Palestinska grupa Hamas nastavlja svoj strpljivi pristup održavanju primirja uprkos provokacijama, rekao je Erdogan u govoru tokom ceremonije dodele nagrada za naučna dostignuća u Istanbulu.
Međunarodne medijske organizacije nisu izveštavale o smrti svojih kolega, “dok je u Gazi ubijeno preko 270 novinara”, dodao je Erdogan.
Izrael je ubio skoro 70.000 ljudi, uglavnom žena i dece, a ranio preko 170.000 drugih u napadima u Gazi od oktobra 2023. godine, piše Anadolija.
Simptom/Anadolija
Papa Lav XIV, koji je u Tursku doputovao posebnim avionom koji je obezbedio italijanski prevoznik ITA Airways, pozdravio je više od 70 novinara iz različitih medijskih kuća koji prate njegovu posetu Turskoj.
Rekao je da je nestrpljivo iščekivao ovu posetu zbog njenog značaja za sve hrišćane i širi svet.
Osvrćući se na plan posete Turskoj i Libanu, papa je ponovio nameru da naglasi važnost mira za sve na svetu.
Takođe je pozvao sve ljude da se ujedine u potrazi za mirom, napominjući da je, uprkos razlikama u religiji i uverenjima, čovečanstvo fundamentalno povezano, te se nada da će doprineti naporima koji promovišu mir i globalno jedinstvo.
Simptom/Anadolija
Altajli je uhapšen krajem juna nakon što je, povodom ankete koja je pokazala da bi velika većina Turaka bila protiv potencijalnog doživotnog mandata Erdogana, izjavio da je nekoliko osmanskih sultana bilo „ubijeno“ ili „zadavljeno“.
„Mnogi osmanski sultani su zadavljeni, ubijeni ili se govorilo da su izvršili samoubistvo, kada ih nisu voleli i kada ih nisu želeli“, rekao je Altajli 20. juna.
Tužilac je dva dana kasnije zatražio njegov pritvor, tvrdeći da je pretio turskom predsedniku.
Novinar je u pritvoru rekao da je samo pružio „istorijski kontekst“, bez namere da preti.
Ajtajli ima 2,8 miliona pratilaca na mreži X i skoro 1,7 miliona pretplatnika na kanalu YouTube, gde je do juna dnevno vodio popularnu emisiju.
Simptom/Nova.rs/Beta
Govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom nakon njihovog sastanka u turskoj prestonici Ankari, Zelenski je rekao da je sastanak bio sveobuhvatan i plodonosan, dodajući da međusobno poverenje između dve države ostaje ključno.
Zahvalio je Turskoj na održavanju principijelnog stava o ratu između Rusije i Ukrajine i na jasnoj podršci nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine.
“Ovo nije naš prvi sastanak ove godine i zbog toga želimo izraziti zahvalnost”, rekao je Zelenski, dodajući da saradnja Ankare pomaže očuvanju života i direktno doprinosi odbrambenim potrebama Ukrajine.
Takođe je naglasio važnost posredničke uloge Turske.
“Nadam se da ćemo ponovo pokrenuti razmenu zatvorenika s Rusijom do kraja godine, a Turska pruža veliku podršku za to”, dodao je ukrajinski predsednik.
Simptom/Anadolija
“Glavni razlog zašto kiparsko pitanje ostaje nerešeno je odbijanje kiparskih Grka da priznaju ravnopravan međunarodni status kiparskih Turaka”, rekao je Erdogan na zajedničkoj konferenciji za novinare s predsednikom Turske Republike Severni Kipar Tufanom Erhurmanom, koji prvi put službeno posećuje Tursku nakon izbora.
Kiparsko pitanje i dalje postoji prvenstveno zato što kiparski Grci odbijaju priznati ravnopravan međunarodni status kiparskih Turaka, ponovio je Erdogan.
“Ostajemo pri stavu da je moguće rešenje u kojem dve nacije na ostrvu mogu živeti jedna pored druge u miru, prosperitetu i sigurnosti”, dodao je.
