Besent je rekao da su predstavnici SAD i Kine u svakodnevnom kontaktu, kako bi organizovali sastanak Trampa i Sija.
Zahvaljujući Trampu i Siju trgovinski spor nije eskalirao, izjavio je Besent, javlja Rojters.
Simptom/Danas/FoNet
Novi pametni telefon sa sklopivom robotskom rukom za kameru
Kineska kompanija za pametne telefone Honor je objavila da razvija pametni telefon sa kamerom koja se sklapa pomoću robotske ruke.
Kompanija je saopštila da planira da podeli više detalja na Svetskom mobilnom kongresu u Barseloni početkom sledeće godine.
Novi uređaj bi bio najnoviji kineski proizvod potrošačke elektronike koji će promeniti decenijama star dizajn hardvera u pokušaju da integriše veštačku inteligenciju. Ranije ove godine, kompanija Roborok sa sedištem u Pekingu počela je da prodaje robotski usisivač sa rukom koja se sklapa odozgo i kombinuje veštačku inteligenciju sa senzorima za detekciju prepreka koje ruka treba da ukloni.
Honor naziva proizvod „robotskim telefonom“ i rekao je da će uključivati veštačku inteligenciju, ali nije pružio konkretne detalje.
Kompanija je saopštila da uvodi alate veštačke inteligencije koji pomažu korisnicima pametnih telefona da skeniraju kineske sajtove za e-trgovinu u potrazi za personalizovanim ponudama za kupovinu, brzo zaustave taksi ili dobiju savete o tome kako bolje pozicionirati kameru za fotografiju. Ovaj potez je deo Honorovog plana da potroši 10 milijardi dolara tokom narednih pet godina na transformaciju u kompaniju za uređaje sa veštačkom inteligencijom.
Simptom/CNBC
Nemački penzioneri koji nastave da rade zarađivaće uz penziju 2.000 evra mesečno
Nemci koji nastave da rade nakon penzionisanja moći će da zarađuju do 2.000 evra (1.750 funti) mesečno bez poreza pored svoje penzije, u okviru šeme čiji je cilj podsticanje ekonomskog rasta i stope učešća radne snage.
„Aktivrente“, ili šema aktivnog penzionog sistema, koja treba da stupi na snagu u januaru, obećao je tokom predizborne kampanje kancelar Fridrih Merc, pre nego što je stupio na dužnost pre pet meseci.
Vlada, koalicija Mercovih konzervativnih hrišćanskih demokrata (CDU) i mlađih partnera Socijaldemokrata (SPD), nada se da će plan podstaći rad nakon penzionisanja.
Očekuje se da će nacrt zakona biti odobren od strane kabineta u sredu – nakon što je Merc početkom ovog meseca pridobio svoje socijaldemokratske skeptike – a zatim će biti raspravljen u Bundestagu.
Merc je opisao meru kao pokušaj da se bik uhvati za rogove nakon tri godine ekonomske stagnacije koju je pogoršao nedostatak kvalifikovane radne snage, što je sama po sebi posledica hronične demografske krize. Manje Nemaca se rađa, a sve veći broj njih odlazi u penziju. Oko 9% radne snage – 4,8 miliona ljudi – trebalo bi da se penzioniše u narednoj deceniji.
Posledice se osećaju svakodnevno u više sektora privrede, uključujući građevinarstvo, obrazovanje i zdravstvo.
Simptom/TheGuardian
Kina reagovala na nove carine SAD-a: Peking će se boriti do kraja
„Ako želite borbu, borićemo se do kraja. Ako želite da pregovarate, naša vrata ostaju otvorena“, saopštio je portparol Ministarstva trgovine.
Tramp je u petak, 10. oktobra objavio da će SAD uvesti dodatne carine od 100 odsto na kinesku robu, pored onih koje su već na snazi, kao i da ta mera stupa na snagu najkasnije 1. novembra.
