Simptom

Šeron Dan: Fizioterapeuti, najbolje čuvana tajna medicine

January 3, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

To su za AP rekli i Rodžer Her, sadašnji predsednik APTA, i Gamon Erhart, pomoćnica dekana za fizikalnu terapiju Medicinskog fakulteta Univerziteta Vašington u Sent Luisu.

“Moramo da promenimo sliku o našoj profesiji, da izađemo iz svojih ‘bunkera’ u koje smo se zatvorili – sala u klinikama”, rekla je Dan koja predaje na Univerzitetu Luizijane.

Slika te profesije je većinom jednodimenzionalna: lekar nekoga upućuje fizioterapeutu posle operaciju kolena, bolova u leđima ili povrede.

Kod fizioterapetuta se tada ode nekoliko puta, dobije se procena stanja i ode se kući uz pouku o vežbama koje treba raditi i savetima kako se kretati dok problem ne prođe.

“To je veliki deo onoga što rade fizioterapeuti”, rekla je Erhart koja smatra da mnogi ljudi ne razumeju tu profesiju, već misle da će ih, kada imaju problem, fizioterapeut masirati dok se ne osete bolje, ali nije tako.

Zato mnogi u toj profesiji smatraju da o fizioterapiji treba razmišljati kao i stomatologiji: ići na redovne preglede.

“Čak i ako nemate nikakav problem, otidite i proverite”, rekla je Erhart, “a ako izgleda da može biti problema, sprečite ga”.

Takva provera obuhvata istoriju zdravlja i aktuelno stanje, fizičku aktivnost, spavanje, ishranu. Zatim se utvrđuje kako se pacijent kreće: držanje tela, hod, trčanje, pružanje ruku da se nešto uzme, kako se sedi i stoji, kakvi su snaga i fleksibilnost tela, imali li neravnoteže mišićne mase.

“Fizioterapeuti mogu da se uklope u sve”, rekao je Her: “i za mlade sportiste u nastajanju ili za vrhunske, ili za nekoga ko želi da dobro stari i da bude što funkcionalniji i nezavisniji”.

U SAD se može kod fizioterapeuta bez potrebe za uputom lekara ili hirurga, ali malo ko to zna, rekla je Dan.

Loša vest za godišnji pregled: preventivne provere stanja obično nisu pokrivene osiguranjem. Erhart i Her su procenili da bi takva poseta mogla u SAD da košta 150 do 300 dolara, ali naglašavaju da se pregledom izbegavaju mogući budući troškovi za lečenje kojeg bi bilo bez toga. Preventiva uz to na duge staze dodaje godine života u zdravlju.

Pošto su ljudi različite građe, s varijacijama posebno u “arhitekturi kuka” i drugih zglobova, korisno je rano proceniti decu da bi se odlučilo koji im sport ili aktivnosti odgovaraju. Testiranjem unapred bi se izbeglo nastajanje problem, a to je posao za fizioterapeuta.

“Ako bismo pregledali decu dok biraju sport i rekli koji sport verovatno nije prava vrsta stresa za njihovu građu, to bi kasnije moglo da spreči mnogo bola i drugih problema”, rekla je Erhart i podvukla da “recimo neki nemaju bokove za balet”.

I trkači dugoprugaši treba da razmišljaju na taj način: neki su efikasnije građe, neće se povrediti uprkos mnogim kilometarima, a građa drugih nije takva, što bi bilo dobro znati unapred.

Pad i strah od pada je iscrpljujući za starije ljude. Her je rekao da im fizioterapeuti mogu pomoći relativno jednostavno.

“Želimo da ljudima pokažemo da mogu da se podignu ako padnu”, rekao je Her. “A kada znaju da to mogu, stiču samopouzdanje, a to može pomoći smanjenje straha od pada. Jedan od rizika od pada je da ljudi od straha ne rade ništa, ne kreću se i samim tim su sve više van forme, a manje funkcionalni”, rekao je on.

Her je ukazao da treba naučiti redosled pokreta “od poda do stojanja” uz fleksibilnost, snagu, ravnotežu i koordinaciju, ali i – planiranje kako to učiniti.

“Zvuči jednostavno dići se iz ležećeg položaja na podu da bi se ustalo, a to je odlična vežba za sve starosne grupe”, rekao je Her.

Erhart je procenila da je možda 50% pacijenata na fizikalnoj terapiji zbog posledica prekomerne težine.

“Ne mora neko biti morbidno gojazan da bi mu težina uticala na kretanje, mada što je težina veća, veće je i opterećenje zglobova”, rekla je ona.

Her je rekao da je pratio kako neki gojazni pacijenti smanjuju težinu, za šta je važna motivacija, iako nije uvek tako jednostavno.

“Video sam kako se ljudi menjaju na osnovu neke svoje prekretnice, kao što je da imaju dete i zaista žele da budu dobar roditelj, a ista stvar je i sa bakom i dedom. Dakle, promena načina života motiviše ljude da se angažuju, da budu sposobni”, rekao je Her.

Simptom/AP

Da li povećani unos vode zaista poboljšava zdravlje?

January 2, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Koliko puta ste čuli da morate da pijete više vode jer je to dobro za nas? Sada je nova studija testirala tu tvrdnju, ispitujući dokaze iz prethodnih studija kako bi se utvrdilo da li povećanje količine vode koju pijete zaista donosi zdravstvene koristi.

Naša tela se sastoje od do 60 odsto vode. Ova važna tećnost doprinosi brojnim bitnim funkcijama, kao što je regulacija telesne temperature, izbacivanje “otpada”, deluje kao amortizer za mozak i kičmenu moždinu, stvaranje pljuvačke i podmazivanje zglobova.

Savetuje se da svaki dan pijemo određenu količinu vode kako bismo sprečili dehidraciju, koja može ometati sposobnost tela da obavlja ove funkcije. Ipak, osim toga, kakve koristi ima voda za piće na naše celokupno zdravlje?

U novoj studiji koju je vodio Univerzitet Kalifornije u San Francisku (UCSF), istraživači su tražili odgovor na to pitanje.

