„Moj pogled na Rusiju“ je emisija portala „Sputnjik Srbija“ u kojoj glavna urednica Ljubinka Milinčić komentariše aktuelne događaje i teme iz Rusije i sveta.
Sada u novom terminu – četvrtkom od 21.00.
Izvor :Sputnjik
Da li je sve spremno za malu maturu: Kako se čuvaju testovi i koji tipovi zadataka će biti dominantni ove godine?
Mala matura 2024 biće održana 18,19. i 20. juna. Prvog dana osmaci polažu test iz srpskog (maternjeg) jezika, drugog dana test iz matematike, a trećeg dana test iz izbornog predmeta. Osmaci su imali mogućnost da biraju jedan od pet ponuđenih predmeta – istorija, geografija, fizika, hemija, biologija.
Ispit u svim školama počinje i završava se u isto vreme- počinje u devet i završava se u 11 sati. Đaci imaju dovoljno vreme za izradu zadataka- 120 minuta. Nadležni kažu da će i ove godine, kao i prethodnih, većina zadataka biti na zaokruživanje. Zapravo oboji se kružić ispred tačnog odgovora.
Pripremu testova i njihovo štampanje radi Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV). Čitav proces pripreme ovog ispita realizuje se po najstrožim bezbednosnim procedurama.
“Prostor u kojem se posao odvijao i u kojem se čuva poverljivi materijal obezbeđen je višestruko i pristup imaju samo ovlašćena lica koja su potpisala klauzulu o poverljivosti. U završnoj fazi je i štampanje rezervne kombinacije, koja se uobičajeno koristi naredne školske godine, kao probni test ili u neke druge svrhe “, kaže za Euronews Srbija direktor Zavoda Branislav Ranđelović.
Testovi završnog ispita pripremljeni su na srpskom i još osam jezika nacionalnih manjina na kojima se sprovodi nastava. Osim toga, pripremljeni su testovi za polaznike funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih, kao i za decu koja se obrazuju po IOP 2.
Čuvanje testova
Testovi za završni ispit su odštampani, upakovani u sigurnosne kese i posebne kutije sa zatvornicama i spremni za distribuciju po posebnom rasporedu. Trenutno se čuvaju u posebniom prostorijama Zavoda, gde pristup ima ograničen broj ljudi. U Zavodu postoje tri nivoa zaštite – video nadzor, alarm, ali i fizičko obezbeđenje.
Testovi se iz Zavoda distribuiraju prema punktovima u pratnji policije. Distribuciju testova do punktova radi Pošta Srbije. Za svaku školsku upravu određena je jedna škola koja predstavlja punkt. Direktori na dan testiranja preuzimaju zapečaćene testove sa punktova.
Nadležni iz Ministarstva prosvete kažu da će struktura testova i broj otvorenih i zatvorenih zadataka biti sličan kao i prethodnih godina, što znači da će većina zadataka biti rešavana tako da će se zaokruživati jedan od ponuđenih odgovora, odnosno bojiti kružić ispred tačnog odgovora.
Svi testovi moraju da budu u skladu sa standardima, da sadrže zadatke na sva tri nivoa – osnovnom, srednjem i naprednom. Učenici ne smeju da napuštaju prostoriju u kojoj se polaže ispit prvih 45 minuta ispita, kao ni poslednjih 15 minuta.
Na završnom ispitu nije dozvoljeno korišćenje mobilnih telefona, pametnih satova, kalkulatora, beležaka, papira, niti drugih materijala koji ne spadaju u propisan pribor za ispit. Nakon polaganja, osmake čeka upis u srednju školu, u zavisnosti od ostvarenog uspeha na završnom ispitu i uspeha tokom školovanja. Na uspehu iz škole đaci maksimalno mogu da ostvare 60 bodova, dok na maloj maturi maksimalno mogu da imaju 40 bodova (po 14 srpski i matematika i 12 na testu iz izbornog predmeta).
Dodatni kanal komunikacije
U srednjim školama za upis u prvu godinu ima slobodno 72.522 mesta, a pravo da polaže završni ispit ima 66.970 učenika osmog razreda i polaznika funcionalnog osnovnog obrazovanja odralih.
U utorak, 18. juna đaci polažu srpski (maternji jezik), 19. juna test iz matematike, a 20. juna test iz izbornog predmeta. U Ministarstvu prosvete kažu da je ove godine najviše osmaka za treći test izabralo geografiju – 41 odsto, potom biologiju – 36 odsto, istoriju devet odsto, fiziku 6,4 odsto i hemiju 6,8 odsto.
