RS od 2010. do 2018. godine, član Predsedništva Bosne i Hercegovine od 2018. do 2022. godine, a od 2022. opet predsednik RS.

Godine 2011, Dodik je zapretio referendumom zbog rada državnih pravosudnih organa, koji, prema Dodikovom tumačenju, presuđuju samo Srbima. To je izazvalo reakciju međunarodne zajednice. Ketrin Ešton, tadašnja visoka predstavnica EU za spoljnu politiku, posetila je Banjaluku i sastala se s njim.

„Poštovani predsedniče, delim Vašu viziju da BiH treba da bude članica Evropske unije. Put do punopravnog članstva je težak. Spremni smo da pomognemo”, rekla je Ešton nakon sastanka, dogovorivši pregovore o reformi pravosuđa, nakon čega je Dodik odustao od referenduma. Tadašnji visoki predstavnik Valentin Incko rekao je da bi Dodiku i njegovim saradnicima bile nametnute dalekosežne sankcije da nije odustao od referenduma.

Pregovori o pravusuđu BiH su propali, a Dodikova politika dovela je do sankcija SAD i Velike Britanije zbog pretnji Dejtonskom sporazumu i secesionističkih izjava. Istovremeno, ojačao je veze s Rusijom, Mađarskom i Srbijom, gubeći podršku Evropske unije, koja sada traži oštrije mere protiv njega.

Dodik se danas se suočava s pravosudnim istragama u Bosni i Hercegovini zbog napada na ustavni poredak, uključujući nepravosnažnu presudu na godinu zatvora i šestogodišnju zabranu javnih funkcija. „Neću napustiti RS”, poručuje Dodik, dok međunarodna zajednica razmatra intervenciju.

Njegov put – od reformiste podržanog Zapadom do kontroverznog lidera optuženog za destabilizaciju – ostavlja pitanja: ko je pravi Dodik i kakvu političku baštinu ostavlja iza sebe?

Simptom/DW na srpskom/Dragan Maksimović

Lavrov: Evropa podriva rešenje sukoba

February 26, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

“Evropa otvoreno pokušava da podriva rešenje sukoba u Ukrajini. Ovo je mentalitet koji u poslednje vreme vlada u Evropi ‘ili-ili’ “, rekao je Lavrov.

Prema njegovim rečima, Rusija smatra da je nemoguće pristati na sporazume koji bi uključivali ponovno naoružavanje Ukrajine.

“Ono što je ostalo od Ukrajine mora da bude oslobođeno od rasističkih zakona”, rekao je Lavrov i dodao da je Evropa svojim postupcima pokazala da ne želi nikakav mir, jer “njen štićenik nije ostvario sve zadatke koje mu je zadala”.

Na pitanje da li je tačno da je Moskva pristala da iskoristi 300 milijardi dolara zamrznute imovine za obnovu Ukrajine, pod uslovom da neki od njih idu i za potrebe novih regiona Rusije, Lavrov je istakao da se nije govorilo o “imovini koji su pokrali Evropljani”, kao i da je siguran da će se to pitanje uskoro rešiti, jer je njegovu važnost istakao i šef Stejt departmenta SAD Marko Rubio.

Dodao je i da će se sastanak ruskih i američkih predstavnika na kojem će se razgovarati o radu ambasada održati 27. februara u Istanbulu.

Odbacio je bilo kakve opcije za raspoređivanje evropskih mirovnih snaga u Ukrajini, navodeći da Rusija to uopšte ne razmatra.

Lavrov je istakao da tu ideju, koju nameću Evropljani, “odnosno, Francuska i Velika Britanija”, imaju za cilj dalju eksalaciju sukoba i suzbijanje pokušaja da se sukob okonča.

Simptom/RTS/Tanjug

Tusk: Prisilna kapitulacija Ukrajine značila bi kapitulaciju celog Zapada

February 20, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

“Prisilna kapitulacija Ukrajine značila bi kapitulaciju cele zapadne zajednice. Sa svim posledicama ove činjenice. I neka se niko ne pretvara da ovo ne vidi”, naveo je Tusk na platformi Iks.

