U ovom trenutku u velikom broju prodavnica ne prolaze platne kartice.

Kako Novosti saznaju, u pitanju je problem sa POS terminalima

Mnogi ljudi nisu mogli karticama da plate račune u velikim trgovinskim lancima, privatnim prodavnicama, fast fud radnjama, pekarama…

Što se bankomata tiče, kako kažu za Blic biznis iz više banaka, oni rade normalno.

– Poštovani, obaveštavamo vas da trenutno postoji problem u komunikaciji s vendorom na teritoriji Republike Srbije u vezi s prihvatanjem platnih kartica na POS terminalima. Vendor radi na hitnom rešavanju ovog problema i očekujemo da će biti rešen u najkraćem mogućem roku. Hvala vam na strpljenju i razumevanju- saopštili su iz jedne banke.

Da bi stvar bila jasnija, tzv. vendori su kompanije-posrednici između banaka, klijenata i kartičarskih kompanija.

POS terminal (Point Of Sale) – terminal koji omogućuje plaćanje robe i usluga. Opremljen je softverom za procesiranje transakcija platnim karticama (očitavanje podataka s kartice, prosleđivanje ka banci-prihvatiocu i prihvatanje odgovora banke-izdavaoca, na osnovu kog se vrši naplata za kupovinu robe). Koristi se u uslužnim i trgovačkim radnjama.

REPUBLIKA T/J

Kako je ranije najavljeno Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Uprava za agrarna plaćanja raspisala ovaj javni poziv za pravna lica, preduzetnike, kao i fizička lica koji su nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva.

Takođe, potrebno je da fizičko lice ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju i koje je u Registru poljoprivrednih gazdinstava izvršilo obnovu registracije za 2024. godinu i to za najmanje 20 košnica pčela, a najviše 1.000, navodi se na sajtu Uprave.

Tanjug

Mali je istakao da je na taj način država obezbedila dodatna sredstva i za finansiranje svih važnih projekata do 2027. godine i podsetio da je u okviru programa Srbija 2027. planirano ulaganje u 323 projekta.

“Uspeli smo da prikupimo 1,5 milijardi dolara po izuzetno dobroj kamatnoj stopi. Mi smo na 10 godina prikupili novac po kamatnoj stopi od 4,7 odsto”, rekao je Mali.

On je naglasio da šestomesečni Euribor na današnji dan iznosi 3,7 odsto.

“Dakle, prikupili smo sredstva po stopi koja je samo jedan procentni poen iznad Euribora, što pokazuje izuzetno veliko poverenje investitora iz celog sveta u Srbiju, u naše projekte, u našu budućnost, u stabilnost naših javnih finansija”, istakao je Mali.

Republika Srbija je u sredu prvi put na međunarodnom tržištu emitovala održive obveznice (ESG), čime je prikupila sredstva za finansiranje održivog razvoja, zelenih projekata i projekata kojima se podstiče društvena odgovornost.

Tanjug/EuroNews Srbija

On je ocenio da je veliko interesovanje investitora najbolji pokazatelj da je ekonomija Srbije stabilna i da nastavlja da raste.

– U prvom kvartalu ove godine smo imali stopu rasta od 4,7%, i želja nam je da dalje nastavimo da ostvarujemo ovako visoke stope rasta kako bismo uspešno sproveli program “Skok u budućnost – Srbija 2027“, koji obuhvata 323 projekta u celoj Srbiji. Pri tome, u potpunosti zadržavamo makroekonomsku stabilnost, s obzirom na to da nam je udeo javnog duga u BDP-u 47,6%, što je daleko ispod nivoa zaduženosti evrozone koja iznosi 89% BDP-a. Sa ovim prikupljenim sredstvima, na računu budžeta ćemo imati oko 5,4 milijardi evra, što građanima Srbije daje sigurnost, a nama veliku rezervu, ne samo da sprovedemo projekte koje smo definisali, nego i da budemo sposobni da reagujemo u slučaju neke nove svetske krize – rekao je prvi potpredsednik Vlade.

On je dodao da kada bismo, hipotetički, sav novac na računu iskoristili za vraćanje duga, bi udeo javnog duga u BDP-u bio 45,6%.

Mali je rekao da je Srbija jedina zemlja van Evropske unije i ispod nivoa investicionog rejtinga koja je izdala socijalno održivu obveznicu. Prethodno su to učinile Rumunija, Mađarska i Slovenija, koje su članice EU i imaju investicioni rejting.

