Zapadni Balkan

Marta Kos u naredna dva dana u Skoplju sa liderima sa Zapadnog Balkana

June 29, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Kako je saopštila EU, lideri će sa komesarkom Kos raditi na ključnim reformama za „otključavanje“ finansiranja u okviru Plana rasta, kao i na pružanju jasnih koristi građanima zemalja kandidata pre pristupanja Uniji.

Plan rasta nudi pogodnosti zemljama Zapadnog Balkana koje se pripremaju za članstvo u EU, a na sastanku će se razmotriti napredak i razgovarati o daljim koracima, navodi se.

Evropska komisija (EK) će na sastanku predložiti investicioni pakert od 87,7 miliona evra, u okviru postojećeg Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), koji bi trebalo da usmeri gotovo 500 miliona evra privatnih investicija u projekte za čistu energiju širom regiona.

Plan rasta EU za Zapadni Balkan ima za cilj da podstakne ekonomiju regiona i pomogne njegovim zemljama da se pridruže Uniji, a on obezbeđuje šest milijardi evra finansiranja za reforme i investicije u oblastima poput energetike, transporta i digitalne transformacije, sa ciljem povećanja prosperiteta i stabilnosti u regionu, navodi EU.

Vlada Severne Makedonije je saopštila da će premijer Hristijan Mickoski sutra razgovarati sa komesarkom Kos u četiri oka, a njih dvoje će se javnosti zajedno obratiti u utorak.

Simptom/Danas/Beta

Rute: Veoma nam je stalo do Zapadnog Balkana

June 25, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Posle sastanka Severnoatlantskog saveta (NAC) na samitu NATO-a u Hagu, na kojem su lideri 32 članice odlučili da znatno povećaju izdvajanja za odbranu i potvrdili snažnu posvećenost kolektivnoj odbrani, Rute je rekao da usvojena deklaracija nije nalik na tradicionalna saopštenja UN ili ranije NATO-a, „sa 60 stranica, i istorijom sveta od rođenja Isusa do danas“.

„To je glupo, probali smo da se fokusiramo. Veoma nam je stalo do Zapadnog Balkana – KFOR je na Kosovu, EUFOR je u BiH, bio sam u poseti regionu i imao duge razgovore sa liderima u BiH i na Kosovu. U Briselu sam imao večeru sa predsednikom Srbije (Aleksandrom Vučićem)“, kazao je Rute, upitan šta znači nepominjanje Zapadnog Balkana u današnjoj deklaraciji.

Naveo je da je NATO na Zapadnom Balkanu veoma angažovan, kao i EU, i da blisko sarađuje sa šeficom evropske diplomatije Kajom Kalas i predsednicom Evropske komisije Ursulom Fon der Lajen.

„Ono što smo zapravo želeli je da ne ponavljamo retoriku poput ‘nepovratnog puta Ukrajine ka NATO-u’. Ništa se od toga nije promenilo, ali smo želeli da se fokusiramo na tri ključna pitanja (proizvodnja, potrošnja i Ukrajina) u pet pasusa, zapravo u četiri pošto je jedan o sledećem sastanku“, dodao je Rute.

Rute je rekao da su saveznici danas „postavili temelje za jači, pravedniji i ubojitiji NATO“.

„Lideri NATO-a su postigli dogovor o Haškom investicionom planu za odbranu koji će podstaći kvantni skok u našoj kolektivnoj odbrani. Dogovorili su se da jačaju našu odbrambenu industriju – to neće samo povećati našu bezbednost, već će stvoriti i radna mesta. Takođe, ponovo smo potvrdili nepokolebljivu podršku Ukrajini. Sve to je od ključnog značaja“, kazao je Rute.

Naveo je da to znači da će NATO „ostati spreman, voljan i sposoban da brani svaki pedalj teritorije saveznika“, bez obzira na izazove sa kojima se suočava – od Rusije, terorizma, sajber napada, sabotaže ili strateške konkurencije.

„Ove odluke će imati dubok uticaj na našu sposobnost da radimo ono zbog čega je NATO osnovan, a to su odvraćanje i odbrana. A ključna odluka u tom pogledu je usvajanje Haškog investicionog plana za odbranu“, dodao je Rute.

On je kazao da taj plan predviđa da saveznici izdvajaju najmanje 3,5 odsto BDP-a, umesto dosadašnjih dva odsto, za osnovne odbrambene potrebe – za finansiranje vojski i vojne opreme, a 1,5 odsto BDP-a za investicije povezane sa odbranom i bezbednošću.

