On je naveo i da je trgovinski promet Rusije i Indije u prošloj godini porastao za 66 odsto, prenosi Komersant.
Putin je dodao da današnji odnosi dveju zemalja predstavljaju posebno privilegovano strateško parnerstvo.
Tanjug
Spremni da ponovo osvajaju nebo
Biće to, kako prenose američki mediji, 12 dana dugo posebno putovanje ograničeno na 50 putnika koje će za Evropu poleteti 27. juna.
Do 8. jula, kada će sleteti u Njujork odabrani putnici, koji već danas mogu da rezervišu mesto na specijalnom letu, obići će sva znamenita mesta iz zlatnog doba avio kompanije po ceni od 59.950 dolara po osobi ako su u dvokrevetnoj sobi ili 65.500 dolara ako žele da budu sami.
Prva stanica biće Foynes na zapadnoj obali Irske, koju je čuvena avio kompanija osnovana na Floridi 1927. iste godine kada i Aeroput čiji je naslednik Er Srbija, korisitla na svom putu preko Alantika. Pan Am će potom sleteti u London koji je u istoriju ušao kao prva linija na kojoj je kompanija letela Boingom 747.
Novi vlasnik kompanije, čiji je plavo-beli logo simbilizovao uzbuđenje i eleganciju zlatnog doba avio saobraćaja, a preuzete u februaru, rešio je da napravi prvo u nizu tematskih putovanja koje će obilaziti sve destinacije na kojima je Pan Am zabeležio neki od svojihj vrhunaca u poslovanju tokom kojega je leteo u 86 država.
Tanjug/B92
Boing priznao krivicu
Sporazum o priznanju krivice dolazi nakon što je vlada utvrdila da je kompanija prekršila prethodni sporazum koji ju je štitio od krivičnog gonjenja više od tri godine, podseća Teletrejder.
Ako savezni sudija prihvati tužbu, Boing će morati da plati dodatnih 243,6 miliona dolara kazne, isti iznos koji je proizvođač aviona već platio prema nagodbi iz 2021. koju je prekršio. Pored toga, biće uspostavljen nezavisni posmatrač koji bi nadgledao Boingove procedure bezbednosti i kvaliteta tokom tri godine.
Američke agencije bi mogle da iskoriste krivičnu osudu da na određeno vreme isključe kompanije iz poslovanja sa vladom.
B92
Pad francuskih berzanskih indeksa nakon neočekivane pobede levice na izborima
Evro je takođe pao u odnosu na dolar pošto investitori nisu sigurni da li NFP može da uspešno sarađuje sa centrističkim savezom Zajedno predsednika Emanuela Makrona, prenosi “The Guardian”.
Indeks frankfurtske berze DAX je danas u 9.15 sati porastao na 18.351,34 poena, kao i moskovski MOEX na 3.163,03 poena, dok je britanski FTSE 100 pao na 18.351,34 poena, a francuski CAC 40 na 7.650,39 poena.
Vrednost američkog berzanskog indeksa Dow Jones je pred današnje otvaranje berzi u Sjedinjenim Američkim Državama porasla na 39.375,87 poena, indeks S&P 500 na 5.567,19 poena, a vrednost indeksa Nasdaq na 18.351,34 poena.
Prema podacima sa berzi, cena sirove nafte je pala na 82,653 dolara, a cena nafte Brent na 86,137 dolara.
Evropski fjučersi gasa su se na otvaranju berze TTF prodavali po ceni od 32,990 evra za megavat-sat.
Cena zlata je pala na 2.377,36 dolara za uncu, a cena pšenice na 5,6233 dolara za bušel (bušel iznosi 27,216 kg).
Vrednost evra u odnosu na dolar je iznosila 1,08313, što je za 0,15 odsto manje nego u petak.
EuroNews Srbija
Divljanje cena hrane u Salvadoru, predsednik preti uvoznicima: Čeka vas sudbina uličnih bandi
Bukeleove vlasti su od 2022. uhapsile na desetine hiljada članova uličnih bandi, često na osnovu malo dokaza, a policija ih je sprovodila u donjem vešu kroz velike nove zatvore, prenela je agencija AP.