Preliminarni rezultati završnog ispita biće objavljeni u matičnim osnovnim školama i na portalu Moja srednja škola, dok će posle prigovora koji se mogu podneti ili u školi ili elektronski, konačni rezultati biti poznati 25. juna.
Na portalu Moja srednja škola objavljeni su detaljni rezultati za prethodnu školsku godinu, gde đaci i roditelji mogu da vide koliko je bilo potrebno poena za upis u sve srednje škole, odnosno obrazovne profile. Ove godine je napravljen dodatni kanal komunikacije sa roditeljima i učenicima – vajber grupa Moja srednja škola – info kanal.
Osmacima je ove godine u ponudi 235 obrazovnih profila u srednjim školama. Od 72.522 mesta predviđena za upis, 79 odsto mesta je u četvorogodišnjim profilima, 20,75 odsto su trogodišnji, a 0,2 dvogodišnji. Oko 76 odsto mesta je u srednjim stručnim školama, a 24 odsto u gimnazijama.
EuroNews Srbija
U Nemačkoj ubijen Srbin: Nije se pojavio na poslu – Pronađen u stanu iskasapljen
Berzanski indeksi Evrope u padu, nafta Brent 82$, poskupelo zlato
Indeks frankfurtske berze DAX je danas u 9.15 sati pao na 18.221,25 poena, britanski FTSE 100 na 8.158,99 poena, francuski CAC 40 na 7.638,36 poena, moskovski MOEX na 3.170,18 poena.
Vrednost američkog berzanskog indeksa Dow Jones je pala na 38.647,10 poena, dok je indeks S&P 500 porastao na 5.433,74 poena, a vrednost indeksa Nasdaq na 17.665,90 poena.
Izvor: Tanjug
Veliki napad na Ukrajinu tokom noći, Rusi lansirali balističke rakete
Snage ukrajinske PVO oborile su sedam krstarećih projektila, a Rusija je takođe lansirala tri balističke rakete Iskander-M i jednu balističku raketu Kinžal, prenosi Rojters.
Ciljevi su oboreni iznad sedam regiona zemlje.
Izvor: Politika
Zoran Zaev: Rezultati Otvorenog Balkana su neosporivi
Istakao je da je za samo dve godine najavljeno mnogo projekata i da je veoma zadovoljan što je dobar deo njih zaživeo.”To su veoma značajne kompanije koje obuhvataju više od 70 odsto makedonskog i albanskog stanovništa u Severnoj Makedoniji, što i te kako opravdava postojanje inicijative”, naglasio je Zaev.
Osvrćući se na izjavu ministra spoljnih poslova Severne Makedonije Bujara Osmanija, koji se založio za izlazak ove zemlje iz OB, rekao je da Osmani ne može da negira odlazak turista iz Severne Makedonije i Srbije na odmor na albanskom Jadranu, kao ni to da su tone makedonskog i albanskog vina dobile nove izvozne plasmane, niti da albanski, makedonski i srpski transportni kamioni sada jednostavnije prelaze granice.
“Ne može poreći da su ‘pale’ radne dozvole za građane država članica, pa ni da poslovni svet u Makedoniji traži više projekata od Otvorenog Balkana, a ne odustajanje od te inicijative”, istakao je Zaev.
Izvor Tanjug
Popov: Sabor u Beogradu naneo štetu regionu
Prema rečima Popova, sabor se može protumačiti i kao kontinuitet sadašnje vlasti koja se ponaša “paternalistički” prema Srbima u okruženju.
“Na kraju krajeva, to i nije svesrpski sabor jer ako posmatramo region, gde je onda Milorad Pupovac? To je, očigledno, samo sabor “Vučićevih Srba”, jer Pupovac ne spada u te Srbe i nije bio prisutan. Takođe, zašto na saboru nije učestvovao neko ko ne pripada vladajućoj stranci?” upitao je Popov.
On je dodao da je “prilična šteta” naneta u odnosu na region jer je državno rukovodstvo u prepisci sa ambasadom SAD moralo da “pegla” izjave koje su se ticale Republike Srpske.
“Vidi se da je zapravo napravljen gaf i jedna loša situacija prema našem susedu, Bosni i Hercegovini, a moglo je izazvati strepnju i kod ostalih suseda gde u većoj meri žive Srbi. I dalje je na snazi pogrešan velikosrpski koncept, tzv. srpski svet; Aleksandar Vulin je otvoreno rekao da treba delovi zemalja gde pretežno žive Srbi i na državnoj osnovi da se pripoje Srbiji”, zaključuje Popov za portal “Simptom”.
