Dinar je prema evru jači za 0,1 nego pre mesec dana, na godišnjem nivou jači je za 0,2 odsto, a od početka godine je jači za 0,1 odsto.
Zvanični kurs dinara prema dolaru danas je jači za 0,1 odsto i iznosi 108,9890 dinara za dolar.
Tanjug
Šta kažu berze: Skočile cene nafte i zlata
Indeks frankfurtske berze DAX je danas u 9.30 sati porastao na 18.248,65 poena, britanski FTSE 100 na 8.161,75 poena, francuski CAC 40 na 7.579,27 poena, dok je moskovski MOEX pao na 3.211,46 poena.
Vrednost američkog berzanskog indeksa Dow Jones je porasla na 39.331,85 poena, indeks S&P 500 na 5.509,01 poen, a vrednost indeksa Nasdaq na 18.029,18 poena.
Tanjug
Korisnici Jutjuba mogu da traže uklanjaje AI sadržaja koji ima njihovo lice ili glas
Jutjub želi da pogođeni korisnici zatraže uklanjanje AI sadržaja na osnovu kršenja privatnosti, a ne zato što je u pitanju takozvani “dipfejk”, odnosno obmanjujući sadržaj, prenosi portal Teh kranč.
Osoba koja je objavila sumnjivi sadržaj će najpre dobiti 48 sati da ga ukloni.
Na svojoj godišnjoj konferenciji za programere Google I/O 2024, Google je najavio kvizove generisane veštačkom inteligencijom, gde će nova alatka za AI za razgovor na IouTube-u omogućiti korisnicima da figurativno „podignu” ruku kada gledaju obrazovne video snimke. Gledaoci mogu postavljati pojašnjavajuća pitanja, dobiti korisna objašnjenja ili uzeti kviz na tu temu.
Kompanija kaže da ta mogućnost funkcioniše čak i sa dužim obrazovnim video zapisima, kao što su predavanja ili seminari, zbog mogućnosti dugog konteksta modela Gemini. Ove nove funkcije se uvode za odabrane Android korisnike u SAD.
Izvor TCranch
Vučić prisustvovao obeležavanju 140 godina rada Narodne banke Srbije
“Danas obeležavamo izuzetno značajan jubilej – 140 godina rada Narodne banke Srbije. Na današnji dan, pre tačno 140 godina, 2. jula 1884. godine, započela je svoj rad Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije, čime je moderna srpska država zakoračila u privredne i finansijske tokove modernog sveta, postavljajući temelje za stabilan i prosperitetan ekonomski razvoj naše zemlje i monetarnu stabilnost”, objavio je Vučić na istagramu.
“Istovremeno, navodi Vučić, otvaranje inoviranog Centra za posetioce u zgradi Narodne banke, koji sadrži bogatu numizmatičku zbirku kojom je predstavljen istorijat novca na tlu Srbije, omogućiće građanima da bolje razumeju bogatu istoriju našeg novca i edukovati nove generacije o važnosti odgovornog i efikasnog upravljanja finansijama.”
Guvernerka Tabaković je izjavila da je ta institucija uvek ogledalo države pred narodom i refleksija naroda pred svetom.”Stabilnost je nova realnost, poverenje se zaslužuje rezultatima, Vašim rukopisom gospodine predsedniče Vučiću, koji je postao zajednički kojim pišemo istoriju naroda”, poručila je Tabaković.
Izvor Tanjug
Cene električne energije na berzama gotovo dvostruko više nego u aprilu
Direktor Srpske berze struje Miloš Mladenović rekao je za RTS da zbog toplotnog talasa svedočimo porastu cena na berzama, koje su i referentne cene na veleprodajnom tržištu.
“U poređenju sa martom i aprilom, gde su cene u proseku bile 65 evra po megavat satu, u maju su porasle na 80, a u junu na 98 evra po megavat satu. Sad je megavat sat između 120 i 125 evra”, rekao je Mladenović.
Menja se odnos i između bazne i vršne cene električne energije, naročito zbog velikog uticaja solarnih elektrana.
“Očekujemo da u drugom kvartalu bazna cena bude i viša od vršne cene elektične energije, što ranije nije bio slučaj”, rekao je Mladenović.
Tokom leta se očekuje slična cena.
“Na fjučers tržištu, koje je najbolji pokazatelj kretanja cena u budućnosti, očekuju se tokom leta cene od oko 90 evra u trećem kvartalu, a u četvrtom ponovo cene od 110 evra po megavat satu. Očekuje se da ta razlika između bazne i vršne cene i dalje bude na strani bazne cene zbog velikog uticaja solarnih elektrana”, objasnio je Mladenović.