– Izdavanje ovakve obveznice je važan signal za investitore da smo posvećeni projektima koji imaju socijalnu komponentu, a sa druge strane imaćemo konkretne benefite za građane. Kada je reč o konkretnim projektima, tu je pomoć od 20.000 evra za kupovinu prvog stana ili kuće za roditelje koji dobiju dete u tekućoj godini, zatim projekat koji se tiče kupovine seoskih kuća sa okosnicom, dalje tu je projekat Moja prva plata,  imamo i povećanje budžeta za lečenje retkih bolesti, za završetak i opremanje bolnica, izgradnja Centra za rani razvoj dece i inkluziju. Kada je reč o obrazovanju, tu je i individualna podrška studentima, razvoj IT infrastrukture u obrazovnim ustanovama, izgradnja trening centra u Staroj Pazovi i Vranju… Pokazujemo posvećenost i brigu prema onima kojima je to najpotrebnije, i time se stavljamo u rang najrazvijenijih zemalja, jer brinemo o najranjivijima – rekao je Mali.

On je dodao da kada je reč o zelenoj komponenti, da su tu projekti poput izgradnje beogradskog metroa, pruge Beograd – Budimpešta, projekti vezani za reciklažu, poboljšanje energetske efikasnosti itd.

Istakao je da je Srbija već poslala važan signal investitorima kada je 2021. godine izdala prve zelene obveznice.

– Ovo je prva srpska dolarska obveznica za održivi razvoj koja obuhvata investitore koji ranije nisu imali prilike da investiraju u ovaj sektor u dolarima. To je iskorak dalje na tržištu kapitala nakon što smo 2021. godine prvi u regionu emitovali zelene obveznice. Pratimo svetske trendove razvijenih zemalja sa investicionim rejtingom i pokazujemo da smo apsolutno i sami spremni za taj sledeći korak – rekao je Mali.

Prvi potpredsednik Vlade je rekao da su obveznice ročnosti 10 godina emitovane po kuponskoj stopi od 6 odsto u dolarima, a da je nakon svop transakcije obezbeđena kamata od 4,754%, pri čemu je ostvarena ušteda od skoro 1 pp u odnosu na to da su obveznice emitovane u evrima.

On je rekao da smo tokom današnje aukcije uspeli da smanjimo cenu od inicijalne stope za 40 b.p. što je više nego zemlje u regionu, koje su pre Srbije izašle na tržište kapitala, a ukupna tražnja investitora  je iznosila čak 6,5 milijardi dolara.

– To nam pokazuje da smo u dobrom trenutku izašli na međunarodno tržište kapitala jer su ovo godine kada je novac skup. Svetske ekonomske nestabilnosti su podigle cene na svetskom tržištu i sada je najteže doći do jeftinih izvora finansiranja projekata. Srbija to uspeva uz dobro upravljanje i pozicioniranje na tom tržištu – rekao je ministar finansija.

On je naveo primer Rumunije koja ima investicioni kreditni rejting i već 20 godina je punopravna članica EU, a prošle nedelje se zadužila po kamatnoj stopi od 5,25 odsto na period koji je kraći za dve godine u odnosu na period novog zaduženja Srbije.

Mali je istakao da je interesovanje svetskih investitora za srpske hartije od vrednosti u stalnom porastu, te da je to značajno priznanje Srbiji imajući u vidu da su rejting agencije samo pre nekoliko dana snizile dugoročni kreditni rejting skupu zemalja iz Evropske unije.

Na drugoj strani, rejting agencija „S&P“ ističe snažne makroekonomske rezultate koje postiže Srbija, ističući očekivanja kontinuiranog popravljanja rezultata iz domena fiskalne politike.

– Nama je uspeh ove emisije još jedna međunarodna potvrda da vodimo dobru ekonomsku politiku koja nam daje kredibilitet u svetu međunarodnih finansijskih investitora i institucija. Ostajemo na putu daljeg razvoja, za Srbiju imamo velike planove i oni su u potpunosti ostvarivi – istakao je Mali.

On je dodao da dominantni uslovi na međunarodnom tržištu kapitala empirijski pokazaju da bi potencijalna obveznica u evro valuti rezultirala u povećanoj premiji za nova izdanja, što implicira veću kamatu i samim tim skuplje zaduženje.