“Za tako sveprisutnu i jednostavnu intervenciju, dokazi nisu bili jasni, a koristi nisu bile dobro utvrđene, pa smo želeli bolje da pogledamo”, rekao je Bendžamin Brejer, jedan od autora studije.

Istraživači su sistematski pregledali podatke iz prethodnih kliničkih ispitivanja koja su razmatrala kako povećanje unosa vode utiče na zdravlje i zdravstvene probleme.

U tri studije, odrasle osobe s prekomernom težinom i gojaznošću pile su 1,5 litar vode dnevno pre jela u periodu od 12 nedelja do 12 meseci, imale su veći gubitak težine u odnosu na one u kontrolnoj grupi.

U studiji koja je uključivala 40 dijabetičara tipa 2 dijagnostifikovanih u proteklih pet godina dodatni unos vode proizveo je značajnu razliku u nivoima glukoze u krvi.

Ukratko, ispijanje više vode je povezano sa statistički značajnim rezultatima za gubitak težine i izbegavanje kamenca u bubregu.

Druge pojedinačne studije sugerisale su da je ispijanje više vode imalo koristi vezane za prevenciju glavobolje, infekcije urinarnog trakta i kontrolu dijabetesa, ali nisu dostigle statistički značaj.

Istraživači kažu da bi niska cena i ekstremno mala verovatnoća da će voda uzrokovati štetne efekte trebali pokrenuti bolje osmišljene studije za procenu zdravstvenih koristi predloženih u pojedinačnim studijama koje su pregledali.

“Pokazalo se da je količina rigoroznih istraživanja ograničena, ali u nekim specifičnim oblastima je postojala statistički značajna korist”, rekao je Brejer.

Simptom/B92/Klix.ba

Tuširanje pretoplom vodom je nepotrebno

December 29, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Kerolajn Hirons, kvalifikovani estetičar iz Međunarodne konfederacije kozmetičke terapije i kozmetologije, podelila je uobičajenu praksu koju treba izbegavati kada je u pitanju čišćenje lica pod tušem i savete šta da radite umesto toga.

Ona je ukazala na opasnosti umivanja lica toplom vodom, koja može dovesti do pucanja kapilara zbog proširenih krvnih sudova. Faktori kao što su starenje, upalna stanja, preterani pritisak na kožu i oštećenja od sunca mogu izazvati ovaj problem, što može dovesti do stanjivanja kože i smanjenja kolagena.

Tehnika koja pomaže
Hirons predlaže jednostavan korak da izbegnete ovaj problem, a to je da operete lice hladnom ili mlakom vodom umesto toplom.

„Za većinu ljudi voda kojom se tuširaju je prevruća za lice. Iako telo to može da izdrži, lice ne može. Kapilari će vam popucati i bićete crveni“, kaže ona.

Umesto toga, Karolajn preporučuje tuširanje leđima okrenutim prema mlazu tuša.

„Morate da stojite tako da kosu perete otpozadi kao na filmu. Ako vam je tuš mlak, slobodno uživajte u njemu, ali većina ljudi koristi prevruću vodu kada se tušira i to nije dobro za lice“, dodala je ona.

Institut za dermatologiju i kožnu hirurgiju upozorio je da pranje lica toplom vodom može ukloniti prirodna ulja kože, što dovodi do suvoće, iritacije i nastanka akni, piše Express.co.uk.

Ona naglašava da čišćenje lica na odgovarajućoj temperaturi treba raditi ujutru i uveče.

„To je zaista osnovna higijena. Noću trošimo pravo malo bogatstvo na proizvode koji obnavljaju, stimulišu i regenerišu našu kožu, a onda se pitamo zašto ujutro skidamo rezultate toga? To je suludo“, kaže ona.

Za jednostavnu, ali efikasnu rutinu nege kože, kvalifikovani estetičar predlaže korišćenje sredstva za čišćenje, hidratantne kreme i SPF svaki dan. Za poboljšanje teksture kože ona preporučuje upotrebu kiselina i retinoida, a za veći sjaj dodavanje proizvoda koji sadrže vitamin C i ulja za lice.

Simptom/N1

Zašto se gubi koncentracija i kako je povratiti

December 28, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Život pun ometanja nije „pun“ život, ističe Erseti, jer kad nismo u stanju da održimo stalnu pažnju, nismo u mogućnosti da postignemo sve što smo isplanirali.

Koliko je zapravo moguće postići sve isplanirano. Možda je normalno da nešto ne postignemo i ostavimo za drugi dan?

Erseti smatra da se ozbiljan problem gubljenja koncentracije ogleda u promenama kada nismo u stanju da pročitamo nekoliko stranica knjige ili ne uspevamo da razgovaramo i družimo se sa porodicom.

„Koliko često se dešava da radite na projektu, ali kada otvorite nekoliko novih Chrome kartica u prikazu, vaš mozak ne može da prestane da skače sa teme na temu? Ili biste želeli da provedete kvalitetno vreme sa porodicom, ali na kraju vas ometaju mejlovi koje ne možete (ili ipak ne želite) da ignorišete? Uspela sam da smislim četiri koraka koji su mi pomogli da poboljšam fokus“, navodi Silvija.

Četiri koraka za poboljšanje koncentracije

Pre svega bi trebalo učiniti najvažniji korak – ne osuđivati sebe, jer nismo za sve krivi, naglašava Erset, zato što su u pitanju mnogo veći društveni problemi koji proizilaze iz modernog načina života.

Prvi Silvijin savet je da shvatimo (i izmerimo) uticaj gubitka fokusa, prateći sebe i beležeći koliko vremena nas košta ometanje.

„Zatim, razmislite šta biste radili sa izgubljenim vremenom. To bi uglavnom bilo dovoljno vremena da pročitate 50 stranica knjige, istrčite polumaraton ili pozovete prijatelja s kojim niste razgovarali dugo (i svoju mamu)“, savetuje Erset.

Drugi savet je da se pozabavimo velikim problemima: identifikujemo stres, iscrpljenost i lošu ishranu.