On je tada rekao da reaguje na objavu Pekinga o uvođenju novih kontrola izvoza tehnologija retkih minerala.
Kina je vodeći svetski proizvođač tih minerala, koji se koriste u tehnološkoj, energetskoj i industriji naoružanja, a oni su jedna od ključnih tačaka trgovinskih sporova Pekinga i Vašingtona.
Portparol kineskog ministarstva je dodao da SAD „ne mogu istovremeno tražiti dijalog i pretiti da će uvesti nova ograničenja“ i dodao da se „tako ne razgovara sa Kinom“.
On je naveo da nove mere Pekinga „ne predstavljaju zabranu izvoza“.
„Prijave (za izvoz) koje ispunjavaju trenutne zahteve i dalje će dobijati licence kao i ranije, a mi ćemo održavati i bezbednost i stabilnost globalnih industrijskih i lanaca snabdevanja“, rekao je portparol.
On je zaključio da su „poslednje četiri runde ekonomskih i trgovinskih pregovora jasno pokazale da Kina i SAD mogu da pronađu rešenja za probleme na osnovu međusobnog poštovanja i ravnopravnih konsultacija“.
Simptom/Danas/Beta/AFP
Tramp: Od 1. novembra dodatnih 100 odsto carina Kini, otkazaću sastanak sa Sijem
Predsednik SAD obnovio je trgovinski rat sa Kinom, okončavši krhko primirje između dve najveće svetske ekonomije.
“Od 1. novembra 2025. godine (ili ranije, u zavisnosti od daljih poteza ili promena koje preduzme Kina), Sjedinjene Američke Države će uvesti carinu od 100 odsto Kini, povrh carina koje trenutno plaća”, napisao je Tramp na svojoj mreži Truth Social, prenosi Rojters.
Američki predsednik je zapretio povećanjem carina na uvoz kineskih proizvoda u Sjedinjene Američke Države, kako bi finansijski parirao novim kontrolama izvoza koje je Peking uveo na retke zemne elemente.
Tramp je takođe, u objavi na društvenim mrežama, naveo da će otkazati predstojeći sastanak sa kineskim predsednikom Si Đinpingom zbog pomenutog spora, preneo je Si-En-Bi-Si.
Simptom/RTS/Reuters
Tramp zapretio da će otkazati sastanak sa predsednikom Kine
U objavi na društvenim mrežama Tramp je rekao da sada „ne vidi razlog“ da se sastane sa Sijem kasnije ovog meseca, optužujući Kinu da „postaje veoma neprijateljski nastrojena“ i da pokušava da drži svet „u zarobljeništvu“, prenosi BBC.
Tramp je zapretio „masivnim“ povećanjem carina na kinesku robu, što je izazvalo strah od obnavljanja trgovinskih tenzija između dva ekonomska giganta.
Finansijska tržišta su reagovala odmah po objavljivanju te vesti, pa je indeks S&P 500 pao za oko 1,4 odsto na berzi u Njujorku.
Pored pooštravanja pravila za izvoz retkih metala, Kina je pokrenula istragu o monopolu američke tehnološke firme „Qualcomm“, što bi moglo da zaustavi njenu akviziciju još jednog proizvođača čipova.
Iako „Qualcomm“ ima sedište u SAD, značajan deo njegovog poslovanja je koncentrisan u Kini.
Peking je, takođe, naveo da će naplaćivati nove lučke takse brodovima koji imaju veze sa SAD, uključujući i one u vlasništvu ili pod upravom američkih firmi.
„Neke veoma čudne stvari se dešavaju u Kini. Postaju veoma neprijateljski nastrojeni“, napisao je Tramp u objavi na društvenim mrežama.
SAD i Kina su u krhkom trgovinskom detantu od maja, kada su se dve strane složile da ukinu trocifrene carine, koje su skoro zaustavile trgovinu između dve zemlje.
