Simptom

Bugarska planira zakon za zaplenu i prodaju Lukoilove rafinerije Burgas zbog sankcija

November 6, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Burgas je jedina naftna rafinerija u Bugarskoj i predstavlja ključni deo Lukoilovog stranog poslovnog carstva, koje je počelo da se raspada nakon što su se Sjedinjene Američke Države prošlog meseca pridružile Britaniji u uvođenju sankcija protiv dve najveće ruske naftne kompanije, Lukoila i Rosnjefta, zbog rata Vladimira Putina u Ukrajini.

Prema pisanju bugarskog medija Mediapool, u sredu je izrađivan nacrt zakona koji bi omogućio zaplenu. Lukoil je prošle nedelje saopštio da započinje prodaju stranih sredstava zbog sankcija, prenosi Gardijan.

Kako međunarodne mere postepeno guše ruski izvoz nafte, Poljska je u sredu saopštila da radi na sporazumu o uvozu tečnog prirodnog gasa iz SAD-a, kako bi snabdevala Ukrajinu i Slovačku. Zvaničnici očekuju da će objaviti zajedničku deklaraciju o povećanju uvoza nakon sastanka strana na transatlantskoj energetskoj konferenciji u Atini kasnije ove nedelje, naveo je izvor na koji se poziva Rojters.

Poljsko ministarstvo energetike izjavilo je za Rojters kasno u sredu: „Radimo sa našim partnerima – Amerikancima, Slovacima, Ukrajincima – na mogućnostima uvoza američkog gasa kako bismo ojačali energetsku bezbednost našeg regiona.“

Slovački premijer blizak Putinu, Robert Fico, protivio se ograničenjima Evropske unije na uvoz ruskog gasa. Rojters navodi da bi, prema njegovim izvorima, južnom Poljskom moglo biti isporučeno čak 4 do 5 milijardi kubnih metara američkog gasa godišnje za Slovačku – otprilike koliko iznosi godišnja potrošnja te zemlje, prenosi Gardijan.

Evropska unija je u oktobru predstavila nove planove za okončanje kupovine ruske nafte i gasa kroz novi paket sankcija koji zabranjuje uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa do 2027. godine.

Simptom/N1/Rojters/Gardijan

Politiko: Bugarska traži način za izuzeće od sankcija protiv Lukoila

November 1, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Američki predsednik Donald Tramp najavio je prošle nedelje sankcije za dva najveća ruska proizvođača nafte – Rosnjeft i Lukoil, što je navelo nekoliko zemalja EU u kojima te firme posluju da se bore za izuzeća.

U Bugarskoj se nalazi ogromna rafinerija Burgas u vlasništvu Lukoila, koja obezbeđuje do 80 odsto goriva za zemlju, zbog čega je traženo od Vašingtona da se sankcije odlože i posle 21. novembra, kada bi trebalo da stupe na snagu.

Vlada Bugarske je zabrinuta da bi sankcije mogle da primoraju rafineriju da prestane sa radom, što bi izazvalo široku nestašicu goriva i proteste.

Izvori briselskog portala rekli su da zvanična Sofija tvrdi kako bi to moglo da ubrza kolaps vlade, jačajući podršku bugarskom predsedniku Rumenu Radevu, ličnosti koju neki vide kao prorusku, a javno je istakao ideju o stvaranju nove političke stranke.

Bugarsko ministarstvo energetike odbilo je da za Politiko komentariše ove informacije, kabinet predsednika Bugarske takođe.

Bivši ambasador Bugarske u Rusiji Ilijan Vasilev smatra da se radi o taktici zastrašivanja koju vodi vlada, kako bi se izbegla brza prodaja rafinerije.

Postoje legitimni interesi i ozbiljni interesi za kupovinu imovine Lukoila, tvrdi Vasilev.

Izuzeće od primene američkih sankcija tražila je i Mađarska i njen premijer Viktor Orban.

Simptom/Danas/FoNet

Severna Makedonija od danas deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima

October 7, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Kako je saopštilo Ministarstvo za evropska pitanja Severne Makedonije, to omogućava makedonskim građanima i kompanijama da obavljaju i primaju plaćanja u evrima ka i iz zemalja članica SEPA pod istim uslovima kao u Evropskoj uniji (EU).

„Danas, sa započinjanjem praktične primene za lakše, brže i jeftinije transakcije u evrima, Severna Makedonija je zvanično postala aktivni deo Evropskog platnog prostora, što je važan korak u unapređenju integracije sa jedinstvenim evropskim tržištem“, ističe to ministarstvo.

Pridruživanje SEPA je, kako se navodi, deo aktivnosti u okviru Plana rasta EU za Zapadni Balkan, koji ima za cilj ubrzanje ekonomske integracije zemalja regiona sa EU kroz povećan pristup jedinstvenom tržištu, podsticanje investicija i poboljšanje finansijskih usluga.

Ministarka finansija Severne Makedonije Gordana Dimitrieska-Kočoska je izjavila da je Evropski platni savet odobrio prijave devet makedonskih banaka u platnoj šemi za kreditne transfere koji su operativni u SEPA, dok se očekuje da će se preostale tri banke pridružiti do kraja godine.