„Razumevanje šta su „veliki problemi“ je započinjanje rešavanja onih koji su u našoj moći, što će imati izuzetno pozitivan efekat na sposobnost fokusiranja“, dodaje Silvija.

Zatim, Erset predlaže da shvatimo svoje okidače zbog kojih gubimo fokus, blokiramo ih, i naučimo kako da se nosimo sa tehnologijom.

„Navešću tri tehnike koje su napravile promenu kod mene: podesite tajmer na mreži pre nego što započnete zadatak. Blokirajte određene aplikacije i veb lokacije na svim uređajima. Obaveštenja koja vas vuku na telefon su samo prva polovina problema, dok je aktivno otvaranje aplikacija za „traženje“ ometanja druga polovina. Odložite telefon, pošto je dokazano da držanje telefona na vidiku i na udaljenosti od ruke predstavlja izvor ometanja“, objašnjava Silvija.

Primeri iz života

Istraživanja pokazuju da se u 2024. godini dnevno provelo u proseku 2 sata i 23 minuta na društvenim mrežama, dok vreme skače na preko 3 sata za mlađe od 25 godina.

Studija Univerziteta u Oregonu pokazala je da, kada se jednom prekine sa zadatkom, potrebno je u proseku 23 minuta da se vratimo u isto stanje koncentracije.

Istraživanje rađeno sa američkim kancelarijskim radnicima pokazalo je da većina njih nikada ne ispuni jedan sat neprekidnog rada, u uobičajednom danu.
Konačno, trebalo bi da uvežbamo svoj um da uspori i bude slobodan da „luta“ u borbi protiv brzine.

„Bavljenje „sporim“ aktivnostima kao što su čitanje knjige, vežbanje ili meditacija nateraće nas da usporimo svoj um i da se dublje koncentrišemo na jednu stvar, čime ćemo smanjiti želju za dopaminom koju dobijamo listanjem Instagrama“, navodi Erset.

Silvija dodaje da je puštanje uma da „luta“ jedan od najzanemarenijih načina borbe protiv potrebe da uvek ostanemo zauzeti, jer ne puštajući mislima da rade slobodno, gušimo kreativni proces koji je neophodan za razvoj misli, ideja, razmišljanje o prošlosti i planovima za budućnost.

Pet najvećih razloga za kolektivni gubitak koncentracije
Knjiga škotskog pisca, Johana Harija, „Ukradeni fokus“, otkriva nam koliko malo znamo o ovom globalnom problemu, dokazujući da je reč o velikim pitanjima koja nas svakodnevno muče. Stoga navodi pet najvećih uzroka ovog problema.

Prema Hariju, brzina je možda i najveći uzrok nedostatka fokusa.

Navodi da ukoliko dnevno mnogo vremena provedemo u nekim promenama, dokazi sugerišu da ćemo biti sporiji, pravićemo više grešaka, bićemo manje kreativni i manje ćemo pamtiti ono što radimo.

Autora ne iznenađuje što su društveni mediji štetni za našu pažnju, jer više iznenađuje koliko su ove platforme pažljivo dizajnirane za ovu specifičnu svrhu.

Ne telefoni, već stres
Anketa koju je sproveo YouGov pokazala je da razlog broj jedan koji ljudi pripisuju gubitku pažnje nisu telefoni, već stres (izabralo je 48 posto ispitanika).

Zanimljive studije
Studija Britanske kancelarije za nacionalnu statistiku pokazala je da je u porodicama koje doživljavaju finansijsku krizu, kod dece do 50 posto veća verovatnoća da će imati dijagnozu problema sa pažnjom, a do 75 posto u slučaju ozbiljne bolesti u porodici.

Slično tome, druge studije pokazuju da kako ljudi postaju finansijski sigurniji, njihova sposobnost da se fokusiraju značajno se poboljšava, jer im se oduzima veliki deo briga i oni su slobodni da se u potpunosti koncentrišu na druge stvari.

Istraživanja pokazuju da deca koja često jedu veštačke boje za hranu i aditive imaju veću verovatnoću da postanu hiperaktivni.

U Kanadi je studija pokazala da ljudi koji žive u krugu od 50 metara od glavnog puta, imaju 15 posto veću verovatnoću da će razviti demenciju.
S jedne strane, prema Johanu, stres direktno utiče na san i navike u ishrani, a svi zajedno imaju negativan uticaj na pažnju.

„Kako postajemo umorni, naša pažnja se smanjuje i pada u stanje zvano „lokalni san“, gde je deo našeg mozga budan, a deo spava. U ovom stanju mislimo da smo budni, osetljivi i mentalno sposobni, ali nismo. Ovo ide na štetu naše sposobnosti da se fokusiramo“, navodi Hari.

Johan dodaje da i zagađenje vazduha utiče na mozak šteteći pažnji i navodi tri načina na koje ishrana šteti našem fokusu:

„Konzumiranje puno šećera izaziva trenutni porast energije i kasniju simpatiju, koja povlači nadole nivoe energije, a time i našu sposobnost da se fokusiramo. Takođe, jedenje složene i prerađene hrane (i pokušaj da se nedostatak hranljivih materija nadoknadi kapsulama) ne obezbeđuje neophodne hranljive materije našem mozgu za razvoj i funkcionisanje u potpunosti, ali i boje za hranu i drugi aditivi deluju na mozak skoro kao lekovi“, objašnjava Hari.

Silvija Erset optimistično kaže da smo na odličnom početku borbe, jer smo pročitali članak i nešto novo naučili.

„Što se tiče svih teških stvari u životu, ne postoji prečica ili tajni recept da povratite kontrolu nad svojim fokusom – ali barem dolaskom do kraja ovog članka stavljate vas u prvih 20 posto ljudi za koje je veća verovatnoća da će to učiniti“, ističe Ernest.

Zdrava jutarnja navika za bolje upravljanje stresom

December 28, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Pored vežbanja i zdravog doručka, u svoju rutinu možete uvesti još jednu aktivnost koja, prema rečima trenerke Rejčel Mekferson, pozitivno utiče na mentalno zdravlje.