Zvaničnici su od tada održali niz razgovora o pitanjima koja uključuju TikTok, kupovinu američkih poljoprivrednih proizvoda i trgovinu naprednom tehnologijom i retkim metalima koje isporučuje Kina, a ključni su komponenti u automobilima, pametnim telefonima i mnogim drugim proizvodima.
Kineski stručnjak Džonatan Čin, saradnik Instituta Brukings, rekao je da su te akcije pokušaj da se oblikuju predstojeći razgovori sa SAD, napominjući da nedavno doneta direktiva o retkim metalima ne stupa na snagu odmah.
„Si traži načine da preuzme inicijativu, a Trampova administracija mora da prihvati igru i da se bavi ovim pitanjima kako se pojavljuju“, rekao je.
Dodao je da ne misli da je Kina zabrinuta zbog mogućeg odgovora SAD.
„Ono što je Kina naučila iz carina i ciklusa eskalacije, praćene deeskalacijom, jeste da je ona imala viši prag bola. Iz njihove perspektive, Trampova administracija je prva trepnula“, naveo je Čin.
Simptom/Danas/FoNet
Novi udar Sjedinjenih Američkih Država na kinesku ekonomiju
Otvorena je nova stranica u američkom ekonomskom ratu protiv Narodne Republike Kine.
U nastojanju da silom poveća brodogradnju na tlu SAD, vlada u Vašingtonu je donela odluku da posebnim globama optereti sve domaće i strane brodske kompanije koje koriste plovila kineske proizvodnje i uopšte sve brodove u kineskom vlasništvu koji pristanu u američke luke.
Konkretno, reč je o globi od 18 dolara po neto toni ili 120 dolara po svakom istovarenom kontejneru za kompanije koje u svom poslovanju koriste brodove napravljene u kineskim brodogradilištima i nametu od 50 dolara po neto toni za sva plovila čiji su vlasnici ili kojima upravljaju kineske brodske kompanije. To u praksi znači da bi pojedini kineski brodovi mogli da budu opterećeni taksama u iznosu od nekoliko stotina hiljada dolara pri svakom pristajanju u neku američku luku.
Štaviše, američki zakonodavac predviđa postepeno povećanje pomenutih nameta u naredne tri godine, s tim što se od njih u celosti izuzimaju plovila koja služe za transport tečnog prirodnog gasa.
Cilj ekonomsko slabljenje Kine i podupiranje domaće brodogradnje
Američka vlada započela je razmatranje mogućnosti da uvede namete na brodova kineskog porekla u aprilu prošle godine tokom trajanja mandata (bivšeg) predsednika Džozefa Bajdena – tada je formalno pokrenuta istraga o načinu na koji posluju kineski brodograditelji i operateri luka. Cilj je bio da se pronađe nekakva nepravilnost, Kinezi optuže za nefer poslovnu praksu i onda uvedu globe i dažbine koje bi punile američki državni budžet i američke brodske kompanije prisilile da se za nabavku plovila okrenu domaćim brodogradilištima, te ih tako, svojim narudžbinama, trgnu iz višedecenijskog dremeža.
Tu inicijativu, kao i Bajdenovu odluku da uvede carine od 100 odsto na uvoz kineskih električnih automobila, naravno, prihvatila je vlada predsednika Donalda Trampa, a konačna odluka u vezi globe za kineske brodove, pala je, javljaju azijski mediji, 3. oktobra.
Njeno sprovođenje počinje već od 14. ovog meseca, a zvanično se pravda time da Peking agresivno nastoji da ostvari dominaciju u pomorskoj logistici i brodogradnji.
Politika prisile
Naravno, kažnjavanje američkih brodskih kompanija za to što su kupile ili iznajmile pristupačna i kvalitetna kineska plovila koja su im omogućila profitabilno poslovanje i iznuđivanje novih porudžbi za domaća brodogradilišta sami po sebi nisu dovoljni, jer je izgradnja brodova, naročito onih prekookeanskih, logistički vrlo složen i skup posao.