„Sve to je urađeno kako bismo osigurali da možemo efikasno da odvratimo agresiju i da odbranimo sebe i jedni druge, ako neko napravi grešku i napadne nas“, naveo je Rute.

Rute je rekao da je američki predsednik Donald Tramp jasno rekao da su SAD posvećene NATO-u i da je to danas „nedvosmisleno potvrdio“.

„Istovremeno, jasno je stavio do znanja da SAD očekuju od evropskih saveznika i Kanade da doprinesu više. I to je upravo ono što vidimo da rade. Odluke donete danas učiniće NATO mnogo jačim. Takođe će učiniti NATO pravednijim savezom, pošto će Evropa i Kanada povećati izdvajanja i preuzeti veći deo odgovornosti za našu zajedničku bezbednost“, kazao je Rute.

On je naveo i da NATO „čvrsto stoji uz Ukrajinu u njenoj težnji ka miru“ i dodao da će saveznici nastaviti da podržavaju tu zemlju „na njenom nepovratnom putu ka članstvu u NATO-u“.

Simptom/Danas/Beta

Crnogorci najviše veruju Evropskoj uniji; U Srbiji samo 34 odsto ispitanika smatra da je učlanjenje u EU dobra stvar

May 29, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

U pitanju je istraživanje o nivou poverenja u Evropsku uniju među njenim građanima od 2007. godine. U zemljama Zapadnog Balkana, koje su takođe bile uključene u istraživanje, poverenje u EU je nakon Crne Gore, najveće u Albaniji, a najniže u Srbiji, prenosi RTCG.

Istraživanja su sprovedena u svakoj zemlji u martu i aprilu 2025. godine. Konketno u Crnoj Gori od 26. marta do 14. aprila, na uzorku od 520 ispitanika.

Čak 88 odsto ispitanika u Crnoj Gori iskazuje potpuni optimizam kada je u pitanju budućnost EU.

Takođe, ogromna većina građana Crne Gore, kako se vidi u istraživanju, smatra da bi članstvo naše zemlje u EU bila dobra stvar, i da bi od toga država imala koristi. Da se oseća sasvim povezano sa EU, ukazalo je 84 odsto ispitanika. Uz to, 95 odsto anketiranih veruje da ljudi širom Evrope imaju mnogo toga zajedničkog.

Po pitanju percepcije o Evropskoj uniji, čak 80 odsto crnogorskih građana ima sasvim pozitivnu sliku o EU.

Važno je reći i da je 62 odsto građana EU je takođe optimistično u pogledu budućnosti EU.

Kada je u pitanju Zapadni Balkan, 83 odsto građana Crne Gore ima tendenciju da veruje EU, dok 17 odsto ima tendenciju da joj ne veruje.

Građani Albanije i Kosova takođe imaju visok nivo poverenja u EU – 80odsto i 79 odsto, pokazuje anketa.

Poverenje u EU je niže u Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini, ali je i dalje iznad 50 odsto. U Severnoj Makedoniji, 54 odsto građana kaže da ima tendenciju da veruje EU, dok 42 odsto ima tendenciju da joj ne veruje.

U Bosni i Hercegovini, 58 odsto građana veruje EU, a 37 odsto joj ne veruje.

U Srbiji, s druge strane, samo manjina ljudi veruje EU – 37 odsto, dok 57 odsto kaže da ima tendenciju da joj ne veruje.

Kada je u pitanju članstvo u EU, situacija u regionu je slična. Više od 80 odsto građana Crne Gore i Albanije veruje da bi to bila dobra stvar.

U Severnoj Makedoniji i BiH taj broj je između 50 i 60 odsto, dok u Srbiji samo 34 odsto građana kaže da bi članstvo bilo dobra stvar, dok 32 odsto veruje da bi članstvo bilo loša stvar.

Ispitanici iz EU su pitani da li bi podržali „proširenje EU kako bi se uključile druge zemlje u budućim godinama“. U EU kao celini, 54 odsto građana podržava ovu politiku, dok je 39 odstoprotiv nje.

Proširenje EU ima većinsku podršku u većini zemalja članica, ali većina građana Nemačke i Austrije mu se protivi. U obema zemljama, 42 odsto građana je za proširenje, dok je 53 odsto protiv njega.

U Francuskoj, 41 odsto građana je za proširenje, a 49 odsto je protiv, iako se broj protivnika smanjio od prethodnog Eurobarometra.