Simptom
Srbija posvećena unapređenju regionalne saradnje
Đurić je ponovio opredeljenje Srbije ka prisnijoj saradnji sa Severnom Makedonijom i naglasio da su Srbija i Severna Makedonije dve prijateljske zemlje i da temelji njihovih dobrosusedskih odnosa počivaju ne samo na zajedničkoj istoriji, već i na tradicionalno bliskim vezama dva naroda.
Produbljivanje saradnje u svim oblastima, a posebno u ekonomiji, jedan je od prioriteta Srbije, ukazao je ministar i ocenio da inicijativa „Otvoreni Balkanˮ pruža velike mogućnosti na tom planu.
On je istakao da posebno važnu sponu dveju zemalja predstavljaju Srbi u Severnoj Makedoniji i Makedonci u Srbiji, i ponovio da su prijateljski odnosi naša dva naroda i dve države od suštinske važnosti i za stabilnost čitavog regiona.
Đurić je rekao da Srbija posvećuje veliku pažnju unapređenju regionalne saradnje i negovanju što boljih dobrosusedskih odnosa, što je, kako je napomenuo, nerazdvojni deo evropskih integracija i istovremeno jedan od ključnih prioriteta naše spoljne politike.
Za Republiku Srbiju je od ključnog interesa očuvanje stabilnosti u regionu i orijentacija ka što intenzivnijoj saradnji u svim oblastima, zaključio je on.
Đurić je na marginama ovog skupa razgovarao i sa zamenikom generalnog direktora u Evropskoj službi za spoljne poslove Markom Makovcem.
Ministar je ponovio da je članstvo u EU strateško opredeljenje i spoljnopolitički prioritet Srbije, naglasivši da je naša zemlja iskreno posvećena reformama koje su od značaja za evrointegracije, kao i da teži da gradi odnos poverenja i saradnje sa svim državama članicama Unije.
Želimo da imamo što aktivnije razgovore sa državama EU kako bismo ih informisali o do sada realizovanim, ali i budućim planovima u oblasti evrointegracija, rekao je šef srpske diplomatije.
Đurić je upoznao sagovornika i sa situacijom u kojoj se nalaze Srbi na Kosovu i Metohiji, kao i sa opstrukcijama Prištine u pregovorima i sprovođenju sporazuma, uz podsećanje na to da je Srbija konstruktivna strana u dijalogu.
Ministar se danas sastao i sa zamenicom ministra spoljnih poslova Grčke Aleksandrom Papadopulu, kojoj je preneo zahvalnost na principijelnom stavu Grčke po pitanju Kosova i Metohije.
On je upoznao sagovornicu sa stanjem dijaloga Beograda i Prištine, kao i položajem srpskog naroda u južnoj pokrajini.
Đurić je, takođe, istakao da je Srbija nedvosmisleno opredeljena za put ka EU, i da će naša zemlja u narednom periodu intenzivirati reforme u domenu evrointegracija.
Sagovornici su konstatovali da su bilateralni odnosi dveju zemalja na visokom nivou, ali da uvek ima prostora za unapređenje saradnje.
Đurić je, tokom susreta sa ministrom spoljnih poslova Turske Hakanom Fidanom, ocenio da su odnosi Srbije i Turske na najvišem nivou u savremenoj istoriji, što je, između ostalog, rezultat izuzetno dobrog odnosa predsednika dveju zemalja.
Šef srpske diplomatije izrazio je zadovoljstvo i visokom frekventnošću političkog dijaloga, kao i obostrano potvrđenom željom za daljim unapređenjem bilateralne saradnje.
Prema njegovim rečima, Turska je važan ekonomski partner Srbije, a međusobno povezivanje država u toj oblasti predstavlja čvrst osnov za dalje jačanje sveukupnih veza dveju zemalja.
Po pitanju aktuelnog stanja u odnosima Beograda i Prištine, Đurić je istakao da će naša strana nastaviti da ima konstruktivni pristup, ali i da ćemo istovremeno nastaviti da insistiramo na tome da Priština u potpunosti ispuni sve ono što je dosadašnjim sporazumima definisano i dogovoreno.
Vlada Republike Srbije
Neprihvatljivo gaženje Povelje UN
Đurić je u izjavi novinarima, na marginama ovog skupa, istakao da je danas vođen veoma značajan razgovor o situaciji na Kosovu i Metohiji i da je liderima država Jugoistočne Evrope ukazao na kršenje ljudskih prava srpskog stanovništva na Kosmetu od strane prištinskih institucija, na sistematsko gaženje i domaćih i međunarodnih akata, ali i stvaranje nemoguće klime za srpski narod.