Tusk je ranije rekao da će na samitu evropskih lidera u Parizu povodom rata u Ukrajini, koji je održan u ponedeljak, zatražiti od lidera da se izjasne o tome da li su spremni da donesu ”ozbiljne odluke o odbrani” i ocenio da ne treba razmišljati o uspostavljanju alternative za NATO.

“Potrebno je doneti velike odluke o evropskoj bezbednosti. Ne možemo efektno pomoći Ukrajini ako se sada ne budemo postarali da budemo u stanju da se i sami odbranimo”, rekao je Tusk, poručujući da je u interesu SAD i Evrope da blisko sarađuju.

Tusk je rekao da Poljska ostaje posvećena podršci Ukrajini u ratu sa Rusijom, ali da neće slati svoje vojnike u Ukrajinu.

Simptom/RTS/Reuters

Janis Varufakis: Zapad ne umire, ali radi na tome; Kako je kapitalizam menjao imena i odela

January 30, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Kombinacija socijalizma za finansijere, urušenih perspektiva za one u donjoj polovini socijalne piramide, te prepuštanja naših umova Big Tech kompanijama dovela je do rađanja Vrlog novog Zapada, čije nadobudne elite imaju malo koristi od prošlovekovnog sistema vrednosti.

Šarenoliko društvo centristički pozicioniranih analitičara u Evropi, na Globalnom jugu, a nakon izborne pobede Donalda Trampa i u Sjedinjenim Državama, veruje kako je Zapad u opadanju. Istina je da nikad toliko moći nije bilo koncentrisano u rukama toliko malog broja ljudi (i na toliko malo poštanskih brojeva) na Zapadu; ali da li je to dovoljno da se zaključi kako je moć Zapada osuđena na propast?

U Evropi postoji dobar razlog za prihvatanje narativa o opadanju. Kao što je Rimsko carstvo prestonicu preselilo u Kostantinopolj kako bi svoju hegemoniju produžilo za još jedan milenijum, prepuštajući Rim varvarima, tako se i gravitacioni centar Zapada pomerio u SAD, prepuštajući Veliku Britaniju i kontinentalnu Evropu stagnaciji koja ih čini intertnim, zaostalim i u sve većoj meri irelevantnim.

Ali postoji i dublji razlog za sumorno raspoloženje analitičara: tendencija da se opadanje posvećenosti Zapada vlastitom sistemu vrednosti (univerzalna ljudska prava, diverzitet i otvorenost) pogrešno poistovećuje sa opadanjem Zapada kao takvog.

Kao što zmija menja košuljicu, Zapad snagu stiče odbacivanjem onog sistema vrednosti koji joj je tokom 19. veka omogućio uspon, ali koji u 21. stoleću više ne služi toj svrsi.

Zapadne sile nisu izgrađene na humanističkim principima već na brutalnoj eksploataciji kod kuće u kombinaciji s trgovinom robljem, trgovinom opijumom i serijom genocida počinjenih u obe Amerike, Africi i Australiji
Demokratija nikada nije bila preduslov za uspon kapitalizma, pa to nije ni ono što danas podrazumevamo pod zapadnim sistemom vrednosti. Zapadne sile nisu izgrađene na humanističkim principima već na brutalnoj eksploataciji kod kuće u kombinaciji s trgovinom robljem, trgovinom opijumom i serijom genocida počinjenih u obe Amerike, Africi i Australiji.

„Zapadne sile nisu izgrađene na humanističkim principima već na brutalnoj eksploataciji“: Velika ekonomska kriza u SAD Foto:Scherl / SZ-Photo / Profimedia
Tokom perioda uspona zapadne sile nisu nailazile ni na kakav otpor. Evropa je poslala milione kolonista da potčine stanovništvo drugih kontinenata i eksploatišu njihove resurse. Evropljani su se ponašali kao da starosedelačko stanovništvo ne pripada ljudskom rodu, a njihovu zemlju proglašavali za terra nullius, zemlju bez ljudi, kako bi je dodelili grabežljivim doseljenicima – što je prvi čin u svakom genocidu, od dve Amerike, Afrike i Australije nekad pa do Palestine danas.

