Danas, trupe sa obe strane linije sukoba komuniciraju na španskom, nepalskom, hindskom, somalijskom, srpskom i korejskom.

Strani jezici koji se govore u blatnjavim rovovima samo su jedan od znakova kako sukob dobija sve veću međunarodnu dimenziju.

Na nebu iznad bojnog polja, iranski dron Shahed mogao bi da bude presretnut od strane američkog sistema protivvazdušne odbrane, dok na zemlji, nemačka artiljerija fijuče pored severnokorejskih granata.

Za skoro tri godine, čak i najtvrdokorniji izolacionisti bi teško mogli da prodaju rat kao „regionalni sukob“ između Rusije i Ukrajine.

Ono što je počelo u februaru 2022. kao najveći evropski kopneni rat od Drugog svetskog rata, sada se takmiči za titulu najglobalnijeg sukoba od Hladnog rata, u koji su direktno ili indirektno uključene desetine zemalja.

Taj aspekt sukoba bi na kraju mogao da zapečati njegovu sudbinu jer Ukrajina rizikuje da izgubi svog najvećeg pobornika dolaskom Donalda Trampa na mesto predsednika u Sjedinjenim Državama, čak i dok Rusija privlači sve veću podršku drugih neprijatelja Vašingtona, pre svega Severne Koreje.

„Poslednji put kada smo videli nešto ovakvo verovatno bi bila sovjetska invazija na Avganistan“, rekao je istaknuti istoričar Hladnog rata Sergej Radčenko. „Kada je postojala podrška za mudžahedine sa Zapada, a takođe i iz Pakistana, i svi su pokušavali…

Proksi rat

Kada je Moskva pokrenula sveobuhvatni napad na Ukrajinu u februaru 2022, Kremlj i njegovi propagandisti su to opravdali kao neophodan i odbrambeni potez protiv NATO-a.

„To bi bio lokalni sukob da se brzo završio“, rekao je Radčenko. “Ali nije.”

Ukrajinci su se borili zubima i noktima, a Putinove trupe su se kolebale dugo. Evropa je postala zabrinuta da je njena bezbednost u pitanju; SAD su imale imidž koji treba da podržavaju, kao pobornika demokratije i evropske bezbednosti.

U roku od nekoliko dana, zapadno oružje i obaveštajni podaci su se pojavili, pomažući Ukrajincima da odbiju rusko napredovanje i internacionalizuju sukob.

Vremenom, pošto su se i Ukrajina i Rusija sputale glađu, granatama i preopterećenim trupama, ta međunarodna dimenzija je postala i vidljivija i važnija.

Danas se obe zemlje oslanjaju na spoljnu pomoć: Ukrajina, da ostane; Rusija, da zadrži svoju dominaciju na nebu i na zemlji, dok minimizira uticaj rata na sopstveno stanovništvo.

Kako su lobirali u svetu za više resursa, obe strane su postavile velike, ideološke postavke. Ukrajina kaže da se bori za „demokratiju“; Rusija kaže da vodi krstaški rat protiv onoga što naziva američkom hegemonijom i „kolektivnim Zapadom“.

Moskovska prodaja „multipolarnog svetskog poretka“, koliko god nejasno definisana jeste, bila je dovoljno ubedljiva za Iran da mu obezbedi bespilotne letelice Shahed i Severnu Koreju da joj isporuči balističke rakete, milione granata i, nedavno, hiljade vojnika .

Takozvani globalni jug se takođe naginjao Putinu pod okriljem BRIKS-a, kluba zemalja koje su, uprkos svojim oštrim razlikama, našle zajednički jezik u zajedničkoj ogorčenosti prema sistemu koji ih je udaljio od ključnih institucija poput Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.

Najveći spas Moskve je Kina, koja je odigrala ključnu ulogu u pružanju podrške ruskoj ekonomiji od zapadnih sankcija tako što je obezbedila tržište za svoju naftu i đubrivo, istovremeno joj dajući pristup preko potrebnoj tehnologiji.

„Indija i drugi mogu da trguju sa Rusijom i to je značajno. Ali ništa nije ni približno onome što Kina donosi na sto“, rekao je Aleksandar Gabujev, direktor Centra za Evroaziju Karnegi Rusija.

S druge strane, Rusija je nastavila i proširila svoju vekovnu praksu hibridnog ratovanja, izazivajući nevolje i šireći postojeće podele u inostranstvu.

Za razliku od Hladnog rata, međutim, ne postoje posredni sukobi u kojima Moskva može da udari na NATO

Dakle, „Rusija pokušava da traži alate za odbijanje“ na druge načine, rekao je Gabujev.

“Priložite troškove, nanesite bol, osvetite se.”

To je uključivalo mešanje u izbore, paljenje požara i druge akte sabotaže i pružanje podrške raznim antizapadnim akterima i grupama; od finansiranja proruskog oligarha koji namerava da izbaci iz koloseka pro-EU kurs Moldavije, do pružanja podataka jemenskim Hutima kako bi im pomogli da napadnu zapadne brodove u Crvenom moru.