U najnovijem govoru, predsednik je zapretio da će istu taktiku primeniti prema prodavcima na veliko i distributerima koje je okrivio za nedavni nagli skok cena hrane i drugih osnovnih potrepština.
“Upućujem poruku uvoznicima, prodavcima i distributerima hrane: prestanite da zloupotrebljavate narod El Salvadora, a ako to ne učinite, nemojte se žaliti na posledice”, rekao je on.
Bukele uživa veliku popularnost zbog oštrog napada na moćne ulične bande koje su nekada praktično upravljale mnogim četvrtima i iznuđivale novac od stanovnika i vlasnika firmi. Zbog njegovih mera, jedan od gradova koji su nekada imali najveći broj ubistava na svetu pretvoren je u jedan od najbezbednijih u Latinskoj Americi.
U racijama je uhapšeno ukupno 78.175 osumnjičenih za pripadništvo bandama, ali je pušteno oko 7.000 osoba zbog nedostatka dokaza.
Izvor:AP
Glavobolje za vlasnike elektičnih automobila: Strujaši brzo gube vrednost kao polovnjaci
Jedan od poslednjih dokaza da električni automobil još nije zaživeo je tržište polovnih vozila.
Portal specijalizovan za kupovinu i prodaju polovnih vozila iSeeCars je upravo objavio studiju koja pokazuje da cena polovnih električnih vozila pada znatno brže od polovnih vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i hibridnih vozila.
Cene korišćenih električnih vozila pale su za 30% do 40% od juna prošle godine, dok je prosečna cena automobila na benzin pala za samo 3% do 7% u istom periodu.
Iako je pad cena polovnih električnih vozila dramatičan, ono što je zbunjujuće je da nema naznaka da će se vrednosti polovnih električnih vozila stabilizovati.
Dok je prosečna cena vozila sa nultom emisijom naglo pala za manje od godinu dana, cena automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem ostaje stabilna.
Tipičan primer koji koristi iSeeCars je vrednost BMW-a Serije 3 u poređenju sa vrednošću korišćenog Teslinog Modela 3.
U junu 2023. električni automobil je imao prosečnu cenu veću od BMW-a za 2.635 dolara, ali u maju 2024. situacija se obrnila. Model 3 ima prosečnu cenu za 4.806 dolara manje od BMW-a.
Još jedan sličan primer je poređenje BMW-a X3 i Teslinog Modela Y. Model Y je u proseku bio 4.570 dolara skuplji od X3 u januaru 2024. godine, ali se ta razlika smanjila na samo 175 dolara u maju 2024.
B92
Nemačke kompanije sve češće nude četvorodnevnu radnu nedelju
Oko 51 procenat zaposlenih sa četvorodnevnom radnom nedeljom odriče se dela plate kako bi radili samo četiri dana nedeljno, saopštio je ifo, dok 39 procenata raspoređuje svoje puno radno vreme na četiri radna dana umesto na pet. Svega 10 procenata može smanjiti svoje radno vreme uz punu platu.
Pored tih 11 procenata, još dva odsto nemačkih kompanija najavilo je da će ponuditi zaposlenima četvorodnevnu radnu nedelju, dok 19 procenata trenutno razmatra tu mogućnost. Za 30 procenata kompanija, to jednostavno nije moguće, a za 38 procenata kompanija, to nije tema za razmatranje.
Prema izveštaju Inistituta ifo, mnogi menadžeri ljudskih resursa očekuju da će kraće radno vreme rezultirati potrebom za više zaposlenih. To je stav 59 procenata njih kada je u pitanju četvorodnevna radna nedelja sa punom nadoknadom plate, dok 52 procenta sluti dodatne organizacione napore za uspostavljanje četvorodnevne radne nedelje u kompaniji kao prepreku.