Na koji način stres može da dovede do viška kilograma?

Mekferson je za portal „Eating Well“ otkrila da jutarnje šetnje prirodom mogu da postave odličnu osnovu za bolje upravljanje stresom i anksioznošću tokom ostatka dana. Njeni saveti se poklapaju i sa nekoliko studija, koje su pokazale da boravak na otvorenom, na primer šetnja u prirodi, može značajno da poboljša raspoloženje i opšte blagostanje.

Izlaganje prirodnom svetlu prvo ujutru pomaže u regulisanju cirkadijanskih ritmova, što dovodi do kvalitetnijeg sna i doslednijeg raspoloženja tokom dana. Osim toga, ona je izdvojila pet razloga zašto je šetnja na otvorenom najbolja navika koju možete imati za poboljšanje raspoloženja.

Može smanjiti stres
Mekferson ističe da „istraživanja pokazuju da je boravak na otvorenom, posebno u prirodi, povezan sa boljim raspoloženjem i manje anksioznosti i stresa”.

Hodanje u prirodnom okruženju može smanjiti nivoe kortizola, hormona povezanog sa stresom, čak i bolje od aktivnosti u zatvorenom prostoru poput hodanja na traci za trčanje. Niži nivo kortizola pomaže u podizanju raspoloženja i omogućava vam da mirnije pristupite svakodnevnim izazovima.

„Kada počnete dan da se osećate dobro i manje stresno, ostatak dana će biti mnogo bolji“, dodaje ona.

Može poboljšati kvalitet sna
Trener dodaje da i jutarnje šetnje pozitivno utiču na san. „Kada izađete napolje na jutarnjem svetlu u šetnju, to može pomoći da regulišete svoj unutrašnji telesni sat i cikluse spavanja i buđenja, poznatih kao cirkadijalni ritmovi. Kada su cirkadijalni ritmovi regulisani, imaćete kvalitetniji san, što zauzvrat poboljšava raspoloženje i mentalna jasnoća tokom dana“, objašnjava ona za Eating Well.

Može podržati mentalno zdravlje

„Redovne jutarnje šetnje prirodom pomažu u ublažavanju simptoma depresije i anksioznosti“, tvrdi Mekfirson, koji se osvrnula i na rezultate nekih istraživanja sprovedenih na ovu temu.

Istraživanja pokazuju da šetnja zelenim površinama, dodaje ona, može imati smirujući efekat, olakšavajući upravljanje negativnim mislima i emocijama, prenosi Index.hr.

Može povećati nivo energije
Jutarnje šetnje prirodom odličan su izbor jer dan započinjete odmah na svežem vazduhu. „Boravak na otvorenom u prirodnom svetlu tokom jutarnje šetnje može da vas učini budnijim i bolje raspoloženim. Čak i kratke šetnje mogu vam dati mentalni podsticaj, tako da se osećate energičnije i spremnije da se uhvatite u koštac sa dnevnim zadacima. Kada ste produktivniji i manje pospana, osećaćete se bolje u vezi sa mnom i mojom listom obaveza“, objašnjava ona.

Može promovisati smirenost uma i opustiti vas
„Šetnja na otvorenom može biti svesna aktivnost koja pomaže da se prekine krug negativnih misli i olakšava osećanje pozitivnih emocija. Svesna šetnja, posebno u prirodi, može doneti mir i opuštanje i podići raspoloženje, kako kratkoročno tako i tokom dugoročno“, zaključuje Mekfirson.

Spavanje kao individualna stvar; nismo svi Tesla da nam je dovoljno četiri sata

December 27, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Nekome treba više spavanja, nekome manje. Ima i ljudi kojima je neophodno da spavaju deset sati, jer su, kako profesor Diligenski kaže, takvi „po prototipu“. Ima međutim i onih koji spavaju svega pet sati.

Nemoguće je pouzdano dati podatak o tome koliko ljudi ima problema sa kvalitetom sna, redovnošću spavanja, ali je činjenica da je nesanica veliki zdravstveni i javnozdravstveni, čak i ekonomski problem.

„Tesla je govorio da njemu ne treba više od četiri, pet sati“, kaže profesor Diligenski, i dodaje da ta informacija nije zabluda.

„Imao je i parapsihološke fenomene. On je predviđao tačno šta će da bude, imao veliku intuiciju…“, kaže prof. Diligenski, ali ističe da smo u zabludi „ako se tešimo time da je Tesla spavao četiri sata i da je i nama toliko dovoljno“.

Funkcija sna je da nas restituiše i vrati u funkciju i zato je važno voditi računa o kvalitetnom i zdravom spavanju.

Kada smo neispavani, nema koncentracije, kognitivne funkcije su u lošem stanju, a posle dužih perioda sa nedovoljno sna, može se i telesno oboleti, upozorava gost Jutarnjeg programa.

Neki se noću lišavaju sna, a danju to nadoknađuju povremenim dremanjem i tako „plivaju“, ali sve to, ako duže traje može biti uzrok ozbiljnih srčanih tegoba.

Oko 150 ljudi dnevno u Srbiji premine od kardiovaskularnih bolesti. Drugi smo po broju obolelih od te vrste bolesti u Evropi.

Sove, ševe i nadoknada sna
Svako treba da spava onoliko koliko ima potrebe za snom, navodi prof. Diligenski:„Postoje ljudi sove i ljudi ševe. Sovama odgovara da ne spavaju noću. On ako legne u tri ujutru a mora da uspane u pola sedam, ili šest, tu nema spavanja. Onda pokušava da nadoknađuje poslepodne s nekim spavanjem ili da drema. Sve je to korisno, ali nikad nije sasvim dovoljno“.

Objašnjava da postoje dvofazni i jednofazni spavači.

„Nekima je neophodno da popodne „dremnu“ makar deset minuta. Posle toga se bolje osećaju i okrepljeni su. Međutim, imate i ljude koji u komadu spavaju. Svi koji ne spavaju imaju neki problem. Problem je ili ansioznost, najčešći, ili depresija ili povišeni krvni pritisak“, kaže profesor i dodaje da je problem i dijabetes.