Ali dok u drugim delovima sveta nije bilo nikog ko bi im se suprostavio, zapadne sile su se kod kuće suočavale s izazovom u vidu ozlojeđenih nižih klasa koje su se digle na noge usled ekonomskih kriza izazvanih nemogućnošću širokih masa da konzumiraju dovoljno roba koje su sami proizveli radeći u fabrikama u vlasništvu nekolicine.

Ti konflikti onda su se prelili preko granica i prerasli u ratove industrijskih razmera između zapadnih sila u nadmetanju za tržišta, što je kulminaciju imalo u dva svetska rata.

Posledica takvog razvoja događaja bila je da su zapadne elite morale da čine ustupke. Kod kuće su nevoljno pristali na uvođenje javnog obrazovanja, zdravstvenog sistema, penzija. Na međunarodnom planu je ogorčenost izazvana okrutnim ratovima i genocidima koje je Zapad pokrenuo dovela do dekolonizacije, univerzalnih deklaracija o ljudskim pravima i osnivanja međunarodnih kriminalnih sudova.

Na slobodnu trgovinu, antimonopolsku regulativu, nultu emisiju, demokratiju, blagonaklon stav prema migracijama, diverzitet, ljudska prava i MSP počelo je da se gleda s istim prezirom s kojim su SAD gledale na prijateljski nastrojene diktatore jednom kad im više nisu bili od koristi
Tokom par decenija nakon Drugog svetskog rata Zapad je uživao u toplom zagrljaju distributivne pravde, mešovite ekonomije, diverziteta i vladavine prava na domaćem terenu, te na pravilima utemeljenog međunarodnog poretka. S ekonomskog stanovišta, tim vrednostima je od izuzetne koristi bio globalni monetarni sistem osmišljen u SAD i poznat kao Breton Vuds, koji je Americi omogućio da svoje viškove reciklira u Evropi i Japanu, tako faktički dolarizujući savezničke zemlje kako bi održala spoljnotrgovinski suficit.

Ali do 1971. Amerika je postala zemlja deficita. Umesto da u nemačkom stilu pritegne kaiš, SAD su razorile Breton Vuds, a njihov trgovinski deficit je eksplodirao. Nemačka, Japan, kasnije i Kina, postale su zemlje sa stalnim spoljnotrgovinskim suficitom, čiji su dolarski profiti usmeravani ka Volstritu i korišćeni za kupovinu američkog državnog duga, nekretnina i udela u onim američkim kompanijama u kojima je strancima bilo dopušteno da ulažu.

Volstrit kao centar rizičnog novog mehanizma reciklaže
Potom je američka vladajuća klasa doživela prosvetljenje: zašto proizvoditi bilo šta kod kuće kad se može računati s tim da će strani kapitalisti i svoju robu i svoje pare slati u SAD? I tako je Amerika kompletne proizvodne linije iselila u inostranstvo, tako pokrećući deindustrijalizaciju onih delova zemlje koji su dotad činili srce njene industrijske proizvodnje.

U centru ovog rizičnog novog mehanizma reciklaže bio je Volstrit. Da bi odigrao svoju ulogu morao je biti oslobođen svih ograničenja. Ali opšta deregulacija zahtevala je podršku ekonomske nauke i političke filozofije kojima bi bila opravdana. Potražnja je kreirala svoju vlastitu ponudu, i rođen je neoliberalizam. Nije prošlo mnogo vremena a svet je bio preplavljen derivatima uzjahalim na cunamiju stranog kapitala koji je preplavio njujorške banke. Kada se taj talas 2008 obrušio, umalo nije bankrotirao čitav Zapad.