Ministar je naglasio da uvek treba pričati o pruženoj ruci i saradnji, ali i da treba ukazati na to da postoje neki problemi, dodavši da možemo da budemo zadovoljni činjenicom da se glas Srbije danas u Skopju snažno čuo.
Prema njegovim rečima, Srbija se pokazala kao zemlja koja snažno drži do međunarodnog poretka zasnovanog na vladavini prava, kao i do demokratije, kako u unutrašnjem, tako i u regionalnom pogledu.
On je naveo da naša zemlja želi da pomogne da se ojača ekonomska i socijalna mobilnost, da se mladi ljudi zadržavaju u našem regionu, što je izuzetno značajno.
Đurić je naglasio da Srbija šalje snažnu poruku pružene ruke i otvorenosti za novi tip odnosa u regionu.
Smatramo da dinamični rast, koji smo ostvarili u prethodnoj deceniji, dugujemo u velikoj meri snazi jedinstvenog regionalnog tržišta, a mi moramo da gradimo snažniju infrastrukturu i Srbija u tom domenu prednjači, naveo je on.
Ministar je rekao da su ovakvi samiti prilika za konkretne dogovore o stvarima kao što su zajedničke i jedinstvene putarine u regionu, trake za kraće čekanje na granici i mnogo toga drugog, što je inicirano kroz inicijativu Otvoreni Balkan
Vlada Republike Srbije
Gašić čestitao Orliću: Uveren sam ćeš se uspešno suočiti sa izazovima koji te očekuju
Gašič je, kao ministar odbrane i bivši direktor BIA, izrazio uverenje da će Orlić “svojim iskustvom, stručnošću i posvećenošću” uspešno voditi agenciju i doprineti bezbednosti zemlje.
Naglasio je da je BIA ključna institucija koja služi interesima Srbije i svih njenih građana i dodao da je uveren da će se Orlić uspešno suočiti sa izazovima koji ga očekuju.
Tanjug
Srednji kurs dinara za evro danas 117.0769 dinara
Dinar je u odnosu na evro isti kao pre mesec dana, na godišnjem nivou je jači za 0,2 odsto, a od početka godine ojačao je 0,1 odsto.
Zvanični kurs dinara prema dolaru danas je jači za 0,6 odsto i iznosi 108,3443 dinara za dolar.
TANJUG
Adžić: Svesrpski sabor udara na temeljni identitet Crnogoraca
Adžić je gostujući na programu crnogorske A plus televizije kazao da poruke skupa održanog 8. juna u Beogradu udaraju na temeljni integritet i identitet pre svega Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
“Radi se o paradnom kontinuitetu antievropske velikosrpske i ekspanzionističke politike “beogradskog autokrate” koji misli da može da vedri i oblači ovim delom Balkana i ponaša se tako da ne poštuje suverenitet okolnih država. Taj koncept vraća Srbe u onu populističku sferu dobro znanu s početka 90-ih, što se pokazalo kao katastrofalno za sve narode na eks-JU prostoru”, ocenio je Adžić i naveo, da je, pored ostalog, reč i o “flagrantnoj anticrnogorskoj priči”, čiji su deo, kako ih je nazvao, i “kolaboracionističko-kvislinške strukture čiji jedan deo čini i deo sistema vlasti u Crnoj Gori”.
On je dodao da sabor, sve u svemu, predstavlja “kartografsku svesrpsku megalomaniju koja emanira putinovsko-retrogradne i dekadentne ciljeve”.
Simptom/M. M.
Na more u maju, na planinu u julu: Da li ćemo zbog globalnog zagrevanja morati da menjamo turističke navike
Ni naša zemlja ne zaostaje u pogledu turističkih tokova. Ako se izuzme 2020. godina usled pandemije kovida 19, broj turista raste iz godine u godinu. Ne tako davno, tokom 2009. godine, Srbiju je posetilo nešto više od dva miliona turista, dok je prošle godine registrovano čak 4,2 miliona poseta.
Međutim, specifičnost turizma ne čine ukupan broj dolazaka ili broj noćenja, već same destinacije i doživljaji koji one izazivaju kod posetilaca. Omiljeni gradovi su često oni koji su bili obasjani suncem za vreme naše posete. Vidikovac koji je progutala magla nije toliko atraktivan, zar ne? Razvoj turizma je, drugim rečima, neraskidiv od vremena i klime.