Oko 40 procenata strahuje od gubitaka prihoda za celokupnu ekonomiju. Generalno, 37 procenata ne očekuje nikakve pozitivne efekte, a 35 procenata menadžera ljudskih resursa se nada većoj lojalnosti među zaposlenima, dok se 32 procenta nada većoj motivaciji zaposlenih.
Vladimir Jokanović/biznis.rs/B92
Indija kupuje 114 borbenih aviona, uslov dobavljačima da ih proizvode u Indiji
Francuski proizvođač vojnih i komercijalnih aviona Dassault Aviation, koji, između ostalog, proizvodi i borbene avione Rafale 4+ generacije, namerava da kupi zemljište u blizini međunarodnog aerodroma Jevar u Indiji kako bi tamo otvorio objekat za održavanje, popravku i remont višenamenskog Mirage 2000. borbenog aviona i Rafala.
To znači da bi budući avioni koje bi indijsko vazduhoplovstvo moglo naručiti iz Francuske, o čemu se dugo spekulisalo, mogli da se proizvode lokalno, piše The Economic Times.
Naime, vlada Emanuela Makrona i Dassault Aviation obavezali su se na proizvodnju lovaca Rafala u Indiji u okviru inicijative ‘Make in India’.
Pored toga, proizvođač motora Safran SA planira da otvori pogon motora Rafal u Hajderabadu, za koji se očekuje da počne sa radom 2025. godine.
Zašto je ovo bitno?
Indija, koja je već nabavila 36 Rafala C i B po ceni od 7,87 milijardi evra, namerava da nabavi još 114 višenamenskih borbenih aviona, ali je uslov da dobavljači budu spremni da otvore proizvodne pogone u Indiji. Ovo se radi u cilju jačanja kapaciteta za proizvodnju odbrane Indije i veće nezavisnosti u pogledu nabavke novih delova i održavanja aviona.
Francuzi nisu jedini u igri
Pretpostavlja se da će novi posao za nabavku višenamenskih borbenih aviona biti vredan oko 20 milijardi dolara, što ga svrstava među najveće vojne ugovore u svetu.
Među avionima koji su do sada pominjani kao potencijalni izbori su Dassaultov Rafale, Boeingov Super Hornet F/A-18, SAAB-ov JAS 39 Gripen E/F, Lockheed Martinov F-21 (zapravo F-16 prilagođen Indiji) i Eurofighter Tiphoon.
Ranije se pominjao i MiG-35, ali s obzirom na izuzetno mali broj proizvedenih aviona i trenutne globalne okolnosti (rat u Ukrajini) u kojima Moskva mora prvo da brine o sopstvenom vazduhoplovstvu, to se čini malo verovatnim.
Treba dodati i da indijska mornarica pregovara o ceni za 26 aviona Rafal M za “opremanje” svog nosača aviona INS Vikrant.
Indija već ima depoe za održavanje, popravku i obuku simulatora za Rafale u vazduhoplovnoj bazi Ambala.
U svakom slučaju, ovo bi bila nova u nizu velikih porudžbina za Dassault, kao i druge povezane kompanije koje rade na proizvodnji Rafala.
Prva inostrana porudžbina stigla je iz Egipta, za 24 primerka, a krajem prošle decenije i početkom 2020-ih tržište se otvorilo Francuzima.
Dassault Rafale su naručili Katar (36 aviona), Indija (pomenutih 36 aviona), Grčka (12 korišćenih iz “kataloga” francuskog ratnog vazduhoplovstva i 12 novih), Hrvatska (12 polovnih), Ujedinjeni Arapski Emirati (80 novih na standardu F4), Indonezija (42 nova) i Egipat dali su drugu porudžbinu za još 30 aviona, koje su im Francuzi rado ponudili uz pozajmicu.