U situaciji kad Evropu impotentnom čini njena nesposobnosti da federalizuje političku vlast nakon što je federalizovala svoj novac, a zemlje u razvoju su zaduženije nego ikad, Zapadu na putu stoji još samo Kina. Ironija je, međutim, u tome što Kina ne želi da bude hegemon.

Uspaničeni zapadni lideri odobrili su štampanje 35.000 milijardi dolara kako bi finansijski sektor održali na površini, dok su u isto vreme svojim građanima nametnuli mere rigorozne štednje. Jedini deo tih silnih milijardi koji je uložen u nešto konkretno poslužio je za izgradnju kapitala u oblaku, što je velikim tehnološkim kompanijama (Big Tech) obezbedilo invazivnu moć nad srcima i dušama žitelja zapadnih zemalja.

Ova kombinacija socijalizma za finansijere, urušenih perspektiva za one u donjoj polovini socijalne piramide, te prepuštanja naših umova kapitalu u oblaku Big Tech kompanija dovela je do rađanja Vrlog novog Zapada, čije nadobudne elite imaju malo koristi od prošlovekovnog sistema vrednosti. Na slobodnu trgovinu, antimonopolsku regulativu, nultu emisiju, demokratiju, blagonaklon stav prema migracijama, diverzitet, ljudska prava i Međunarodni sud pravde počelo je da se gleda s istim prezirom s kojim su SAD gledale na prijateljski nastrojene diktatore – njihove „vlastite kučkine sinove“ – jednom kad im više nisu bili od koristi.

„Zapad je danas uveren da Kina predstavlja smrtnu opasnost, ali ona ne želi da bude hegemon“
U situaciji kad Evropu impotentnom čini njena nesposobnosti da federalizuje političku vlast nakon što je federalizovala svoj novac, a zemlje u razvoju su zaduženije nego ikad, Zapadu na putu stoji još samo Kina. Ironija je, međutim, u tome što Kina ne želi da bude hegemon. Ona samo želi da svoju robu drugima prodaje bez ograničenja.

Ali Zapad je danas uveren da Kina predstavlja smrtnu opasnost. Poput Edipovog oca, koji gine od sinovljeve ruke jer je verovao u proročanstvo da će ga ubiti vlastiti sin, tako i Zapad neumorno radi na tome da Kinu pogura ka tome da se odvaži na ono što inače ne želi, i ozbiljno počne da dovodi u pitanje moć Zapada, potezima poput pretvaranja BRIKS u sistem nalik Breton Vudsu, samo utemeljen na juanu.

Zapad je u 2024. nastavio da jača. Ali kako je njegov sistem vrednosti završio u jarku, ojačao je i afinitet za postupanje koje vodi njegovom opadanju.

Simptom/Nova /Radar

Bivši britanski premijer: Zapad mora da kaže Vladimiru Putinu da Rusija više nije imperija

January 11, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Džonson je napravio paralelu sa Britanskom imperijom, rekavši da iako od nekada najveće imperije na svetu nije ostalo skoro ništa, Velika Britanija je zadovoljna svojom postimperijalističkom ulogom.

Govoreći u kontekstu ruskog rata protiv Ukrajine, bivši premijer je pozvao na ulazak Ukrajine u NATO i kritikovao “hronično dvosmislen” pristup alijanse prema Kijevu.

Na funkciji između 2019. i 2022., Džonson je bio jedan od najčvršćih pristalica Ukrajine na početku invazije u punom obimu, posećujući zemlju nekoliko puta tokom rata.

Bivši šef britanske vlade rekao je za baltičke novine da je ruski rat “arhaičan i varvarski” i da Moskva treba da nauči da Estonija, Letonija, Litvanija i druge zemlje takođe više nisu deo Ruske imperije.

Kako se ruska invazija u punom obimu približava trećoj godišnjici, ruske snage nastavljaju da zauzimaju otprilike 20% suverene teritorije Ukrajine.