„Ako se pacijent žali da ne može da zaspi, mi znamo da je to anksioznost najčešće. Ili su to problemi na poslu, ili kod kuće, svađa sa supružnikom… Otkrije se tačno o čemu se tačno radi i leči se i psihoterapijom, ako je u pitanju neka konfliktna situacija, i lekovima. Napravljena je ta zed grupa lekova za spavanje, koja vas drži četiri, pet sati minimalno.Taman toliko da možete da spavate do ujutru rano i da se probudite, američki sistem, da bi ljude vratili na posao“, rekao je gost RTS-a i dodao da 50 odsto Amerikanaca ne spava, ali da ima i dosta novih lekova za razne sindrome koji su povezani sa nesanicom.

Fizička aktivnost kao lek protiv nesanice
Načelnik Odeljenja neuropsihijatrije u KBC „Dragiša Mišović“, prof. Diligenski, ukazuje i na to da je fizička aktivnost od velikog značaja i da može manjiti potrebu za lekovima i do 50 posto.

Profesor dodaje da njegova praksa pokazuje da mnogo ljudi pate od nesanice koja je najčešće simptom anksioznosti, depresije ili neke druge bolesti. U zavisnosti od rasporeda spavanja, primenjuje se terapija. Nekada su potrebni i antidepresivi.

Objašnjavajući ponašanje ljudi koji su sove, kaže da takve osobe noću „vole da vilene, nešto rade, gledaju televiziju, opuštaju se. Njima je tako bolje da provedu celu noć i da spava, ako mu se može, do dva“.

Profesor Diligenski je ukazao i na to da je nesanica kod mladih često vezana za upotrebu psihoaktivnih supstanci i alkohola zbog čega se dešava da se „menja dan za noć“.

Kao univerzalni savet za zdrav san, prof. dr Diligenski izdvaja fizičku aktivnost koja „popravlja spavanje“. U slučaju stresa koji remeti ciklus sna, savet je da se potraži stručna pomoć.

Simptom/RTS

Vađenje krajnika u detinjstvu povezano sa mentalnim zdravljem u odraslom dobu

December 25, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Kineski i švedski naučnici sa Univerziteta u Guangsiju i Univerziteta „Karolinska“ analizirali su podatke više od milion ljudi iz švedskog zdravstvenog registra i otkrili da je odstranjivanje krajnika u detinjstvu povezano sa 43 odsto većim rizikom od razvoja mentalnih stanja, poput posttraumatskog stresnog poremećaja i depresije.

Imajući u vidu da je u pitanju opservaciona studija ne može se utvrditi uzrok ovakvog ishoda, ali je rizik bio prisutan čak i kada su drugi faktori uzeti u obzir – pol učesnika, uzrast u kom su krajnici izvađeni, porodični istorijat stresnih poremećaja, kao i obrazovanost roditelja (kao indikator socioekonomskog položaja).

„Ovi nalazi ukazuju na potencijalnu ulogu oboljenja kranika i adenoida i povezanih stanja u razvoju poremećaja povezanih sa stresom“, navode stručnjaci.

Od verovatnoće za razvoj različitih oboljenja, osobe koje su izvadile krajnike rano u životu, u odnosu na one koje nisu, imale su najveći rizik od razvoja posttraumatskog stresnog poremećaja (55 odsto).

Istraživači su takođe uporedili i braću i sestre kako bi kontrolisali određene genetske, kao i faktore okoline. Čak i na ovom uzorku, postojao je 34 odsto veći rizik od razvoja poremećaja anksioznosti kod članova porodice koji su rano izvadili krajnike.

„Utvrdili smo da je rizik najveći u prvim godinama nakon operacije, ali da postoji i godinama, pa i decenijama, kasnije“, dodaju naučnici.

Činjenica da se radi o nacionalnoj studiji sa ogromnim uzorkom, rezultati nude dovoljno kredibilne dokaze o nekoj povezanosti ovog tipa operacija sa padom mentalnog zdravlja.

Međunarodni tim stručnjaka ističe da je jedan od mogućih uzroka za razvoj mentalnih poremećaja i glavni razlog za odstranjivanje krajnika – uporna i hronična inflamacija.

Simptom/RTS

Kako kakao može da pomogne našem kardiovaskularnom sistemu

December 11, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Poznato je da epizode visokog stresa, čak i one kratke, mogu privremeno da naruše funkciju arterija. U stresnim situacijimama mnogi posežu za masnijom hranom, ali to dodatno može pogoršati stres na kardiovaskularni sistem, produžavajući oporavak organizma.

Dobra vest je da možda postoji „protivotrov” u ovim situacijama, i što je iznenađujuće, može se poslužiti kao desert nakon obroka sa visokim sadržajem masti.

U jednom ispitivanju na zdravim odraslim osobama, istraživači sa Univerziteta u Birmingemu su pokazali da pijenje napitaka napravljenih od kakao-praha, koji ima visoki sadržaj antioksidanata, može potencijalno ublažiti pad vaskularne funkcije povezan sa stresom i masnom hranom.

Eksperiment je uključivao 23 odrasle osobe. Oni su najpre pojeli dva kroasana sa puterom i čedar sirom uz čašu punomasnog mleka.

Posle toga, skoro polovina grupe popila je kakao-napitak sa visokim nivoom flavanola (antioksidansi koji se nalaze u biljnoj hrani kao što su bobičasto voće, čaj, jabuke, kruške i neki orašasti plodovi). Druga polovina je popila kakao napitak sa niskim nivoom flavanola.

Učesnici su zatim prešli na rešavanje testa iz matematike što važi za „univerzalno stresan događaj”.

Na drugoj sesiji, učesnici su ponovili eksperiment, konzumirajući kakao napitak sa niskim sadržajem flavanola, ako su prethodno dobili verziju sa visokim sadržajem flavanola, i obrnuto.

Posle masnog obroka i stresnog testa, istraživači su u eksperimentu otkrili povećanje prečnika i brahijalne i karotidne arterije učesnika. Brahijalna arterija prenosi krv bogatu kiseonikom u telo, dok karotidna arterija prenosi takvu krv do mozga.