„To znači da zemlja praktično postaje deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima, što će omogućiti građanima i kompanijama da vrše plaćanja u evrima na isti način kao u zemljama Evropske unije. Očekuje se da će članstvo u SEPA doneti brojne koristi za građane, kompanije i ekonomiju u celini“, rekla je Dimitrieska-Kočoska.

Istakla je da se očekuju brža, bezbednija i jeftinija prekogranična plaćanja u evrima i da je to posebno važno za makedonsku ekonomiju, koju karakteriše visok stepen otvorenosti trgovine i veliki obim prekograničnih plaćanja.

„Stoga je potencijal za uštedu troškova, za poboljšanje likvidnosti i za povećanje konkurentnosti kompanija veliki. Ovo može igrati značajnu ulogu u procesu dalje trgovinske integracije, ubrzanog ekonomskog rasta i smanjenja jaza u prihodima sa EU“, rekla je Gordana Dimitrieska-Kočoska u pisanoj izjavi.

Zahtev za pristupanje SEPA Severna Makedonija je podnela 10. jula 2024. godine, a taj zahtev je 6. marta 2025. prihvatio Evropski platni savet. Region SEPA obuhvata 41 zemlju u Evropi.

Simptom/Nova.rs/Beta

Dodik obećava prosečnu platu od 1.000 evra

August 24, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Dodik je u Јutarnjem programu RTZRS rekao da će insistirati i na formiranju fonda dječije štednje, što znači da će – kad taj zakon bude usvojen, država evidentirati svako novorođeno dete i uplatiti u fond na njegovo ime 1.000 konvertibilnih maraka, odnosno oko 500 evra.

Centralna izborna komisija BiH oduzela je Dodiku mandat predsednika RS nakon što mu je Sud BiH početkom augusta izrekao pravosnažnu presudu kojom je Dodik osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja javnih funkcija. Dodik je kaznu zatvora otkupio novčanom uplatom od 18.000 evra.

Simptom/Nova.rs/FoNet

Da li su trgovci baš jedini krivci za visoke cene

August 16, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Nešto ranije mere je najavila i resorna ministarka Jagoda Lazarević, sa istim ciljem. S tim što je govoreći o visinama marži, istakla nešto drugačije podatke. Ona je rekla da je prosečna marža u trgovini tokom 2024. bila oko 21 odsto. Sa druge stane, u prehrambenoj industriji ona je veća od 40 procenata.

Drugim rečima, nisu trgovci isključivi krivci za „zidanje cena“. Nešto od toga ima i u proizvodnji. I mada se to iz Vučićevih najava ne može jasno pročitati, ona je prethodno najavila ograničenja u svim karikama lanca. Od proizvodnje, preko prerade, uvoza, distribucije do, na kraju, maloprodaje.

Niže cene prijaju ušima potrošača, ali više je nego jasno da ovakve mere nikada nemaju trajni efekat. I ne dovode do sistemskog rešenja.

Forbes Srbija istraživao je šta „škripi“ na domaćem tržištu prehrambene robe, šta su sistemski nedostaci i zbog čega su cene najvećeg broja proizvoda u državama sa kojima se graničimo, ali i onim udaljenijim, niže nego kod nas?

Ko su krivci za cene

„Većina populacije smatra da su poljoprivredni proizvođači prva karika u lancu, ali to nije tačno. Postoje učesnici koji su i pre njih, a to je industrija inputa. Primera radi, mineralnih đubriva i drugih neophodnih sredstava vezanih za poljoprivrednu proizvodnju, a sistem se završava ponudom koju imamo na trgovinskim rafovima. Zbog toga sistemsko rešenje nije moguće postići bez praćenja načina formiranja cene od početka do kraja lanca snabdevanja“, kaže za Forbes Srbija Žaklina Stojanović, dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Ona dodaje da je najkompleksniji primer mlekarstvo.

„Kada analizirate cenu mleka ili mlečnih proizvoda treba da pratite troškove na samoj farmi koji uključuju sistemsku vezu sa biljnom proizvodnjom, preko stočne hrane ili sa ostalim proizvođačima inputa. Potom pratite troškove u mlekarama, a tek na kraju dolazi tema koja se vezuje za način formiranja cene mleka kroz učešće sektora trgovine. Nevolja je najveća što se usled specifičnosti sektora tržišni mehanizam često deformiše. To se dešava zbog neadekvatno izgrađene tržišne strukture ili sporog delovanja preko potrebnih institucija za zaštitu konkurencije“, dodaje ona.

Drugim rečima, kada se govori o mleku, stručnjaci smatraju da u celom lancu postoji nedovoljno balansa, kako u moći igrača tako i u konkurentnosti. Pa je sektor primarne proizvodnje mleka izrazito konkurentan, dok se to ne može reći za sektor prerade.

Rezultat toga je na kraju činjenica da su mleko i mlečni proizvodi jednog od vodećih domaćih proizvođača u susednoj Bosni i Hercegovini jeftiniji nego što je kod nas.

Nedovoljna ulaganja u agrar

„Činjenica je da su cene prehrambenih artikala više u Srbiji u odnosu na region. Ova tema je od strateškog ne samo ekonomskog, već i socijalnog značaja. Razlog je taj što je najveći deo izdvajanja iz prosečnog kućnog budžeta usmeren ka egzistencijalnim proizvodima kao što su hrana i bezalkoholna pića. Oni učestvuju sa oko 37 odsto u ukupnim troškovima prosečnog domaćinstva u Srbiji“, kaže Stojanović.