– Prva ESG dolarska obveznica je značajno maksimizirala potražnju na međunarodnom tržištu kapitala s obzirom na širi opseg investitora, te takva potražnja dovodi do konkurentnijeg prinosa kao i celukopnog troška zaduživanja – objasnio je ministar finansija.

Mali dodaje i da je dominantnost dolarske obveznice na međunarodnom tržištu kapitala  vidljiva na primerima država sa područja šireg regiona koje su izdale dolarske obveznice, poput Mađarske koja je izdala sedam tranši dolarskih obveznica u iznosu od 7,7 milijardi dolara, naspram samo dve evro tranše u iznosu od 3,25 milijardi evra, zatim Poljske koja je uspešno realizovala dolarsko izdanje od ukupno pet milijardi dolara u 2023, i Rumunije koja je realizovala sedam tranši dolarskih obveznica sa ukupnim obimom od 8 milijardi dolara za period 2023-2024, Crne Gore koja je realizovala  dolarsko izdanje od 750 miliona dolara u 2024, kao i Slovenije koja je izdala dolarsku obveznicu u iznosu od jedne milijarde dolara u septembru 2023.

Održive obveznice su vrsta dužničkih hartija od vrednosti kod kojih se sredstva koriste isključivo za finansiranje ili refinasiranje postojećih, budućih ili ranijih zelenih i socijalno održivih projekata.

Novosti

 

 

 

“Tokom današnjeg sastanka u Ministarstvu privrede, trgovine i industrije Japana razgovarali smo i o predstojećim izložbama EXPO 2025. u Osaki i EXPO 2027. koja će biti održana u Beogradu”, rekao je ministar Momirović.

On je naglasio da će Srbija imati značajno prisustvo u Osaki sa paviljonom koji će biti među najlepšima i izrazio očekivanje da će i Japan uzvratiti posetom i značajnim prisustvom na EXPO 2027. u Beogradu, navodi se u saopštenju resornog ministarstva.

Ministar Momirović je dodao da je delegacija imala intenzivan raspored sastanaka tokom trodnevne posete Japanu, uključujući današnje sastanke sa ministrom privrede, trgovine i industrije, i ministrom nauke, kao i sutrašnji sastanak sa ministarkom za ekonomsku bezbednost.

“Ovi sastanci potvrđuju snažnu političku poziciju Srbije i njihov cilj je da se pretvore u konkretne ekonomske rezultate”, istakao je Momirović.

Dodao je da Srbija danas na japansko tržište izvozi proizvode u vrednosti od oko 80 miliona evra godišnje.

“A tu je pre svega reč o poljoprivrednim proizvodima i svakako je primarni zadatak da se u narednim godinama ovaj izvoz poveća na više od  200 miliona evra godišnje”, rekao je Momirović.

EuroNews Srbija/Tanjug

Neophodno je da korisnici tagova izvrše prekonfiguracije, odnosno registracije na TOLL4ALL platformi, ističe se u saopštenju “Puteva Srbije”.

U saopštenju se dodaje da sve informacije o načinu prekonfiguracije i registracije novog taga korisnici mogu preuzeti na stranici toll4all.com, pozivom na Korisnički centar 0800 111 004, kao i na društvenim mrežama JP “Putevi Srbije”.

Iz JP “Putevi Srbije” napominju da od jula prošle godine srpski tagovi funkcionišu u Severnoj Makedoniji.

Aktivno se radi na povezivanju sa naplatnim sistemima u Hrvatskoj, Republici Srpskoj, Federaciji BiH i Grčkoj, koje se uskoro očekuje.

RTS/Tanjug

BEOGRAD, 3. jun – Delegacija Srbije od 3. do 6. juna boraviće u Tokiju i tokom ekonomske misije Japanu predstaviće potencijale srpske privrede, najavio je danas predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež.

On je rekao Tanjugu da se ova poseta Japanu organizuje u saradnji sa ambasadom i Vladom Japana, Razvojnom agencijom Srbije (RAS) i PKS.

Prema Čadežovim rečima u delegaciji će biti ministri resora trgovine, nauke i privrede, Tomislav Momirović, Jelena Begović i Adrijana Mesarović, kao i on, zatim predstanici RAS-a i kompanija koje su konkurentne u celom svetu i imaju šta da ponude japanskim partnerima.

Među njima je po jedna iz hemijske industrije i industrijskih parkova, a četiri iz IT sektora.