Posebno je brahijalnoj arteriji je trebalo neko vreme da se oporavi kod onih koji su pili kakao sa niskim sadržajem flavanola. Čak i do 90 minuta nakon masnog obroka i stresnog događaja, ova arterija je nastavila da pokazuje smanjenu sposobnost da reaguje na promene u protoku krvi.

Iako neznatan, ovaj nivo oštećenja je povezan sa od devet do 13 procenata povećanim rizikom od razvoja budućih kardiovaskularnih problema.

S druge strane, oni koji su pili kakao sa visokim sadržajem flavanola bili su donekle zaštićeni od tih oštećenja. Način na koji je njihova brahijalna arterija reagovala na promene u protoku krvi bio je bolji je u poređenju sa drugom grupom.

„Prema našim saznanjima, ovo je prva studija koja pokazuje da kakao sa visokim sadržajem flavanola može ublažiti smanjenje dilatacije izazvane stresom u brahijalnom toku nakon obroka sa visokim sadržajem masti“, pišu autori, predvođeni fiziologom Rozalindom Bejnham.

Danas, većina ljudi koji jedu „zapadnjačku” hranu ne konzumiraju preporučenu količinu flavanola dnevno. To je od velike važnosti jer, neki ograničeni dokazi sugerišu da ova bioaktivna jedinjenja mogu poboljšati zdravlje kardiovaskularnog sistema i kognitivne funkcije. Potrebno je više istraživanja, ali trenutno ispitivanje podržava tu hipotezu, bar kada je reč o kardiovaskularnom zdravlju.

„Za one koji imaju tendenciju da posežu za poslasticama kada su pod stresom ili zavise od „suve” i „brze” hrane jer rade na poslovima pod visokim pritiskom ili im je malo vremena, a uključivanje nekih od ovih malih promena moglo bi da napravi stvarnu razliku“, kaže biološki psiholog Jet Veldhuijzen van Zanten iz Birmingema.

„Naše istraživanje pokazuje da se pijenje ili jedenje hrane sa visokim sadržajem flavanola može koristiti kao strategija za ublažavanje uticaja lošijeg izbora hrane na vaskularni sistem“, kaže nutricionista Katarina Rendeiro.

„To nam može pomoći da donesemo bolje odluke o tome šta jedemo i pijemo tokom stresnih perioda”, dodaje Rendeiro.

Studija je objavljena u časopisu Food ans Finction.

Simptom/RTS

Doktorka tvrdi da je opasno uzimati dva suplementa istovremeno

December 6, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Posebno je važno biti oprezan sa dijetetskim suplementima kada ih uzimate u kombinaciji sa drugim lekovima ili čak drugim suplementima. Iako su neki suplementi sami po sebi bezbedni, određene kombinacije mogu biti opasne, posebno za zdravlje bubrega.

Uzimanje suplemenata u visokim dozama ili kombinovanje pogrešnih može predstavljati ozbiljan rizik za telo. Doktor Šon Ormond je upozorio na jednu kombinaciju; tvrdi da uzimanje velikih doza vitamina K i E zajedno može povećati rizik od krvnih ugrušaka i problema sa bubrezima.

Vitamin E i vitamin K sami po sebi mogu biti korisni jer oba igraju ključnu ulogu za telo. Vitamin K pomaže u jačanju kostiju i zgrušavanju krvi, dok je vitamin E važan za zdravlje mozga, reproduktivno zdravlje i vid. Iako je ove vitamine najbolje unositi ishranom, suplementacija može biti dobra opcija ako nam nedostaju hranljivi sastojci iz hrane.

Međutim, problem nastaje kada uzimamo velike doze oba vitamina zajedno.

Vitamini rastvorljivi u mastima mogu biti štetni za jetru i bubrege ako se uzimaju u velikim dozama.

„Vitamin E i vitamin K su vitamini rastvorljivi u mastima koji mogu da stupe u interakciju. Uzimanje velikih doza oba vitamina može povećati rizik od krvnih ugrušaka“, navodi dr Ormond za SheFinds. Prema jednoj studiji, zbog njihovog učešća u procesu zgrušavanja, u ekstremnim slučajevima kombinacija može dovesti do abnormalnog zgrušavanja krvi.

Pored toga, vitamini rastvorljivi u mastima, kao što su vitamini E, K, A i D, mogu biti štetni za jetru i bubrege ako se uzimaju u velikim dozama.

Nutricionista Džesi Feder upozorava: „U normalnim količinama, vitamini A, D, E i K nisu štetni, ali neki suplementi mogu da sadrže visoke koncentracije koje mogu oštetiti jetru i bubrege. Problem je što se vitamini rastvorljivi u mastima ne mogu izlučiti urinom, pa se akumuliraju u bubrezima i jetri, posebno kada se uzimaju u velikim dozama ili u kombinaciji.

Iako dijetetski suplementi mogu biti korisni za određene zdravstvene potrebe, treba biti oprezan kada dodajete nove suplemente vašoj rutini.

Simptom/N1

Vlada Konga u pripravnosti zbog misteriozne bolesti od koje su umrle desetine ljudi

December 5, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Vlasti u Kongu su do sada potvrdile 71 smrtni slučaj, uključujući 27 osoba koje su umrle u bolnicama i 44 u kućama u južnoj provinciji Kvango.

Smrtni slučajevi zabeleženi su od 10. do 25. novembra. Do sad je bilo oko 380 slučajeva, od kojih su skoro polovina deca mlađa od pet godina, rekao je Kamba.Žan Kaseja, šef Afričkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), rekao je da bi više detalja o bolesti trebalo da bude poznato u narednih 48 sati pošto stručnjaci dobiju rezultate laboratorijskih uzoraka zaraženih ljudi.

„Prva dijagnostika nas navodi da mislimo da je to respiratorna bolest, ali moramo da sačekamo laboratorijske rezultate“, rekao je Kaseja i dodao da „postoji toliko stvari koje ne znamo o bolesti, uključujući i to da li je zarazna i kako se prenosi“.