Pre nekoliko meseci u medijima se pojavilo da Grčka želi da naruči još najmanje 10 modela, Irak (14 primeraka) se takođe pominje kao potencijalni kupac poslednjih godina, a šuškalo se da bi Saudijska Arabija mogla da naruči najmanje 54 modela, iako se čini da promena nemačke politike u vezi sa uslovima izvoza Eurofightera (oni u početku nisu bili skloni da prodaju nove modele Rijadu) čini taj posao dugoročnim.
Ne treba zaboraviti da Katar ima opciju da naruči još 36 Rafala, a vredi napomenuti da Srbija razmatra kupovinu 12 novih standardnih aviona F4.
Kada će biti proizveden?
Ukratko, Francuzi su nedavno popunili knjigu porudžbina do nivoa kojima se verovatno nisu ni nadali – treba naglasiti da je reč o poslovima čija se ukupna vrednost meri desetinama milijardi evra.
Uz sve ovo, treba dodati i novu narudžbinu za 42 Rafala koje su postavili sami Francuzi, čije vazduhoplovstvo navodno još uvek nije dobilo sve ranije naručene modele, kojih prema Međunarodnom institutu za strateške studije ima nekoliko desetina. (IISS).
Iako je neke od gore navedenih porudžbina Dassault već u potpunosti ispunio (Indija, Katar, početna porudžbina iz Egipta), veliki broj aviona tek treba da bude isporučen.
Kako je sam Daso naveo u prošlogodišnjem izveštaju, 31. decembra 2023. njihova knjiga porudžbina iznosila je 211 Rafala koji tek treba da budu isporučeni – 141 se odnosi na strane kupce, a 70 na Francusku.
Sledeće nedelje je knjiga porudžbina narasla na čak 228 neisporučenih borbenih aviona.
Ukoliko bi se ostvarile želje Dassaulta, koji smatra da bi do kraja godine proizvodnja Rafala mogla da poraste na 36 modela godišnje, svi trenutno naručeni Rafali bi mogli biti isporučeni pod idealnim uslovima do kraja decenije.
Međutim, mnogi analitičari smatraju da je realnije da se isporuke nastave 2030-ih, možda čak i do 2033. Što takođe objašnjava zašto bi za Indiju bilo mnogo bolje da mega-porudžbinu od 114 aviona proizvodi u svojoj zemlji.
B92
Bitkoin na dvomesečnom minimumu, pao za 5,13 odsto na 52.939 evra
Ukupan obim trgovine bitkoinima u poslednja 24 sata je bio 34,40 milijarde evra, što je za 10 milijardi više nego juče.
Indeks straha i pohlepe (Fear and Greed Index) vezan za bitkoin se danas nalazi na nivou 44 u kategoriji “strah”, a to sugeriše da su investitori posle dužeg vremena pesimisti i veruju da će cena bitkoina padati.
Izvor Tanjug
Godišnja stopa inflacije u Turskoj u junu pala na 71,6 odsto
U pitanju je prvi pad međugodišnje inflacije u Turskoj nakon sedam uzastopih meseci rasta.
Cene hrane i bezalkoholnih pića u Turskoj su u junu porasle za 71,6 odsto međugodišnje, kao i cene transporta 65,67 odsto, usluga u hotelima, kafeima i restoranima 90,67 odsto, odeće i obuće 47,84 odsto, ali je u svim pomenutim slučajevima godišnji rast cena bio sporiji nego u maju.
Tanjug
Španiju u maju posetilo rekordnih 9,3 miliona stranih turista,za 11,5% više nego lane
Najbrojniji su bili turisti iz Velike Britanije, pošto je 1,9 miliona građana te zemlje u maju posetilo Španiju, za 5,7 odsto više nego u maju 2023.
Na drugom mestu je Francuska sa 1,3 miliona turista u Španiji u maju, a njihov broj je porastao za 11,7 odsto međugodišnje.
Tanjug
Šta kažu berze: Skočile cene nafte i zlata
Indeks frankfurtske berze DAX je danas u 9.30 sati porastao na 18.248,65 poena, britanski FTSE 100 na 8.161,75 poena, francuski CAC 40 na 7.579,27 poena, dok je moskovski MOEX pao na 3.211,46 poena.