Zapadna pomoć
U međuvremenu, ruski protivnici ne stoje mirno.

Kijevski teren, koji je emitovao predsednik Volodimir Zelenski, dobio je pomoć u vrednosti od više od 220 milijardi dolara iz Evrope, a SAD, zemlje NATO-a su isporučivale sve moćnije oružje: od granata, haubice na početku rata, do lovca F-16 mlaznjaka i raketa dugog dometa ATACMS, danas.

U toliko jasnom geopolitičkom upozorenju Moskvi koliko je Brisel u stanju da da, Evropska unija je napredovala u nastojanjima Ukrajine, Moldavije i Gruzije da se pridruže bloku.

Bez zapadne pomoći, rat ne bi preživeo svoju prvu godinu i završio bi se „lomljivim porazom“ Ukrajine, rekao je Gabujev.

Ali Zapad se takođe držao određenih zaštitnih ograda; birajući strategiju opreznog inkrementalizma u odnosu na eskalaciju.

Na veliku frustraciju Kijeva, isporuke oružja su dolazile u fazama i uz priložena pravila
se oglušio o sve očajnije molbe Kijeva za dozvolu da koristi oružje dugog dometa za napad na ciljeve unutar Rusije

Kina je takođe poštovala neke od crvenih linija Zapada, osiguravajući da direktno ne krši zapadne sankcije (iako to čini indirektno) i, za sada, ne pruža Rusiji nikakvo smrtonosno oružje (iako je isporučila pojedinačne delove i, prema nedavnim izveštajima, sumnja se da isporučuje dronove.)

„Za Sjedinjene Države, izbegavanje nuklearnog rata sa Rusijom je uvek bio prioritet broj 1 u ovom sukobu. Drugi je pomoć Ukrajini da pobedi“, rekao je Radčenko i dodao:
„Ta dva suprotstavljena cilja nekako moraju da se pomire“.

Zatim, tu je i činjenica da se ukrajinski podržavaoci, za razliku od ruskih, moraju suočiti sa javnim mnjenjem. Anketa istraživačkog centra Pev u julu pokazala je da su Amerikanci ravnomerno podeljeni u pogledu toga da li misle da njihova zemlja ima odgovornost da pomogne Ukrajini.

Kraj rata
Kako sukob ide ka početku svoje četvrte godine, nijedna strana ne dobija svu pomoć koju želi. U međuvremenu, sukob više liči na rat iscrpljivanja iz primera Prvog svetskog rata nego na treći svetski rat u svetu visoke tehnologije.

„Bilo bi logično videti hiljade Iranaca i kompaktnu vojsku Kineza kako se bore [za Rusiju] upravo sada u Ukrajini“, napisao je u oktobru ultranacionalistički ruski mislilac Aleksandar Dugin, koji se smatra jednim od ideologa ukrajinskog rata.

„Logično je da oni koji su protiv zapadne hegemonije i za multipolarni svet podrže Rusiju akcijama. I Rusija će ih tada podržati u njihovim sopstvenim antiimperijalističkim ratovima.

Do sada ruski san o globalnoj solidarnosti nije proizveo ništa više od dima. Procenjuje se da Rusija izgubi oko 30.000 vojnika mesečno i regrutuje samo toliko da ih zameni. Severna Koreja (za sada) ne snabdeva dovoljno vojnika da bi napravila značajnu razliku.

Kijev je u još strašnijoj situaciji

Sumnje u dubinu zapadne podrške rastu baš kada se Ukrajinci suočavaju sa još jednom zimom, oslabljeni niskim moralom i pate od deficita u skoro svemu. Prema proceni Pentagona, zemlja ima samo dovoljno vojnika da izdrži još šest do dvanaest meseci pre nego što upadne u ozbiljne probleme.

Pošto se i Rusija i Ukrajina bore da mobilišu dovoljno svojih ljudi, dve strane su kao trijažu koristile hiljade stranaca, uglavnom iz osiromašenih zemalja, da se pridruže njihovoj borbi

Pored trupa koje je obezbedio Pjongjang, Moskva je regrutovala borce sa Kube, Indije, Nepala, Sirije, Srbije, Centralnoafričke Republike i Libije uz obećanja o izdašnim platama i ruskom državljanstvu (obaveza koja se ne drži uvek, prema nekima koji prijavili su se)

U međuvremenu, Ukrajina, pored finansijskih podsticaja, nudi strancima šansu da budu na pravoj strani istorije.

„Zajedno smo pobedili Hitlera, a pobedićemo i Putina“, napisao je tadašnji ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba na društvenoj medijskoj platformi X, 2022.godine.

To je dovelo do situacije u kojoj se, više od tri decenije nakon raspada Sovjetskog Saveza i navodnog „kraja istorije“, Kolumbijci bore sa Kubancima, trpeći rane od gelera i umirući, hiljadama kilometara daleko od kuće.

Simptom M.P./Politico