U snimku koji se proširio i postao viralan na nekim mrežama čuje se tekst „Ne možemo biti ponosniji na vas“, kažu oni, i nastavljaju: „Učinićemo sve što možemo da vas uvedemo u Ovalni kabinet.
Corriere della sera
Arnaudov: Američki predsednički izbori – jedan od primera globalne moći SAD
On navodi da su izbori u Velikoj Britaniji prošli gotovo neopaženo, što bi se, kaže, isto moglo reći i za one održane za Evropski parlament, “a da i ne govorimo o izborima za predsednika Rusije”.
“Međutim, kada je reč o izborima za predsednika SAD, pažnja je ogromna – u medijima, na društvenim mrežama, u političkim i medijskim debatama, na svim stranama sveta”, naveo je Arnaudov, čiji ostatak izjave dajemo u celosti:
whitehouse/realdonaldtrump/kamalaharris/instagram acounts
“I onda se postavlja pitanje koliko je toga ostalo od tvrdnje da su Sjedinjene Države svetska sila koja projektuje globalnu moć? Verovatno mnogo. Jer su i dalje u grupi najrazvijenijih zemalja po glavi stanovnika; jer su i dalje na vrhu liste vojno najmoćnijih zemalja; jer su i dalje jedna od najsnažnijih diplomatskih mašinerija; jer su i dalje na listi zemalja sa velikim kapacitetima prirodnih resursa i samoodrživosti. Međutim, u ovom našem kontekstu nije samo to. Suština je da je u današnjim uslovima gotovo nemoguće govoriti o svetskoj moći jedne zemlje, a da istovremeno ta moć, stručno nazvana ‘meka moć’, ne bude projektovana u medijskom svetu.
Kada je reč o Sjedinjenim Državama, čini se, bar u ovom trenutku, da je njihova moć gotovo nepobediva; u jeku rata između Palestinaca i Izraelaca, u jeku rata između Rusa i Ukrajinaca, najvažnije vesti na svim svetskim, kontinentalnim, regionalnim i lokalnim televizijama su bile pokušaj atentata na republikanskog kandidata Donalda Trampa, a potom i odluka aktuelnog američkog predsednika Džozefa Bajdena da se povuče iz predsedničke trke i podrži potpredsednicu Kamalu Haris. Svet je zaboravio na milione žrtava na ukrajinskom frontu i na već desetine hiljada žrtava u Gazi, jer je sve podređeno izboru američkog predsednika. Čini se apsolutno sve.
Onda, koje nam je opravdanje da tvrdimo da su Sjedinjene Američke Države sila čija je moć u opadanju? Koje nam je opravdanje za takvu tvrdnju ako su globalno svi mediji puni naslovnica sa dešavanjima sa američkog kontinenta? Koje nam je opravdanje kada veliki broj političkih čelnika, pa i onih na Zapadnom Balkanu, govori kako mnogo toga zavisi od izbora u SAD i od toga ko će biti predsednik – u rešavanju ukrajinskog-ruskog sukoba, bliskoistočnih ratnih dešavanja, svetskih energetskih kriza…
Zapravo, a to je veoma lako ustanoviti – daleko su SAD od sile čija je moć u opadanju. Ne tumačimo koliko je američka moć zloupotrebljena, koliko ona potencijalno nanosi štetu pojedinim narodima i nacijama, pa i državama, već analizirajmo koliko je sveobuhvatna globalna moć Vašingtona i dalje relevantna.
Jer, u suprotnom, da nije, niko se ne bi toliko detaljno bavio niti pokušajima atentata na Donalda Trampa, niti Bajdenovim povlačenjem, niti unutrašnjim pitanjem američkih demokrata o tome da li će nominovati Kamalu Haris ili Mišel Obamu za svog predsedničkog kandidata.
Simptom/M. M.
Kamala Haris: Biramo između slobode i haosa
Kamala Haris je pred svojim pristalicama u Viskonsinu naglasila da veruje u budućnost u kojoj svaka osoba ima priliku ne samo da preživi, već i da napreduje”.
Navela da je to njen prvi zvanični predizborni skup pošto je ranije objavila da je obezbedila dovoljnu podršku delegata da postane kandidat Demokratske stranke na predsedničkim izborima u novembru.
Harisova je pokrenula kampanju, a nakon što je akruelni predsednik SAD Džozef Bajden odustao od trke za reizbor.
Harisova je na binu izašla uz pesmu ”Sloboda” (Freedom) i u govoru poručila da u SAD ”predatori zlostavljaju žene” a da se ”potrošači pljačkaju”, prenosi AP.
Harisova je svoju kampanju označila kao ”onu u kojoj su ljudi na prvom mestu, za razliku od Trampove u kojoj su to korporacije i interesi”.
“Zastarela i zaostala Trampova politika”
Trampovu politiku opisala je kao zastarelu i zaostalu i takođe ga je optužila da želi da unazadi zemlju, piše Glas Amerike.