Predsednik PKS je najavio da će tokom posete Japanu bit održani sastanci sa predstavnicima više japanskih ministarstava – za spoljne, poslove, unutrašnje poslove i komunikacije koje je nadležno za veštačku inteligenciju, trgovinu i nauku, kao i sa predstavnicima Japanske organizacije za spoljnu trgovinu.

Kako je dodao, biće održan i Poslovni forum na kojem će se japanskim kompanijama prezentovati investicione i poslovne mogućnosti u Srbiji, a organizovaće se i razgovori sa članicama najuticajnijeg i najvećeg japanskog poslovnog udruženja “Keidanren”, koje zastupa interese najvećih japanskih kompanija.

“U Japan idemo sa veoma jasnim ciljevima. Jedno je da što pre pokušamo da ubrzamo pregovore o potpisivanju sporazuma o zaštiti i promociji ulaganja, a to je veoma važno, jer su japanske kompanije u poslednjih pet godina investirale skoro 500 miliona evra u Srbiji i ovo bi moglo da zaista donese potpuno jednu novu dinamiku”, rekao je Čadež.

Prema njegovim rečima, državno-privredna delegacija iz Srbije ide u Japan da predstavi jednu novu i inovativnu Srbiju, odnosno sve ono što naša zemlja može da ponudi.

“Predstavićemo im uslove za poslovanje i investiranje u Srbiji, sa posebnim fokusom na IT sektor, rezultate, potencijale, podsticaje za investitore u ICT, istraživanje i razvoj, kao i aktivnosti PKS u ovoj oblasti”, rekao je predsednik PKS za Tanjug.

Čadež je precizirao da će sastanci naše delegacije biti sa petnaestak najvećih multinacionalnih kompanija iz Japana, među kojima su Mitsubishi,Toyota, Hitachi, Itochu, Japan Tobacco, Toshiba, Takenaka…

“Imamo veoma jasne ciljeve i plan. Od posete premijera Japana 2018. koji je boravio u Srbiji sa privrednom delegacijom krenule su dosta dobre investicije iz Japana, a i sada idemo tamo sa ciljem da pripremimo sledeći veliki poslovni forum koji će se održati u Beogradu na jesen ove godine, a zatim i veliki poslovni forum u okviru EXPO u Osaki”, rekao je predsednik PKS.

Prema negovim rečima, oblasti u kojima možemo da unapredimo saradnju sa Japanom je plasman naših prehrambenih proizvoda na to tržište, posebno smrznutog bobičastog voća.

“Mi smo u svetu već prepoznati kao tehnološki hab i imamo potencijal za saradnju sa velikim kompanijama koje ovde dolaze da rade sa našim stručnjacima i koriste naša kreativna rešenja. Ono po čemu Srbija postaje poznata i to želimo Japanu da naglasimo jesu kvalitetni, kreativni i inovativni ljudi”, zaključio je Čadež.

Prema podacima PKS, robna razmena Srbije i Japana u 2023. bila je 332,3 miliona dolara, od čega je izvoz iz Srbije bio 89 miliona dolara, a uvoz iz Japana 243,3 miliona dolara.

PKS

BEOGRAD, 2. jun – Industrijska proizvodnja u Srbiji u aprilu ove godine je bila veća za 2,9 odsto u odnosu na april prošle godine, a u odnosu na prosek 2023. godine bila je veća za 0,4 odsto, najnoviji su podaci Republičkog zavoda za statistiku. Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u aprilu ove godine imale su proizvodnja prehrambenih proizvoda, metalnih proizvoda, osim mašina, osnovnih metala, proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda i proizvodnja motornih vozila i prikolica.

Industrijska proizvodnja je u periodu januar – april 2024. godine, u poređenju sa istim periodom 2023. godine, bila veća za 2,9 odsto.

Posmatrano po sektorima, u aprilu ove u odnosu na april 2023. godine je zabeležen rast u prerađivačkoj industriji za 6,6 odsto, u rudarstvu za 5,3 odsto a u snabdevanju strujom i gasom, pad od 15,0 odsto.

Upravo u prerađivačkoj industriji, koja je zabeležila najveći rast, radi i najveći broj zaposlenih u Srbiji.

Među zaposlenima u Srbiji, kojih je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvom ovogodišnjem kvartalu, bez individualnih poljoprivrednika, bilo 2,36 miliona, u prerađivačkoj industriji radilo je 500.666.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije rekao je za Euronews Srbija da je u poslednjih pet godina broj zaposlenih u sektoru prerađivačke industrije povećan za oko 25.000, odnosno za oko pet odsto.