RTS
Za manje od tri godine cena litijuma pala za oko 80 odsto: Koliko se isplati rudariti ga?
Prema podacima nemačke platforme Statista, tona litijuma 2021. koštala je u proseku 12.600 dolara, nakon čega je usledio nagli skok u 2022, kada je tona ovog metala dostigla cenu od 68.100 dolara. Ipak, strmoglavi pad cene krenuo je u decembru iste godine, a sada se ona spustila na nivo iz 2021
Kako piše sajt Carbon Credits, kao odgovor na pad cena, kineske kompanije preduzimaju mere, kao što su smanjenje proizvodnje, ali dodaje da je tržište električnih vozila još u ranoj fazi i da ima dosta prostora za rast, pa će potražnja za litijumom nadmašiti ponudu onda kada električna vozila postanu „mejnstrim“.
Blumberg, takođe, predviđa da će do kraja decenije globalna potražnja porasti za skoro pet puta, zbog, kako navode, rastuće potražnje baterija za električna vozila.
Sa druge strane, posmatrano kratkoročno, bankarska grupacija Goldman Saks ima pesimistične prognoze za litijum. Oni predviđaju da će njegova cena nastaviti da pada do kraja 2024. godine.
Sličnih pogleda je i ekolog Igor Radošević, koji poručuje da je pad cene još jedan dokaz da litijuma ima širom sveta, i da Srbija u tome ne bi imala monopol.
„Država je forsirala priču da litijum postoji samo kod nas, a ovi podaci su dokaz da to nije istina. Stručnjaci iz različitih oblasti jednoglasno su rekli da se litijum nalazi svuda po Evropi. Ima ga tri puta više u Nemačkoj, ima ga u Finskoj, Portugalu. Na Balkanu ga ima u okolini Zagreba, u BiH, Albaniji, S. Makedoniji, Bugarskoj. Pošto je krenula velika pomama za litijumom zbog priče da je u njemu budućnost, ljudi su krenuli da forsiraju otvaranje nalazišta na svim mogućim lokacijama. Poenta i glavni problem je što će to u Evropi mnogo teže da ide, jer EU za razliku od Srbije koja je maltene zemlja Trećeg sveta, bez poštovanja ekoloških standarda ne može da se progura litijum“, kaže on.
Ovaj ekolog smatra da će cena litijuma nastaviti da pada, jer, kako pojašnjava, ovaj metal polako postaje zastarela tehnologija, s obzirom na to da su neke zemlje već uveliko razvile baterije na vodonik, koje obavljaju identičnu, ako ne i efikasniju ulogu od litijumskih.
„I Ilon Mask je rekao da su Kinezi jedina konkurencija na tržištu automobila. Oni su već razvili priču električnih automobila sa natrijum-jonskim baterijama koje će uskoro da preplave tržište. Natrijum-jonske baterije ne uništavaju životnu sredinu, mogu se naći bilo gde, svaka zemlja ih ima. A mi sad otvoreno uzimamo rudnike koji će da funkcionišu sa zastarelim metodologijama, jer investitori smatraju da je Srbija zemlja Trećeg sveta, i ne žele da najnovije tehnologije koriste ovde. Njih čuvaju za Evropu“, dodaje Radošević.
On objašnjava da se litijum može dobiti na tri načina, iz pustinja, kao u Australiji i Americi, iz tvrde rude kao u Kini, Boliviji, Argentini, i kroz geo-termalne izvore, kao što pokušava Nemačka kroz eksperimentalni pilot projekat.
„Kod nas bi se rudarilo kao u Kini, a za razbijanje rude jadarita koristila bi se sumporna kiselina i druge hemikalije. Od navedenih metoda, jedino geo-termalna ima blagi potencijal da najmanje šteti od svih. I dalje pravi problem, uništava životnu sredinu“, objašnjava on.
Na kraju, Radošević dodaje da je paradoksalno raditi na ekološkim vozilima, koja bi se punila energijom koja zagađuje životnu sredinu.
„Litijumske baterije treba da se pune strujom. Skandinavske zemlje 50 odsto električne energije dobijaju iz obnovljivih izvora električne energije. Mi to nemamo u Srbiji, i da bismo dobili struju, samo ćemo sipati više fosilnih goriva u TENT (uglja), da bi forsirali priču kako vozimo ekološka vozila. Da imamo vetroparkove i solarne panele, to bi bila druga priča, a znamo da ih u skorije vreme neće ni biti“, zaključuje Danasov sagovornik.