Tu u priču ulazi drugi element siledžijske politike Vašingtona – prisiljavanje južnokorejskih i japanskih preduzeća putem pretnji visokim uvoznim carinama da investiraju u američka brodogradilišta i ustupe im svoje napredne tehnologije. Tom pritisku dobrano su se povinovale južnokorejske kompanije, koje su najavile ulaganje čak 150 milijardi dolara u američka brodogradilišta.
Reč je o ogromnoj injekciji kapitala i znanja koja bi trebalo da oživi posrnuli sektor brodogradnje u SAD, koje, mada nominalno najveća ekonomija sveta, gledano po ukupnoj tonaži, proizvode manje od pola procenta brodova sveta, te stoga nemaju ljudske i materijalne kapacitete za veći iskorak u brodogradnji.
Treći krak američkog napada na kineski kapital i interese u oblasti pomorske logistike i transporta je pritisak na strane vlade da iz luka u svojim zemljama proteraju kineske kompanije ili umanje, odnosno, ograniče njihov vlasnički udeo.
Neostvarivi cilj?
Upravo zbog tog nedostatka industrijskog kapaciteta, pojedini kritičari najnovijeg poteza vlade u Vašingtonu, kao australijski ekonomista i sinolog Vorik Pauel, tvrde da uvođenje globa na brodove u kineskom posedu i brodove kineske proizvodnje neće doprineti preporodu američke brodogradnje, već da predstavlja političko pozorište namenjenog za konzumaciju unutar samih SAD.
Po njima, to je performans koji treba da pokaže da predsednik Tramp radi na ispunjenju svog predizbornog obećanja o reindustrijalizaciji i povećanju zapošljavanja u proizvodnom sektoru, a koji će zapravo dodatno poskupeti uvoz robe i povisiti troškove rada američkih brodskih kompanija. Povrh toga, on će kineskim preduzećima dati novi stimulans da mušterije za svoju robu traže među zemljama ASEAN-a, centralne Azije, Bliskog istoka, Afrike i latinske Amerike.
Kritičari takođe smatraju da je reč o apsurdnoj politici koja će dalje učvrstiti uverenje u međunarodnoj zajednici da Vašington nema nameru da trgovinu vrši po principu obostrane koristi, već da svojim jednostranim, provokativnim potezima namerava da povredi konkurente u tržišnoj utakmici.
Komentatori u istočnoj Aziji ocenjuju i da ovim postupkom Vašington još jednom pokazuje da veruje kako za njega ne postoje pravila, te da može da nametne kakav god trgovinski ili ekonomski režim želi kako bi dobio ono što želi, u ovom slučaju – veći udeo u svetskoj brodogradnji i više novca za vladine trezore.
Inače, kada je reč o tržišnom kolaču, Kina po broju novih i već postojećih narudžbi za izgradnju brodova predvodi planetu sa čak 50 odsto udela na svetskom tržištu. Ona je u proteklih par decenija pretekla Japan i Južnu Koreju u brodogradnji pre svega zahvaljujući ogromnoj domaćoj potražnji za teretnim plovilima (jer je ona najveći svetski izvoznik robe), kao i zahvaljujući vrlo snažnoj industriji gvožđa i čelika, te žestokoj domaćoj konkurenciji koja doprinosi padu cena i tehnološkim inovacijama.
Simptom/RTS/Ilja Musulin, dopisnik RTS iz istočne Azije
„Nezasiti zmaj je ovde“: Kako je bankarski sporazum uzburkao katalonsku politiku
Dan Svetog Đorđa u Kataloniji — koji obeležava ubistvo zlog zmaja — trebalo bi da bude proslava ljubavi, praćena romantičnom razmenom knjiga i ruža. Ovog aprila, veoma politički bankarski sporazum neočekivano se nadvijao nad svečanostima.