“U ovoj kampanji, obećavam vam da ću ponosno upoređivati svoje rezultate sa njegovim (Trampovim) bilo kog dana… Da li želite da živite u zemlji slobode, saosećanja i vladavine prava, ili u zemlji haosa, straha i mržnje”, upitala je Harisova.
Takođe je navela da će proširiti pristup pravu na abortus nakon odluke Vrhovnog suda da ukine to pravo na federalnom nivou.
“Zaustavićemo ekstremnu zabranu abortusa Donalda Trampa zato što verujemo ženama da same donose odluke o svojim telima a ne da im vlada govori šta da rade. Kada Kongres usvoji zakon o obnovi reproduktivnih sloboda, potpisaću ga kao predsednica SAD”, istakla je Harisova.
Agencija navodi i da je Harisova od nedelje, kada je preuzela predizbornu trku od Bajdena, prikupila za kampanju još 100 miliona dolara u donacijama.
Viskonsin je važna savezna država koju demokrate vide kao suštinski važnu za obezbeđivanje pobede na predsedničkim izborima, odnosno u tim državama demokratski kandidati za predsednike tradicionalno pobeđuju.
Republikanci su se u kampanji usmerili na Harisovu i poručili da su bili spremni za promenu i da im njen izbor nije promenio planove u kampanji.
Tramp je Harisovoj dao nadimak “Lažljiva Kamala” i optužio je da nije bila dovoljno čvrsta prema kriminalcima dok je bila tužilac.
Delegati bi trebalo formalno da imenuju predsedničkog kandidata na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji u Čikagu u avgustu.
AP/Glas Amerike/Tanjug/RTS
Netanjahu u Vašingtonu; Bajden na sastanku osoblja: “Mislim da smo na ivici…”
Glavni cilj Netanjahuove posete je govor na zajedničkom sastanku Kongresa. Ali u pitanju su, na sastancima sa zvaničnicima administracije, nade u napredak i napori kojima SAD posreduju u okončanju devetomesečnog rata između Izraela i Hamasa. Poseta dolazi pošto se broj Palestinaca ubijenih u izraelskim napadima u Gazi približava 40.000 a kada su prijavljeni i novi smrtni slučajevi među preživelim taocima — među kojima su Izraelci, Amerikanci i druge nacionalnosti — koje drže Hamas i drugi militanti od prvih dana rata.
Netanjahu je planirao svoje putovanje nedeljama pre nego što je počelo stresno razdoblje u američkom političkom životu.
Očekuje se da će se Bajden i Netanjahu sastati u četvrtak, rekao je američki zvaničnik koji je govorio (pod uslovom da ostane anoniman) a uoči saopštenja Bele kuće.
Govoreći za Belu kuću, savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je na bezbednosnoj konferenciji u Koloradu prošle nedelje da je Bajden planirao da se usredsredi na to šta će biti potrebno da Sjedinjene Države. Kako se kaže “Izrael i drugi” dobiju oslobađanje talaca i dogovor o prekidu vatre koji će biti sklopljen u narednim nedeljama.
Bajden je u ponedeljak pozvao na sastanak osoblje kampanje, rekavši im: „Mislim da smo na ivici“ okončanja rata.
Međutim, Netanjahu je ukazao na dugoročne probleme pre nego što je, u ponedeljak, otputovao iz Izraela. Rekao je da želi da razgovara sa Bajdenom o nastavku rata protiv Hamasa i suprotstavljanju drugim oružanim grupama u regionu koje podržava Iran, kao i o oslobađanju talaca.
Zašto je Netanijahuova poseta kontroverzna
Izraelski rat je izazivao intenzivne podele u Sjedinjenim Državama, podstakao je proteste i rezultirao hapšenjima u univerzitetskim kampovima, otuđivši neke glasače na dve strane ovog pitanja i frustrirajući višemesečne napore Bajdena da rat privede kraju .
AP
Koliko nekadašnja prva dama SAD ugrožava izbor Trampa?
Njeno ime i dalje se pominje kao moguća zamena za predsednika Džozefa Bajdena, navodi Skaj Njuz.
Iako bivša prva dama nije ranije ukazivala da je zainteresovana za funkciju predsednika, povlačenje Bajdena iz izborne trke sada je ponovo pokrenulo spekulacije o njenom kandidovanju, a mediji prenose da bi Obama, mogla bi da bude snažan rival Trampu.
Nedavna anketa Ipsosa utvrdila je da je ona jedini hipotetički kandidat koji bi definitivno porazio Trampa, a takođe je u vrhu popularnosti među biračima.
Istovremeno, Barak Obama, iako je uputio mnoge pohvale Bajdenu, nije sledio njegov primer i dao podršku Kamali Haris kao naslednici predsednika.
“Za sada, Mišel i ja samo želimo da izrazimo ljubav i zahvalnost Džou i Džil zbog toga što su nas vodili tako vešto i hrabro u ovim opasnim vremenima, kao i zbog njihove posvećenosti idealima slobode i jednakosti na kojima je ova zemlja zasnovana”, poručio je Obama.