Simptom/Danas/RTCG

Albanija i zvanično jedan od lidera u evropskim integracijama na Zapadnom Balkanu

May 23, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Albanija je u oktobru otvorila prvi klaster o osnovama procesa pristupanja, u kojem se, između ostalog, nalaze poglavlja vezana za vladavinu prava. Od tada pa do danas, u roku od sedam meseci, Albanija je ukupno otvorila četiri klastera koja sadrže 24 pregovaračka poglavlja.

U regionu najdalje je u procesu pristupanja za sada stigla Crna Gora koja je otvorila sva pregovaračka poglavlja sa Evropskom unijom i prošle godine i privremeno zatvorila tri.

Da bi država ispunila uslove za pristupanje EU, mora da otvori a potom zatvori 33 pregovaračka poglavlja. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos u nekoliko navrata je izjavila da vidi Crnu Goru i Albaniju kao zemlje koje bi mogle da ispune ovaj uslov u narednih nekoliko godina. Tako se sada ove dve zemlje ističu kao predvodnice u procesu, dok je to ranije uz Crnu Goru neformalno bila Srbija.

Odluke o otvaranju i zatvaranju poglavlja donose sve države članice jednoglasno. Prema ocenama brojnih stručnjaka, Srbiju je u poslednje tri godine sprečilo da napreduje neispunjavanje unutrašnjih reformi, kao i neusklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije nakon izbijanja rata u Ukrajini.

U poslednja dva meseca, poruke evropskih zvaničnika tokom sastanaka sa predstavnicima Srbije bile su da je potrebno ispuniti obećane reforme od kojih zavisi otvaranje Klastera 3, među kojima su izbor novog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, usvajanje medijskih i izbornih zakona.

Simptom/Nova.rs/European Western Balkans

Berlin ukida izaslanika za Zapadni Balkan

May 17, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Odlukom nove nemačke vlade s Fridrihom Mercom (CDU) na čelu, ukinuto je nekoliko funkcija specijalnih izaslanika – među njima i dužnost specijalnog izaslanika za zemlje Zapadnog Balkana. Ta funkcija uvedena je 2022. godine za vreme ministarke spoljnih poslova Analene Berbok (Zeleni) s ciljem da se podrži približavanje tog regiona Evropskoj uniji.

Koncentracija nadležnosti

Iz Ministarstva spoljnih poslova za Dojče vele objašnjavaju da je ta mera deo sprovođenja centralnog cilja nove vlade: racionalizacije državnog aparata. Zadatke specijalnog izaslanika ubuduće bi trebalo da preuzmu nadležne radne jedinice. Kako se navodi, saradnja sa zemljama tog regiona i dalje ostaje intenzivna, Berlinski proces biće nastavljen, a proces pristupanja država Zapadnog Balkana Evropskoj uniji i dalje će se snažno podržavati. U taj proces bi trebalo pojačano da budu uključene i ambasade u pojedinim zemljama.

Novi kancelar Merc ne krije da je cilj nove vlade da nastup na međunarodnom planu bude jedinstven. U prethodnoj vladi koju su činile tri stranke, SPD, Zeleni i FDP, često su se mišljenja ministarstva spoljnih poslova (Zeleni) i kancelarskog kabineta (SPD) razilazila. Merc je i odabirom svog dugogodišnjeg saradnika i stranačkog kolege Johana Vadepula za mesto novog nemačkog šefa diplomatije doneo jasnu odluku u tom smeru. A postavljanjem i trećeg jakog imena iz redova CDU kad je spoljna politika u pitanju, Guntera Krihbauma na mesto državnog sekretara za Evropu, brojni specijalni izaslanici očigledno su postali suvišni. Ministarstvo spoljnih poslova se isto tako neće baviti ni klimom, kao što je to bio slučaj za vreme zelene ministarke Berbok.

Saracin će nedostajati

Dosadašnji nosila dužnosti izaslanika, Manuel Saracin takođe iz redova Zelenih, proteklih godina bio je vidljiv i angažovan predstavnik nemačke politike kada je Zapadni Balkan u pitanju. Redovno je putovao u zemlje regiona, učestvovao na sastancima na vrhu i posredovao između vlada. Posmatrači su hvalili njegovu dobru povezanost na terenu, kao i ulogu kontakt-osobe, kako za političke aktere, tako i za civilno društvo.