Simptom/B92/Kijev independent

Izjava Marije Zaharove o pokušajima Zapada da destabilizuje Srbiju

December 26, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Događaje u Srbiji posmatramo u kontekstu planova Zapada da destabilizuje zemlju i gurne njeno rukovodstvo na liniju gde će biti prinuđeno da bira između daljeg vođenja svoje sadašnje politike koja je od koristi naciji i promene putanje ka kompromisu, razmene posvećenosti temeljnim interesima Srbije i proverenoj saradnji sa tradicionalnim partnerima zemlje, za sumnjive usluge i pohvale za privrženost još sumnjivijim „demokratskim vrednostima“ izmislile su evropske birokrate.

Odlučno podržavamo prijateljsku Srbiju i bratski srpski narod. Zahtevamo prestanak zlonamernog stranog uticaja u suverenoj državi.

Simptom/Ministarstvo spoljnih poslova Rusije

Politiko: Kako je Putin pobedio na rumunskim izborima

December 23, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Teški kamioni tutnje duž kišom pometenog puta prema luci Konstanca, koja je tokom rata bila vitalno čvorište za izvoz ukrajinskog žita. Na ivici grada prolaze pored uzletišta NATO-a, sada blatnjavog gradilišta u procesu transformacije u najveću bazu alijanse u Evropi. (Do 2030. useliće se oko 10.000 vojnih lica.)

Pa ipak, kada su stanovnici grada glasali na prošlomesečnim predsedničkim izborima, velikom većinom su glasali za Kelina Đorđeskua, kandidata koji je pokazao sve znake da je preferirani izbor ruskog predsednika Vladimira Putina.

Đorgeskuova pobeda dovela je establišment zemlje u krizu poverenja. Anti-briselski, NATO skeptični ultranacionalista je naizgled niotkuda iskočio prošlog meseca i zauzeo prvu poziciju u prvom krugu izbora.

Nakon što je sadašnji predsednik Klaus Johanis objavio tajne dosijee u kojima se navodi da su glasanje kompromitovano verovatnim „hibridnim“ napadom koji podržava Rusija – i ogromnom operacijom uticaja na TikTok – Ustavni sud Rumunije je otkazao čitave izbore.

Rumunija se još uvek potresa od Đorgeskuovog brzog uspona i pada.

Političke stranke u zemlji se međusobno svađaju dok pokušavaju da sastave koalicionu vladu nakon odvojenih, parlamentarnih izbora. Tek kada se ta vežba završi, Rumuni će znati kada će ponovo moći da glasaju za predsednika.

Đorgeskuova politička budućnost je podjednako neizvesna; mnogi veruju da bi mogao da bude diskvalifikovan od ponovnog kandidovanja na osnovu odluke suda o poništenju.

Politički analitičari, istoričari i istražitelji u Bukureštu i Briselu će se verovatno godinama raspravljati o tome koliko su Kremlj ili kampanja uticaja koju pokreće TikTok olakšali Đorgeskuovu erupciju protiv establišmenta.

Ali za mnoge obične Rumune, barem deo razloga za njegov uspon je već jasan – i to je jedan sa važnim implikacijama na druge zapadne zemlje.

Odgovor, rekla je Oana Popesku-Zamfir — direktorka Globalfokus centra, istraživačkog centra za spoljnu politiku i bezbednost u Bukureštu — ima manje veze sa iznenada otkrivenom ljubavlju prema Rusiji ili krajnjoj desnici nego sa dubokim razočarenjem onim što se smatra dalekom i bezbrižnom političkom klasom.

„Ljudi su razvili ideju da se ionako svime manipuliše, o svemu se odlučuje iza zatvorenih vrata i mnogo je manje važno šta vidite i za koga glasate“, rekla je ona.

„Percepcija ljudi je da političkim životom i institucijama dominiraju ove mutne mreže interesa… Mislim da je u velikoj meri ta percepcija tačna.