Lokalna klima utiče na planiranje putovanja, dužinu boravka i moguću aktivnost turista. Važnost klimatskog elementa na određenoj lokaciji zavisi od oblika turizma: temperatura vazduha i vode je ključna u kupališnom turizmu; insolacija i oblačnost za helioterapiju, brzina i učestalost vetra za mogućnost jedrenja; pojava i vrsta padavina za zimske sportove…
Uticaj klimatskih promena na dosadašnje navike putnika će postati sve vidljiviji. Na Mediteranu, pik sezone je od juna do oktobra. Usled porasta temperature i učestalosti toplih talasa u poslednjoj deceniji, putnici se odlučuju za ranije posete Mediteranskim destinacijama – u aprilu, maju i junu.
Broj rezervisanih aranžmana u periodu jun-novembar je opao za 10 posto 2023. godine. Čak 7,6 procenata turista se izjašnjava da su razlog ekstremni vremenski uslovi – kao što su visoke temperature, suše i posredno požari.
Turističke destinacije već se menjaju
Na globalnom nivou, održanje turizma ostrvskih država je u sve većem riziku. Izuzev Maldiva, koji su postali tipična asocijacija na opasnost od porasta nivoa svetskog mora, potrebno je pomenuti i karipske države, gde je većina turističkih kompleksa u priobalnim područjima, a više od polovine se smatra ugroženim.
Problem postaje složeniji pošto je ekonomija karipskih država potpuno zavisna od turizma. Na Arubi, primera radi, čini čak 90 posto BDP-a.
Ali ove posledice nisu unikatne samo za tropske destinacije. Turistička industrija u Srbiji je takođe pogođena posledicama klimatskih promena.
Najveći porast prosečnih temperatura vazduha i maksimalnih temperatura je tokom letnjih meseci, a anomalije maksimalnih temperature prelaze 2,5°C. Najosetniji porast temperature je u gradovima, a upravo Beograd tokom leta ima najveći broj poseta stranih turista.
Posle Beograda i Novog Sada, najposećenije su banje. Naša zemlja obiluje termalnim, mineralnim i termomineralnim izvorima. Pored samih izvora, banjska mesta se karakterišu specifičnom mikroklimom. Osnova klimatoterapije banjskih mesta je balans biometeroloških elemenata koji povoljno utiču na vitalne funkcije i rehabilitaciju organizma. Povoljni uticaj se postižu šetnjom, ali poslednjih godina porast letnjih i tropskih dana i tropskih noći otežavaju ovaj vid aktivnosti starijima i bolesnima, koji su najbrojniji posetioci banja.
Pešačenje po planinskim i seoskim predelima u svrhu istraživanja ili uživanja (tzv. hiking i trekking) postaju sve popularniji vid izletničkog i vikend turizma u Srbiji. Čest motiv pešačkih tura je obilazak vrela sa živopisnim kaskadama, slapovima i jezercima koji obiluju vodom.
Kako količina vode zavisi od kišnice i otapanja snega, preporučljivo je posetiti ih u proleće i početkom leta. U blizini Kosjerića se nalaze Taorska vrela, sa izdašnoću izvora od 150 litara u sekundi.
Međutim, tokom aprila 2024. godine izletnici su odlazili sa Taorskih vrela razočarani ili su odustajali od posete ovom lokalitetu. Temperature iznad proseka tokom februara, marta i aprila, najsušniji februar od 1951. godine i padavine ispod proseka u aprilu su doprinele da vrelo bude – siromašno vodom.
Turistički indeksi mapiraju uticaj klimatskih prilika na turističke odluke
Budući da osim prirodnih, antropogenih i ambijentalnih celina i turističke infrastrukture, klimatska obeležja igraju ključnu ulogu u razvoju turizma, tokom 20. i 21. veka razvijeno je preko 100 turističkih indeksa klimatskog komfora.
Uloga ovakvih indeksa je da prvo mapiraju klimatske faktore koji utiču na različite turističke destinacije – a zatim i da pomognu u prognoziranju njihove budućnosti, u skladu sa projekcijama klimatskih promena.
U zavisnosti od predviđene aktivnosti turista i geografskog položaja turističkog mesta, razvijeni su sledeći indeksi: Turistički Klimatski Indeks (TCI), Univerzalni Turistički Klimatski Indeks (UTCI), Klimatski Indeks Plaža (BCI), Turistički Klimatski Indeks Komfora (TCCI), Turistički Klimatski Indeks Obala (CTCI) i sl.
