Lahuana Veders je odlučna da bude najzdravija verzija sebe. Svaki dan počinje sokom od celera, uvek pokušava da poveća broj koraka i meditira svakodnevno. Veders ima 89 godina. I nema planove da uspori.
„Budim se ujutru i osećam se blagosloveno što imam još jednu šansu za dan života“, kaže baka šestoro dece i prabaka još šestoro dece, koja živi u Ilinoisu u domu za samostalni život starijih osoba. „Na svoj život gledam kao na holistički entitet, a u tom životu je moje fizičko, društveno, emocionalno i duhovno blagostanje. Moram da se brinem o svemu tome. To je ono što mi se sviđa kod procesa starenja. Sva gužva odgajanja dece je napolju i mogu da se koncentrišem na svoje blagostanje.“
Veders je superstarica. Ovo nije samoproklamovani naziv, već onaj koji je potkrepljen naukom – ona je deo Inicijative za istraživanje superstarenja na Univerzitetu u Čikagu.
Veders ne deluje kao prosečna 89-godišnjakinja. Sa kratkom sedom kosom, crvenim karminom i blistavim osmehom, puna je energije i pozitivnosti i deluje mlađe za svoje godine.
„Koncentrišem se na to koliko je dobro biti živ“, kaže ona. „Imam stav ‘brojim svoje blagoslove’. Nameravam da budem srećna i imam moć da to organizujem.“ Ona strastveno govori o uživanju u ovom „sezonskom periodu“ svog života i stalnom pokušaju da se unapredi.
Nakon što su istraživači pomenuli da bi bojenje i pretraživanje reči bili korisni za njene kognitivne funkcije, Veders je počela da radi i jedno i drugo svaki dan. „Trudim se da uradim sve što mogu da poboljšam svoje kognitivne sposobnosti – pa, sve sposobnosti“, kaže ona.
“Moja majka je umrla sa 33 godine, moja braća su umrla sa 19 i 61 godinom, a moj otac sa 62 godine, pa sam želela priliku da proučim sa šta se dešava sa mnom“, kaže ona.
Bojenje je jedna od mnogih aktivnosti u Vedersinom gustom rasporedu. Ona šeta dugo ako je vreme lepo – ako nije, šeta po hodnicima svoje zgrade, počevši sa 40-minutnom šetnjom svakog jutra i još jednom šetnjom posle večere. Pravi oko 6.000 ili 7.000 koraka dnevno, ali joj je cilj da stigne do 10.000. Dva puta nedeljno ide na radnu terapiju kako bi radila na svom fizičkom zdravlju i ide na nedeljni kurs velnesa gde je učila o ishrani, pripremi hrane i kako da „složi“ hranu.
„Telo prvo koristi vlakna, zatim proteine, skrob i šećer. Slažem hranu tim redosledom, kako bi je moje telo moglo bolje preraditi“, kaže ona. Ne jede rafinisani šećer ili gluten i uglavnom se pridržava ishrane zasnovane na biljkama, sa malo ribe i piletine. Uključena je u svoju lokalnu crkvu i, kao vokalni dirigent, voli muziku i još uvek radi sa horovima u svom kraju. „Ako me pozovu, tu sam. Za moju devedesetu godišnjicu, dirigovaću horom u crkvi“, kaže ona.
Simptom/The Guardian