Tanjug/B92
Kamala Haris: Obezbedila sam podršku delegata, nameravam da pobedim Donalda Trampa
Kamala Haris je u objavi na društvenoj mreži Iks navela da je ponosna što je dobila potrebnu podršku delegata Demokratske stranke da postane njihov kandidat na predsedničkim izborima koji se održavaju u novembru.
“Tokom narednih nekoliko meseci putovaću širom zemlje i razgovaraću sa Amerikancima o svemu. U potpunosti nameravam da ujedinim partiju i našu naciju i da pobedim Donalda Trampa”, poručila je Harisova.
Naglasila je i da je zahvalna predsedniku Bajdenu i svima u Demokratskoj stranci koji su već verovali u nju.
“Ovi izbori će predstavljati jasan izbor između dve različite vizije. Donalda Tramp želi da vrati našu zemlju u vreme u kojem mnogi od nas nisu imali punu slobodu i jednaka prava. Verujem u budućnost koja jača našu demokratiju, štiti slobodu reproduktivnog zdravlja i obezbeđuje svakoj osobi da ima mogućnost ne samo da opstaje, već da krene napred”, poručila je Harisova.
Kamala Haris postala je najizgledniji kandidat demokrata na predstojećim predsedničkim izborima u SAD, nakon što se aktuelni predsednik Džozef Bajden povukao iz izborne trke.
Demokratska stranka bi svog predsedničkog kandidata trebalo da potvrdi na stranačkoj konvenciji od 19. do 22. avgusta.
Republikanci su za svog kandidata već potvrdili bivšeg predsednika Donalda Trampa, a predsednički izbori će biti održani 5. novembra.
RTS
Milivojević: Povlačenje Bajdena očekivano, prednost Trampa ostaje
Tako za portal “Simptom” komentariše poslednja dešavanja u Americi karijerni diplomata Zoran Milivojević.
Prema mišljenju Milivojevića, ovo je pokušaj Demokratske stranke da iskontroliše štetu i pokuša koliko je god moguće da ostane u trci, na način koji bi im mogao garantovati neki uspeh, a takođe kaže da je Donald Tramp nesumnjivo i dalje favorit za predsednika SAD.
“Cela priča sa, na jedan način izraženom kandidaturom gđe Kamale Haris, pokazuje da postoji problem liderstva u Demokratskoj stranci koji smo imali i pre ovog izbornog ciklusa, odnosno pre izbora Bajdena za predsednika SAD 2020. Problem liderstva ostaje i to je pitanje koje će demokrate i nadalje opterećivati”, navodi Milivojević, dodajući da reakcija svih predsednika Demokratske stranke u američkim saveznim državama ukazuje na to da je ovo očekivan ishod i da je Kamala Haris ta “koja pretenduje da bude kandidat”.
On kaže da kada je u pitanju budući ishod, prednost Trampa ostaje.
printscreen
“Atentat koji se dogodio je nešto što njemu i dalje daje vetar u leđa i to je činjenica koja mu daje odlučujuću prednost i u ovom trenutku bez obzira na kandidaturu gđe Haris. To se ne može prenebregnuti. Međutim, raste cena neopredeljenih birača jer ipak se pojavljuje jedno novo lice i ipak će jedan dobar deo demokrata odahnuti i ostati veran onome što je politika demokrata. U tom slučaju bitka za neopredeljene dobija na značaju. To je nešto što će obeležiti nastavak kampanje u ova četiri meseca, do novembarskih izbora”, objašnjava diplomata.
Ceni kao veoma interesantno ponašanje tzv. duboke države u predstojećem periodu, budući da se radi o (njenoj) “interesnoj povezanosti sa Demokratskom strankom”.
“Naročito u kontekstu vojnoindustrijskog kompleksa i te strukture koja je profitirala sa Bajdenovom administracijom; treba imati u vidu podršku Ukrajini u materijalnom, finansijskom i svakom drugom ekonomskom smislu. Bajden ostaje još par meseci, sigurno do januara i tu su mogući razni potezi koji kasnije mogu obavezivati i republikance ako bi oni došli na vlast. Tako da to ostaje kao jedna neizvesnost vezano za globalni plan i buduću poziciju SAD na međunarodnom planu”, smatra Milivojević i dodaje da sve još više dobija na značaju ako se poveže sa Trampovom strategijom, koji je, kako je i najavljivao, rekao da je protiv rata u Ukrajini.
“Tu imamo i vrlo zanimljive činjenice: ne ono što je Tramp ponovio oko NATO-a – da mora da se plaća odbrana – nego ono što je govorio oko Tajvana. Najavio je i ponovni susret sa korejskim liderom Kim Džong Unom (vrhovni vođa Severne Koreje); jedno vraćanje na drugačiju dinamiku i spoljnopolitičku strategiju Amerike. I od toga on sigurno neće odustati”, uverava sagovornik portala.
Najzad, upitan za reperkusije na ovaj deo sveta, tačnije region i našu zemlju u pogledu američke predsedničke trke, odgovara da bi promena i izbor Trampa “za nas bio pozitivniji ishod”, a ako bi ostale demokrate “nema tu nikakvih neizvesnosti ni na međunarodnom planu, prema nama, NATO-u itd.”.