„Zdravstveni sistem je dosta slab u našim ruralnim sredinama, ali za određene vrste nege, ministarstvo ima sve odredbe i čekamo prve rezultate analize uzorka kako bismo ispravno rešavali stvari“, rekao je Kaseja.

Zdravstvena zona Panzi, koja se nalazi oko 700 kilometara od glavnog grada Kinšase, udaljena je oblast provincije Kvango i ima otežan pristup.

Panzi je već bio „krhka“ zona sa stanovnicima od kojih 40 odsto pati od neuhranjenosti. Tu zonu je pogodila i epidemija tifusne groznice pre dve godine, a trenutno je u toku ponovno izbijanje sezonskog gripa širom zemlje.

Na pitanje o potencijalnoj epidemiji u drugim zdravstvenim zonama, ministar je rekao da ništa nije prijavljeno.

Kongo je već bio pogođen epidemijom majmunskih boginja, sa više od 47.000 slučajeva i preko 1.000 umrlih, prema podacima SZO.

Simptom/N1

Zašto je važna šetnja nakon obroka? Dovoljno je samo pet minuta

December 4, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Šetnja – niz zdravstvenih prednosti
Šetnja nakon obroka može pomoći u povećanju energije, poboljšanju probave i kontroli nivoa šećera u krvi, rekao je Nikolas Fišer, registrovani dijetetičar u MedStar Health-u, za Business Insider

Kao sezonska tradicija, brza šetnja može biti odličan način da ostanete aktivni tokom hladnijih i mračnijih meseci.

„Pokreće vam se pumpanje krvi, dajete svom telu priliku da prenosi hranjive materije”, rekao je Fišer. „Ako ceo dan sedite na kauču, veća je verovatnoća da ćete biti ukočeni i umorni, dok ako ustanete, vaše telo je spremnije i sposobnije da se kreće”, dodao je.

Fišer napominje da čak i 5 minuta hodanja može imati velike koristi. „Ljudi mogu početi s onim što mogu učiniti – petominutnom šetnjom, a onda to mogu postepeno povećavati”, rekao je Fišer.

Istraživanja pokazuju da je šetnja od samo 500 dodatnih koraka dnevno povezana s boljim zdravljem srca i manjim rizikom od nekih bolesti.

Osećaj viška energije i budnosti nakon šetnje izvrstan je podstrek za kretanje tokom cele godine, što može olakšati održavanje drugih zdravih navika bez čekanja na novogodišnje odluke.

„Ako ljudi imaju doslednu rutinu ili naviku hodanja, verovatno imaju i druge zdrave navike“, zaključio je Fišer.

Simptom/Danas.rs

Doktor objasnio kako da znate da li je istekao rok smrznutoj hrani

December 4, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Postoji ključna činjenica koju treba da znate o zamrzavanju vaše omiljene hrane koja bi mogla mnoge iznenaditi.

Kvalitet i bezbednost hrane
„Zamrznuta hrana tehnički nikada ne ističe. Kada je u pitanju zamrznuta hrana, rok trajanja i rok trajanja se više odnosi na kvalitet hrane, a ne na bezbednost hrane“

„Dakle, sve dok je hrana zamrznuta, bezbedna je. Ali to ne znači da smrznuta hrana ostaje ukusna zauvek. Što duže nešto ostane zamrznuto, veća je šansa da na hranu utiče nešto što se zove „opekotina“

„Hrana je prekrivena kristalima leda, usisava se vlaga i dolazi do oksidacije, pa hrana koja je dugo bila zamrznuta može izgubiti ukus.

Takođe je pomenuo kako tekstura hrane može da se „razgradi“ što rezultira žilavim mesom i „mlakim“ povrćem. Pored toga, Raj je istakao da se nutritivna vrednost može smanjiti.

Dr Raj je takođe dao savete za izbegavanje opekotina, predlažući usisavanje pre zamrzavanja.

Takođe je istakao ključni korak označavanja vaše smrznute robe datumom kada je zamrznuta. Ali ključni zaključak iz saveta dr Raja se odnosi na to kako rukujete hranom – uverite se da je pravilno odmrznuta i kuvana pre nego što je pojedete.

Simptom/N1

Uskoro na tržištu vakcina protiv side, za siromašne zemlje

December 3, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Ta vakcina je bila 100 odsto efikasna u prevenciji HIV infekcija u studiji na ženama, a rezultati objavljeni u sredu pokazuju da je delovala skoro jednako dobro i kod muškaraca. Nazivaju je najbližom vakcinom protiv AIDS-a koji je svet ikada došao.

Lek pod nazivom Lenakapavir se već prodaje pod brendom Sunlenca za lečenje HIV infekcija u SAD, Kanadi, Evropi i drugde. Kompanija planira da uskoro zatraži dozvolu za upotrebu leka za prevenciju HIV-a.

Iako postoje drugi načini zaštite od infekcije, kao što su kondomi, pilule, vaginalni prstenovi i injekcije dvaput mesečno, stručnjaci kažu da bi Gilead vakcine dvaput godišnje bile posebno korisne za marginalizovane ljude koji se često plaše da traže negu, uključujući gej muškarce, seks radnike i mlade žene.

“Ovo je toliko superiorno u odnosu na bilo koji drugi metod prevencije koji imamo da je bez presedana”, rekla je Vini Bjanjima, direktorka Zajedničkog programa UN za HIV/AIDS (UNAIDS). Ona je pohvalila Gilead za razvoj leka ali je rekla da sposobnost sveta da zaustavi SIDU zavisi od njegove upotrebe u rizičnim zemljama.

U izveštaju objavljenom povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv side u nedelju, UNAIDS je naveo da je broj umrlih od AIDS-a prošle godine, procenjenih 630.000, bio najniži od svog vrhunca 2004. godine, što možda pokazuje da je svet sada na “istorijskoj raskrsnici” i da ima šansu da okonča epidemiju.