Vrednost američkog berzanskog indeksa Dow Jones je porasla na 39.331,85 poena, indeks S&P 500 na 5.509,01 poen, a vrednost indeksa Nasdaq na 18.029,18 poena.
Tanjug
Korisnici Jutjuba mogu da traže uklanjaje AI sadržaja koji ima njihovo lice ili glas
Jutjub želi da pogođeni korisnici zatraže uklanjanje AI sadržaja na osnovu kršenja privatnosti, a ne zato što je u pitanju takozvani “dipfejk”, odnosno obmanjujući sadržaj, prenosi portal Teh kranč.
Osoba koja je objavila sumnjivi sadržaj će najpre dobiti 48 sati da ga ukloni.
Na svojoj godišnjoj konferenciji za programere Google I/O 2024, Google je najavio kvizove generisane veštačkom inteligencijom, gde će nova alatka za AI za razgovor na IouTube-u omogućiti korisnicima da figurativno „podignu” ruku kada gledaju obrazovne video snimke. Gledaoci mogu postavljati pojašnjavajuća pitanja, dobiti korisna objašnjenja ili uzeti kviz na tu temu.
Kompanija kaže da ta mogućnost funkcioniše čak i sa dužim obrazovnim video zapisima, kao što su predavanja ili seminari, zbog mogućnosti dugog konteksta modela Gemini. Ove nove funkcije se uvode za odabrane Android korisnike u SAD.
Izvor TCranch
Za manje od tri godine cena litijuma pala za oko 80 odsto: Koliko se isplati rudariti ga?
Prema podacima nemačke platforme Statista, tona litijuma 2021. koštala je u proseku 12.600 dolara, nakon čega je usledio nagli skok u 2022, kada je tona ovog metala dostigla cenu od 68.100 dolara. Ipak, strmoglavi pad cene krenuo je u decembru iste godine, a sada se ona spustila na nivo iz 2021
Kako piše sajt Carbon Credits, kao odgovor na pad cena, kineske kompanije preduzimaju mere, kao što su smanjenje proizvodnje, ali dodaje da je tržište električnih vozila još u ranoj fazi i da ima dosta prostora za rast, pa će potražnja za litijumom nadmašiti ponudu onda kada električna vozila postanu „mejnstrim“.
Blumberg, takođe, predviđa da će do kraja decenije globalna potražnja porasti za skoro pet puta, zbog, kako navode, rastuće potražnje baterija za električna vozila.
Sa druge strane, posmatrano kratkoročno, bankarska grupacija Goldman Saks ima pesimistične prognoze za litijum. Oni predviđaju da će njegova cena nastaviti da pada do kraja 2024. godine.
Sličnih pogleda je i ekolog Igor Radošević, koji poručuje da je pad cene još jedan dokaz da litijuma ima širom sveta, i da Srbija u tome ne bi imala monopol.
„Država je forsirala priču da litijum postoji samo kod nas, a ovi podaci su dokaz da to nije istina. Stručnjaci iz različitih oblasti jednoglasno su rekli da se litijum nalazi svuda po Evropi. Ima ga tri puta više u Nemačkoj, ima ga u Finskoj, Portugalu. Na Balkanu ga ima u okolini Zagreba, u BiH, Albaniji, S. Makedoniji, Bugarskoj. Pošto je krenula velika pomama za litijumom zbog priče da je u njemu budućnost, ljudi su krenuli da forsiraju otvaranje nalazišta na svim mogućim lokacijama. Poenta i glavni problem je što će to u Evropi mnogo teže da ide, jer EU za razliku od Srbije koja je maltene zemlja Trećeg sveta, bez poštovanja ekoloških standarda ne može da se progura litijum“, kaže on.
Ovaj ekolog smatra da će cena litijuma nastaviti da pada, jer, kako pojašnjava, ovaj metal polako postaje zastarela tehnologija, s obzirom na to da su neke zemlje već uveliko razvile baterije na vodonik, koje obavljaju identičnu, ako ne i efikasniju ulogu od litijumskih.