Nasuprot tome, ekonomista Saša Đogović mišljenja je da će litijum, iz perspektive zelene tranzicije i prelaska sa fosilnih na čistija goriva, biti više tražen u narednom periodu.
„Litijum je, kao i bakar, berzanski proizvod podložan promenama, pa se cena pri pravljenju studija ne može fiksirati. Međutim, bitan je trend tražnje za električnim automobilima, mobilnim telefonima, i samim tim trend tražnje za sirovinom može rasti. Nema sumnje da sa zelenom tranzicijom i trgovinskim ratom između Kine i Amerike, da će ta sirovina imati sve veću vrednost. Potražnja za električnim automobilima će se povećavati, a i kod nas će kragujevački pogoni izbaciti novi model“, kaže Đogović.
On poručuje da, sa ekonomskog aspekta, nema dileme da će se pojaviti rastući trend, osim u slučaju da se pojave globalni geopolitički problemi, koji bi smanjili kupovnu moć stanovništa i smanjili kupovinu električnih automobila.
„To bi dovelo do odlaganja rastućeg trenda. Ipak, litijum će biti prisutan zbog zelene tranzicije. Kada govorimo o ekonomskoj koristi Srbije, ona zavisi od same države, ali je pre toga potrebno razmišljati o životnoj sredini, pa tek onda o geopolitičkim i ekonomskim benefitima“, dodaje sagovornik Danasa.
Naposletku, govoreći o potrebama Srbije u pogledu skladištenja električne energije, Miloš Erić, profesor ekonomije na FEFA u Beogradu, kaže da nije loše da imamo više kapaciteta za čuvanje, s obzirom na to imamo problem sa intermitentnim izvorima energije.
„Ipak, mi imamo dobre uslove da to ne moramo skladištiti u baterijama, kao što su reverzibilne hidroelektrane. Litijumska ili neka nova baterijska tehnologija nije jedina kako možemo da čuvamo energiju. Država je pre par godina donela pravilnik da svaki potrošač postane i proizvođač energije, ali je to na više načina ograničeno, na primer, uvođenjem mrežarine. Iako postoji državna odluka o subvencionisanju malih solarnih elektrana snage do 6,9 kilovata za pojedince, do jula ni jedna lokalna samouprava nije raspisala konkurse. Pričamo o tome kako nam fali energije, a šest meseci je prošlo još uvek nemamo konkurs za subvencije za proizvodnju električne energije, a potencijal je ogroman. Pre nego počnemo da pričamo o litijumu, ima milion stvari koje smo mogli, a još nismo uradili“, ukazuje on.
S obzirom na to da je Rio Tinto procenu ekonomskog uticaja projekta „Jadar“ objavio u septembru 2023, računajući da litijum po toni košta 15.600 dolara, otvara se i pitanje da li je ona, sa novim cenama, relevantna.
Iz ove kompanije kažu za Danas da se analiza ekonomskog uticaja zasniva na toj ceni, i da se dugoročne stručne projekcije i dalje usklađuju sa ovom cenom.
„Nakon perioda u kojem su cene fluktuirale između 10.000 i 20.000 dolara po toni litijum karbonata, tokom 2022. godine cena na globalnom tržištu porasla je na 80.000 dolara po toni – što se smatralo nerealnim skokom, a industrija je očekivala povratak na nivo pre povećanja. Tokom čitavog ovog perioda, naša kompanija je održavala konzervativnu dugoročnu projekciju cene od 15.600 dolara po toni, i naša analiza ekonomskog uticaja zasniva se na toj ceni. Dugoročne stručne projekcije i dalje se usklađuju sa ovom cenom“, poručuju iz Rio Tinta.
N1
Lučić: Telekom posluje impresivno, konkurencija da se pozabavi svojim problemima
Izveštaj o poslovanju Telekoma Srbija u 2023. nedavno je objavljen i rezultati su impresivni: prihodi veći od 2 milijarde evra, sa povećanjem od čak 41 odsto u odnosu na 2022, operativni profit EBITDA preko milijardu evra, a neto dobit takođe rekordnih oko 420 miliona evra.
Osnova za sve ovo je snažan rast broja novih korisnika – 200.000 u mobilnoj telefoniji i preko 150.000 u uslugama televizije i interneta.
Ujedno, Telekom se svrstao u najmanje zadužene kompanije u industriji telekomunikacija na globalnom nivou, sa dugom koji je 2,3 x EBITDA i, prema rečima generalnog direktora Vladimira Lučića, “više nikada neće rasti preko tri”.