Kritizirajući grčku stranu ostrva, Erdogan je rekao da kiparski Grci rešenje kiparskog pitanja vide kao svođenje kiparskih Turaka na manjinu unutar partnerske države, što danas više nema nikakvu vrednost.
Erdogan je kazao i da smatra da su izjave predsednika TRSK ispravne, u kojima naglašava da neće biti kompromisa o suverenoj jednakosti kiparskih Turaka.
Sa svoje strane, Erhurman je rekao da je Turska ključni akter u rešavanju kiparskog pitanja.
“Turska je danas, kao što je bila juče, jedan od najvažnijih aktera u svim naporima da se reši kiparsko pitanje”, rekao je Erhurman.
“Stajalište kiparskih Turaka o statusu dva ravnopravna osnivačka partnera na ostrvu nije otvoreno za diskusiju, pregovore ili cenkanje”, poručio je predsednik TRSK.
Simptom/Anadolija
Tursko ministarstvo odbrane potvrdilo je smrt 20 turskih vojnika u vojnom teretnom avionu koji se juče srušio u istočnoj Gruziji.
Objavljena su imena i fotografije žrtava, ali se ministarstvo još nije oglasilo o mogućim uzrocima pada aviona C-130.
“Naši herojski saborci postali su mučenici 11. novembra 2025. godine”, navodi se u saopštenju objavljenom u ime ministra nacionalne odbrane Jašara Gulera, koje je prenela turska državna televizija TRT.
Turske vlasti su saopštile i da je turski tim počeo istragu olupine vojnog aviona u 6.30 ujutru po lokalnom vremenu, u koordinaciji sa gruzijskim vlastima.
Avion C-130 poleteo je iz Azerbejdžana i vraćao se u Tursku kada se srušio, navelo je ranije tursko Ministarstvo odbrane.
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izrazio je “duboku tugu” i saučešće porodicama poginulih. Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev takođe je uputio saučešće Erdoganu, ističući da je nesreća “tragičan gubitak vojnika” i izražavajući solidarnost u ovom trenutku bola.
Gruzijsko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da se avion srušio u opštini Sighnaghi, blizu granice s Azerbejdžanom i da je pokrenuta istraga.
Pokrenuta je potraga i spasilačka operacija u koordinaciji s azerbejdžanskim i gruzijskim vlastima.
Avion C-130 Herkules, koji proizvodi američka kompanija “Lokhid Martin”, ima četiri motora i namenjen je za vojne transportne zadatke.
Avion je dizajniran za sletanje i poletanje sa neuređenih ili poluuređenih pista, a koristi se za prevoz vojnog tereta, trupa i evakuaciju.
Simptom/RTS/Tanjug/TRT Haber
Ministarstvo odbrane je na društvenoj mreži Iks saopštilo da je avion C-130 poleteo iz Azerbejdžana i da je bio na putu za Tursku.
Trenutno nije poznato koliko je ljudi bilo u avionu.
Turske vlasti su dodale da je pokrenuta spasilačka operacija u saradnji sa Azerbejdžanom i Gruzijom.
Simptom/Beta/Nova.rs
Ukupno 37 osumnjičenih su na spisku naloga za hapšenje, saopštila je Kancelarija glavnog tužioca Istanbula, bez navođenja kompletnog spiska.
Na spisku je i načelnik izraelskog generalštaba Ejal Zamir, prema saopštenju istanbulskog tužilaštva, koje osuđuje “genocid i zločine protiv čovečnosti koje izraelska država sistematski čini u Gazi”.
Tursko pravosuđe takođe navodi slučaj bolnice tursko-palestinskog prijateljstva u Pojasu Gaze, koju je izgradila Turska, a koju je u martu napala izraelska vojska, koja tvrdi da je palestinski pokret Hamas koristio to zdanje kao svoju bazu.