Posebno u okviru Berlinskog procesa za Zapadni Balkan, Saracin je imao ključnu ulogu u unapređenju sporazuma o regionalnoj mobilnosti, međusobnom priznavanju stručnih kvalifikacija i ekonomskoj saradnji, što su ujedno i najveći doprinosi formata Berlinski proces koji je pre više od deset godina pokrenula kancelarka Angela Merkel. Ukidanjem dužnosti gubi se i personalizovani glas Nemačke u regionu.

U prethodnoj vladi, Zapadni Balkan imao je posebno istaknuto značenje. U koalicionom sporazumu nove nemačke vlade region se, međutim, spominje samo usputno. Posebno je uočljivo da Zapadni Balkan i u prvom govoru kancelara Fridriha Merca pred Bundestagom, kao i u govoru novog ministra spoljnih poslova, nije bio ili je bio samo ovlaš spomenut – iako su dvojica dugogodišnjih poslanika CDU, ministar Johan Vadeful i državni sekretar za Evropu Gunter Krihbaum, među najistaknutijim poznavaocima Zapadnog Balkana. Oni su godinama oblikovali nemačku politiku prema tom regionu.

Različite reakcije stranaka

Ukidanje funkcije specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan naišlo je na različite reakcije kod aktera u Berlinu s kojima je razgovarao Dojče Vele. Boris Mijatović, poslanik sada opozicionih Zelenih u Bundestagu i predstavnik te stranke za politiku ljudskih prava, u razgovoru za Dojče Vele izrazio je uzdržanu kritiku. Naglasio je da je pozicija specijalnog izaslanika bila ciljano pokrenuta inicijativa prethodne vlade kako bi se ubrzale EU-integracije zemalja Zapadnog Balkana.

“Veoma žalim što region Zapadnog Balkana u ovom mandatu neće dobiti specijalnog izaslanika nemačke vlade”, rekao je Mijatović. On je istovremeno najavio da će se u Bundestagu i dalje zalagati za vidljivost regiona i za proces proširenja.

Adis Ahmetović, poslanik vladajuće Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) u Bundestagu i dosadašnji izvestilac njihove poslaničke grupe za Zapadni Balkan, u izjavi za Dojče Vele je međutim pozitivno ocenio tu odluku vlade. “Novi ministar spoljnih poslova dokazani je poznavalac regiona Zapadnog Balkana”, izjavio je Ahmetović. Zajedno s novim državnim ministrom za Evropu (Krihbaum), ta tema će, tvrdi Ahmetović, postati “pitanje od vrhunske važnosti”. I u Bundestagu će poslanička grupa SPD-a zadržati svoj kurs i nastaviti da sa visokim prioritetom tretira jačanje i EU-integraciju država Zapadnog Balkana.

Ako se uzme u obzir da su Zeleni u novom sazivu Bundestaga u opoziciji, a da su socijaldemokrate s demohrišćanima (CDU/CSU) u novoj vladi, onda ne čude takva različita mišljenja bivših koalicionih partnera.

Iz poslaničke grupe CDU/CSU u Bundestagu do zaključenja ovog teksta nisu odgovorili na upit Dojče Vele, pozivajući se na činjenicu da će parlamentarni odbori novog saziva nemačkog parlamenta, pa tako i onaj koji se bavi pitanjima Zapadnog Balkana, biti formirani tek sledeće nedelje.

Žaljenje na terenu

A za Manuelom Saracinom se već sada žali na terenu, posebno među predstavnicima nevladinog sektora, s kojima je političar Zelenih održavao tesne kontakte.

“Pozicija specijalnog izaslanika veoma je važna za region, posebno ako tu poziciju zauzima neko ko je, poput gospodina Saracina, istinski zainteresovan za političku budućnost Zapadnog Balkana i neko ko poznaje i dubinski razume kompleksnost odnosa i procesa koji se odvijaju u našem delu Evrope. Zapadni Balkan predugo je bio van fokusa pažnje međunarodne zajednice, zamagljen iluzijom ’stabilokratije’”, rekla je za Dojče Vele Vukosava Crnjanski, direktorka nevladine organizacije CRTA iz Beograda .

Simptom/RTS/Nenad Krajcers/Anila Šuka

Fon der Lajen: EU posvećena stvaranju prosperiteta kroz plan rasta za Zapadni Balkan

May 16, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Povezanost mora biti visoko na našem dnevnom redu. Već stvaramo takve mogućnosti kroz naš program za Ukrajinu i naše planove rasta za Zapadni Balkan i Moldaviju”, rekla je ona na Samitu Evropske političke zajednice.