“Istakao bih i da u ovom trenutku imamo više stotina miliona evra na računu, što govori o izuzetnoj likvidnosti kompanije. Poslovni podaci za prvi i drugi kvartal ove godine pokazuju da ćemo biti još uspešniji, sa dvocifrenim rastom u svim ključnim segmentima. Euribor pada, pa će finansiranje biti još povoljnije, cena struje za industriju je smanjena, dok su obaveze za fudbalske lige uglavnom sve plaćene. Međutim, ono što je najvažnije i što me posebno fascinira jeste da stalno dobijamo nove korisnike. Iako smo u Srbiji skoro stigli do broja od 1,3 miliona, a na nivou Telekom Srbija Grupe smo na 11,4 miliona, i jedno i drugo imaju stalni trend rasta. Sa projektom za dijasporu, odnosno međunarodnim širenjem kompanije, značajno ćemo povećati broj korisnika mobilne telefonije i televizije, za najmanje milion, i tu nam je cilj da ukupni prihodi dostignu 3 milijarde evra”, poručio je Vladimir Lučić za TV Prva.
Kako je objavljen finansijski izveštaj Telekoma Srbija za 2023. tako su, preko medija u vlasništvu direktne tržišne konkurencije, krenuli novi napadi. Ništa neobično, s obzirom na to da kontinuirana negativna kampanja protiv nacionalnog operatera traje već šest godina, od početka velikog projekta transformacije kompanije.
“Svake godine kreću iste prozivke, isti napadi. Konkurencija se, zloupotrebom medija čiji je vlasnik, više bavi našim finansijskim izveštajima nego sopstvenim, što prilično jasno sugeriše da imaju ozbiljan problem. Uostalom, svi naši podaci o poslovanju su apsolutno transparentni, dok se njihovi vode kao tajna. Varaju se da će napadima da nas zaustave ili uspore u razvoju, najbolja potvrda za to su upravo činjenice o izuzetno uspešnom poslovanju Telekoma, kojima pokušavaju da manipulišu, ali i to im sve teže ide, jer je istina ipak samo jedna. U svemu ima i dosta licemerja, pa su nas pre pola godine napadali zbog prodaje antenskih stubova, što su učinili i oni sami, kao i 90 odsto evropskih operatera, a sada govore da nam je zbog toga porastao profit. Potvrđeno je da je prodaja stubova bila odličan poslovni potez, u pravom trenutku i sa najboljom cenom, a nama bi čak i bez toga profit bio veći za 10 odsto”, objasnio je Lučić.
Prvi čovek Telekoma je uputio i jedan važan savet konkurenciji.
“Preporučujem konkurenciji, i to ne prvi put, da se manje bave Telekomom, a da se mnogo više pozabave sopstvenim problemima. U prvom kvartalu 2024. zabeležili su ponovo ozbiljne gubitke, pada im i profitabilnost, imaju preko 7 milijardi evra obaveza, raste im zaduženost po osnovu obveznica, gube korisnike u Srbiji. Ali, ovo nećete moći da vidite u njihovim medijima, koji se bave samo napadima na Telekom Srbija i manipulativnim prikazivanjima stanja u našoj kompaniji, a mi smo za to vreme sve jači i jači”, upozorio je Vladimir Lučić.
Punih šest godina protiv Telekoma se vode kampanje, koje nisu samo medijske, već i lobističke i političke, pa je pomenuta konkurencija, između ostalog, čak pokušavala da raskine ugovore koje nacionalna kompanija ima sa velikim finansijskim institucijama – naravno, bez uspeha.
“Samo prošle godine, koja je globalno bila finansijski veoma teška, uspostavili smo partnerstva sa najuglednijim svetskim imenima poput Bank of Amerika, Dojče banke, EBRD, Svetske banke, a trenutno, kao jedini operater iz cele Evrope, dogovaramo saradnju sa američkom državnom Eksim bankom. Tu je od ranije i Evropska investiciona banka, s kojom čak proširujemo saradnju. Svi oni pokazuju da veruju u našu strategiju razvoja i biznis plan, pritom čak ne traže bilo kakve garancije, jer znaju da je Telekom Srbija glavni operater na celom Zapadnom Balkanu i jer su ubeđeni da će tako i ostati”, poručio je Lučić.
O snazi Telekoma, kako je dodao, govore i ekskluzivna partnerstva sa najvećim svetskim igračima poput Amazona i Vodafona, a koliko su izuzetni ugled i uticaj kompanije govori i činjenica da se sa uspehom odbranila od maksimalno agresivnih napada Kurtijeve administracije na Kosovu i Metohiji.