Stojanović kaže da krajnju cenu uvek plaćaju potrošači, što u situaciji u kojoj postoji neadekvatna tržišna struktura i dugoročni problemi sa ulaganjima u agrar i ruralni razvoj postaje preveliki teret za potrošače.

„Problemi se jednako vezuju kako za uslove u kojima poljoprivrednici obavljaju svoju aktivnost, tako i za efikasnost ostalih učesnika u lancu snabdevanja hranom“.

Sagovornici Forbes Srbija upućeni u dešavanja na tržištu hrane i prehrambenih proizvoda dodaju da konkurencija na maloprodajnom tržištu nije razlog za velike cene. U Srbiji ima dovoljno trgovinskih lanaca i teško da bi novi igrač ovo tržište smatrao atraktivnim.

Sa druge strane, jasno je i da nemaju svi trgovinski lanci jednako učešće na tržištu, kao ni pregovaračku moć prilikom formiranja cena.

Pozicije odavno zauzete

„Pozicije su podeljene već godinama i svako čuva svoj položaj i mesto na tržištu. Bilo je izvesnog straha kada je Lidl najavio dolazak. Ali se kasnije ispostavilo da on i nije suštinska konkurencija postojećim lancima. Slično je i na tržištu distributera. Veliki igrači su odavno zauzeli tržište i koriste svoje pozicije. Iako ne postoje barijere za ulazak novih, jer je omogućen paralelni uvoz, novi igrači nemaju interes da ulaze na ovaj segment tržišta. Proces otklanjanja tih neravnoteža je i dug i težak u svakom delu lanca“, kaže nam dobro upućeni sagovornik u pitanja konkurencije.

Ovaj sagovornik kaže da trgovci, pa i svi drugi u lancu koriste navike potrošača. Naime, kupci nemaju navike da trgovce kažnjavaju bojkotom neke robe zbog cena. Navikli su da kupuju u najbližim trgovinama i često nedovoljno obraćaju pažnju na cenu. Udruženja za zaštitu potrošača, opet, često nemaju snagu niti volju da se istinski bave ovim poremećajima i na kraju imamo cene ovakve kakve jesu.

„Ako su cene naših proizvoda manje u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini ili negde drugo u inostranstvu, ne verujem da je to zato što su njihovi biznismeni i trgovci više socijalno orijentisani. Trgovac da to ne može da proda, cene bi pale. Očigledno roba može da se proda po toj ceni“, kaže za Forbes Goran Petković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Primarni proizvođači najslabiji u lancu

„Jasno je svima da primarni proizvođači uzimaju najmanje, da je od konačne cene njihov deo najmanji. Ali koliki je deo svih ostalih, to ne znamo. Rađena je jedna analiza pre nekoliko godina, ali javnost nije saznala rezultate. I pošto nemamo jasnu analizu, mi onda napamet upiremo prstom u maloprodaju“, kaže Petković.

On podseća da je pre više od 50 godina bila predstavljena studija o štetnosti masti i holesterola u ishrani. Kada je skinuta tajnost sa podataka, otkrilo se da je iza te studije stajalo udruženje proizvođača šećera.

Simptom/Forbes

Grenel: Treba težiti ekonomskom razvoju, ideja o međusobnom priznavanju smešna

August 9, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Grenel je dodao da je, prema njegovom ličnom mišljenju, ideja o međusobnom priznanju smešna i da treba težiti ekonomskom razvoju.

“Mislim da ćemo ići korak po korak. Naravno da smo potpuno angažovani oko ovih pitanja, ali kao što sam rekao, radimo na ekonomskom razvoju širom sveta. To je fokus”, rekao je Grenel u intervjuu za Kljan Kosova.

Ekonomija u fokusu
Odgovarajući na pitanje da li planira da se vrati starim temama poput korekcije granica, Grenel je rekao da “nema povratka ni na šta” i da su planovi uvek bili ekonomski plan.

“Nema povratka ni na šta. Oduvek smo se fokusirali na ekonomski razvoj kao pokretač rešavanja problema i nastavićemo to da radimo”, istakao je Grenel.

Dodao je da je, prema njegovom ličnom mišljenju, ideja o međusobnom priznanju smešna, jer, kako je istakao, mladi ljudi žele poslove.

“Mislim da bi trebalo da težite ekonomskom razvoju i poslovima za mlade ljude na Kosovu”, rekao je Grenel i naglasio da se politička rešenja donose kroz ekonomski razvoj.

Radio na sporazumu između Beograda i Prištine
Naveo je da je, dok je radio na sporazumu između Beograda i Prištine, zamišljao da će dostići tačku u kojoj će ekonomski razvoj biti toliko veliki da će prevazići politiku i dovesti do povlačenja NATO trupa sa KiM.

“Rekao sam to i ranije i mislim da sam, kada smo radili na ovim sporazumima pre (Vašingtonskog sporazuma), zamišljao da ćemo doći do tačke u kojoj će ekonomski razvoj biti toliko veliki da će nadjačati politiku i tada ćemo moći da pređemo na tačku povlačenja NATO trupa”, rekao je Grenel.