“Zašto bi promena imala dobar odjek kod nas? Imajući u vidu svojevremeno Trampov stav prema nama i da će dobar deo njegovih saradnika ostati tu, mislim na g. Grenela i njegovu ekipu, koja je imala nešto konstruktivniji stav u celoj regionalnoj priči; nema naravno promene politike oko Kosova, to je jasno, ali bi bilo promene metodologije”, zaključio je Milivojević.
Simptom/M. M.
Predsednik Vučić o litijumu: Mislim da je to šansa generacije
U petak je u Beogradu potpisan Memorandum EU i Srbije o strateškim sirovinama, a predsednik Vučić je tim povodom rekao da je to velika prilika kako za Srbiju, tako i za ceo region.
“Mislim da je to šansa generacije. Nisu sve zemlje uvek bile bogate i sve uvek siromašne. Argentina je neposredno posle Prvog svetskog rata bila gotovo dvostruko bogatija od Francuske i Nemačke, pre samo 80 godina Venecuela je bila bogatija od svih ovih zemalja, to danas nije slučaj. Južna Koreja bila je jedna od najsiromašnijih, a danas je jedna od najbogatijih. Odluke koje rukovodstva donose i odluke koje narod donosi imaju ključni i determinišući značaj za budućnost”, rekao je Vučić za TV Pink.
Istakao je da smatra da je to velika šansa za našu zemlju, kao i da inače ne bi na tome insistirao.
“Mi gubimo stanovništvo u Podrinju, treba tamo da vratimo ljude, da ostanu i opstanu, a ne da razmišljaju samo o tome da se presele u Beograd i Novi Sad”, rekao je predsednik Vučić.
Vučić je rekao da će ugovor o litijumu biti komercijalan. ”Ugovor o litijumu će biti, pošto ga sad nema, komercijalni ugovor, kao što će biti ugovor o investiranju u fabriku katoda ili katodnog aktivnog materijala i fabriku baterija”, rekao je Vučić.
On je istakao da će biti potrebno pet godina da se završe pogoni za prečišćavanje vode u Slancima i Velikom selu, kako bi Dunav i Sava u Beogradu bili ”providni i čisti koliko je i Dunav u Beču”.
Vučić: Mišel Obama imaće veliku ulogu u kampanji
Komentarišući povlačenje Džoa Bajdena iz predsedničke kampanje, Vučić je rekao da je znao da će se to desi. Smatra da Kamala Haris ne bi imala velikih izgleda protiv Donalda Trampa, ali da će demokrate u kampanju uključiti Mišel Obamu.
“Doneta je mudra odluka u štabu demokrata da se Mišel u Obama ključi u kampanju, kandidat će biti Kamala Haris, ali nosiće je Mišel Obama, da bi se populanost sa Mišel Obame prebacila na Kamalu Haris… To je deo ‘dila’ koji je napravljen i videćete njenu veliku ulogu u ovoj kamapnji i to će izbore napraviti interesantnim”, rekao je Vučić.
“Evropa nije zabrinuta zbog sankcija Rusiji, već mog stava prema Evropi”
Na pitanje da prokomentariše pisanje zapadnih medija da li dolazak nemačkog kancelara znači promenu položaja Srbije u smislu uvođenja sankcija Rusiji, Vučić je izjavio da Srbija ne odustaje od evropskog puta, ali da u Evropi ne brinu oko toga šta je Srbija uradila ili ne, već zbog njegovog stava i da li veruje u evropsku budućnost.
“U Evropi su zabrinuti ne zbog onoga što Srbija stvarno radi ili ne, a dosta je uradila na približavanju jedinstvenom evopskom tržištu i to ćemo odlukama vlade početkom avgusta potvrditi i bićemo prva zemlja koja je sve prihvatila u skladu sa vrlo teškim putem koji mora da se prođe. Ne brine njih to, nije ni to što pišu da smo ruski agenti, njih brine moj odnos, oni nisu sigurni da li ja verujem u evropsku budućnost, jer misle da ako bih ja to gurao, brže bismo završili”, rekao je Vučić.
On je istakao da je važno da Srbija obavlja svoje reformske zadatke, kao i da je on na čelu nezavisne i suverene zemlje koja ima svoje interese na različitim stranama sveta, ali ne odustaje od evropskog puta.
Vučić je rekao i da sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom nije razgovarao dve i po godine i da Putin vodi računa o poziciji Srbije, odnosno da iz tog ugla ne želi da traži tu vrstu razgovora da ne bi time ugrozio Vučića.
On je ocenio i da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tri puta više “pri sebi” nego mnogi drugi sa kojima je razgovarao u Londonu.
“Bolje zna kakvo je stanje na terenu. Lako je kada neko drugi gine, a Ukrajinci ginu svaki dan. Što se tiče sankcija smatram da smo doneli ispravnu odluku”, rekao je Vučić.