“Veoma sam ponosan i na poslovanje Arena Čenels Grupe, na čelu sa njenim direktorom Nebojšom Žugićem, koja je apsolutni medijski lider u regionu i posluje sve uspešnije, sa odličnim rastom prihoda od prodaje sadržaja drugim operaterima i marketinga. Vrednost celog Telekoma Srbija je višestruko porasla, za šta imamo čvrste dokaze, i uspešno prerastamo od nacionalnog i regionalnog lidera u veliku i uspešnu međunarodnu kompaniju”, zaključio je generalni direktor srpskog Telekoma Vladimir Lučić.
Nemačka posebno važno tržište
Vladimir Lučić je za Vidovdan bio u Štutgartu i Minhenu, gde je srpska dijaspora organizovala proslave ovog važnog praznika.
“Bilo mi je veliko zadovoljstvo da budem sa našom dijasporom za Vidovdan, nisam išao u Nemačku da gledam fudbal, već da se družim sa našim ljudima koji tamo žive i da promovišem usluge Telekoma. Nemačka će nam biti posebno važno tržište, sigurno najvažnije u EU, i tamo imamo velike i ujedno vrlo realne ambicije. Korisnicima nudimo najpovoljnije telefoniranje, kada su u Nemačkoj potpuno besplatno prema matici, a kada su ovde bez rominga prema Nemačkoj. U paketu usluga dobijaju i preko 300 TV kanala, kao i najkorisnije digitalne servise. Bila je velika gužva kod našeg štanda za Vidovdan, mnogo ljudi je potpisalo ugovore, očekujem sjajne rezultate na nemačkom tržištu. Ujedno bih pohvalio našu Ambasadu i konzulate, koji odlično rade na pomaganju dijaspori i njenom organizovanju”, istakao je Lučić za TV Prva.
Novi veliki korak u međunarodnom širenju Telekoma Srbija biće napravljen do kraja ove godine, kada će najuspešnija srpska kompanija početi sa pružanjem usluga u SAD.
Telekom uveliko spreman za 5G
Najsavremenija mobilna 5G mreža postaće dostupna u Srbiji do kraja ove godine ili početkom 2025, a Telekom Srbija je već sada potpuno spreman.
“Imamo finansiranje, imamo infrastrukturu, imamo tehnologiju i samo čekamo raspisivanje tendera za dodelu frekventnog opsega. Veoma je važno to što sva tri mobilna operatera u našoj zemlji imaju odličan kvalitet 4G mreže, čak bolji od mnogih u Evropi koji imaju 5G, tako da će prelazak na novu mrežu biti značajno olakšan. Tu bih zaista pohvalio našu konkurenciju u mobilnoj telefoniji, koja je za razliku od one u televiziji i internetu izuzetno uspešna i ponaša se u skladu sa svim svetskim standardima. Takođe, razvili smo najbolju optičku mrežu, na velikom broju baznih stanica već imamo opremu za 5G, tako da je sve spremno. Kompanija Vodafon, globalni lider za 5G, partner nam je za implementaciju digitalnih servisa i ljudi će vrlo brzo moći da vide sve prednosti koje ta mreža pruža”, objasnio je Vladimir Lučić.
Kako je istakao, 5G dolazi u Srbiju u pravo vreme, jer se širom sveta tek sada razvijaju napredni servisi koji se na njoj zasnivaju.
“Ključna je napredna primena 5G u širokom spektru delatnosti, od virtuelnih mreža i automatizacije procesa u velikim privrednim sistemima, preko saobraćaja, poput automatskog upravljanja vozilima, što se priprema za Ekspo 2027, do najmodernijih usluga u zdravstvu i primene u nauci i obrazovanju. Brže ‘strimovanje’ Jutjuba i Netfliksa je njena najprostija funkcija”, ukazao je Lučić.
EuroNews Srbija
Počinje operacija u Crnom moru radi pomoći ukrajinskom izvozu
Rusija i Ukrajina su ključni proizvođači žita, a rat je ugrozio bezbedan prolaz pošiljki. Kijev je prošle godine pokrenuo sopstveni crnomorski izvoz nakon propasti sporazuma o bezbednom koridoru koji podržavaju Rusija, Turska i Ujedinjene nacije. To je uspešno podstaklo izvoz i pomoglo privredi da raste brže nego što je bilo predviđeno, ali put je i dalje rizičan.