Jedan od turističkih indeksa komfora koji je razvijen na primeru lokaliteta u Srbiji je HERCI (Heritage Climate Index). Njegova primena je u uslovima umerene klima na zaštićenim područjima, pre svega objektima geonasledja i kulturnog nasleđa. Ocenjivani su sledeći klimatski parametri: temperatura vazduha, insolacijia, oblačnost, količina padavina i relativna vlažnost vazduha. Indeks je izračunat za dva lokaliteta – Stopića pećinu na Zlatiboru kao objekat geonasleđa, i Golubačku tvrđavu u Đerdapskoj klisuri kao objekat kulturnog nasleđa.
Povoljni i ekstremno povoljni klimatski uslovi su tokom letnjih meseci, a indeks se pokazao kao validan nakon što je pronađena jaka veza između optimalnih klimatskih uslova i broja poseta.
Leta u gradovima postaju neprijatna, a planinske zime blage
Prema Zavodu za zaštitu prirode Srbije na teritoriji naše zemlje postoji oko 1.150 geoloških, geomorfoloških, speleoloških, hidroloških, pedoloških i arheoloških fenomena i objekata. U registru Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture je zabeleženo preko 2.624 nepokretnih kulturnih dobara. Zato se HERCI može koristiti za planiranje putovanja u Srbiji u uslovima optimalnog klimatskog komfora. Izuzetno je značajan za strane turiste koji dolaze iz područja sa hladnijom klimom i kojima je neophodna adaptacija.
Ne želimo, naime, da nas zatekne presušeni izvor ili blato na skijalištu. Zato se u skladu sa budućim promenama klime, moramo zapitati da li ćemo, u koje doba godine i u kom cilju posećivati postojeće turističke destinacije.
Prema projekcijama do kraja veka se očekuje porast srednjih dnevnih, maksimalnih i minimalnih dnevnih temperatura. U Beogradu i Novom Sadu se u slučaju scenarija bez ublažavanja može očekivati porast maksimalnih dnevnih temperatura i do 4°C – 4.5°C na godišnjem nivou.
Možemo pretpostaviti da će turisti izbegavati urbana ostrva toplote u letnjim mesecima, ali i tokom dva jesenja meseca (septembra i oktobra) i da će se pik sezone pomeriti ka zimskim mesecima. Pomeranje tipa aktivnosti će biti izrazito u planinskim delovima naše zemlje, što se može zaključiti i na osnovu vrednosti indeksa.
Na primer, izrazito nepovoljni uslovi turističkog klimatskog indeksa nasleđa (HERCI) na Zlatiboru su u zimskim mesecima kao posledica niskih temperatura. Međutim, buduće projekcije klime za opštinu Čajetina ukazuju da će prosečne dnevne zimske temperature do kraja veka biti iznad nula stepeni Celzijusa, što znači da će period optimalnog klimatskog komfora izvršiti pomeraj prvo na prelazne zatim i u zimsku sezonu.
U skladu sa aktuelnim projekcijama promene klime, najpre i najintenzivnije će biti pogođeni brdsko-planinski južni, jugozapadni i jugoistočni delovi Srbije. Zato je turističkoj industriji neophodno prilagođavanje i diverzifikacija turističke ponude.
Naše najposećenije planine potencijalno mogu obogatiti ponudu različitim oblicima turizma: ruralni turizam, eko turizam, kreativni turizam, avanturistički turizam. Pomenuti oblici turizma bi, između ostalog, omogućili celogodišnji turistički promet, ali i stvorili dobru osnovu za primenu principa održivog razvoja.
Na ovaj način, adaptacija turizma na klimatske promene bi ujedno bila i delimični oblik mitigacije klimatskih promena.
EuroNews Srbija
Čovek je glavni rezervoar infekcije denga, a šta je denga infekcija?
Postoje četiri različite vrste virusa denga. Kada se osoba zarazi jednim od njih, ona je obično zaštićena od tog tipa do kraja života. Međutim, ta osoba će biti zaštićena od ostala tri tipa virusa u kratkom vremenskom periodu. Ako se kasnije zarazi jednim od tri tipa virusa, veća je verovatnoća da će imati ozbiljnih problema.