Turska, jedan od najglasnijih kritičara rata koji je izraelska vojska pokrenula u Pojasu Gaze posle napada Hamasa na izraelsko tlo 7. oktobra 2023. godine, već se pridružila postupku za genocid protiv Izraela koji je Južna Afrika pokrenula pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) prošle godine.
Mirovni plan koji je predložio predsednik SAD Donald Tramp (Trump) doveo je do sprovođenja krhkog prekida vatre u Pojasu Gaze 10. oktobra, posle dve godine razornog rata.
Simptom/Beta/AFP
“Svi znaju da Izrael ima užasan rekord kada je u pitanju ispunjavanje obećanja”, rekao je Erdogan na TRT World Forumu u Istanbulu.
Erdogan je naglasio da u Gazi gotovo nijedna zgrada nije ostala čitava, navodeći da su škole, crkve, džamije i bolnice bombardovane.
“Kažu ‘Izrael je nevin’. Kako to?”, dodao je.
Kazao je da Izrael poseduje nuklearno oružje i sposobnost da napadne Gazu kako i kada želi, te upitao “kako može biti nevin?”
Erdogan je dodao da Izrael sada koristi glad kao smrtonosno oružje u Gazi, posebno protiv dece.
“Protiv izraelske propagandne mašinerije izgrađene na lažima, 270 novinara koji su razotkrivali lažnu propagandu Tel Aviva, pokazujući istinu na terenu, ubijeno je”, dodao je.
Erdogan je takođe kritikovao institucije odgovorne za zaštitu globalnog mira i stabilnosti jer nisu uspele zaustaviti masakre, “sprečiti genocid” i spasiti živote dece.
Turski predsednik je naglasio da uprkos komunikacijskoj revoluciji u poslednjih 20 godina, “ako deca nastavljaju umirati od Azije do Afrike, svi imamo obavezu da preispitamo sebe”.
Kazao je i da će se uskoro pronaći “srednje rešenje” u tekućem sukobu Rusije i Ukrajine, otvarajući put da oba susedna naroda ponovo žive jedni pored drugih u miru.
Erdogan je takođe snažno osudio zločine počinjene protiv civila u sudanskom gradu El-Fasher.
Simptom/Anadolija
Državljani Turske od četvrtka 30. oktobra ponovo u Crnu Goru moraju da ulaze s vizama. To je epilog nekoliko dana ozbiljnih incidenata, govora mržnje i antiturske histerije koja se valjala ulicama i kvartovima glavnog grada, Podgorice.
Sve je počelo tučom nekoliko crnogorskih i stranih državljana čije se okolnosti još utvrđuju. Jedan mladić iz Podgorice tom prilikom je ranjen, a iako su kao vinovnici sukoba označeni turski državljani, na kraju je policija uhapsila tri Azerbejdžanca i jednog Turčina. Pored stranaca, koji su kod sebe imali nož, analiza snimka incidenta ukazuje da je i jedan od Podgoričana imao nešto u ruci, a nadležni i dalje istražuje šta je to bilo.
U međuvremenu, po jedan Turčin i Azerbejdžanac, koji su se teretili za pokušaj ubistva mladića iz Podgorice, pušteni su da se brane sa slobode, jer nema dokaza da su učinili to delo.
Sve u svemu, incident je doveo do eksplozije nezadovoljstva prema Turcima koje se pretvorilo u otvorenu ksenofobiju i govor mržnje.
Premijer uveo vize „pogrešnoj“ zemlji
Premijer Milojko Spajić je, iste noći kad su krenuli antiturski protesti i marševi delovima Podgorice gde stranci imaju restorane i radnje, najavio da će Crna Gora ponovo uvesti vize državljanima Turske. Ironija je da su većina osumnjičenih stranih državljana koji su učestvovali u incidentu s Podgoričanima – Azerbejdžanci. Ipak, umesto sagledavanja svih okolnosti, Spajić je ekspresno odlučio da udovolji zahtevima ulice.