Za kultnog katalonskog zajmodavca Bank Sabadel, zmaj koji je trebalo da bude ubijen bio je bankarski gigant sa sedištem u Madridu, BBVA, koji nudi neprijateljsku ponudu da ga kupi za 17 milijardi evra u akcijama.
Ključna fraza reklama Bank Sabadel, koja se pevala na radiju i televiziji, bila je: „Opet je april, nezasitni zmaj je ovde. Ako ga ubijemo, izgleda da ne uči. Šta treba da uradimo da bi razumeo?“ Istaknute katalonske ličnosti su potom predložile razne načine za odbijanje napada zmajeva.
Tenzije su sada na rekordno visokom nivou dok Barselona i Madrid čekaju rezultate druge ponude za preuzimanje od strane BBVA akcionarima Banke Sabadel, po višoj ceni po akciji, 10. oktobra.
Za mnoge Katalonce, sporazum je visceralno političke prirode – i nije samo pitanje procene vrednosti akcija. Iako EU možda insistira na većem broju spajanja banaka kako bi osigurala da su evropske finansijske kuće međunarodno konkurentnije, ideja o gubitku Banke Sabadel u korist interesa Madrida je anatema.
Banka Sabadel ima simboličan ugled u Kataloniji. Ukoliko bi region stekao nezavisnost, bio bi važan ekonomski motor za naciju. Ključna je za finansiranje svih važnih malih i srednjih preduzeća u regionu.
Ovo čini sporazum glavoboljom za premijera Pedra Sančeza. Iako je preuzimanje odobrila španska antimonopolska agencija, on je pokušao da mu doda dodatne prepreke kako bi zadovoljio svoje katalonske nacionalističke saveznike, koji su od vitalnog značaja za opstanak njegove krhke vlade.
Emocionalni element
Katalonska ministarka ekonomije Alisija Romero podržava dodatna ograničenja španske vlade u vezi sa sporazumom — koja uključuju trogodišnje odlaganje spajanja nakon što BBVA stekne većinu akcija. Tokom ove tri godine BBVA ne bi mogla da otpušta zaposlene, zatvara kancelarije ili spaja svoje IT sisteme ili račune, zadržavajući Banc Sabadell kao poseban entitet. To čini spajanje rizičnijim za BBVA.
Simptom/Politiko
Vodeća evropska aviokompanija će ukinuti 4.000 radnih mesta
To smanjenje radne snage, najveće od pandemije korona virusa, biće sprovedeno „u konsultaciji sa socijalnim partnerima“, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da će „fokus biti stavljen na administrativne pozicije, a ne na operativne funkcije“, navela je nemačka kompanija.
Simptom/Nova.rs/Beta
Tramp najavio nove carine, uključujući 100 odsto za lekove
„Od 1. oktobra „primenićemo porez od 100 odsto na svaki farmaceutski proizvod sa markom ili koji je patentiran …sem ako firma gradi svoju farmaceutsku fabriku u Americi“, napisao je Tramp sinoć na svojoj platformi Trut Soušal.
U odvojenom saopštenju Tramp je juče takođe najavio uvođenje carina od 25 odsto na sve kamione proizvedene u drugim oblastima sveta, a to je prema njemu mera koja treba da podrži američke proizvošače kamiona.
Među stranim firmama koje konkurišu američkim proizvođačima na tržištu su švedski Volvo i nemački Dajmler.
On takođe namerava da uvede carine za brojni nameštaj, uključujući 50 odsto na sav kuhinjski nameštaj, lavaboe za kupatila i povezane proizvode, i 30 odsto na tapaciran nameštaj.
Ove nove carine oživljvavaju strah od inflacije ; u SAD, prve svetse privrede, piše Frans pres.
