Danas, međutim, takva upozorenja čine se objektivnim. A iz pomenute agencije najavljuju da bi se tek tokom jula i avgusta, u piku letnje sezone, tržište nafte moglo naći u „crvenoj zoni“.

Do pre samo dve nedelje, vodeće svetske banke bile su uverene da su godine visokih kamatnih stopa iza nas. I da u 2026. i uprkos poremećajima koji pumpaju inflatorna očekivanja, neće biti potrebe da se monetarna politika dodatno pooštrava. Možda su prethodno odustali od daljeg smanjenja referentnih kamatnih stopa, ali su se nadali da neće morati ni da ih povećavaju.

Danas, međutim, i tu imamo obrt. Novi prvi čovek američkih Federalnih rezervi Kevin Vorš po svoj prilici moraće uskoro da bira između Trampa i inflacije. U Evropi takvih dilema više i nema. Izabel Šnabel, članica Izvršnog odbora Evropske centralne banke izjavila je pre dva dana da „ignorisanje šoka više nije opcija“. Drugim rečima, ECB više ne može da nemo posmatra situaciju nego bi već u junu mogla da poveća kamatne stope.

Razlozi za to su, naravno, rast inflacije i dugotrajni energetski šok izazvan krizom na Bliskom istoku i sa tim povezanim rastom cena energenata.

Forbes Srbija razgovarao je sa ekonomistima o posledicama trenutne situacije i novom inflatornom talasu koji preti da zapljusne svet praktično pre nego što su sanirane posledice ovog prethodnog.

Šta će uraditi Evropa
Šnabel upozorava da je inflacija u evrozoni već dostigla 3% i da tržišta očekuju njen dalji rast.

Upravo zbog toga, objašnjava ona, mora uslediti povećanje kamatnih stopa kako bi se smirila inflatorna očekivanja i time zaustavila rastuća inflacija. Jer, kako stvari trenutno stoje, nade da bi se rat mogao zaustaviti skoro, a onda ubrzo i sanirati njegove posledice na tržišta i cene, polako umiru.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže za Forbes Srbija da je zbog visokih cena energenata, kao i njihovog prelivanja na ostale cene, povećanje kamate ECB-a već u junu više nego izgledno.

„Podizanje kamatnih stopa će sprečiti dalje širenje inflatornih očekivanja i povećanje cena ostalih proizvoda. Jer, cene energenata koje su trenutno velike, utiču i na inflatorna očekivanja i na sekundarne efekte“, kaže Arsić.

On objašnjava da privreda očekujući veću inflaciju unapred povećava cene, kako bi sprečila gubitke. To onda dovodi do spirale inflatornih očekivanja i kamatne stope su tu da to obuzdaju. Arsić kaže da rast inflacije dodatno povećava pritisak na zarade i formira se inflatorna spirala koju je potrebno izbeći.

Odgovarajući na pitanje da li je pred svetom novi talas inflacije, sagovornik Forbes Srbija kaže:

„Teško je to tvrditi sa sigurnošću. Ako ovakva situacija potraje još jedan ili dva kvartala, izgledi za to su realniji. Sve će, naravno, zavisiti i od reakcija monetarne i fiskalne politike. Ukoliko inflacija nastavi da raste potrebna je brza reakcija monetarnih vlasti. Sa druge strane, potrebna je i restriktivnija fiskalna politika kako ne bi potpirivala inflaciju“, objašnjava Arsić.

Vorš između Trampa i inflacije
Zaoštravanje monetarne politike ostaviće, očekivano, negativne posledice i po ekonomski rast i po rast kreditne aktivnosti i privrede i stanovništva.

I upravo je ono što će u narednom periodu mučiti novog šefa FED-a Kevina Vorša. Trampov favorit koji je zamenio konzervativnog Džeroma Pauela, moraće, ukoliko želi da očuva kredibilitet centralne banke ali i zauzda inlaciju, okrenuti leđa željama američkog predsednika. Umesto smanjenja kamata koje želi Tramp, desiće se suprotno.