Dodao je da ne predlaže da se to uradi sada, jer se, kako je naveo, neprijateljstva i dalje dešavaju, ali da želi dan kada više neće biti NATO trupa na KiM jer prisustvo NATO trupa šalje poruku poslovnoj zajednici da nije bezbedno.

Simptom/Newsmax/Tanjug

Ukida se lev: Bugarski strah od uvođenja evra

July 10, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Ispred predsedničke palate u Sofiji nalazi se devet malih j jedan malo veći šator. Na velikom plakatu je napisano: „Nacionalni protest“.

Nekoliko dana pre odluke ministara finansija evrozone, desetak ljudi tu je kampovalo u znak protesta protiv uvođenja evra u Bugarskoj, koje je planirano za 1. januar 2026. godine. Oni traže da se zadrži bugarski lev.

„Evrozona je najgora stvar koja u ovom trenutku može da se dogodi Bugarima, jer mi smo već potčinjena teritorija“, tvrdi jedna žena. Među demonstrantima vlada evroskeptično raspoloženje. Jedan čovek pita: „Šta su to evropske vrednosti? Ne treba nam evro. Zašto nam je potreban?“

Malo informacija, mnogo strahova

Kada se Bugarska 2007. godine pridružila Evropskoj uniji, glasala je i za uvođenje evra. Sve vlade u Sofiji od tada su radile na tome. To i dalje ima jasnu većinu u parlamentu.

Ali, stanovništvo je podeljeno. Politikološkinja Genoveva Petrova, koja je na čelu instituta za istraživanje javnog mnjenja Alfa Riserč u Sofiji, kaže:

„Postoji zabrinutost zbog mogućih i očekivanih povećanja cena.“

Dakle, strah od inflacije. Prema rečima Petrove, tu je i nedostatak informacija o tome kako će se uvođenje evra zapravo odvijati.

Čak je i predsednik protiv

Na društvenim mrežama šire se sve vrste glasina. Na primer, da će EU ubuduće imati pristup ličnoj štednji Bugara.

Za uspeh takvih teorija zavere Petrova navodi nekoliko faktora. Jedan od njih su političari poput predsednika Rumena Radeva, koji se protivi vladi i njenoj politici uvođenja evra.

Neslaganje između onih koji su na vlasti dovodi do polarizacije javnog mnjenja. „Drugi važan faktor je neefikasnost institucija, koje do sada nisu uspele da ljudima pokažu da je njihov rad u interesu društva.“ Poverenje u politiku i državne institucije u Bugarskoj veoma je nisko.

Devizni kurs leva odavno je vezan za evro

Prema Petrovoj rečima, finansijsko znanje među stanovništvom takođe je slabo. Takođe, mnogi pamte vremena kada su u tu zemlju pogađale finansijske krize. Jedna od tih kriza dovela je do vezivanja kursa leva za nemačku valutu 1997. godine.

Bugarska već dugo ima fiksni kurs prema evru. Zato je u stvari neosnovan široko rasprostranjen strah da će zemlja izgubiti suverenitet u monetarnoj politici. Ali, ekonomisti teško da uspevaju da odgovore na takve prigovore.

Cene već sada rastu

Bugarska vlada sada pokušava s informativnom kampanjom. U njoj obećava da će obezbediti zaštitu potrošača, kontrolu cena i pravedno usklađivanje plata i penzija. I da će se prekršaji kažnjavati punom snagom zakona.

Premijer Rosen Željazkov ujedno je apelovao na privredu da sada ne podiže cene. „Niko ne bi trebalo da zloupotrebljava svoj dominantni ili monopolski položaj, posebno tamo gde nema ponuđenih alternativa.“

Međutim, to ne sprečava neke prodavnice da već sada podignu cene. Naročito su osnovne namirnice u poslednje vreme poskupele, a da to do sada za njih nije imalo nikakvih posledica. Evroskepticizam u Bugarskoj to bi mogao da promeni.

Simptom/Danas/Dojče Vele

Rumuniji sledi obračun sa Briselom zbog rastućeg budžetskog deficita

July 7, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

U proteklih pet godina, Rumunija je trošila daleko iznad svojih mogućnosti — rečima novog predsednika Nićušora Dana, jela je veliku picu dok je plaćala samo srednju — i ima projektovani budžetski deficit od oko 9 procenata ekonomskog učinka ove godine, što je najviše u Evropskoj uniji.

Taj rekord lošeg fiskalnog upravljanja izazvao je višestruke opomene Evropske komisije, za koje premijer Ilie Bolojan sada kaže da se više ne mogu ignorisati. Ove nedelje, ministri zemalja EU glasaće o strogom planu kojim se tačno navodi šta Rumunija sada mora da uradi kako bi vratila red u svoje javne finansije.

Čak i pre glasanja u utorak na sastanku ministara ekonomije i finansija EU, novi rumunski premijer promoviše dramatičan paket mera štednje koje će zadati udarac ekonomskom rastu, kao i narušiti popularnost vlade.

Ali bez akcije sada, tvrdi Bolojan, zemlja će se suočiti sa gnevom Komisije i – još gore od toga – mogućnošću smanjenja rejtinga od strane agencija za kreditni rejting, što bi potencijalno smanjilo dug rumunske vlade na status „smrada“. To bi rizikovalo spiralnu finansijsku krizu, a premijer je upozorio na rizik za plate i penzije ako poverioci zemlje izgube poverenje.