Pink/RTS
Bajden odustao od predsedničke trke (foto)
U izjavi podeljenoj na društvenoj mreži X, predsednik SAD je rekao da je “u najboljem interesu njegove stranke da se povuče i da se fokusira isključivo na ispunjavanje dužnosti predsednika do kraja mandata”.
Podsetimo, Bajden se poslednjih nedelja suočava sa sve većim pozivima da se povuče zbog zabrinutosti za svoje godine, zdravlje i sposobnost da vodi državu.
— Joe Biden (@JoeBiden) July 21, 2024
Direktno
Tramp prihvatio nominaciju: Dižemo se zajedno ili se raspadamo
Tramp, koji je nosio veliki beli zavoj na desnom uhu, istakao je u govoru na konvenciji u Milvokiju da nema pobede ako se dobije samo pola Amerike. Bivši predsednik je održao najduži govor na jednoj konvenciji u modernoj američkoj istoriji, koji je trajao nešto manje od 93 minuta, navodi AP.
Govoreći o napadu koji je doživeo na skupu u Pensilvaniji, Tramp je rekao da ne bi ni trebalo da bude na konvenciji u Milvokiju, ali da je, kako je rekao, “Bog bio na njegovoj strani”.
“Svuda mi je tekla krv, pa ipak na neki način sam se osećao veoma bezbedno jer je Bog na mojoj strani”, rekao je on hiljadama pristalica na konvenciji.
Bivši predsednik je poručio da se nesloga i podele u društvu moraju lečiti
“Moramo da delujemo brzo. Kao Amerikance nas veže jedna zajednička sudbina. Dižemo se zajedno ili se raspadamo”, istakao je Tramp.
On je pozdravio i svoje pristalice koji su bili očevici atentata na njega i zatražio minut ćutanja u znak sećanja na poginulog bivšeg vatrogasca Korija Komperatorea, koji je bio u publici na mitingu u Pensilvaniji, kada je pucano na Trampa.
Potom je Tramp prišao Komperatoreovoj uniformi i šlemu koji su bili izloženi na bini i poljubio vatrogasni šlem.
Demokratski predsednik Džo Bajden, kome nije strano ismevanje Trampa, nazvao je svog ranjenog rivala, pauzirao svoje političke izjave i poruke i pozvao naciju da „ohladi“ retoriku.
AP
Barak Obama: Bajden da ozbiljno razmisli o odustajanju
Barak Obama izjavio je na društvenim mrežama,da se put predsednika Džoa Bajdena do reizbora „uveliko smanjio” i da bi 81-godišnjak trebalo da „ozbiljno razmisli” o okončanju svoje kampanje, piše Vašington post.
Usred napora cele partije da ubedi Bajdena da ispadne iz trke, Obama je uglavnom ostao po strani. Osim što je objavio poruku podrške kada je predsednik odbacio svoju debatu sa Donaldom Trampom prošlog meseca. Obama je „bio duboko angažovan u razgovorima o budućnosti Bajdenove kampanje“, objavio je Vašington post u četvrtak, citirajući „više ljudi obavešteno o njegovom razmišljanju“.
Ovi razgovori su navodno uključivali bivšu predsednicu Predstavničkog doma Nensi Pelosi, koja je zajedno sa liderom većine u Senatu Čakom Šumerom rekla Bajdenu ovog vikenda da se ne može nadati da će pobediti Trampa u novembru, navode CNN i ABC Nevs.
Vrhunske demokrate veruju da će se Bajden povući ovog vikenda
„U nekim razgovorima Obama je rekao da je zabrinut što se ankete udaljavaju od Bajdena, što se izborni put bivšeg predsednika Donalda Trampa širi i što donatori napuštaju predsednika“, piše Vašington post.
Obama je razgovarao sa Bajdenom u danima nakon prošlomesečne debate, pošto je Bajden insistirao da „ne ide nigde“. Međutim, Bajden je nastavio da petlja tokom narednih pojavljivanja – u jednom trenutku je potpredsednicu Kamalu Haris nazvao „potpredsednicom Trampom“ – a „Obamina zabrinutost oko Bajdenove kandidature samo je postala dublja“, tvrdi Post.
Bajden je trenutno u karantinu u svom domu u Delaveru, nakon što je u sredu bio pozitivan na Covid-19. S obzirom na to da su javni događaji uklonjeni narednih dana, Bajdenovi prijatelji i saveznici veruju da će on povući svoju kandidaturu već ovog vikenda.
The Washington Post
Adžić: U PG samostalno; sa “velikosrbima” nema saradnje nigde
Mogućnost prevremenih podgoričkih izbora slovi kao hipoteza već neko vreme zbog nesaradnje i antagonizama dojučerašnjih partnera iz dve frakcije nekada ujedinjenog “Pokreta Evropa sad!” (PES). Prema nekim navodima medija, izbori bi se mogli održati već ove jeseni.