Prošle godine, ruski raketni napad u blizini ključne ukrajinske luke Odesa pogodio je komercijalni brod, ubivši pilota, a druge ranivši. Brod koji je unajmio poljoprivredni gigant Cargill Inc. takođe je oštećen u eksploziji dok je plovio iz ukrajinske luke u Crnom moru u novembru.
Ukrajina je u martu saopštila da se izvoz iz njenih crnomorskih luka skoro vratio na predratne količine, nakon ponovljenih napada i poremećaja od ruske invazije u punom obimu. Ipak, luke u okolini Odese suočavaju se sa čestim štrajkovima iz Rusije koji nastavljaju da prekidaju aktivnosti.
Izvor: Blumberg
Sutra penzije korisnicima iz kategorije samostalnih delatnosti
Isplata će sutra početi i za korisnike koji primanja dobijaju preko tekućih računa i za one koji penzije dobijaju na kućnim adresama ili ih podižu na poštanskim šalterima.
Vojnim i poljoprivrednim penzionerima, bez obzira za koji način isplate su se opredelili, primanja će početi da pristižu 5. jula.
izvor Tanjug
Đedović Handanović: Jačanje struke je temelj budućnosti energetskog i rudarskog sektora
Kritične mineralne sirovine neophodne za brži napredak u dekarbonizaciji energetskog sektora
– Naša komparativna prednost je da Srbija raspolaže nekim od najznačajnijih mineralnih resursa, koje Evropa označava kao kritične mineralne sirovine. Kad govorimo o jadaritu, o kojem se ovih dana najviše govori, sa rezervama sa kojima Srbija raspolaže mogli bismo da zadovoljimo oko 17 odsto proizvodnje električnih vozila u Evropi, a ako govorimo o razvoju čitavog lanca vrednosti, što je naš cilj, doprinos rastu BDP-a bi bio čak do 18 odsto. Ako čitava Evropa ide u pravcu veće samoodrživosti, ne vidim razlog da i Srbija ne razmišlja kako da zaokružimo čitav proizvodni ciklus rude, baterija, električnih vozila, u našoj zemlji, gde će raditi naši ljudi i upravljati naši stručnjaci, a da sve to radimo u partnerstvu sa zemljama iz Evrope i po najvišim standardima koji važe u EU – rekla je ona.
Ministarka je rekla da se odluka o korišćenju prirodnih bogatstava kojim raspolažemo ne tiče samo naše, nego i budućih generacija, i da je neophodno slušati reč struke.
– Ako ovu šansu ne iskoristimo, buduće generacije će s pravom moći da pitaju sa kojim argumentima smo doneli odluku koja utiče i na njihovu budućnost. Javne rasprave treba da omoguće da dođemo do održivih rešenja. Zato je važno da se o ovakvim pitanjima odluke donose tako što ćemo slušati struku, a ne buku koju prave oni koji nisu ni pročitali studije a koji su insistirali da one budu objavljene. Žao mi je što političari i polupolitičari, koje nije briga za ekologiju i koji nisu spremni da razgovaraju argumentima, pokušavaju da preuzmu ulogu koju može imati samo struka. Neutemeljene tvrdnje koje svakodnevno slušamo, i koje smo mogli čuti i danas nude oni koji to rade zarad svojih interesa, a ne interesa građana ili zaštite životne sredine. To nije dobar put da planiramo i biramo budućnost ove zemlje, i zato verujem da u svim oblastima, pa tako i u rudarstvu i energetici, treba da slušamo struku -rekla je ministarka.
Dodala je da veruje da je jačanje struke temelj svega što država planira u energetskom i rudarskom sektoru.
– Postoji puno prostora za razgovor ali ne i za širenje panike i straha od nestručnih ljudi. Ako neko treba da govori o geologiji i rudarstvu to su upravo ljudi koji su se za to obrazovali. Poželjno je imati debatu i različite stavove ali ne i da se iznose informacije da Srbija prepisuje zakone od afričkih država, koje nemaju nikakvo utemeljenje – rekla je ona.
Đedović Handanović je rekla da se zbog dugoročnog napuštanja fosilnih goriva razmatra korišćenje nuklearne energije.
– Ozbiljno analiziramo i mogućnosti za korišćenje nuklearne energije, bez koje ne možemo imati dovoljno bazne energije do 2050. Okupili smo stručne ljude iz akademske zajednice, sa univerziteta, državnih institucija, a za desetak dana potpisaćemo i memorandum o saradnji kojim postavljamo okvir za institucionalnu saradnju i angažovanje svih stručnih ljudi koji mogu da pomognu. Verujem u našu inteligenciju jer bez nje nema ni veštačke inteligencije. Moramo da ulažemo u naše ljude i da damo vetar u leđa naučnim institucijama da se povezuju sa svetskim institucijama i da jačaju svoje kapacitete – rekla je ona.