„Pristup evropskim fondovima uslovljen je fiskalnom reformom; bez nje bismo izgubili pristup ovim fondovima“, rekao je Bolojan novinarima prošle nedelje. „Razmislite šta bi značilo ako ne bismo mogli da nastavimo polovinu investicija koje su trenutno u toku, u glavne autoputeve, železničke pruge i projekte u svakom lokalnom naselju širom Rumunije. To bi nas dovelo u rizik da ponovo budemo spušteni na takozvani status smeća, čineći našu zemlju neprivlačnom za investitore.“
Dodao je: „Ne možemo dozvoliti da naša zemlja završi u situaciji kao što je Grčka.“

U intervjuu za CNN kanal Antena 3, Bolojan je rekao da prethodni pristup Rumunije, obećavajući svojim kreditorima i EU da će smanjiti deficit, samo da bi nastavila da troši više nego što može da priušti, podseća na basnu o dečaku koji je vikao vuk.

Simptom/Politiko

Bosni i Hercegovini preti energetski kolaps

July 4, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Samo u prvih pet meseci ove godine, BiH je potrošila više od 151 milion evra na uvoz električne energije, prema podacima Agencije za statistiku BiH, piše Radio Slobodna Evropa.

Od tri proizvođača električne energije, Elektroprivreda BiH, koja je u vlasništvu entitetske vlade Federacije BiH, zabeležila je gubitke od preko 197,1 milion evra u protekle dve godine.

Vlasti su stoga krajem juna predložile povećanje cena električne energije za domaćinstva do osam odsto – nakon povećanja od deset odsto u avgustu prošle godine – i čekaju odobrenje regulatora, što će biti dodatni teret za građane, uz najavljena povećanja cena grejanja, vode, javnog prevoza i opštu inflaciju.

„Dok je postojao višak, mogla se postići dobra cena električne energije na stranom tržištu i tako ‘pokriti’ nižu cenu za domaćinstva koja je ispod proizvodnje. Bilo je samo pitanje vremena kada će taj višak električne energije nestati, i to vreme je došlo“, rekao je za Radio Slobodna Evropa Ognjen Marković, energetski konsultant i bivši direktor operatera prenosnog sistema u BiH i na Kosovu.

Pre tri meseca, elektroprivredne kompanije su Vladi Federacije BiH dostavile informacije o stanju u ovim kompanijama, od kojih većina posluje „u minusu“ poslednjih pet godina.

Vladin izveštaj, u koji je RSE imao uvid, ukazuje da je kriza sa kojom se suočavaju rezultat lošeg upravljanja i nedovoljnih investicija u prošlosti, te da raspadajuća, zastarela infrastruktura, uz potpunu zavisnost od ruskog gasa, danas ugrožava energetsku bezbednost Bosne i Hercegovine.

Elektroprivreda BiH ostaje bez novca

Od decembra 2022. godine, Elektroprivreda BiH nije u mogućnosti da zadovolji svoju finalnu potrošnju iz svoje proizvodnje i samo u jednom ili dva meseca godišnje se desi da ostanu viškovi za prodaju na tržištu, navodi se u vladinom izveštaju.

Zbog nedovoljnih isporuka uglja iz sopstvenih rudnika, loših hidroloških uslova i povećane potrošnje, Elektroprivreda BiH je samo tokom protekle zime, od oktobra 2024. do februara 2025. godine, kupila oko 65,5 miliona evra električne energije.

Navode da su električnu energiju kupovali po višoj ceni od one po kojoj su je isporučivali domaćinstvima, budući da tarife diktira vladin regulator.

Elektroprivreda BiH je upozorila da bi, ako ne uspeju da obezbede dodatni novac na svojim računima, mogli postati nelikvidni u drugoj polovini 2025. godine.

„Posmatrajući stanje gotovine i oročenih depozita na kraju 2024. godine, sasvim je jasno da bi EP BiH bila nelikvidna već tokom prošle [2024] godine da nije vraćen avans za blok 7 termoelektrane Tuzla“, navodi se u informaciji poslatoj vladi.

Radi se o oko 127 miliona evra avansno isplaćenih kineskom konzorcijumu u neuspelom poslu izgradnje nove termoelektrane.

U saopštenju Vladi Federacije Bosne i Hercegovine, Elektroprivreda BiH je navela da ni projekcije za naredne dve godine nisu obećavajuće.

Štaviše, navode da je „mogućnost zaduživanja za finansiranje redovnog poslovanja, koje će biti neophodno u narednom periodu za održavanje likvidnosti, upitna“.

Do 2019. godine, Elektroprivreda BiH je proizvodila znatno više električne energije nego što su domaće potrebe. To je omogućilo unosan izvoz, što je istovremeno pomoglo u održavanju niskih cena za domaćinstva.

Od tada, proizvodnja električne energije stalno opada.

U poređenju sa periodom od 2011. do 2018. godine, termoelektrane danas proizvode skoro 30 odsto manje električne energije, dok ukupna potrošnja raste prosečnom stopom od tri do pet odsto godišnje. Termoblokovi su u proseku stariji od 40 godina, njihova snaga je smanjena i češće se kvare, a troše i više uglja.

Danas potrošnja električne energije u Federaciji Bosne i Hercegovine premašuje domaću proizvodnju za 11,7 odsto, što je primorava na uvoz kako bi zemlja izbegla mrak.