Adžić podvlači da CEP generalno ostaje otvoren za saradnju i eventualne razgovore i dogovore oko predizbornih ili postizbornih koalicija u formi udruženog nastupa i na ravnopravnoj osnovi, ali isključivo sa onim strukturama koje baštine iste ili slične vrednosti – državotvorne i suverenističke, i koji, ističe, nisu spremni da prave koalicije sa protivnicima “građanske, multietničke, suverene Crne Gore, članice NATO, koja stremi prema Evropskoj uniji”.
A takvih je, po rečima Adžića, veoma mnogo na državnom nivou.
“Imamo ‘Frankenštajn koaliciju’ koja vlada Crnom Gorom na državnom i lokalnim nivoima. Još uvek funkcioniše aktuelna koalicija u Podgorici i vrši u punom kapacitetu vlast, a mi smo dosledna opozicija tome. Nadamo se i želimo da dođe do lokalnih podgoričkih izbora, i bilo bi poželjno da se dogode tokom jeseni ili eventualno s proleća. Ali to je otvoreno pitanje. Vladajuća koalicija uvek nađe kompromis da zadrži svoju postojeću vlast iz merkantilističkih, a ne principijelnih razloga. Dobro bi bilo da budu raspisani izbori, ali još uvek za to nema uslova iako postoje najave od nekih subjekata da će se oni dogoditi. Ako i ukoliko se raspišu, izaći ćemo samostalno sa svojom odborničkom listom”, napomenuo je za portal “Simptom” Adžić, koji je predvodio CEP na prvom samostalnom nastupu nedavno u Budvi, gde je stranka, opšti je utisak, dobro prošla iako nije uspela da ostvari parlamentarni status (2,14%).
On istrajava na tome da su programska opredeljenja CEP-a i prioritet da se samostalno izlazi na izbore “i na državnom i na lokalnom nivou”, ali dodaje, ne isključujemo mogućnost da napravimo predizborni savez sa srodnim, suverenističkim opcijama, u određenim opštinama, ako procenimo to kao pragmatično za Crnu Goru i njene vitalne interese, “i na jasnim i poštenim, partnerskim osnovama”.
“Smatramo takođe da su postizborni savezi potrebni Crnoj Gori, u cilju stvaranja jedinstvenog građanskog, evropskog, svecrnogorskog pokreta, i legalnog i legitimnog otpora slobode onih snaga koje treba da preuzmu vlast i na lokalnim i na državnim izborima (ako ih bude), kako bi se Crna Gora vadila iz ovog ‘živog peska’ u koji ju je ugurala postojeća ‘kvislinška’ i ‘kolaborantska’ vlast”, navodi predsednik CEP-a i sagovornik “Simptoma” precizirajući svoj stav, da ni u kom slučaju nisu spremni ni za predizbornu ni za postizbornu koaliciju sa onima koji nisu kompatibilni ili komplementarni stavovima i ideologiji Crnogorske evropske partije.”Sa ‘velikosrbima’ i ‘četnicima’ nismo u stanju niti smo spremni za bilo kakve kombinacije na lokalnom nivou. A postoje pojedini politički subjekti koji se predstavljaju kao Crnogorci koji su spremni zarad šake vlasti da koaliraju sa ideološki i programski potpuno suprotnim opcijama”, ustvrđuje Adžić.
Dosta subjekata u Crnoj Gori baštini ili kaže da baštini evropske ideje; nedavno, formirana su još dva koja i u samom imenu imaju prefiks “evropski” – Evropski savez koji čine udruženi Socijaldemokratska partija Crne Gore, Socijaldemokrate i Liberalna partija, dok je bivši premijer Crne Gore iz vremena DPS-a, Duško Marković, formirao Stranku evropskog progresa (SEP); vladajući PES takođe ima evropsku odrednicu u imenu.
Za CEP, zaključuje lider te stranke, nema dileme, kao ni dvostrukih aršina.
“Ako i dođe do saveza i integracija one moraju biti sa integritetom i subjektivitetom. Suverenistički subjekti sa kojima bismo koalirali bi trebalo da se obavežu da neće praviti radi ličnih pozicija, benefita i tome sl., saradnju sa onima koji ne baštine fundamendalne vrednosti Crne Gore koja pretenduje da bude prva naredna članica EU. Ne može se sedeti na dve stolice i naprosto, nema pregovora sa svima. Priznajemo samo pošteni dogovor onih koji idejno-programski misle isto kao i mi i predstavljaju branik od pošasti koja je zadesila Crnu Goru”, jasan je Novak Adžić, inače crnogorski istoričar i pravnik.
Simptom/M. M.
Prva emisija obveznica u Francuskoj posle dramatičnih izbora
Ministarstvo finansija nastojaće da prikupi čak 11,5 milijardi evra (12,6 milijardi dolara) obveznica sa rokom dospeća do 2032. Takođe će prodati obveznice u ukupnoj vrednosti 2,5 milijardi evra, indeksirane za stopu inflacije.
Snažan rezultat bi pomogao da se okrene stranica u turbulentnom periodu za francuska tržišta, piše Bloomberg.
Odluka predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) da raspiše izbore prošlog meseca podstakla je strahove o eventualnoj neobuzdanoj javnoj potrošnji pod vladom krajnje levice ili krajnje desnice. To je dovelo do povećanja prinosa na desetogodišnje obveznice između Francuske i Nemačke do najvećeg nivoa u više od deset godina.