Tramp je dao sebi za misiju da ponovo podstakne proizvođačku i industriju u SAD zahvaljujući svojoj protekcionističkoj politici, koja obeležava poptuni obrt američke politike koja je do sada nastojala da održava otvorenu privredu. ;
Njegova administracija uvela je osnovne carine od 10 odsto na sve zemlje, sa mnogo višim carinama za jedan broj zemalja čiji izvoz u SAD prevazilazi uvoz.
Tramp je uveo dodatne carine glavnim partnerima zemllje kao što su Kanada, Meksiko, Evropska unija i Kina sa kojom su pregovori još u toku.
Krajem avgusta prema sporazumu između Evropske unije i SAD fiksirana je carina od 15 odsto na farmaceutski sektor. Taj sporazum koji je postigla šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sa Trampom već je jako kritikovalo više zemalja članica EU i evropskih industrijalaca. EU je uzvratila da se radi o najboljem sporazumu koji je mogla da postigne u odgovoru na američke trgovinske pretnje.
Simptom/Danas/Beta
Tramp: Dobar razgovor sa Sijem, dao mi je zeleno svetlo za Tiktok
Ova naredba je važan korak ka konačnoj prodaji, ali proces još nije završen, a sporazum će verovatno zahtevati dalja regulatorna odobrenja obe zemlje, piše Si-En-En.
“Imao sam veoma dobar razgovor sa predsednikom Sijem. I razgovarali smo o Tiktoku i drugim stvarima, i kada je reč o Tiktoku, on nam je dao zeleno svetlo”, rekao je Tramp prilikom potpisivanja izvršne naredbe u Ovalnom kabinetu, govoreći o telefonskom razgovoru sa kineskim predsednikom Si Đinpingom.
Prodaja Tiktoka u SAD sledi pošto je u januaru stupio na snagu američki zakon koji zabranjuje tu aplikaciju osim ako matična kompanija “Bajtdens” ne proda približno 80 odsto svoje imovine u Sjedinjenim Američkim Državama investitorima koji nisu iz Kine.
Tramp je više puta odlagao sprovođenje zakona.
Simptom/RTS/CNN
Fon der Lajen: EU želi da zauvek “izbaci” rusku naftu i gas
Podsetila je da je EU već smanjila isporuke nafte i gasa, ali je dodala da neke količine i dalje stižu na evropski kontinent.
“Šta sada radimo? Uvodimo sankcije protiv onih luka gde tečni gas stiže iz Rusije, a želimo da uvedemo carine na isporuku nafte koja i dalje stiže u Evropsku uniju”, rekla je predsednica Evropske komisije.
Istovremeno, na svom nalogu na društvenim mrežama, ona je napisala da će do 2027. godine “Evropa zauvek okrenuti stranicu ruskim fosilnim gorivima”.
Simptom/RTS
Blumberg: EU razmatra kako da zatvori gasovod “Družba” za Mađarsku i Slovačku
Prema rečima sagovornika, izvršna vlast bloka razmatra pitanje uvoza ruske nafte preko cevovoda “Družba”, koji snabdeva naftom Mađarsku i Slovačku, a mere koje se razmatraju će uglavnom uticati na ove isporuke, osim ako se postepeno ne ukinu.
Planovi se ne odnose na predloge iz novog paketa sankcija koje je EU predstavila u petak. Predložena ograničenja, koja uključuju zabranu ruskog tečnog prirodnog gasa, u početku bi se primenjivala na kratkoročne ugovore šest meseci nakon stupanja na snagu, a zatim na dugoročne sporazume od 1. januara 2027. godine.
Ambasadori EU su u petak obavešteni o predlozima ovih mera, ali su do sada odbili da pruže detalje o vremenskom okviru i obimu.
Ove mere bi omogućile EU da ispuni ključni zahtev američkog predsednika Donalda Trampa, koji je pozvao blok da prestane da kupuje rusku energiju.
Simptom/RTS/Bloomberg
Tramp najavio uvođenje godišnje naknade od 100.000 dolara za tehnološku vizu
H-1B vize omogućavaju stranim radnicima sa određenim kvalifikacijama kao što su naučnici, inženjeri i kompjuterski programeri, da dođu i rade u SAD.