„Vidimo i u prethodnim danima, kada smo imali velike izazove, da je bezbednosni sektor odgovorio kako treba i da je zaštitio građane svih nacionalnosti, vera, identitetskih profila i svih državljanstava“, rekao je Spajić.
Pritom se nije osvrtao na to što je policija dve noći zaredom slušala i pratila ulicama gomilu ljudi koji su vikali: „Ubij Turčina“, „Turci napolje“ i „Turčin gradom neće šetati“, što je po crnogorskom zakonu kažnjivo i što daje osnov policiji da prekine takve skupove.
Istovremeno, još osam ljudi uhapšeno je zato što su fizički napali strane državljane ili širili govor mržnje prema njima preko društvenih mreža.
Iz opozicije su Spajiću poručili da je „država pala na ispitu“.
Turci čine značajan deo crnogorske ekonomije
Atmosfera progona Turaka pripremljena je ranije zapaljivim izjavama pojedinih političara iz vlasti koji su širili dezinformacije da je u Crnoj Gori 110.000 Turaka, a zvanično ih je 13.500. Govorilo se i da „Turska slanjem velikog broja migranata želi da ponovo pokori Balkan“ i da je na delu „neosmanizam“.
Činjenica je da je njihov dolazak poslednjih godina podigao kirije i cene nekretnina, a sigurno uticao i na rast nekih drugih cena i usluga.
Sigurno je da su i oni činili određena krivična djela u Crnoj Gori, ali ništa više od ostalih stranaca u proseku. Dešavalo se da stranci iz drugih država, poput Srbije, Rusije ili Ukrajine, naprave i ozbiljnija krivična dela, ali to nije izazivalo metež po ulicama.
S druge strane, Turci za osam meseci ove godine imaju najviše stranih investicija u Crnoj Gori s uloženih preko 92 miliona eura. To je petina ukupnog iznosa stranih ulaganja, prema podacima lista Vijesti.
Turci drže i 14.500 firmi u Crnoj Gori, odnosno svaku petu, a od ukupno 2,8 miliona putnika na oba crnogorska aerodroma u prošloj godini, opet se petina, odnosno 560.000 ili 20 odsto odnosilo na letove između Crne Gore i Turske.
Prvog dana uvođenja viza, na crnogorskim aerodromima, kako je prenela Televizija Vijesti, na dolaznim letovima iz Turske nije bilo više od 40 ljudi. Raniji prosek je bio 150.
Istovremeno, neki od najvećih hotelijera upozorili su da Turci otkazuju aranžmane i da će odluka o uvođenju viza direktno pogoditi turistički sektor koji je među najvažnijim za crnogorsku ekonomiju.
Sledi oštrija imigraciona politika
Svestan je toga i premijer Spajić koji kaže da je „suludo, imajući u vidu da je Crna Gora turistička zemlja, da se nekome poručuje da nije dobrodošao i da je to ekonomsko samoubistvo“. S druge strane, poručuje da neće dozvoliti ni da neko zloupotrebi tradicionalno crnogorsko gostoprimstvo.
Policija poslednjih dana jače deluje na terenu i svakodnevno informiše javnost o proterivanju ili otkazivanju boravka strancima zbog kršenja propisa. Od početka godine već je otkazan boravak ili je proterano blizu 3.000 stranaca.
Vlada je istovremeno najavila i stroži Zakon o strancima, pa oni neće moći više da otvaraju firme u Crnoj Gori ako ne budu zapošljavali i crnogorske državljane. Takođe, biće restriktivniji i uslovi za davanje dozvole za njihov boravak i rad u Crnoj Gori.
Sve to biće deo nove imigracione politike nakon što Vlada, realno, godinama uopšte nije vodila računa o njoj. Ili joj je, kao što mnogi smatraju, odgovaralo da veliki broj stranaca sa kapitalom dođe u Crnu Goru, kako bi se lakše punio budžet.
Ostaje gorak ukus što je tek talas ksenofobije i mržnje prema strancima naterao nadležne da se konačno pozabave tim pitanjem koje su uporno ignorisali.