U saopštenju, Gilead je rekao da ima “stalnu posvećenost da pomogne omogućavanju pristupa prevenciji i tretmanu HIV tamo gde je to najveća potreba”. Među 120 zemalja koje ispunjavaju uslove za generičku verziju je 18 uglavnom afričkih zemalja koje čine 70 odsto svetskog opterećenja HIV-om.

Gilead je rekao da takođe radi na uspostavljanju “brzih, efikasnih puteva da se dođe do svih ljudi kojima je potreban ili žele lenakapavir za prevenciju HIV-a”.

U četvrtak, 15 grupa za zastupanje u Peruu, Argentini, Ekvadoru, Čileu, Gvatemali i Kolumbiji pisalo je Gileadu, tražeći da vakcina bude dostupna u Latinskoj Americi, navodeći “alarmantnu” nejednakost u pristupu lekovima i sredstvima za prevenciju HIV-a na kontinentu gde infekcije stope najbrže rastu.

Simptom/Beta

U Beogradu besplatno testiranje na HIV

November 30, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Kako navodi ta institucija, danas sa HIV infekcijom može da se živi dug i kvalitetan život, ukoliko se infekcija otkrije na vreme i pacijent dosledno uzima svoju terapiju, koja je u Srbiji besplatna i dostupna svim pacijentima.

Podaci registra za HIV Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd pokazuju da se svake godine najveći broj inficiranih osoba registruje u Beogradu.

Procenjuje se da 500 do 1.200 osoba u Srbiji ne zna da je inficirano, a znatan procenat inficiranih osoba sazna za infekciju u odmakloj fazi, što kao posledicu ima veći rizik za obolevanje od AIDS-a i umiranje.

U cilju eliminacije HIV infekcije kao javnozdravstvenog problema, potrebno je da u svakoj zemlji do 2025. godine ostvari cilji da se infekcija otkrije kod 95 odsto procenjenog broja osoba koje žive sa HIV-om, obezbedi njihovo lečenje i postigne nedetektibilna virusna aktivnost kod 95 odsto lečenih, navodi GZZJZ.

HIV infekcija se prenosi na tri načina: nezaštićenim seksualnim odnosom, razmenom igala za ubrizgavanje droge i vertikalnom transmisijom sa majke na dete.

Simptom/B92/Tanjug

Sputnjik: Simptomi i saveti stručnjaka za oslobađanje od zavisnosti od šećera

November 29, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Ako pijete sokove, počnite da ih mešate sa vodom. Ako jedete jogurt mešajte voćni i običan, da biste smanjili unos šećera. Radite to dve nedelje, a zatim smanjite na jednu četvrtinu zaslađenog na tri četvrtine nezaslađenog. Nastavite dok ne poslužite samo nezaslađenu verziju.

Planiranje unapred je korisna strategija za razbijanje zavisnosti od šećera. Jedite desert samo neparnim danima u mesecu ili samo vikendom ili samo u restoranima. Ako ste navikli da svaki dan jedete slatkiše, počnite da smanjujete i žudnja će polako nestati.

U kući ne držite slatkiše.

Nemojte dodavati šećer u hranu.

Mnogi svakodnevni recepti – uključujući i one za supe, sosove zahtevaju da dodate malo šećera. Prestanite to da radite. Takođe, kada pravite neki domaći slatkiš, gde god možete i kada god možete smanjite dodavanje šećera.

Odustanite od proteinskih pića

Iako su često predstavljeni kao zdrav izbor, ovo su proizvodi koji obiluju šećerima. Ako vam se jede nešto ovako slatko, prvo popijte čašu vode.

Male porcije

Umočite sveže jagode u nemasni čokoladni sos, pospite čokoladu po nezaslađenom, običnom jogurtu ili pojedite mali komadić tamne čokolade — koju bi trebalo da zamrznete da bi duže trajala u ustima.

Izaberite prave žitarice za doručak

Mnoge žitarice su pune šećera. Najbonje birajte ovsene pahuljice, u njih dodajte voće narezano na kockice.

Ne preskačit obroke

Previše ste zauzeti za jelo? Kada počnete dan bez doručka, preskočite ručak ili večeru, nivo šećera u krvi opada. Ovo može da vas podstakne ka hrani sa visokim sadržajem šećera.

Izaberite užinu za posle treninga

Planiranje obroka znači da ćete imati zdravije izbore.

Simptom/Sputnjik

Zašto nije dobro da spavate sa uključenim grejanjem

November 28, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Negativan uticaj na zdravlje
Uprkos niskim temperaturama, izbegavajte spavanje sa uključenim grejanjem. Stručnjaci upozoravaju da jače zagrevanje tokom spavanja može negativno da utiče na zdravlje.

Martin Sili, stručnjak za spavanje iz kompanije „MattressNextDay“, ističe da grejanje može da smanji kvalitet sna jer remeti prirodni ciklus spavanja.

„Tokom sna, naša telesna temperatura prirodno opada da bi ušla u dublje, faze sna. Spavanje u zagrejanoj prostoriji ometa ovaj proces, zbog čega se često prevrćemo u krevetu. Rezultat? Ružan san koji vas ostavlja umornim i nervoznim sledećeg dana“, objašnjava Sili.

Pored toga, sistemi grejanja isušuju vazduh, što može izazvati dehidrataciju i iritaciju respiratornog trakta.

To se može manifestovati simptomima kao što su: suvo grlo, ispucale usne, iritirana koža, nelagodnost u sinusima ili pogoršanje alergija.

Dugoročne posledice uključuju trajne poremećaje sna, stres za imunološki sistem, opterećenje kardiovaskularnog sistema i metabolički disbalans.

Zato se preporučuje upotreba termo odeće poput pidžame i čarapa koje zadržavaju toplotu. Topla flaša vode između čaršava može divno zagrejati krevet pre spavanja, dok toplo piće bez kofeina može podići telesnu temperaturu i olakšati dobar san.

Zdravlje treba da bude prioritet. Umesto grejanja, birajte sigurne i prirodne načine da se zagrejete – i dozvolite sebi kvalitetan san bez neželjenih posledica.

Simptom/N1