„Svaka nova izjava Donalda Trampa u vezi sa ratom u Iranu dovodi do reakcija finansijskog tržišta. Očigledno je da je inflacija trajniji fenomen nego što se mislilo. Jasno je da se energetski šok ne može amortizovati tako brzo, kao što se ne mogu lako sanirati ni inflatorna očekivanja. Zato je pred monetarnim vlastima pitanje šta da rade u ovoj situaciji“, kaže Đorđe Đukić, monetarni stručnjak i profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta.

On podseća da tržište američkih dužničkih hartija pokazuje jasan impuls da ne veruje u brzo saniranje inflatornih žarišta. Otuda rastu prinosi i na dvogodišnje američke dužničke obveznice, kao i na one dugoročne.

„One su upravo zbog energetskog šoka povećane iznad pet procenata. U takvoj situaciju, investitori reaguju i to vidimo na drastičnoj drugačijem odnosu FED-a samo u poslednje dve nedelje. Prognoze su revidirane i umesto nagoveštaja da pre početka naredne godine neće biti potrebe za povećanjem kamatne stope, to će se očigledno desiti već na jesen“, objašnjava Đukić za Forbes Srbija.

Rastu inflatorna očekivanja
Đukić podseća da je u porastu i indeks cena na izdatke za ličnu potrošnju što je dodatni razlog za skoriju intervenciju američke centralne banke u pogledu povećanja kamatnih stopa.

„I uprkos podeljenosti članova odbora FED-a, ne verujem da će se oni upustiti u hazardiranje i narušavati kredibilitet centralne banke. Uostalom, ovo je idealan test za Vorša od koga Tramp očekuje da smanjuje kamatne stope.

Đukić očekuje da će Evropska centalna banka osim u junu, kamatnu stopu povećavati još dva puta do kraja godine. I to za 25 baznih poena, odnosno 0,25 odsto.

Naš sagovornik kaže da je teško govoriti o dometima inflacije, ali ako se rat produži, a operativne zalihe nafte svedu na minimum, šok će biti veći. Drugim rečima, visoke cene energenata preliće se na ostale cene.

„Nevolja je što se ovome ne nazire kraj. U ovim uslovima očekivanja da se cena nafte spusti na 80 dolara po barelu su pusti snovi. A za normalizaciju situacije i redovno snabdevanje naftom potrebno je da prođe još godinu dana“, kaže Đukić.

Milojko Arsić objašnjava da rast cena nafte za, recimo, 10 odsto utiče direktno na povećanje inflacije za 0,1 do 0,2 odsto. U ovom slučaju kada je rast oko 50 odsto, to znači veću inflaciju za oko jedan procenat.

„Problem su, međutim, sekundarni efekti. Jer, porast cena energenata utiče na cenu hrane. Pritom, što kriza na energetskom tržištu duže traje to su efekti prelivanja na druge cene sve veći.

Šta očekuje Srbiju
Narodna banka Srbije zadržala je referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto. Međugodišnja inflacija je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, povećana u aprilu sa 2,8 na 3,3 odsto.

Milojko Arsić kaže da je referentna kamata u Srbiji i dalje na visokom nivou, te ne očekuje njeno skoro povećanje.

„Kod nas je i inflacija pod kontrolom, jer se sprovode mere državne politike poput smanjenih akciza, ograničenih cena derivata, kao i intervencijama iz rezervi na tržište derivata. Ali to sve ima ograničen efekat. Dalje kretanje cena zavisiće od reakcije i NBS i Vlade, odnosno i od monetarne i od fiskalne politike“, kaže Arsić.

On navodi da bi NBS trebalo da povećava kamatnu stopu ukoliko inflacija krene da raste, dok bi fiskalna politika trebalo da utiče na to ne potpirivanjem potrošnje.

To je, pak, u godini u kojoj pored izbora postoje i dodatni rizici za povećanje rashoda, teško očekivati. Naprotiv, logičnije je da troškovi rastu.

Simptom/Forbs Srbija