Simptom/Danas/Dojče Vele
Kada je Berlin prošle nedelje odobrio Turskoj isporuku 20 lovaca „Jurofajter Tajfun“, novi pravac nemačke spoljne politike postao je jasan. Kancelar Fridrih Merc zastupa realnu politiku koja u mnogo čemu prevazilazi pristup njegovih prethodnika, Angele Merkel i Olafa Šolca.
„Iskoristimo ogroman potencijal odnosa“, poručio je Merc nakon sastanka u Ankari i dodao: „U geopolitičkim vremenima, kada velike sile oblikuju politiku, Nemačka i Evropa moraju da prošire svoje strateške partnerstva.“
Prema rečima kancelara – „tu nema zaobilaženja Turske“.
U trenutku kada mnogi sukobi prete da eskaliraju pred evropskim pragom, nemačka vlada očigledno pokušava da pronađe novi način saradnje sa zahtevnim partnerima.
Kritike posle posete Ankari
Turska se i dalje smatra jednim od takvih teških partnera. Berlin i Evropa trenutno mogu samo da posmatraju kako predsednik Redžep Tajip Erdogan, koristeći sva, pa i nedemokratska sredstva, potiskuje političke protivnike kako bi učvrstio svoju vlast. Zbog toga su izjave Merca izazvale oštre reakcije u Nemačkoj.
Predsednik nemačko-turske parlamentarne grupe Serdar Juksel (SPD) optužio je tako kancelara da Turskoj obećava približavanje Evropskoj uniji, ali da „ni reč ne govori o političkim zatvorenicima, ograničenoj slobodi medija ili o demokratskim opozicionarima poput Ekrema Imamoglua“. To, kako je naveo Juksel, šalje pogrešan signal.
Zaista, Merc tokom konferencije za novinare sam nije ni pomenuo opozicionog političara koji je već mesecima u zatvoru. I tek kada ga je novinar upitao o uslovima za pristupanje Turske Evropskoj uniji i u tom kontekstu o ovom pitanju, Merc je odgovorio: „Izrazio sam svoju zabrinutost što nezavisnost pravosuđa ne odgovara našim shvatanjima.“
Proširenje saradnje s Turskom kao politički cilj
Za nemačku vladu je jasno da, imajući u vidu unutrašnjopolitičke ciljeve, saradnju s Turskom treba proširiti. Naročito kada je reč o migraciji, odnosno vraćanju migranata i izbeglica. Turska kontroliše ključne migrantske rute ka Evropi, što Merc i njegovi ministri vide kao značajnu priliku. Oni žele da povećaju broj deportacija iz Nemačke i nadaju se da će Turska prihvatiti više tih ljudi nego ranije.
Videće se da li će taj plan vlade u Berlinu uspeti i da li će Ankara zaista biti spremna na više vraćanja migranata – u svakom slučaju, za sada se čulo malo konkretnih informacija. U narednim mesecima trebalo bi da uslede novi sastanci na ministarskom nivou.
Merc se, inače, tokom posete, vidno trudio da stvori dobru atmosferu. Turska je bila prva zemlja koju je posetio van Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, što je trebalo da bude poseban gest – kao i to što ga je na putovanju pratila supruga Šarlote.
I u tonu razgovora mogao se čuti duh poboljšanja odnosa. Nakon godina nemačke uzdržanosti prema turskom članstvu u EU, novi kancelar je makar govorio o tešnjem povezivanju Turske s Evropom.
„Želimo da dalje utiremo put Turske ka Evropi“, rekao je Merc, ali je taj proces ujedno vezao za uslove – demokratiju i vladavinu prava.
Iz perspektive Ankare, to je bio značajan korak napred koji Erdogan može da iskoristi pre svega na unutrašnjem planu.