„I Ilon Mask je rekao da su Kinezi jedina konkurencija na tržištu automobila. Oni su već razvili priču električnih automobila sa natrijum-jonskim baterijama koje će uskoro da preplave tržište. Natrijum-jonske baterije ne uništavaju životnu sredinu, mogu se naći bilo gde, svaka zemlja ih ima. A mi sad otvoreno uzimamo rudnike koji će da funkcionišu sa zastarelim metodologijama, jer investitori smatraju da je Srbija zemlja Trećeg sveta, i ne žele da najnovije tehnologije koriste ovde. Njih čuvaju za Evropu“, dodaje Radošević.
On objašnjava da se litijum može dobiti na tri načina, iz pustinja, kao u Australiji i Americi, iz tvrde rude kao u Kini, Boliviji, Argentini, i kroz geo-termalne izvore, kao što pokušava Nemačka kroz eksperimentalni pilot projekat.
„Kod nas bi se rudarilo kao u Kini, a za razbijanje rude jadarita koristila bi se sumporna kiselina i druge hemikalije. Od navedenih metoda, jedino geo-termalna ima blagi potencijal da najmanje šteti od svih. I dalje pravi problem, uništava životnu sredinu“, objašnjava on.
Na kraju, Radošević dodaje da je paradoksalno raditi na ekološkim vozilima, koja bi se punila energijom koja zagađuje životnu sredinu.
„Litijumske baterije treba da se pune strujom. Skandinavske zemlje 50 odsto električne energije dobijaju iz obnovljivih izvora električne energije. Mi to nemamo u Srbiji, i da bismo dobili struju, samo ćemo sipati više fosilnih goriva u TENT (uglja), da bi forsirali priču kako vozimo ekološka vozila. Da imamo vetroparkove i solarne panele, to bi bila druga priča, a znamo da ih u skorije vreme neće ni biti“, zaključuje Danasov sagovornik.
Nasuprot tome, ekonomista Saša Đogović mišljenja je da će litijum, iz perspektive zelene tranzicije i prelaska sa fosilnih na čistija goriva, biti više tražen u narednom periodu.
„Litijum je, kao i bakar, berzanski proizvod podložan promenama, pa se cena pri pravljenju studija ne može fiksirati. Međutim, bitan je trend tražnje za električnim automobilima, mobilnim telefonima, i samim tim trend tražnje za sirovinom može rasti. Nema sumnje da sa zelenom tranzicijom i trgovinskim ratom između Kine i Amerike, da će ta sirovina imati sve veću vrednost. Potražnja za električnim automobilima će se povećavati, a i kod nas će kragujevački pogoni izbaciti novi model“, kaže Đogović.
On poručuje da, sa ekonomskog aspekta, nema dileme da će se pojaviti rastući trend, osim u slučaju da se pojave globalni geopolitički problemi, koji bi smanjili kupovnu moć stanovništa i smanjili kupovinu električnih automobila.
„To bi dovelo do odlaganja rastućeg trenda. Ipak, litijum će biti prisutan zbog zelene tranzicije. Kada govorimo o ekonomskoj koristi Srbije, ona zavisi od same države, ali je pre toga potrebno razmišljati o životnoj sredini, pa tek onda o geopolitičkim i ekonomskim benefitima“, dodaje sagovornik Danasa.
Naposletku, govoreći o potrebama Srbije u pogledu skladištenja električne energije, Miloš Erić, profesor ekonomije na FEFA u Beogradu, kaže da nije loše da imamo više kapaciteta za čuvanje, s obzirom na to imamo problem sa intermitentnim izvorima energije.