Simptom/Politico

Politiko: Svetski rat je u toku; U Ukrajini se bore i ginu plaćene, sve nacije i boje

December 18, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Danas, trupe sa obe strane linije sukoba komuniciraju na španskom, nepalskom, hindskom, somalijskom, srpskom i korejskom.

Strani jezici koji se govore u blatnjavim rovovima samo su jedan od znakova kako sukob dobija sve veću međunarodnu dimenziju.

Na nebu iznad bojnog polja, iranski dron Shahed mogao bi da bude presretnut od strane američkog sistema protivvazdušne odbrane, dok na zemlji, nemačka artiljerija fijuče pored severnokorejskih granata.

Za skoro tri godine, čak i najtvrdokorniji izolacionisti bi teško mogli da prodaju rat kao „regionalni sukob“ između Rusije i Ukrajine.

Ono što je počelo u februaru 2022. kao najveći evropski kopneni rat od Drugog svetskog rata, sada se takmiči za titulu najglobalnijeg sukoba od Hladnog rata, u koji su direktno ili indirektno uključene desetine zemalja.

Taj aspekt sukoba bi na kraju mogao da zapečati njegovu sudbinu jer Ukrajina rizikuje da izgubi svog najvećeg pobornika dolaskom Donalda Trampa na mesto predsednika u Sjedinjenim Državama, čak i dok Rusija privlači sve veću podršku drugih neprijatelja Vašingtona, pre svega Severne Koreje.

„Poslednji put kada smo videli nešto ovakvo verovatno bi bila sovjetska invazija na Avganistan“, rekao je istaknuti istoričar Hladnog rata Sergej Radčenko. „Kada je postojala podrška za mudžahedine sa Zapada, a takođe i iz Pakistana, i svi su pokušavali…

Proksi rat

Kada je Moskva pokrenula sveobuhvatni napad na Ukrajinu u februaru 2022, Kremlj i njegovi propagandisti su to opravdali kao neophodan i odbrambeni potez protiv NATO-a.

„To bi bio lokalni sukob da se brzo završio“, rekao je Radčenko. “Ali nije.”

Ukrajinci su se borili zubima i noktima, a Putinove trupe su se kolebale dugo. Evropa je postala zabrinuta da je njena bezbednost u pitanju; SAD su imale imidž koji treba da podržavaju, kao pobornika demokratije i evropske bezbednosti.

U roku od nekoliko dana, zapadno oružje i obaveštajni podaci su se pojavili, pomažući Ukrajincima da odbiju rusko napredovanje i internacionalizuju sukob.

Vremenom, pošto su se i Ukrajina i Rusija sputale glađu, granatama i preopterećenim trupama, ta međunarodna dimenzija je postala i vidljivija i važnija.

Danas se obe zemlje oslanjaju na spoljnu pomoć: Ukrajina, da ostane; Rusija, da zadrži svoju dominaciju na nebu i na zemlji, dok minimizira uticaj rata na sopstveno stanovništvo.

Kako su lobirali u svetu za više resursa, obe strane su postavile velike, ideološke postavke. Ukrajina kaže da se bori za „demokratiju“; Rusija kaže da vodi krstaški rat protiv onoga što naziva američkom hegemonijom i „kolektivnim Zapadom“.

Moskovska prodaja „multipolarnog svetskog poretka“, koliko god nejasno definisana jeste, bila je dovoljno ubedljiva za Iran da mu obezbedi bespilotne letelice Shahed i Severnu Koreju da joj isporuči balističke rakete, milione granata i, nedavno, hiljade vojnika .

Takozvani globalni jug se takođe naginjao Putinu pod okriljem BRIKS-a, kluba zemalja koje su, uprkos svojim oštrim razlikama, našle zajednički jezik u zajedničkoj ogorčenosti prema sistemu koji ih je udaljio od ključnih institucija poput Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.