Fon der Lajen je rekla da je svetski poredak poremećen zbog “imperijalističkih ambicija” ruskog predsednika Vladimira Putina, kao i drugih globalnih problema.

Ona je napomenula da Evropa ostaje ujedinjena u nepokolebljivoj podršci Ukrajini, istakavši da je to i razlog osnivanja Evropske političke zajednice, nakon čega je najavila novu rundu sankcija Rusiji.

“Glavni elementi ovog paketa (sankcija) biće, na primer, sankcije za Severni tok 1 i Severni tok 2, dalje uvrštavanje brodova u ‘Flotu u senci’ i smanjenje gornje granice cene nafte. I još sankcija ruskom finansijskom sektoru”, rekla je Fon der Lajen.

Ona je istakla da će EU pripremiti nove sankcije Moskvi kako bi osigurala mir u Evropi i osigurala zajedničku budućnost kontinenta, za koji tvrdi da ga je “Rusija napustila”.

Fon der Lajen je pozvala Evropu da zatvori jaz kada su u pitanju inovacije, da poveća konkurentnost, izgradi sopstvenu otpornost i produbi mrežu partnerstava na globalnom nivou.

Simptom/Newsmax Balkans/Tanjug

Austrijski dnevni list: Kina sustiže EU u borbi za uticaj na Zapadnom Balkanu

April 24, 2025 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Austrijski dnevni list piše da se u okruženje Evropske unije vodi borba za uticaj, i dok se u Ukrajini Rusija za uticaj bori ratom, na Zapadnom Balkanu se bitka ne vodi oružjem, nego novcem.

Sadašnje stanje je, prema pisanju lista, opisano u analizi bečkog Instituta za međunarodnu privredu (WIIW), i ono ukratko rečeno ukazuje da na „Zapadnom Balkanu uticaj Kine raste, dok se uticaj Evrope topi“.

Autor istraživanja Branimir Jovanović iz WIIW, rekao je za Prese da Evropska unija i dalje najveći donator u regionu, ali da je Kina brzo sustiže.

Od 2008. do 2023. EU je Zapadnom Balkanu stavila na raspolaganje kredite ukupne vrednosti 25 milijardi evra za infrastrukturne projekte. Kina je u okviru svoje inicijative Pojas i put obećala 17 milijardi. U Srbiji je Kina po finansijskim injekcijama već prestigla Evropsku uniju, piše Prese.

I sve to iako bi većina vlada u regionu, prema rečima Jovanovića, radije uzimale kredite od Unije. On je rekao da su kineski krediti skuplji i imaju kraće rokove otplate od evropskih, ali su zato fleksibilniji i vezani su za manje uslova, zbog čega su često i prvi izbor.

Ipak, krediti pokazuju samo deo slike, piše Prese, jer EU Zapadnom Balkanu daje i finansijsku pomoć, a Kina nije dala skoro ništa.

Od 2007. godine do 2023. EU je Zapadnom Balkanu stavila na raspolaganje bespovratna sredstva od oko 13 milijardi evra, dok je Kina u periodu od 2001. do 2021. regionu dala svega 350 miliona evra.

U proseku je, piše Prese. pomoć EU preko instrumenta predpristupne pomoći IPA i preko ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan WPTF u celom regionu godišnje učestvovala u BDP sa 2,4 odsto, a finansijski angažman Kine je bio upola manji.

„Znači Evropa jeste najveći finansijer na Zapadnom Balkanu, i to će u dogledno vreme i ostati. Ali je Evropa ujedno i prilično troma kao donator novca“, piše Prese.

„Jako puno projekata sa obećanom finansijskom pomoći Evrope realizuje se iscrpljujuće sporo“, rekao je Jovanović, dodajući da uloga Kine kao kreditora raste pre svega zato što Evropa to dozvoljava i zato što se ne meša preterano.

Evropa, prema njegovim rečima, mora da postane brža i manje birokratska, i da region ne posmatra samo kroz prizmu mogućeg proširenja EU, nego i kroz geoekonomske i geopolitičke naočare. I to zato što kinesko prisustvo u regionu dolazi sa nuspojavama.

Geopolitički zato što u okruženju raste uticaj Pekinga. Ekonomski zato što Kina po pravilu insistira da u infrastrukturnim projektima učestvuju kineska predzeća koja šalju kineske radnike, a uz to dolaze određene dileme vezane za korupciju, projekte manjkavog kvaliteta, kršenja prava radnika i uništavanje životne sredine, rekao je Branimir Jovanović.