Turska kao posrednik u svetskim sukobima
Još jedan razlog zbog kojeg Merc želi tešnje odnose s Turskom jeste njena uloga u međunarodnim sukobima. Predsednik Erdogan održava dobre kontakte i sa Moskvom i sa Kijevom, razume se s Donaldom Trampom, a ima i direktne veze s Hamason i novim rukovodstvom u Damasku. Štaviše, Ankara deli isti politički cilj s Nemačkom na Bliskom istoku – rešenje u vidu dve države.
Upravo taj zajednički interes Fridrih Merc je želeo konstruktivno da iskoristi tokom posete Turskoj. Međutim, kada je reč o Pojasu Gaze, stavovi njega i Erdogana javno su se sudarili.
Sukob mišljenja zbog Gaze
Dok se Merc jasno svrstao na stranu Izraela, Erdogan je tu zemlju ponovo optužio za „genocid“. Turski predsednik je više puta protivrečio nemačkom kancelaru i optuživao Izrael za stanje u Gazi. Na to je Merc pozvao Tursku da „utiče na Hamas da pređe u drugu fazu ovog sporazuma“.
Ostaje neizvesno da li turski uticaj zaista seže dovoljno daleko da bi mogao da dovede do razoružanja islamističkog Hamasa. Nejasno je i pitanje međunarodne mirovne misije u Gazi. Turska i nekoliko arapskih zemalja spremne su da učestvuju, ali pod uslovom da misija ima mandat Ujedinjenih nacija – što Izrael odbija.
Dok se mirovni plan ne sprovede, na dugačkom štapu je još jedna želja Berlina – da se jednoga dana uključi u obnovu Pojasa Gaze.
Ekonomska saradnja Turske i Nemačke i vojna industrija
Pored međunarodnih sukoba, na dnevnom redu bila je i čitava serija ekonomskih projekata: veća saradnja u vojnoj industriji, kao i u oblasti saobraćaja i infrastrukture. Za Erdogana je izuzetno važno da Turska, kao članica NATO, lakše dolazi do evropskog oružja, borbenih aviona i druge vojne opreme.
Na kraju, tu je i tri miliona ljudi turskog porekla koji žive u Nemačkoj. A Nemačka je i najvažniji trgovinski partner Turske, njen najveći investitor. Trgovinska razmena trenutno iznosi oko 55 milijardi evra i svake godine raste. Zato je visoko na dnevnom redu bilo i pitanje olakšica za poslovne vize za turske privrednike.
Simptom/Danas/Dojče Vele
Vučić je naveo da je to “prepoznatljiv rukopis iz Antalije”, kao i da se vidi koliko je značio slobodarski pristup Bašara al-Asada dok je bio na vlasti.
“I sada je bilo jasno koliko nam je značio i slobodarski pristup Bašara al-Asada dok je bio na čelu Sirije i jasno je kada dođe neko ko je pod ogromnim uticajem jedne od ključnih zemalja u regionu kao što je Turska, onda nije naodmet primetiti da je tako nešto bilo sasvim očekivano”, naglasio je Vučić.
On je to rekao novinarima u Samarkandu, gde je prisustvovao otvaranju 43. zasedanja Generalne konferencije UNESKO.
“Da li je iskorišćena prilika da to bude u Rijadu, pogledajte, isti je rukopis kao i prošle godine iz Antalije. Dakle pozovu našeg ministra spoljnih poslova, nemaju vremena za bilateralu, a onda Sudan priznao, to su ovi koji su prava ratna zona tamo i ne znaju ni ko pije ni ko plaća, ali verujem da će prosperitetne snage u Sudanu koje su bile protiv priznanja Kosova pobediti u tom sukobu. A ovde u Siriji sve je očekivano, oni dobiju nalog i onako kako dobiju nalog, tako se i ponašaju”, naveo je Vučić.
Sirijsko ministarstvo spoljnih poslova i kosovska predsednica Vjosa Osmani saopštili su u sredu da je Sirija u Rijadu priznala Kosovo.
Simptom/Newsmax
Shodno Odluci Vlade Crne Gore o privremenoj suspenziji bezviznog režima za državljane Republike Turske, odnosno usvojenoj Uredbi o izmeni Uredbe o viznom režimu (“Službeni list Crne Gore”, broj 126/25), uvedena je obaveza viznog režima za turske državljane koji poseduju obične pasoše.