Najveći spas Moskve je Kina, koja je odigrala ključnu ulogu u pružanju podrške ruskoj ekonomiji od zapadnih sankcija tako što je obezbedila tržište za svoju naftu i đubrivo, istovremeno joj dajući pristup preko potrebnoj tehnologiji.

„Indija i drugi mogu da trguju sa Rusijom i to je značajno. Ali ništa nije ni približno onome što Kina donosi na sto“, rekao je Aleksandar Gabujev, direktor Centra za Evroaziju Karnegi Rusija.

S druge strane, Rusija je nastavila i proširila svoju vekovnu praksu hibridnog ratovanja, izazivajući nevolje i šireći postojeće podele u inostranstvu.

Za razliku od Hladnog rata, međutim, ne postoje posredni sukobi u kojima Moskva može da udari na NATO

Dakle, „Rusija pokušava da traži alate za odbijanje“ na druge načine, rekao je Gabujev.

“Priložite troškove, nanesite bol, osvetite se.”

To je uključivalo mešanje u izbore, paljenje požara i druge akte sabotaže i pružanje podrške raznim antizapadnim akterima i grupama; od finansiranja proruskog oligarha koji namerava da izbaci iz koloseka pro-EU kurs Moldavije, do pružanja podataka jemenskim Hutima kako bi im pomogli da napadnu zapadne brodove u Crvenom moru.

Zapadna pomoć
U međuvremenu, ruski protivnici ne stoje mirno.

Kijevski teren, koji je emitovao predsednik Volodimir Zelenski, dobio je pomoć u vrednosti od više od 220 milijardi dolara iz Evrope, a SAD, zemlje NATO-a su isporučivale sve moćnije oružje: od granata, haubice na početku rata, do lovca F-16 mlaznjaka i raketa dugog dometa ATACMS, danas.

U toliko jasnom geopolitičkom upozorenju Moskvi koliko je Brisel u stanju da da, Evropska unija je napredovala u nastojanjima Ukrajine, Moldavije i Gruzije da se pridruže bloku.

Bez zapadne pomoći, rat ne bi preživeo svoju prvu godinu i završio bi se „lomljivim porazom“ Ukrajine, rekao je Gabujev.

Ali Zapad se takođe držao određenih zaštitnih ograda; birajući strategiju opreznog inkrementalizma u odnosu na eskalaciju.

Na veliku frustraciju Kijeva, isporuke oružja su dolazile u fazama i uz priložena pravila
se oglušio o sve očajnije molbe Kijeva za dozvolu da koristi oružje dugog dometa za napad na ciljeve unutar Rusije

Kina je takođe poštovala neke od crvenih linija Zapada, osiguravajući da direktno ne krši zapadne sankcije (iako to čini indirektno) i, za sada, ne pruža Rusiji nikakvo smrtonosno oružje (iako je isporučila pojedinačne delove i, prema nedavnim izveštajima, sumnja se da isporučuje dronove.)

„Za Sjedinjene Države, izbegavanje nuklearnog rata sa Rusijom je uvek bio prioritet broj 1 u ovom sukobu. Drugi je pomoć Ukrajini da pobedi“, rekao je Radčenko i dodao:
„Ta dva suprotstavljena cilja nekako moraju da se pomire“.

Zatim, tu je i činjenica da se ukrajinski podržavaoci, za razliku od ruskih, moraju suočiti sa javnim mnjenjem. Anketa istraživačkog centra Pev u julu pokazala je da su Amerikanci ravnomerno podeljeni u pogledu toga da li misle da njihova zemlja ima odgovornost da pomogne Ukrajini.

Kraj rata
Kako sukob ide ka početku svoje četvrte godine, nijedna strana ne dobija svu pomoć koju želi. U međuvremenu, sukob više liči na rat iscrpljivanja iz primera Prvog svetskog rata nego na treći svetski rat u svetu visoke tehnologije.

„Bilo bi logično videti hiljade Iranaca i kompaktnu vojsku Kineza kako se bore [za Rusiju] upravo sada u Ukrajini“, napisao je u oktobru ultranacionalistički ruski mislilac Aleksandar Dugin, koji se smatra jednim od ideologa ukrajinskog rata.