On je naveo da je u prvom kvartalu ove godine broj zaposlenih u prerađivačkoj industriji iznosio oko 500.600, dok je u 2020. godini u toj industriji radilo 476.000 ljudi.

Podaci o broju zaposlenih u prerađivačkoj industriji u prvom kvartalu 2024. godine, kaže Stanić, pokazuje da u toj industriji radi 22 odsto od ukupno registrovanih zaposlenih u Srbiji.

Kada je reč o prehrambenoj industriji, u poslednjih pet godina broj zaposlenih je porastao za 1.000.

Stanić kaže da je u poslednjih pet godina, odnosno 2019. u odnosu na 2023. godinu, broj zaposlenih u prehrambenoj industriji je sa 90.000 porastao na 91.000.

“Ukoliko prerađivačkom sektoru pridodamo i sektor snabdevanja električnom energijom i sektor rudarstva, pošto svi zajedno čine sektor industrije, možemo zaključiti da u sektoru industrije radi ukupno 555.000 zaposlenih ili oko 24 odsto ukupno registrovanih u Republici Srbiji”, rekao je Stanić.

Prema njegovim rečima, tako je u poslednjih pet godina najveći rast broja zaposlenih je u autoindustriji i to za 27.000.

“Takođe, beleži se rast zaposlenih u proizvodnji gume i plastike, kao i nafte”, dodao je Stanić.

Prema njegovim rečima, najveći pad zaposlenih je zabeležen u tekstilnoj industriji i to za 2.200 radnika.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku o industrijskoj proizvodnji u aprilu 2024. godine, po namenskim grupama, pokazuju da je došlo do rasta u proizvodnji kapitalnih proizvoda, za 20,8 odsto, intermedijarnih proizvoda, osim energije, za 16,1 odsto, netrajnih proizvoda za široku potrošnju, za 11,2 odsto i trajnih proizvoda za široku potrošnju, za 6,5 odsto, dok je pad zabeležen u proizvodnji energije, za 28,4 odsto.

Obim industrijske proizvodnje je u aprilu porastao u 23 oblasti, čije je učešće u strukturi industrijske proizvodnje, 69 odsto, a pao u šest oblasti, čije je učešće u strukturi industrijske proizvodnje 31 odsto.

Posmatrano po delatnostima, kaže Stanić, u periodu januar-mart 2024. godine najveći rast industrijske proizvodnje zabeležila je proizvodnja računara (83,4 odsto), proizvodnja osnovnih metala (79,5 odsto), proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava (28,0 odsto), ostalo rudarstvo (24,0 odsto) i eksploatacija rude metala (13,7 odsto).

EuroNews Srbija

BEOGRAD, 1. jun – Srbija je, prema najnovijem izveštaju Evropske komisije za putovanja, na prvom mestu u Evropi po stopi rasta dolazaka stranih gostiju u odnosu na period pre pandemije. Po istom izveštaju, Srbija beleži najveće stope oporavka turističkog prometa s Kinom.

Turist koji obilaze Beograd kažu da su zadovoljni svojom odlukom da obiđu srpsku prestonicu. Kažu da im se najviše dopadaju atmosfera i gostoprimstvo.

“Iz Kazashtana sam i nikad ranije nisam bio na Balkanu. Došao sam zato što mi o vašoj zemlji ne znamo dovoljno. Vidim ovde puno turista i mislim da Srbija treba da se promoviše i kod nas, na istoku. Mi smo prijatelji Srbije”, rekao je jedan turista.

Mapa iz izveštaja Evropske komisije za putovanja poredi prve kvartale 2019. i ove godine i podaci kažu da je za pet godina, u Srbiji ostvaren rast od gotovo 47 odsto.Tokom tri meseca zemlju je posetilo skoro 400 hiljada stranaca. Najbrojniji su Rusi, Kineza je iz godine u godinu sve više, a zemlje okruženja, posmatrane zajedno, tradicionalno dominiraju.

Takođe, Republički zavod za statistiku objavio je da je u Srbiji, u aprilu,  zabeleženo 370.669 dolazaka turista što u odnosu na april prošle godine predstavlja povećanje za 7,1 odsto, dok je broj noćenja iznosio 1.025.142 i bio za 9,1 odsto veći nego pre godinu dana, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Broj noćenja, dodaju, domaćih turista bio je veći za 11,0 odsto  a stranih turista za 7,0 odsto.

EuroNews Srbija