Ne postoji vakcina koja ljude štiti od zaraze virusom denga
Postoji nekoliko načina kako se ljudi mogu zaštititi od zaraze denga groznicom. Ljudi se mogu zaštititi od komaraca i ograničiti broj ujeda. Naučnici takođe predlažu smanjivanje veličine staništa komaraca kao i smanjenje broja komaraca. Nakon infekcije denga groznicom, oboleli se obično može oporaviti uzimanjem dovoljno tečnosti, ukoliko je infekcija slaba ili srednje jačine. Ukoliko je kod obolelog prisutan teži oblik bolesti, potrebno je unošenje tečnosti intravenskim putem (tečnosti se uvode u venu, koristeći iglu i brizgalice) ili transfuzija krvi (krv donira druga osoba).
Od 1960-ih, povećan je broj osoba koje oboljevaju od denga groznice. Oboljenje je postalo problem širom sveta od Drugog svetskog rata. Pojavljuje se u više od 100 država. Godišnje, oko 50–100 miliona ljudi oboli od denga groznice.
Ljudi rade na vakcini i lekovima za direktno lečenje od virusa. Ljudi takođe čine različite stvari kako bi se oslobodili komaraca.
Prvi put denga groznica se pominje 1779. godine. Početkom 20. veka, naučnici su saznali da ovu bolest izaziva virus denga kao i da se prenosi (ili širi) preko komaraca.
Slika koja pokazuje simptome denga groznice
Oko 80% ljudi (ili 8 od 10) koji su zaraženi virusom denga nemaju simptome, ili imaju blage simptome (kao što je standardna groznica). Oko 5% zaraženih osoba (ili 5 od 100) postaju ozbiljno bolesni. Kod malog broja ovih osoba, oboljenje je opasno po život. Simptomi se pojavljuju između 3 i 14 dana nakon što je osoba bila izložena virusu denga. Najčešće, simptomi se pojavljuju nakon 4 do 7 dana. Stoga, ako se osoba vrati iz područja gde je denga groznica česta, i dobije groznicu ili drugi simptom nakon više od 14 dana po povratku, ta osoba verovatno nema denga groznicu.
Često, kada se deca dobiju denga groznicu, njihovi simptomi su isti kao i kod prehlade ili gastroenteritisa (ili stomačnog gripa; na primer, povraćanje i proliv).Međutim, veća je verovatnoća da deca imaju većih problema u slučaju da obole od denga groznice.[5]
Klinički tok
Klasični simptomi denga groznice su groznica koja počinje naglo; glavobolja (obično iza očiju); osip; i bolovi u mišićima i zglobovima. Nadimak ove bolesti, „kostolomna groznica“, opisuje jačinu ovih bolova. Denga groznica se odvija u tri faze: febrilna faza, kritična faza i oporavak.[
U febrilnoj fazi, obolela osoba obično ima visoku temperaturu. („Febrilno“ znači da osoba ima temperaturu.) Ova temperatura često može biti veća od 40 °C. Osoba takođe može imati generalizovane bolove i glavobolju. Febrilna faza obično traje od 2 do 7 dana.[7][8] U ovoj fazi, oko 50 do 80% osoba koje imaju simptome dobijaju osip. Prvog ili drugog dana, osip može izgledati kao iritirana (crvena) koža. Kasnije tokom bolesti (od 4. do 7. dana), osip može izgledati nalik malim boginjama.Male crvene tačke (petehije) se mogu pojaviti na koži. Ove tačkice se ne nestaju kada se koža pritisne. Njihovu pojavu izazivaju naprsli kapilari.[8] Kod osobe se takođe može pojaviti blago krvarenje iz sluzokože usta i nosa. Sama temperatura obično prestaje (snižava se) i vraća se na jedan ili dva dana. Međutim, ovaj obrazac se razlikuje od osobe do osobe.
Kod nekih osoba, bolest prelazi u kritičnu fazu nakon pada visoke temperature. Kritična faza obično traje 1 do 2 dana.Tokom ove faze, tečnost se može sakupiti u grudima i abdomenu. Ovo se dešava usled curenja malih krvnih sudova. Tečnost se nagomilava, i više ne cirkuliše telom. To znači da vitalni (najvažniji) organi ne dobijaju normalnu količinu krvi. Zbog toga, organi ne rade pravilno. Kod obolele osobe takođe može doći do ozbiljnog krvarenja (obično iz gastrointestinalnog trakta.)
Kod manje od 5% osoba obolelih od denga groznice se javlja cirkulatorni šok, šok sindrom denga i hemoragijska denga groznica. Ako je obolela osoba ranije bolovala od drugog tipa denga groznice („sekundarna infekcija“), veća je verovatnoća da će se kod njih javiti ozbiljniji problemi.