Ministarka je naglasila da je ponosna što su u kratkom periodu ostvareni značajni rezultati na modernizaciji distributivne mreže.
– Za manje od godinu dana obnovljeno je više od 2.500 kilometara niskonaponske mreže, zamenjeno više od 730 transformatora i 34.000 stubova betonskim kako bismo smanjili prekide u napajanju i osigurali pouzdanije snabdevanje. Od oktobra prošle godine ugrađeno je oko 310.000 pametnih brojila i zahvalni smo EU na donaciji, dok ćemo u narednom periodu ugraditi ukupno 522.000 brojila. Takođe, u toku je i atomatizacija distributivne mreže vrednosti 150 miliona evra koja će omogućiti veću pouzdanost i smanjiti gubitke na mreži. To su investicije koje smo dugo čekali, u toku su i završicemo ih – rekla je ministarka.
(Telegraf Biznis)
Srednji kurs dinara za evro danas 117,0371 dinara, za dolar 108,8009 dinara
Dinar je u odnosu na evro jači nego pre mesec dana za 0,1, na godišnjem nivou za 0,2 odsto, a od početka godine jači je za 0,1 odsto.
Zvanični kurs dinara prema dolaru danas je ojačao za 0,7 odsto i iznosi 108,8009 dinara za dolar.
Tanjug
Stupio na snagu sporazum o slobodnoj trgovini između Kine i Srbije
On je u autorskom tekstu za list “Politika” rekao i da će sporazum podstaći ekonomiju da postigne veći rast i zaposlenost, a stvoriće i povoljnije, pogodnije, transparentnije i stabilnije poslovno okruženje za preduzeća u Kini i Srbiji i dati novi zamah izgradnji zajednice Kine i Srbije sa zajedničkom budućnošću u novoj eri.
– Ovo je sporazum o slobodnoj trgovini koji koristi i preduzećima i narodu. Kao rezultat toga, potrošači i preduzeća u obe zemlje dobiće više kvalitetnih i jeftinih uvoznih poljoprivrednih proizvoda, energenata i mineralnih sirovina, kao i industrijskih gotovih proizvoda – rekao je ambasador Kine.
Prema njegovim rečima ovaj sporazum ima ogroman potencijal, jer ne samo da olakšava trgovinu, već unapređuje investicionu saradnju i integraciju industrijskog lanca, bolje iskorištavanje njihovih ekonomskih prednosti i zajedničko jačanje međunarodne konkurentnosti.
Ambasador podseća da je u prethodnih 10 godina, u oblasti trgovine, obim bilateralne trgovine dve zemlje povećan tri puta, izvoz Srbije u Kinu 60 puta, a Kina je postala drugi najveći trgovinski i važan investicioni partner Srbije.
– Nakon stupanja na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini očekuje se da će se kineski izvoz automobila, fotonaponskih modula, litijumskih baterija, telekomunikacione opreme, mašina i drugih proizvoda u Srbiju dodatno proširiti, dok će povoljne izvozne proizvode koje Srbija prioritizuje, kao što su vina, meso, mlečni proizvodi, voće i orašasti plodovi, ući po povoljnijim cenama na ogromno kinesko tržište od 1,4 milijarde ljudi – rekao je Li Ming.
On je izrazio nadu da će svi sektori industrije, trgovine, nauke i tehnologije, finansija, kulture i turizma dve zemlje iskoristiti stupanje na snagu Sporazuma kao povoljnu priliku i nastaviti da uvećavaju obostrano korisnu saradnju.
– Da će služiti poboljšanju blagostanja i ojačanju čeličnog prijateljstva između dva naroda, dati pozitivan podsticaj promovisanju liberalizacije i olakšavanju trgovine i investicija, kao i izgradnji univerzalno korisne i inkluzivne ekonomske globalizacije, čime će dati nove doprinose velikim poduhvatima izgradnje zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću – zaključio je on.
Informer/Simptom
Zavirite u Grande Pandu koja će se praviti u Kragujevcu FOTO
Bilo je dovoljno da novi Fiat Grande Panda izađe na ulice Torina zbog prve zvanične foto sesije, pa da privuče pažnju uvek spremnih automobilskih paparaca.