Krizu pogoršava situacija u rudnicima.

Od 2009. do 2024. godine, Elektroprivreda BiH je uložila više od 383 miliona evra u sedam svojih rudnika kako bi održala njihovu likvidnost.

„Očekivani efekti ove investicije, kao i finansijska podrška u procesu restrukturiranja rudnika, izostali su“, navode u izveštaju šest godina kasnije.

Dok je broj rudara opao, troškovi rada nastavljaju da rastu, vođeni višim platama i drugim davanjima.

Elektroprivreda BiH je zatražila kupovinu 600.000 tona uglja iz drugih rudnika u zemlji ili inostranstva iz privatnih rudnika i na tržištu, jer se u njenim rudnicima „beleži opšti pad proizvodnih parametara i produktivnosti“.

U nekim rudnicima, troškovi rada prelaze 90 odsto prihoda.

Porezi i doprinosi na dohodak u BiH moraju se plaćati sa platama, ali rudnici su izuzeti od zakona i stoga duguju desetine miliona evra.

Vlada i Elektroprivreda isplaćuju neisplaćene doprinose iz svojih budžeta rudarima koji steknu pravo na penziju.

Samo jedan rudnik je profitabilan, a „šest od sedam rudnika ima hronične probleme u svakom aspektu svog poslovanja“, navodi se u izveštaju Elektroprivrede BiH.

Kako posluje bivši inženjerski gigant?

Državne kompanije koje posluju u gasnom sektoru takođe su u finansijskom haosu.

Energoinvest, nekada inženjerski gigant sa prisustvom na svim kontinentima, sada 95 odsto svog poslovanja zasniva na uvozu ruskog gasa.

Kompanija godinama beleži gubitke, koji su od 2017. do 2019. godine iznosili 14,2 miliona evra, uz manja poboljšanja u proteklih pet godina koja su dovela poslovanje kompanije na „pozitivnu nulu“.

BH-Gas, koji upravlja sa oko 200 kilometara gasovoda, završio je prošlu godinu „u minusu“, pošto je, kao i Energoinvest, izgubio arbitražni spor protiv mađarskog gasovoda, nakon što je pravac snabdevanja preusmeren na Turski tok na insistiranje „Gasproma“.

BH-Gas je prošle godine takođe morao da otpiše oko milion i po evra knjigovodstvene vrednosti gasovoda Zenica-Travnik u centralnoj Bosni, što je povećalo njegove gubitke.

U međuvremenu, kompaniji sa oko pedeset zaposlenih poveren je zadatak finansiranja i izgradnje novog gasovoda do Hrvatske kako bi se smanjila trenutna ukupna zavisnost od ruskog gasa, kao i razvoj prvog skladišta gasa u BiH. Ukupna vrednost planiranih projekata prelazi milijardu evra.

Energetska kriza nije ograničena samo na struju i gas.

Terminali Federacije BiH, odgovorni za uvoz i skladištenje naftnih derivata koji se aktiviraju u vanrednim slučajevima, takođe su u problemima.

Kompanija poslednjih godina posluje sa gubitkom, a njeni kapaciteti za skladištenje su neadekvatni i daleko ispod preporuka EU.

Federacija Bosne i Hercegovine takođe upravlja Elektroprivredom Hrvatske zajednice Herceg Bosna (HZHB), sa sedištem u Mostaru, koja je takođe u vlasništvu Vlade Federacije Bosne i Hercegovine i posluje na teritoriji koju je kontrolisalo Hrvatsko vijeće odbrane tokom rata.

Proizvodi električnu energiju u hidroelektranama i jednoj vetroelektrani. Njen rad uglavnom zavisi od nivoa vode u branama.

Elektroprivreda Republike Srpske, u vlasništvu vlade tog entiteta, takođe posluje u BiH, a takođe se suočava sa operativnim problemima zbog izgubljenih parnica oko potraživanja za predratne investicije vredne više od 897 miliona evra.

Republika Srpska nema sopstvene naftne terminale. Gasovod dug oko 60 kilometara upravljaju dve entitetske kompanije čiji profit iznosi oko pola miliona evra godišnje.

Simptom/Danas/Radio Slobodna Evropa

Zeleno svetlo za Bugarsku

June 27, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Lideri, okupljeni na samitu EU u Briselu, podržali su predlog Evropske komisije kojim se Bugarskoj dozvoljava da postane 21. članica evrozone i zameni lev evrom, nakon što je to već planirala 2024. godine, ali je bila odbijena.

Ta balkanska zemlja članica je EU od 2007. godine i prva je zemlja koja bi mogla uvesti evro nakon Hrvatske 2023. godine.

Evropski parlament i Evropska centralna banka (ECB) još uvek se moraju konsultovati pre neophodnih zakonskih promena pre nego što Bugari budu mogli da plaćaju evrima, ali se ti koraci smatraju formalnošću.

Bugarska, jedna od siromašnijih zemalja EU, i dalje je na dnu liste 27 članica prema bruto domaćem proizvodu (BDP) po glavi stanovnika, iako su stope rasta bile veće nego drugde.

Uz relativno niske i stabilne stope inflacije, kriterijumi za pristupanje uključuju stabilnost cena, zdrave javne finansije i stabilne devizne kurseve.