Zahteve za izdavanje crnogorske vize tipa “C” (boravak do 90 dana u periodu od 180 dana) i “D” (boravak do 180 dana u periodu od 365 dana), turski državljani mogu podneti u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Crne Gore u Republici Turskoj – Ambasadi u Ankari i Generalnom konzulatu u Istanbulu.
Napominje se da imaoci važećih putnih isprava (validnih najmanje tri meseca po napuštanju teritorije Crne Gore) sa važećom vizom za više ulazaka (multiple entries) ili boravišnom dozvolom zemalja Šengenskog prostora, Australije, Japana, Kanade, Novog Zelanda, Irske, Sjedinjenih Američkih Država i Ujedinjenog Kraljevstva, mogu ulaziti, prelaziti preko teritorije i boraviti u Crnoj Gori do 30 dana bez obaveze pribavljanja crnogorske vize – ali najduže do isteka pomenute vize ili boravišne dozvole.
Bezvizni režim za imaoce diplomatskih, službenih i specijalnih pasoša Republike Turske ostaje nepromenjen, u skladu sa Sporazumom o uzajamnom oslobađanju od pribavljanja vize.
Vlada donela odluku
Premijer Milojko Spajić istakao je da je mera donesena radi očuvanja stabilnosti i bezbednosti, uz napomenu da Vlada nastavlja da radi na očuvanju dobrih odnosa s Ankarom.
Odluka je donesena uz saglasnost većine članova Vlade, a cilj privremene mere je da se preispitaju i unaprede mehanizmi kontrole kretanja i boravka turskih državljana.
Ukidanje bezviznog režima prethodno je najavio premijer Spajić, nakon što je u Podgorici privedeno skoro 50 turskih i azerbejdžanskih državljana radi provere zakonitosti njihovog boravka.
Simptom/Newsmax
U Srbiji je vest o nedavnoj isporuci turskih dronova kamikaza tzv. Kosovu odjeknula burno, posebno među vladinim funkcionerima i u provladinim medijima, a zvanični Beograd optužio je potom Tursku da sanja “neoosmanske ambicije i obnovu Otomanske imperije”.
Najnovija vest vezano za kontekst nezavisnosti Kosova dolazi iz Sirije, čiji ministar spoljnih poslova Asad Hasan al-Šibani podvlači posebno “ulogu Turske u sirijskom priznanju Kosova” (Sirija je, inače, juče priznala nezavisnost Kosova).
Đukić za portal “Simptom” kaže da će verovatno i sada iz Beograda uslediti bacanje drvlja i kamenja na tursku spoljnu politiku, ali podseća da je “Turska mentor Kosova, ne od juče ili danas, već od samog osamostaljenja Kosova 2008”.
“Turska ima tu jednu svoju politiku koja može nama da se ne dopada ali bismo morali da se vratimo na početnu poziciju, da je ona pokrovitelj Kosova od sticanja (takozvane) nezavisnosti 17. februara 2008. Posmatrajući stvari iz tog ugla, nimalo ne treba da čudi angažovanje Turske, kojoj Sirija pripisuje glavne zasluge za svoje priznanje Kosova”, navodi diplomata, inače nekadašnji ambasador SR Jugoslavije u Belorusiji.
Poteze Beograda prema Turskoj vidi nedozrelim i pomalo nerazumnim.
“Mislim da je u zabludi naša spoljna politika u pogledu turske politike. Mi smo, za vreme vlasti ove garniture, tu pokušavali da preokrenemo tok i da od Turske napravimo prijatelja samo za sebe. Ne može se čak ni poreći da je Turska svoju dobru saradnju manifestovala i u vidu zvaničnih poseta državnika, ali i putem ekonomske saradnje, investicija, čak i do ponuda isporuke dronova ‘barjaktara’ Srbiji… Turska je, ne zaboravimo to, velika država, regionalna sila, i može joj se da igra jednu takvu ulogu, da bude prijatelj i sa jednom i sa drugom stranom, u ovom slučaju i sa Beogradom i sa Prištinom i to nikoga ne treba da iznenađuje”, naglašava diplomata.