Te radne dozvole su na određeno vreme, sa početnim periodom od tri godine, koji se može produžiti na šest godina za strance koje sponzoriše poslodavac.
Tramp je izrazio želju da ograniči ove dozvole još u svom prvom mandatu kako bi dao prednost američkim radnicima.
“Opšta ideja je da velike tehnološke kompanije ili druge kompanije više ne obučavaju strane radnike”, rekao je ministar trgovine Hauard Latnik (Howard Lutnick) i dodao da su “sve velike kompanije saglasne”.
On je dodao da će te kompanije ako žele strane radnike, morati da plate vladi 100.000 dolara, a zatim da plate svog zaposlenog, a to nije isplativo”.
“Ako želite da obučavate nekoga, obučavaćete mladog diplomca sa jednog od najvećih univerziteta u našoj zemlji, obučavati Amerikance i prestati dovođenja ljudi da preuzmu naša radna mesta”, rekao je Latnik.
Broj zahteva za H-1B vizu značajno je porastao poslednjih godina, sa vrhuncem u odobrenjima 2022. godine pod predsedništvom demokrate Džozefa Bajdena.
Nasuprot tome, vrhunac u odbijanjima zabeležen je 2018. godine, tokom prvog mandata Donalda Trampa u Beloj kući. Sjedinjene Države su 2024. godine odobrile približno 400.000 H-1B viza, od kojih su dve trećine bile obnoveTri četvrtine odobrenih podnosilaca zahteva za H-1B vizu su državljani Indije.
Ta najnovija odluka dodaje se arsenalu antiimigracionih mera koje preduzimaju američki predsednik i njegova administracija, koja takođe sprovodi masovne deportacije ilegalnih imigranata.
Simptom/N1/Beta/AFP
Evropska komisija predložila 19. paket sankcija protiv Rusije
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je posle razgovora s predsednikom SAD Donaldom Trampom u utorak najavila „dodatne mere“ EU protiv Rusije usmerene posebno na njen energetski sektor, kriptovalute, banke, podsetila je agencija AFP.
Tramp je tražio od svojih saveznika da prekinu kupovinu ruske nafte pre nego što on preduzme kaznene mere protiv Moskve, i da uvedu carine Kini jer gorivo kupuje od Rusije.
EU je već zabranila većinu uvoza ruske nafte i smanjila udeo koji uvozi iz Rusije sa 29 odsto početkom 2021, na dva odsto do sredine 2025. godine, piše agencija AP.
„Ruska ratna privreda podržana prihodima od fosilnih goriva finasira krvoproliće u Ukrajini. Da bismo to okončali, Komisija će predložiti ubrzanje progresivnog ukidanja uvoza ruskih fosilnih goriva“, napisala je Fon der Lajen.
Simptom/Danas/Beta
Tramp: Važan sastanak s Kinom prošao izuzetno dobro, dogovor blizu
„Veliki trgovinski sastanak u Evropi između Sjedinjenih Američkih Država i Kine prošao je jako dobro! Dogovor će uskoro biti finalizovan. Postigli smo i sporazum oko jedne kompanije koju su mladi ljudi u našoj zemlji želeli da sačuvaju. Biće veoma srećni! U petak ću razgovarati s predsednikom Sijem. Odnos između naše dve zemlje ostaje snažan“, napisao je Tramp na Truth Social.
Američki ministar finansija Skot Besent potvrdio je da je tokom pregovora u Madridu postignut okvirni sporazum oko ove aplikacije, što bi moglo omogućiti njen prelazak u američko vlasništvo. Detalji će biti razjašnjeni na predstojećem sastanku Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga u petak.
Simptom/Nova.rs/Mila Marinović
- « Previous Page
- 1
- …
- 8
- 9
- 10
- 11
- 12
- …
- 41
- Next Page »