„Logično je da oni koji su protiv zapadne hegemonije i za multipolarni svet podrže Rusiju akcijama. I Rusija će ih tada podržati u njihovim sopstvenim antiimperijalističkim ratovima.

Do sada ruski san o globalnoj solidarnosti nije proizveo ništa više od dima. Procenjuje se da Rusija izgubi oko 30.000 vojnika mesečno i regrutuje samo toliko da ih zameni. Severna Koreja (za sada) ne snabdeva dovoljno vojnika da bi napravila značajnu razliku.

Kijev je u još strašnijoj situaciji

Sumnje u dubinu zapadne podrške rastu baš kada se Ukrajinci suočavaju sa još jednom zimom, oslabljeni niskim moralom i pate od deficita u skoro svemu. Prema proceni Pentagona, zemlja ima samo dovoljno vojnika da izdrži još šest do dvanaest meseci pre nego što upadne u ozbiljne probleme.

Pošto se i Rusija i Ukrajina bore da mobilišu dovoljno svojih ljudi, dve strane su kao trijažu koristile hiljade stranaca, uglavnom iz osiromašenih zemalja, da se pridruže njihovoj borbi

Pored trupa koje je obezbedio Pjongjang, Moskva je regrutovala borce sa Kube, Indije, Nepala, Sirije, Srbije, Centralnoafričke Republike i Libije uz obećanja o izdašnim platama i ruskom državljanstvu (obaveza koja se ne drži uvek, prema nekima koji prijavili su se)

U međuvremenu, Ukrajina, pored finansijskih podsticaja, nudi strancima šansu da budu na pravoj strani istorije.

„Zajedno smo pobedili Hitlera, a pobedićemo i Putina“, napisao je tadašnji ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba na društvenoj medijskoj platformi X, 2022.godine.

To je dovelo do situacije u kojoj se, više od tri decenije nakon raspada Sovjetskog Saveza i navodnog „kraja istorije“, Kolumbijci bore sa Kubancima, trpeći rane od gelera i umirući, hiljadama kilometara daleko od kuće.

Simptom M.P./Politico

Asad: Teroristička eskalacija odaje dalekosežne ciljeve podele regiona u interesu Zapada; Turska je želi posredničku ulogu

December 2, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Tokom razgovora, Asad je naglasio da teroristička eskalacija koja se dešava odražava dalekosežne ciljeve u pokušaju da se region podeli u skladu sa interesima SAD i Zapada.

On je podvukao da to apsolutno neće uticati na Siriju i odlučnost njene vojske da se suoče i eliminiše terorizam širom sirijskih teritorija.

Zauzvrat, Pezeškijan je podvukao da Iran potpuno odbacuje sve pokušaje da se cilja na jedinstvo i stabilnost Sirije, tvrdeći da ciljanje na njegovu stabilnost takođe utiče na stabilnost regiona.

Pezeškijan je napomenuo da su ciljevi američko-cionističkih napada na zemlje i narode regiona jasni, naglašavajući spremnost Irana da pruži sve oblike podrške Siriji kako bi eliminisao terorizam i osujetio ciljeve svojih pristalica.

Turski ministar inostranih poslova Hakan Fidan pozvao je sirijsku vladu i opoziciju na kompromis i rekao da bi Turska bila voljna da pomogne u olakšavanju razgovora.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa svojim kolegom iz Irana u Ankari, prenosi Rojters, Fidan je rekao da Turska nastavlja da podržava teritorijalni integritet Sirije.

Pod vođstvom Redžepa Tajipa Erdogana, Turska je želela da igra posredničku ulogu u obližnjim sukobima, uključujući Ukrajinu, međutim Turska je optužena da igra destabilizujuću ulogu u severnoj Siriji zbog svoje kampanje protiv kurdskih separatista.

Simptom/Guardian

# zapad