Prema njegovim rečima, Turska je posredovala u slučaju priznanja nezavisnosti Kosova od strane Sirije, “baš onako kao što za Srbiju posreduju neke druge države da anuliraju priznanje Kosova kao nezavisne države”.
“To je to nadigravanje i nadmudrivanje u muđunarodnim odnosima koje se ne odvija uvek pred našim očima ali na kraju krajeva barem neki delovi isplivaju na površinu.”
Foto: Balkan, mapa
Na pitanje kako vidi geopolitičku arhitekturu u neposrednom okruženju Srbije, odgovara “veoma složenom” i “veoma nepredvidivom”.
“Imamo jako složenu poziciju u susedstvu – sa tog aspekta i Turska, kao balkanska zemlja praktično spada u naše neposredno susedstvo – i gotovo da nemamo nijednu zemlju oko nas da možemo reći da su međusobni odnosi u potpunosti sređeni. Neko bi možda primetio jedino sa Severnom Makedonijom… Mislim da bi se trebalo osloboditi određenih zabluda i gledati na regionalne odnose u kontekstu jednog evropskog ozračja. Srpska spoljna politika bi trebalo da se restartuje, čime bi se i restartovali odnosi sa susedima na nekim širim principima i vrednostima Evrope i Evropske unije”, ocenjuje sagovornik.
Na kraju, primetio je da su sva zavaravanja i samozavaravanja kojima smo, kaže, inače skloni, i kontraproduktivna i kratkovida, bez gledanja šire perspektive.
“Da budemo načisto, bilo koja naredna vlada sutra u Srbiji mora imati na umu da se ništa ne može vratiti na početak; ni što se tiče Kosova ništa se ne može i neće vratiti u pređašnje stanje, naprosto to međunarodna zajednica neće dozvoliti”, zaključio je Srećko Đukić.
Simptom/M. M.
“Turska i Nemačka dele posebne i raznolike odnose, u vanjskoj i sigurnosnoj politici, kao i u migracijama, energetici i trgovini”, rekao je Merc u objavi na društvenim mrežama uoči sastanka s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom.
Konzervativni lider naglasio je svoju posvećenost produbljivanju bilateralne saradnje između dve zemlje.
“Želim dalje proširiti naše blisko partnerstvo. Zato sam u Ankari na sastanku s Redžepom Tajipom Erdoganom”, rekao je.
Kancelar Merc, koji je u maju formirao novu nemačku koalicijsku vladu, u četvrtak će biti u svojoj inauguralnoj poseti Ankari.
Uoči posete, njegov glasnogovornik rekao je novinarima u Berlinu da će to biti izuzetno važno, nudeći priliku za razgovor o nekoliko ključnih bilateralnih i međunarodnih tema.
Simptom/Anadolija
U objavi na društvenoj platformi kompanije X Al-Shaibani je rekao da je priznanje izvršeno “pod pokroviteljstvom Saudijske Arabije i uz podršku Turske”, potvrđujući da Damask “poštuje suverenitet i prava naroda na samoopredeljenje”.
Dodao je da Sirija “potvrđuje poštovanje volje i težnji naroda Kosova” i da se raduje razvoju bilateralnih odnosa s Prištinom “na način koji promovira stabilnost i međusobno poštovanje među narodima”.
Predsednica tzv. Kosova Vjosa Osmani, koja je u službenoj poseti Saudijskoj Arabiji, objavila je u sredu da je “Sirija priznala nezavisnost Republike Kosovo”.
Osmani se zahvalila sirijskom predsedniku Ahmedu al-Sharai na odluci o priznavanju i na njegovoj podršci narodu Kosova.
Simptom/Anadolija