Simptom/N1

EU planira da pooštri pravila za vize za 61 zemlju, uključujući sve zemlje Zapadnog Balkana

April 16, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Predlog da se proširi lista razloga za suspenziju bezviznog režima pokrenula je Evropska komisija još 2023. godine, a Savet EU – koje predstavlja 27 država članica – usvojilo je svoj stav o toj temi pre godinu dana.

Međutim, zbog izbora za Evropski parlament u junu 2024. i velikog broja zakonskih predloga koji čekaju obradu, Parlament je tek nedavno dobio mandat za pregovore, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).

Prošle sedmice održan je prvi trilateralni sastanak između tri institucije o predloženoj regulativi, s ciljem da se postigne dogovor tokom poljskog predsedavanja Savetom EU, koje traje do kraja juna.

Ako sve prođe po planu, nova pravila bi mogla stupiti na snagu početkom jeseni.

Zašto baš sada?

U suštini, Evropska unija postaje odlučnija kada je reč o liberalizaciji viza, što odražava širi zaokret: prvo, u borbi protiv svih oblika ilegalne migracije u EU; i drugo, da potencijalno koristi viznu politiku kao političko oruđe za vršenje pritiska na treće zemlje.

Liberalizacija viznog režima – koja u ovom slučaju obuhvata sve članice EU osim Irske, kao i nečlanice Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švicarsku – dugo je bila jedno od najvažnijih političkih sredstava Brisela, posebno prema zemljama u njegovom susedstvu.

Ona omogućava državljanima trećih zemalja da borave u EU do 90 dana u bilo kojem periodu od 180 dana bez vize. Kosovo je uključeno na listu početkom 2024. godine, dok su Gruzija i Ukrajina to pravo dobile još 2017. – što je u svim tim zemljama dočekano s velikim oduševljenjem.

Stoga se pretnja povlačenjem te privilegije može posmatrati kao ozbiljna „kazna“.

Trenutni mehanizam za suspenziju, koji je na snazi od 2018. godine, može se aktivirati u slučajevima očigledne zloupotrebe – na primer, ako dođe do naglog porasta broja državljana trećih zemalja koji ostaju duže od dozvoljenih 90 dana ili koriste bezvizni režim kako bi zatražili azil u EU.

Do sada je EU samo jednom suspendovala bezvizni režim: najprije privremeno, a zatim trajno – i to za ostrvsku državu Vanuatu u južnom Pacifiku.

Dakle, koje promjne se mogu očekivati? Uopšteno govoreći, Brisel planira da mehanizam za suspenziju viza učini snažnijim odvraćajućim sredstvom, i to kroz četiri ključne oblasti.

Prvo, liberalizacija viza mogla bi biti suspendovana ako se utvrdi da postoji nepodudaranje između vizne politike treće zemlje i opšte politike EU.

To se, na primer, desilo 2022. godine kada je Srbija omogućila bezvizni režim za građane zemalja poput Burundija, Indije i Kube. Brisel je tada sugerisao da su mnogi od tih građana koristili Srbiju kao „stražnji ulaz“ u EU. Nakon pritiska Evropske komisije, Beograd je ukinuo neke od tih sporazuma. Međutim, prema novom predlogu zakona, takvo ponašanje moglo bi se strože kažnjavati.

Hibridne pretnje

Još jedan razlog za suspenziju bezviznog režima su takozvane hibridne pretnje. Iako još uglavnom teorijska, ova odredba je inspirisana slučajevima poput Rusije i Belorusije, koje je EU optužila da su organizovano prevozile migrante iz Afrike i Azije ka granicama EU, poput onih s Poljskom i Litvanijom.

Iako su sporazumi o olakšavanju viznog režima s Moskvom i Minskom već godinama suspendovani – zbog ruske invazije na Ukrajinu i represije beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka nad opozicijom – novi mehanizam bi se mogao aktivirati ako neka druga zemlja s bezviznim režimom pokuša sličnu taktiku.

Treći razlog za moguću suspenziju odnosi se na one zemlje u kojima se državljanstvo stiče investiranjem – odnosno mogućnost da pojedinci kupe državljanstvo bez stvarne veze s tom državom. U takvim slučajevima, bezvizni režim s EU bi ubuduće mogao biti ukinut.