Ali volatilnost francuske imovine se smanjila, kao i troškovi pozajmljivanja, nakon što se nijedna stranka nije pojavila sa jasnom većinom.
Privremena vlada sada upravlja zemljom dok pregovori o pronalaženju novog premijera ne urode plodom.
Nema indicija da će investitori izbegavati ponudu, posebno zato što im se sada plaća veća premija.
Razlika između prinosa na desetogodišnje obveznice Francuske i Nemačke kreće se oko 66 baznih poena, tj. oko 20 baznih poena ispod maksimuma postignutog krajem juna, ali i dalje iznad njihovog petogodišnjeg proseka.
Podsetimo, Francuska je odlučila da smanji prošlomesečnu aukciju zbog povećane neizvesnosti pred prvi krug glasanja, iako je prodaja tada ipak naišla na solidnu potražnju. Naknadna aukcija je takođe pokazala pristojne narudžbine, pri čemu je Trezor prikupio 10,5 milijardi evra na rok dospeća do 40 godina, što je bio i maksimalni ciljni iznos.
biznis.rs/B92
Bajden otvara mogućnost da se povuče iz trke za predsednika SAD
Šef Bele kuće smatra da je jedino što godine donose mudrost.
On je pre toga izjavio da njegovo zdravstveno stanje ne zahteva dodatne provere, ali da je spreman na njih ako lekari budu zahtevali.
Sve su veći pozivi među demokratama da se nominuje drugi kandidat koji bi zamenio Bajdena nakon neuspeha njegove debate sa Trampom. Teoretski, stranka će imati takvu priliku na kongresu u avgustu, ali će u praksi biti teško izbaciti predsednika SAD iz trke ako on sam ne odbije da učestvuje. Istovremeno, političar kaže da namerava da ostane u trci i da ide do kraja.
Druga debata Bajden – Tramp zakazana je za 10. septembar.
Američki predsednički izbori održaće se 5. novembra.
Politika/B92
Krstić za Simptom: Tramp bio favorit i pre atentata, ako dobro iskomunicira ostatak kampanje, dosta bliži pobedi
Kako su posredi poprilično različiti tokovi tj. poruke, Krstić napominje da će, ukoliko ih na pravi način budu artikulisali tokom ostatka kampanje, “trampovci” biti još veći favoriti za pobedu, kako kaže, još bliži nego pre samog atentata u nedelju.
U razgovoru se dotakao i pozicije Bajdena, za kog kaže da ne mora “nužno biti gubitnik” cele situacije.
“Kampanja Donalda Trampa će slati dve paralelne poruke. Jedna je poruka da je potrebno ujedinjenje i smanjivanje polarizacije i da Donald Tramp tome teži. To je poruka državnosti i jedinstva, koju je nastojao da pošalje u prvim danima nakon atentata, kada on lično nije dizao tenziju. Ta poruka je namenjena umerenima i neodlučnima, te nastoji da prikaže Trampa kao državnika koji ujedinjuje, kao i da izazove empatiju prema njemu zbog atentata”, navodi Krstić.
Druga njegova poruka, kaže, biće da je za kontekst u kome je pucano na njega odgovoran predsednik Bajden i druge vodeće demokrate.
“Tu poruku ne šalje on lično za sada, ali su je prethodnih dana poslali svi njemu najbliži, računajući i nedavno proglašenog kandidata za potpredsednika J. D. Vensa. Ova poruka je borbena i namenjena je njegovom tvrdom jezgru, kao i mogućim konzervativnim donatorima koji su uznemireni atentatom.”
Upitan šta usled ovakvog sleda događaja može učiniti predsednički kandidat Demokratske partije, Džozef Bajden, Krstić je mišljenja da je Bajdenov adut taj da će pucanj na nekog od kandidata povećati želju za stabilnošću kod prosečnog Amerikanca, kao i da Bajden, stoga, nije nužno gubitnik.
“Upravo na agendi da je on centrista i kompromis između svih, te da neće biti nestabilnosti i radikalnih zaokreta, Bajden je i uspeo da pobedi Trampa 2020. godine. U situaciji kada podele i nestabilnosti izlaze na videlo, ideje da se Bajden ‘minira’ u kandidaturi za predsednika i zameni nekim drugim kandidatom u ‘minut do 12’ faktički otpadaju sa stola. Bajdenovi gafovi odlaze u drugi plan. Lapsusi sa NATO samita, loš nastup u debati – sve je to sada u drugom planu nakon pucnja. Zato je ova situacija najnegativnije uticala na šanse Kamale Haris da ona bude kandidatkinja Demokratske partije, a da se Bajden povuče”, objašnjava Krstić.
Navodi da će Bajden svakako sada morati da pazi na mnoge stvari u kampanji i da će mu biti teže da direktno targetira Trampa kao pretnju demokratiji, “jer je pucanj na Trampa bio i direktan pucanj na demokratiju”.