„Ipak, mi imamo dobre uslove da to ne moramo skladištiti u baterijama, kao što su reverzibilne hidroelektrane. Litijumska ili neka nova baterijska tehnologija nije jedina kako možemo da čuvamo energiju. Država je pre par godina donela pravilnik da svaki potrošač postane i proizvođač energije, ali je to na više načina ograničeno, na primer, uvođenjem mrežarine. Iako postoji državna odluka o subvencionisanju malih solarnih elektrana snage do 6,9 kilovata za pojedince, do jula ni jedna lokalna samouprava nije raspisala konkurse. Pričamo o tome kako nam fali energije, a šest meseci je prošlo još uvek nemamo konkurs za subvencije za proizvodnju električne energije, a potencijal je ogroman. Pre nego počnemo da pričamo o litijumu, ima milion stvari koje smo mogli, a još nismo uradili“, ukazuje on.
S obzirom na to da je Rio Tinto procenu ekonomskog uticaja projekta „Jadar“ objavio u septembru 2023, računajući da litijum po toni košta 15.600 dolara, otvara se i pitanje da li je ona, sa novim cenama, relevantna.
Iz ove kompanije kažu za Danas da se analiza ekonomskog uticaja zasniva na toj ceni, i da se dugoročne stručne projekcije i dalje usklađuju sa ovom cenom.
„Nakon perioda u kojem su cene fluktuirale između 10.000 i 20.000 dolara po toni litijum karbonata, tokom 2022. godine cena na globalnom tržištu porasla je na 80.000 dolara po toni – što se smatralo nerealnim skokom, a industrija je očekivala povratak na nivo pre povećanja. Tokom čitavog ovog perioda, naša kompanija je održavala konzervativnu dugoročnu projekciju cene od 15.600 dolara po toni, i naša analiza ekonomskog uticaja zasniva se na toj ceni. Dugoročne stručne projekcije i dalje se usklađuju sa ovom cenom“, poručuju iz Rio Tinta.
N1
Počinje operacija u Crnom moru radi pomoći ukrajinskom izvozu
Rusija i Ukrajina su ključni proizvođači žita, a rat je ugrozio bezbedan prolaz pošiljki. Kijev je prošle godine pokrenuo sopstveni crnomorski izvoz nakon propasti sporazuma o bezbednom koridoru koji podržavaju Rusija, Turska i Ujedinjene nacije. To je uspešno podstaklo izvoz i pomoglo privredi da raste brže nego što je bilo predviđeno, ali put je i dalje rizičan.
Prošle godine, ruski raketni napad u blizini ključne ukrajinske luke Odesa pogodio je komercijalni brod, ubivši pilota, a druge ranivši. Brod koji je unajmio poljoprivredni gigant Cargill Inc. takođe je oštećen u eksploziji dok je plovio iz ukrajinske luke u Crnom moru u novembru.
Ukrajina je u martu saopštila da se izvoz iz njenih crnomorskih luka skoro vratio na predratne količine, nakon ponovljenih napada i poremećaja od ruske invazije u punom obimu. Ipak, luke u okolini Odese suočavaju se sa čestim štrajkovima iz Rusije koji nastavljaju da prekidaju aktivnosti.
Izvor: Blumberg
Stejt department uvodi sankcije za tri entiteta uključena u transport iranske nafte
Kao odgovor na ove kontinuirane nuklearne eskalacije, Sjedinjene Države danas preduzimaju mere protiv subjekata i plovila uključenih u iransku trgovinu naftom i petrohemijom. Stejt department uvodi sankcije za tri entiteta uključena u transport iranske nafte i petrohemijskih proizvoda i identifikuje 11 plovila povezanih sa ovim entitetima kao blokiranu imovinu.
Ostajemo posvećeni tome da nikada ne dozvolimo Iranu da dobije nuklearno oružje, i spremni smo da iskoristimo sve elemente nacionalne moći da osiguramo taj ishod. Kao što su predsednik Bajden i drugi lideri G7 izjavili ranije ovog meseca, Iran mora da prekine svoje eskalacije u vezi sa svojim nuklearnim programom, kao i drugim destabilizujućim akcijama, kaže se u izjavi Stejt departmenta.
Izvor: US Department of State