Komisija je nedavno saopštila da očekuje stopu inflacije od 3,6 procenata za Bugarsku u tekućoj godini i 1,8 procenata u 2026. godini, što je podstaklo pozitivnu ocenu za Sofiju.

U Bugarskoj je uvođenje evra propraćeno žestokim protestima. U februaru su nacionalisti zapalili vatru ispred ulaza u predstavništvo EU u Sofiji i izlili crvenu boju na staklenu fasadu zgrade. Bacali su Molotovljeve koktele i jaja.

Prošlog meseca pristalice proruskih i nacionalističkih stranaka demonstrirale su u glavnom gradu Sofiji i drugim gradovima, pozivajući na zadržavanje leva zbog straha da će evro podstaći rast cena.

Protivnici evra prikupili su 604.000 potpisa u korist referenduma o uvođenju zajedničke valute, ali bugarski parlament je dva puta odbacio referendum – 2023. i u maju 2025. godine.

Prema anketi koju je sredinom maja sproveo bugarski institut Mjara, više od polovine svih odraslih (54,9%) protivi se uvođenju zajedničke valute 2026. godine, dok je stabilna trećina (34,4%) za ulazak u evrozonu naredne godine.

Simptom/N1/Hina

Aerodromi u Crnoj Gori; Formalno završen prvi krug izbora budućeg koncesionara

June 11, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Južnokorejska kompanija Inčeon Internešnel Aerporta Korporejšn (IIAC) zvanično je prošla dalje – uprkos nižoj tehničkoj oceni i, prema mišljenju stručnjaka, manje povoljnoj finansijskoj ponudi.

Sednica Tenderske komisije održana je juče, a prema saznanjima podgoričkog portala Borba, IIAC je ponudio 100 miliona evra fiksne naknade i 35 odsto godišnjeg prihoda kroz varijabilnu koncesionu naknadu.

S druge strane, favorizovani ponuđač Korporejšn Amerika Erports (CAAP), sa sedištem u Luksemburgu i Sjedinjenim Državama, nudi 101 milion fiksne naknade i nešto više od 17 odsto godišnjeg prihoda.

Tokom bodovanja tehničkog dela ponuda, CAAP je dobio 88,72 boda, dok je korejska firma dobila 81,69 bodova.

Na prethodnom ocenjivanju razlika je bila još izraženija – CAAP 85, a IIAC 79,7 bodova – što je tada značilo automatski plasman samo prvoplasiranog u drugi krug.

Ipak, i pored takvih rezultata, Tenderska komisija odlučila je da IIAC ipak uđe u drugi krug, što je izazvalo sumnje u politički pritisak i potencijalne zakulisne dogovore.

Mali: Srbija zainteresovana za koncesiju dva aerodroma u Crnoj Gori

“Jasno je da su pojedini članovi Vlade na sve načine pokušavali da proguraju korejsku kompaniju, iako im ponuda nije bolja”, kaže za Borbu izvor blizak pregovorima.

“U pitanju je politička igra, a ne zaštita državnog interesa”, naveo je isti izvor.

Simptom/Euronews/Tanjug

Bugari se bune protiv uvođenja evra: „Ako se Bugarska pridruži evrozoni, to će biti kao ukrcaj na Titanik“

May 31, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

„Ako se Bugarska pridruži evrozoni, to će biti kao ukrcaj na Titanik“, rekao je za AFP Nikolaj Ivanov, penzionisani visoki zvaničnik, na nedavnom protetsu na kojem se poziva na zadržavanje valute zemlje, leva.

Od januara, protivnici uvođenja zajedničke evropske valute u Bugarskoj pokrenuli su proteste i zahtevaju referendum o tom pitanju, usred bujice dezinformacija. Sećanja na ekonomsku krizu iz 1996.-1997. u kojoj je bankrotiralo 14 banaka, a hiperinflacija je bila više od 300 posto takođe su se oživela, što je podstaklo opioziciju.

„Siromašni se boje da će još osiromašiti“

Nekoliko nedavnih anketa pokazalo je da je gotovo polovina ispitanika izjavila da se protivi pridruživanju Bugarske evrozoni. Rasprava je ponovno rasplamsala propagandu protiv EU, a mnogi od onih koji se protive usvajanju evra počeli su mahati ruskim zastavama.

Bugarska, koja se pridružila Evropskoj uniji 2007. godine, najsiromašnija je država u bloku, a siromašni se boje da će još osiromašiti, rekla je Boriana Dimitrova, predsednica instituta Alpha Research.

Desničari raspiruju strah

To je, s nepoverenjem u institucije nakon više godina nestabilnosti, stvorilo plodne uslove za strah stanovništva od 6,4 miliona ljudi od ekonomskih promena.

Strah su podstakle i neke političke skupine, uključujući krajnje desničarsku stranku Vazrazhdane, koja je juče u glavnom gradu pozvala na novi skup protiv evra.

Proruski predsednik zemlje Rumen Radev početkom maja dao je iznenađujuću najavu, takođe pozivajući na referendum o tom pitanju.

Ove nedelje optužio je vladu da ne provodi potrebne mere kako bi se najranjivijima omogućilo da izdrže šok usvajanja evra. Prema podacima Eurostata, trećina Bugara suočila se prošle godine s pretnjom siromaštva ili socijalne isključenosti.