U fazi oporavka, tečnosti koje su izašle iz krvnih sudova se vraćaju u krvotok.[8] Ova faza obično traje 2 do 3 dana. Tokom nje, obolela osoba počinje znatno bolje da se oseća. Međutim, kod njih se može javiti snažan svrab i smanjena brzina pulsa.Tokom ove faze, osoba može doći u stanje prekomerne količine tečnosti (u kome se prekomerna količina tečnosti vraća u krvotok.) Ukoliko to bude uticalo na mozak, može izazvati napade ili promeniti nivo svesti (razmišljanje, svesnost i ponašanje mogu biti drugačiji nego uobičajeno).
“Pre će se ukinuti Republika Srpska…“: Skandalozna izjava ministra odbrane BiH protiv RS
„Umesto da mi podnesemo apelaciju Ujedinjenim narodima i kažemo da se Republika Srpska više tako ne može zvati, pri čemu ne govorim ništa protiv naroda koji živi tamo, ali ona nije samo srpska. Logičan sled stvari nakon usvojene rezolucije je to da mi tražimo, a nije isključeno da nećemo tražiti – da se promeni naziv Republike Srpske“, izjavio je Zukan Helez u intervjuu za TV Hajat komentarišući Svesrpski sabor održan u Beogradu.
On je dodao da nikada neće doći do cepanja države Bosne i Hercegovine i da ako se to pokuša – to je sukob.
“Ovde odgovorno tvrdim da se zna ko bi u tom sukobu, da narodski kažem, izvukao deblji kraj”, zapretio je Helez.
Kazao je i da želi da ukine oba eniteta i da napravi sedam kantona, od Republike Srpske, kako je rekao, napraviti dva kantona, a da se naziv Republika Srpska ukine u potpunosti.
Goganović poručio Helezu: Republika Srpska je trajna kategorija
Zamenik ministra odbrane u Savjetu ministara Aleksandar Goganović izjavio je da je ministar Zukan Helez prolazni funkcioner iz Federacije BiH, a Republika Srpska trajna kategorija zagarantovana Dejtonskim mirovnim sporazumom.
Reagujući na najave Heleza, Aleksandar Goganović je rekao Srni da ovake izjave ministra odbrane dokazuju ranije tvrdnje da nije dorastao ovako odgovornoj funkciji.
„Helezove izjave o ukidanju naziva Republike Srpske su neozbiljne, zlonamerne i neutemeljene, a u isto vreme su suprotne stavovima međunarodne zajednice koja je prihvatila ime Republike Srpske, jer je Srpska strana potpisnica Dejtonskog sporazuma“, naglasio je Goganović.
Konstantnim vređanjem i pominjanjem Republike Srpske u negativnom kontekstu, ukazao je Goganović, ministar odbrane vređa Srbe, ali i druge narode koji žive u Srpskoj, a deo su multietničkih Oružanih snaga BiH, što je nedopustivo.
„Da ima političke zrelosti Helez bi znao da svaka naša izjava mora biti odmerena, jer se reflektuje na sistem odbrane. Nikada neću skupljati jeftine političke poene tako što ću nanositi štetu sistemu odbrane i narušavanjem odnosa u multietničkim Oružanim snagama, kao što to čini ministar odbrane“, istakao je Goganović.
Prema njegovim rečima, upravo bi Helez, kao ministar, trebao prvi da insistira i radi na tome da se svi narodi u sistemu odbrane osećaju komotno.
„Helez se većinu svog mandata bavio Srpskom, /predsednikom Srpske Miloradom Dodikom i /predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem/, umesto da prihvati moj krajnje dobronamerni poziv da se zajedno bavimo nagomilanim problemima u sistemu odbrane i obezbedimo pripadnicima multietničkih Oružanih snaga BiH dostojanstvene uslove za život i rad na vojnim lokacijama, prvenstveno da poboljšamo infrastrukturu, obezbedimo nove uniforme i pristojne obroke“, rekao je zamenik ministra odbrane, prenosi RTRS.
Vlada donela rešenje o postavljenju Orlića za direktora BIA
Saglasnost da Orlić bude imenovan za direktora BIA-e dao je u sredu Savet za nacionalnu bezbednost na sednici kojom je predsedavao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Saglasnost za imenovanje Orlića je data u skladu sa Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti prema kome Savet za nacionalnu bezbednost daje mišljenje Vladi Srbije o predlogu za postavljenje i razrešenje direktora službi bezbednosti.
EuroNews Srbija
- « Previous Page
- 1
- …
- 915
- 916
- 917
- 918
- 919
- …
- 936
- Next Page »