Srbija u 2026. godinu ulazi opterećena političkom, energetskom i društvenom krizom, uz sve izraženiju svest da će naredna godina, po svemu sudeći, biti izborna.

Dok vlast poručuje da je ključ stabilnost i kontinuitet, deo opozicije upozorava da su razvojne prilike propuštene i da su izbori sve bliži referendumu o opstanku aktuelne politike.

O karakteru godine za nama, političkim programima, odnosu prema Evropskoj uniji i odgovornosti institucija govorili su bivši ministar odbrane i funkcioner SNS Zoran Đorđević i Slobodan Cvejić, sociolog i funkcioner Srbija Centra.

Govoreći o 2025. godini, Zoran Đorđević za Newsmax Balkans ocenjuje da je ključno kako građani danas žive i šta ih očekuje u narednoj godini, a ne pojedinačni međunarodni događaji ili izjave.

“Ne bih globalizovao na jednu temu. Najbitnije je ono što je najvažnije za građane, a to je kako oni žive i šta ih očekuje u 2026. godini”, rekao je Đorđević, podsećajući na stanje u kojem se Srbija nalazila 2012. godine.

On je naveo da je tada zemlja bila “na ivici bankrota” i da je proces oporavka morao da se vodi postepeno, bez dodatnog udara na životni standard građana. Prema njegovim rečima, najvažnije je da ljudi vide pomake i “svetlo na kraju tunela”.

Osvrćući se na tragičan događaj iz novembra prošle godine na železničkoj stanici u Novom Sadu, Đorđević je ocenio da su pojedini politički akteri pokušali da tragediju iskoriste za političke poene.

“Mislim da to nije dobar put. Pravi put su institucije i izbori”, rekao je on, dodajući da će 2026. biti prilika da građani procene šta su politički akteri uradili i kakve programe nude.

Programi i odgovornost vlasti
Đorđević tvrdi da SNS ima jasan plan i kontinuitet politike.

“Tačno znamo gde smo počeli i u kom pravcu treba da idemo”, rekao je, dodajući da ne vidi realne i jasno artikulisane programe kod većine opozicionih stranaka.

Govoreći o greškama vlasti, istakao je da “niko nije savršen”, ali da odgovornost mora biti zasnovana na dokazima.

“Ne možemo da govorimo o odgovornosti dok se ne dokaže da je greška nastala iz namere, a ne iz rada. Ljudski je grešiti”, rekao je Đorđević, povlačeći paralelu sa svakodnevnim funkcionisanjem institucija i medija.

“Ovo nije razvoj, već rast”
Za razliku od Đorđevića, Slobodan Cvejić 2025. godinu ocenjuje kao “godinu jakih udaraca i gubitaka” za vlast, ali i za društvo u celini.

“Čitav način vođenja zemlje i koncept razvoja Srbije bio je pogrešan”, rekao je Cvejić, navodeći da je fokus bio na koruptivnim poslovima i privatnim interesima, dok su javni interesi zapostavljeni.

On je ocenio da se vlast često poziva na ekonomske pokazatelje, ali da se zapravo radi o rastu, a ne o razvoju.

“To učim svoje studente da ovo nije razvoj. Ako ne radite sa suštinski važnim stvarima, nema razvoja”, rekao je Cvejić, dodajući da su građani kroz inflaciju najjasnije osetili posledice aktuelne politike.

Evropska unija i propuštene prilike
Cvejić smatra da Srbija propušta važan trenutak za približavanje Evropskoj uniji, u vreme kada Unija pokazuje spremnost za ubrzano proširenje.

“Mi upravo sada propuštamo prilike da se priključimo tom procesu”, rekao je on, podsećajući na najkritičniji izveštaj Evropske komisije o Srbiji do sada.

Kao primer naveo je i odluku predsednika Srbije da ne učestvuje na samitu EU – Zapadni Balkan, što, po njegovim rečima, dodatno sužava prostor za međunarodno delovanje.

Đorđević, međutim, odbacuje tvrdnje da takvi potezi zbunjuju građane.

“Naš strateški cilj je Evropska unija i tu nema dileme”, rekao je, dodajući da je put ka EU složen i da zahteva realnu politiku, a ne “spisak lepih želja”.

On je ocenio da neodlazak na samit nije proizveo sankcije i da Srbija ostaje važan partner EU u regionu.

Referendumska atmosfera i uloga protesta
Govoreći o izborima koji se očekuju 2026. godine, Cvejić je ocenio da se politička atmosfera sve više pretvara u referendumsku – “za ili protiv vlasti”.

“Toliko problema smo imali sa ovom vlašću da je u prvom koraku najvažnije da se ona promeni”, rekao je Cvejić, dodajući da su protesti postali glavni društveni i politički proces u zemlji, a ne delovanje opozicionih stranaka.

Đorđević, s druge strane, smatra da ulica ne može biti zamena za institucije.

“Sistemske stvari se rešavaju sistemski. Ulica je najgora moguća stvar”, rekao je, upozorivši da se time otvara “Pandorina kutija” za rešavanje problema van demokratskih procedura.

Izbori, odgovornost i pogled ka 2026.
Sagovornici su se razišli i u oceni o poverenju u izborni proces.

Dok Cvejić ukazuje na neravnopravne uslove i medijsku dominaciju vlasti, Đorđević tvrdi da građani slobodno odlučuju.

“Iza paravana svako zaokruži koga hoće. Ne postoji strah”, rekao je funkcioner SNS, uveren da će građani i naredne godine glasati “za rad i rezultate”.

Razgovor je završen osvrtom na odbacivanje optužnice u slučaju pada nadstrešnice, gde je Đorđević ocenio da se odgovornost mora utvrđivati kroz jasno definisanu proceduru, dok je Cvejić poručio da građani pre svega očekuju odgovor na pitanje šta se desilo i ko je odgovoran.

Simptom/Newsmax