U dezinformacijama koje se dele na društvenim mrežama lažno se tvrdi da će uvođenjem evra Brisel konfiskovati ušteđevine kako bi finansirao Ukrajinu.

U međuvremenu, proevropski glasovi bore se da ih se čuje. „U Sofiji i većim gradovima, stanovništvo, bogatije, obrazovanije i mlađe, to vidi kao logičan sledeći korak u procesu evropskih integracija“, rekla je Dimitrova.

Simptom/Danas/Index.hr

Crna Gora uvodi sedmočasovno radno vreme?

May 23, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Premijer Crne Gore je saopštio da će već početkom naredne nedelje ministarka rada i socijalne zaštite Naida Nišić predvoditi razgovore u okviru socijalnog dijaloga sa predstavnicima sindikata i poslodavaca, gde će se, kako je rekao, iskristalisati konačna verzija te reforme, prenose podgoričke Vijesti.

Namera je, kako kaže Spajić, da se kroz široke konsultacije sprovede jedna od najvećih reformi u oblasti rada, koja ima za cilj unapređenje kvaliteta života građana i „više vremena za porodicu, ali i efikasniji i produktivniji rad“.

„Upravo na način na koji su sprovedeni i programi Evropa sad 1 i Evropa sad 2 – uz saglasnost i poslodavaca i sindikata – konkretni koraci i u slučaju reforme radnog vremena od 7 sati biće preduzeti isključivo uz punu podršku socijalnih partnera“, poručio je Spajić.

On je rekao da veruje da će ministarka Nišić u ime Vlade učiniti sve da se u optimalnom roku postigne dogovor kako bi se „ispunila očekivanja građana i ojačao položaj svih zaposlenih“ u Crnoj Gori.

Simptom/Nova.rs/Vijesti

Svečanim prijemom Makedonski biznis klub podsetio na važnost biznisa, saradnje i razmene iskustava

May 9, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Cilj ovog događaja predvođen Makedonskim biznis klubom jeste snaženje fokusa na značaj međusobne saradnje makedonskih i srpskih privrednika, zatim jačanje investicionih tokova između Severne Makedonije i Srbije, ali i snaženje konkurenosti tržišta rada koje će otvoriti nove mogućnosti mladim i stručnim kadrovima u obe zemlje.

Na skupu su se oglasili ambasador Republike Severne Makedonije u Beogradu Nikola Tupančeski koji je istakao da je ovaj biznis klub dodatni aditiv makedonske ekonomske diplomatije u Srbiji i svetu, te naglasio da je Makedonski privredni klub apsolutna dodatna vrednost na svemu što čini makedonska država na spoljnopolitičkom planu.

Predsednik Makedonskog biznis kluba Jane Čestovaliev, jedan od istaknutijih makedonskih biznismena izvan makedonskih granica, naglasio je da je učešće u klubu dobrovoljno, utemeljeno na ambicijama i željama, te da je osnovni njegov cilj umrežavanje i dalji razvoj.

Jane Čestovaliev/Kamelija Arnaudov

Značajna posećenost skupa dokazala je inicijalni motiv organizatora, odnosno spremnosti makedonskih i srpskih privrednika da zajedničkim snagama proširuju horizonte potencijalne zajedničke saradnje u privrednim i biznis domenima.

Makedonski biznis klub ovom organizacijom postavio je regionalnu ekonomsku saradnju na pijedestal od suštinske važnosti, u smeru daljeg snaženja makedonske i srpske biznis zajednice, a time i kreiranja stabilnih, razvojnih i održivih ekonomskih okvira kako za Severnu Makedoniju, tako i za Srbiju.

Jane Čestovaliev/Kamelija Arnaudov

Simptom

JANAF-u za još 60 dana produžena licenca za transport nafte NIS-u

April 27, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Juče je američki Ured za kontrolu strane imovine (OFAC) izdao produženje licence društvu JANAF d.d. što omogućava sprovođenje ugovora JANAF-a i NIS-a i transport nafte putem JANAF-ovog naftovoda u Republiku Srbiju”, navodi se u saopštenju.

Kako se navodi, vlada Hrvatske je u koordinaciji s JANAF-om sve vreme aktivno sarađivala s nadležnim američkim telima u procesu dobijanja licence i pružala podršku ovoj strateškoj hrvatskoj državnoj kompaniji.

“Uzimajući u obzir da 95 odsto transporta nafte prema Srbiji dolazi putem JANAF-ovog naftovoda, dobijena licenca na 60 dana omogućava stabilno poslovanje JANAF-a”, ističe se u saopštenju.

Važno je naglasiti da se radi o nafti isključivo ne-ruskog porekla, dodala je vlada.

Simptom/Beta

Prosečna plata u Severnoj Makedoniji iznosi 708 evra

March 10, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Zavod je ocenio da je povećanje prvenstveno posledica povećanja prosečne mesečne neto zarade u sektorima administrativne i pomoćne uslužne delatnosti (13,2 odsto), transporta i skladištenja (12,3 odsto) i rudarstva i vađenja kamena (12 odsto).

Prosečna bruto plata u decembru 2024. godine u Severnoj Makedoniji iznosila je 65.582 denara (1.065 evra) i bila je veća za 9,2 odsto nego u istom mesecu 2023.

Simptom/B92/Beta

Ekonomija Region