Zahvaljujućio njima, u prilici smo da vidimo enterijer Fiatovog novog električnog “čeda”, koje će se od ovog leta praviti u Kragujevcu.
Naime, Fiat je polovinom juna objavio prve zvanične fotografije spoljašnjosti Grande Pande, ali smo ostali uskraćeni za enterijer vozila. Sada je to donekle nadoknađeno zahvaljujući ovim nezvaničnim fotografijama.
Uprkos zatvorenim prozorima i refleksijama koje smanjuju vidljivost unutrašnjosti, au_tospotter “špijuni” uspeli su da fotografišu kontrolnu tablu, volan i sedišta Grande Pande i postave ih na svoj Instagram profil.
Detalj koji se najviše ističe na ovim fotografijama Grande Pande je dizajn komandne table, koji otkriva dosta razlika u odnosu na srodne modele Citroen C3 i Opel Fronteru.
Evidentan je zaobljeni izgled mnogih elemenata u kabini, kao što su struktura komandne table, panel koji integriše digitalnu instrument tablu i infotejnment, centralna konzola i unutrašnje kvake na vratima.
Šta znamo do sada o novoj električnoj Pandi iz Kragujevca?
Fiat Grande Panda, dizajnirana u Centro Stile u Torinu, dužine 3,99 metara, spada u B-segment. Koji milimetar je kraća od Citroena C3.
Od njega bi trebalo da preuzme povoljne cene, ali i pogone. To znači: potpuno električni sa 113 KS i lako-hibridni 1.2 benzinac sa 136 KS.
Još uvek nije jasno da li će kasnije biti dodat osnovni benzinac sa 101 KS iz C3, ali nas ne bi čudilo da za cenovno osetljiva tržišta kao što je naše upravo takva verzija bude dostupna.
Dizajn karoserije Grande Pande se razlikuje od Citroena C3, iako sa njim deli proporcije iz razumljivih razloga. Ipak, ima i brojne stilske elemente koji su omaž prvoj generaciji Pande.
Kada tačno i po kojoj ceni će Grande Panda biti puštena u prodaju, još uvek nije poznato. Trenutno se samo okvirno navodi “početak u Evropi, Bliskom Istoku i Africi”.
Više ćemo verovatno saznati 11. jula tokom velike proslave Fiatovog rođendana, kada će Grande Panda svečano biti predstavljena
B92
Sutra stupa na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom
Povlašćeni pristup proizvoda srpskog porekla tržištu sa više od 1,4 milijarde stanovnika stavlja kompanije iz Srbije u mnogo bolji položaj u odnosu na kompanije iz Evrope i okruženja i trebalo bi da dovede do značajnog povećanja izvoza, proširenja investicionih i proizvodnih kapaciteta u našoj zemlji, ali i povećanja konkurentnosti, kao i jačanja sveukupne privredne aktivnosti.
SST sa Kinom odnosi se na oko 20.000 artikla, a odmah bez carina moći će da se izvozi oko 60 odsto njih.
Tanjug
Promet na Beogradskoj berzi oko 269,7 miliona dinara
Kada je reč o indeksima, Belex15 je oslabio za 0,10 odsto, a Belexline je u plusu 0,34 odsto.
Prvo mesto na dobitničkoj listi pripalo je preduzeću za puteve Valjevo iz Valjeva čije akcije su porasle za 44 odsto i na kraju trgovanja vredele po 3.600 dinara.
Izvor Tanjug
Stejt department uvodi sankcije za tri entiteta uključena u transport iranske nafte
Kao odgovor na ove kontinuirane nuklearne eskalacije, Sjedinjene Države danas preduzimaju mere protiv subjekata i plovila uključenih u iransku trgovinu naftom i petrohemijom. Stejt department uvodi sankcije za tri entiteta uključena u transport iranske nafte i petrohemijskih proizvoda i identifikuje 11 plovila povezanih sa ovim entitetima kao blokiranu imovinu.
Ostajemo posvećeni tome da nikada ne dozvolimo Iranu da dobije nuklearno oružje, i spremni smo da iskoristimo sve elemente nacionalne moći da osiguramo taj ishod. Kao što su predsednik Bajden i drugi lideri G7 izjavili ranije ovog meseca, Iran mora da prekine svoje eskalacije u vezi sa svojim nuklearnim programom, kao i drugim destabilizujućim akcijama, kaže se u izjavi Stejt departmenta.
Izvor: US Department of State
- « Previous Page
- 1
- …
- 86
- 87
- 88
- 89
- 90
- …
- 93
- Next Page »