“Moraće da pronađe način kako da govori o upadu Trampovih pristalica 6. januara u Kapitol hil, a da ne deluje da relativizuje pokušaj atentata na Trampa. Pretpostavljam da će u tom polju pokušati da i on deluje ujedinjujuće i da spusti strasti, što je već i uradio, pa se čak i izvinio za neke svoje izjave u kojima je targetirao Trampa. Sa druge strane, verovatno će staviti naglasak i na potrebu uvođenja barem nekih ograničenja na slobodno nošenje oružja na osnovu drugog amandmana na Ustav SAD”, zaključuje Milan Krstić.
Simptom/M. M.
Koliko koštaju američki izbori? Evo ko ima više novca Bajden ili Tramp
Prema javno dostupnim brojkama Federalne komisije za izbore SAD, do kraja juna meseca kandidati na ovogodišnjim izborima prikupili su do sada oko 695 miliona dolara za svoje kampanje.
Na prvom mestu je Džo Bajden koji je prikupio oko trećine svih sredstava u trci, tj. 232,4 miliona dolara, dok je Donald Tramp na drugom mestu sa prikupljenih 199,5 miliona dolara. Ostatak novca raspodeljen je među ostalim kandidatima. Oni će ovaj novac u najvećoj meri trošiti na svoj politički marketing, ali svota često služi i kao signal snage podrške pojedinačnog kandidata.
Odakle kandidatima ovaj novac?
Postoji nekoliko Zakona u SAD koji regulišu prikupljanje novca u svrhu političkih kampanja. Oni diktiraju ko može da doprinese kampanji kandidata, koliko maksimalno novca mogu da doniraju, kako će se donacije beležiti i prijavljivati… Ovi Zakoni variraju na državnom i federalnom nivou, ali imaju nešto zajedničko: političari u svojim kampanjama mogu da dobijaju sredstva od pojedinaca, komiteta političkih partija i ono što je najvažnije za celu priču o finansiranju kampanja preko PAC-ova (Političkih akcionih komiteta).
Politički akcioni komiteti tj. PAC
Prema pravilima igre, korporacije, radne organizacije i druge grupe ne mogu direktno da doprinose kampanjama, ali oni mogu da osnuju Politički akcioni komitet i da putem ovih odbora traže donacije od članica i saradnika kako bi dali doprinose za kampanju ili finansirali aktivnosti kao što je oglašavanje. Ova sredstva podležu saveznim ograničenjima doduše.
Takođe postoje i super PAC-ovi, tj. nezavisni politički komiteti koji prikupljaju novac kako bi uticali na izbore putem reklama i drugih napora. Za razliku od običnih ovi PAC-ovi ne mogu direktno da doprinose kampanjama i kandidatima niti da koordiniraju sa njima, ali ne podležu ograničenjima.
Javno finansiranje
Pored toga, kandidati na raspolaganju imaju i javno finansiranje. Naime, svi poreski obveznici u SAD mogu dobrovoljno da doniraju oko 3 dolara u fond za predsedničke izbore kada plaćaju svoje poreze. Oni kandidati koji odaberu ovaj izvor finansiranja mogu da koriste ovaj novac, ali on dolazi sa sijaset ograničenja te predsednički kandidati često odbijaju javno finansiranje.
Takođe, sve donacije koje iznose ispod 200 dolara ne spadaju ni u jednu od ovih grupa, a prema pisanju Federalne komisije za izbore na primer tokom prošlih predsedničkih izbora na ovaj način predsednički kandidati su prikupili oko 4,1 milijardu dolara.
Ko su Bajednovi, a ko Trampovi najveći donatori na ovim izborima?
Podaci o prikupljenim sredstvima i potrošnji istih su javno dostupne. Tako se vrlo lako može naći ko su najveći donatori Džo Bajdena, Donalda Trampa ili bilo kog drugo kandidata.
Bajdenovi najveći donatori su:
Future Forward
Greylock Partners
Sequoia Capital
Democracy PAC
American Bridge 21st Century
Trampovi najveći donatori su:
Timoti Melon
Linda MekMahon
Laura & Isaac Perlmutter Foundation
Bigelow Aerospace
Elizabet i Ričard Uihlein
Ko ima više novca na raspolaganju, Tramp ili Bajden?
U poslednjih mesec dana, makar što se tiče donacija, stvar se drastično promenila. Iako su demokrate tradicionalno do sada uvek skupljale više sredstava nego republikanci, sa serijom Bajdenovih senilnih gafova to više nije tako. Od katastrofalne debate nekoliko istaknutih donatora se povuklo: Džordž Kluni, Rob Rajner…
Generalno, od aprila do juna Tramp je sa republikancima uspeo da sakupi 331 milion dolara, dok je Bajden prikupio 264 miliona dolara.
95 odsto svih donacija u ovom periodu bilo je ispod 200 dolara pojedinačno.
Nikola Vojnović/Blic/B92
- « Previous Page
- 1
- …
- 23
- 24
- 25
- 26
- 27
- …
- 29
- Next Page »