Međutim, četvrta osnova za suspenziju verovatno je i najzanimljivija, jer se odnosi na političke odnose EU s trećim zemljama. Nacrt zakona predviđa da se mehanizam za suspenziju može aktivirati u slučajevima „ozbiljnih kršenja ljudskih prava i zlostavljanja“ ili „ozbiljnih kršenja međunarodnog prava i standarda, uključujući zakona o ljudskim pravima i nepoštivanje odluka i presuda međunarodnih sudova“.

Kriterijum demokratije

Ako pitate zvaničnike EU, njihovo je tumačenje oduvek bilo da postoji tzv. kriterijum demokratije kada je reč o liberalizaciji viza – ali nikada nije bilo precizirano šta tačno taj kriterijum podrazumijeva.

Još jedan zanimljiv i novi aspekt jeste da bi pokretanje mehanizma u ovom slučaju trebalo da bude isključiva nadležnost Evropske komisije, nakon konsultacija s državama članicama EU, s obzirom na to da se radi o spolnim odnosima Unije.

Ipak, konačna odluka bi i dalje bila na državama članicama – koje bi, kvalifikovanom većinom, mogle odlučiti o suspenziji bezviznog režima za neku treću zemlju. Kako kažu zvaničnici EU, to i dalje ostaje „opcija kada su sve druge iscrpljene“, jer je EU generalno nerado kažnjava celu populaciju neke zemlje, a ne njenu vladu.

Zbog toga je EU početkom ove godine odlučila da suspenduje bezvizni režim samo za nosioce diplomatskih pasoša iz Gruzije, nakon što je u toj kavkaskoj zemlji zabeleženo nazadovanje na polju demokratije. Ipak, opcija da se cilja cela populacija i dalje ostaje otvorena – a sa budućim proširenim opsegom mehanizma suspenzije, jasno je da EU dodatno oštri svoj set alata.

Simptom/Danas/Radio Slobodna Evropa

Kos nakon susreta sa šefovima diplomatija Zapadnog Balkana: Proširenje ostaje naše najbolje sredstvo

April 15, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Kos je na platformi X navela da je to “bila jasna poruka sa današnjeg sastanka Saveta EU za spoljne poslove sa ministrima iz regiona i država članica EU”.

“Proširenje ostaje naše najbolje sredstvo za postizanje ovog političkog i bezbednosnog cilja”, zaključila je Marta Kos.

U Luksemburgu je danas održan sastanak Saveta EU za spoljne poslove, na kojem se razgovaralo o Zapadnom Balkanu, ratu u Ukrajini, situaciji na Bliskom istoku, uključujući o najnovijim dešavanjima u Siriji, odnosima EU sa Afrikom i drugim aktuelnim pitanjima.

Simptom/B92/Tanjug

EBRD i EU pokreću novi vid finansiranja malih i srednjih preduzeća na Zapadnom Balkanu

April 10, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Taj program kombinuje kredite, podsticajne grantove i tehničku pomoć za ulaganja u digitalizaciju, automatizaciju i zelene tehnologije.

Cilj programa kojeg je pokrenula EBRD, uz podršku Evropske unije, je podsticanje inovacija, konkurentnosti i održivog rasta u privatnom sektoru Zapadnog Balkana.

Kao deo programa, EBRD će plasirati do 350 miliona evra partnerskim finansijskim institucijama u regionu Zapadnog Balkana za dalje kreditiranje ka malim i srednjim preduzećima.

Preduzeća će takođe moći ostvariti pravo na bespovratna sredstava u iznosu od 10 odsto iznosa kredita koje finansira EU.

EU obezbeđuje za 27,6 miliona evra podsticajne grantove i tehničku pomoć za program, osiguranih kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF).

Generalni direktor finansijskih institucija EBRD Fransis Maliž rekao je da program „Go Digital na Zapadnom Balkanu“ ima za cilj značajno unapređenje nivoa digitalizacije malih i srednjih preduzeća, osnažujući ih da postanu inovativnija, produktivnija i konkurentnija na globalnom nivou.

„Program će adresirati zaostatke u usvajanju digitalnih tehnologija od strane malih i srednjih preduzeća širom regiona. Zajedno sa našim partnerima iz finansijskih institucija i sa donatorima postižemo sistemski uticaj u regionu jačanjem inovacija u sektoru malih i srednjih preduzeća kako bismo izgradili konkurentne i robusne ekonomije za budućnost“, kazao je on.

Od 2009. godine, EU je putem WBIF kanalisala 628 miliona evra za podršku rastu privatnog sektora na Zapadnom Balkanu, kroz grantove, garancije i kombinovano finansiranje, pomažući u izgradnji inovativnijih i ekosistema pogodnijih za poslovanje, piše u saopštenju.

Navedeno je da je EBRD ključni institucionalni investitor u regionu Zapadnog Balkana sa više od 20 milijardi evra uloženih do danas otkako je počela da radi u regionu sredinom 1990-ih.

Istaknuto je i da privatni sektor, a posebno mala i srednja preduzeća, ostaju među ključnim oblastima ulaganja EBRD.

Mala i srednja preduzeća čine 99 odsto svih preduzeća na Zapadnom Balkanu i igraju ključnu ulogu u ispunjavanju ciljeva digitalne i zelene tranzicije, naglašavajući potrebu za održivim poslovnim praksama.
Automatizacija i digitalizacija podstiču produktivnost, a preduzeća koja usvajaju ove tehnologije ostvaruju povećanje efikasnosti do 20 odsto.

Ipak, kako je navedeno, mnoga mala i srednja preduzeća na Zapadnom Balkanu se bore s usvajanjem digitalnih tehnologija i transformacijom, pa je nivo digitalizacije 20 odsto poena niži u odnosu na malih i srednjih preduzeća iz EU, a samo petina malih i srednjih preduzeća prodaje online, dok manje od 10 odsto koristi inovativnija digitalna rešenja kao što su cloud računalstvo, bid data i AI.

Ukazano je da, s obzirom da se mala i srednja preduzeća bore da obezbede odgovarajuća sredstva za digitalizaciju, i dalje postoji značajan neiskorišćeni potencijal preduzeća za ulaganje u IKT kako bi se pojednostavilo poslovanje, automatizovao proces, povećala efikasnosti, povećala prodaju, poboljšala korisničko iskustvo i povećala pristup tržištu, što je sve pokretač konkurentnosti.

Iz EBRD su naveli da novi program nastoji da reši ove nedostatke tako što će poboljšati i digitalnu svest i pristup finansijama.

Mala i srednja preduzeća će moći da se prijave za finansiranje širokog spektra tehnologija i investicionih rešenja, od jednostavnog usvajanja automatizovanih i robotizovanih industrijskih rešenja do složenih digitalnih alata za donošenje odluka i alata za prikupljanje i analizu podataka, doprinoseći tako dekarbonizaciji i efikasnosti resursa.

Kreditna linija će biti dostupna u više od 10 finansijskih institucija sa kojima će EBRD biti partner, uključujući i banke i lizing kompanije u regionu.

Simptom/Forbs Srbija

Tonino Picula ponovo na čelu Radne grupe Evropskog parlamenta za Zapadni Balkan

April 1, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

On je to napisao na društvenoj mreži Iks i dodao da su na prvom sastanku te radne grupe poslanici Evropskog parlamenta ugostili komesarku za proširenje Martu Kos.

“Potreba jačanja kredibiliteta politike proširenja, bolja komunikacija i veći fokus na vladavinu prava su naše poruke”, poručio je Picula.

Picula je i tokom prethodnog saziva EP 2020. godine bio imenovan za predsednika Radne grupe za Zapadni Balkan u Odboru za spoljnu politiku EP.

Radna grupa za Zapadni Balkan formirana je u Odboru EP za spoljne poslove 2005. godine kako bi odražavala političke prioritete Evropske unije i osigurala koherentniji pristup EP regionu.

Simptom/B92/Tanjug

Sijarto: Ulazak Ukrajine u EU pre zemalja Zapadnog Balkana ne dolazi u obzir

March 24, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

“Iako Evropska unija vrši jak pritisak da se joj Ukrajina pridruži pre zemalja Zapadnog Balkana, takav scenario ne dolazi u obzir”, rekao je Sijarto u Budimpešti tokom zajedničke konferencije za medije sa ministrom spoljnih poslova Severne Makedonije Timčom Mucunskim, prenosi MTI.

Prema Sijartovim rečima, jedan od razloga za to je i što bi ulazak zemalja Zapadnog Balkana bio koristan za EU, dok bi članstvo Ukrajine uništilo funkcionisanje Unije sa privrednog i bezbednosnog aspekta.

Drugi razlog, kako kaže, jeste i to što niko ne misli da je Ukrajina danas spremnija za EU od bilo koje zemlje Zapadnog Balkana.

“To je potpuno besmisleno. Ako su zemlje Zapadnog Balkana u boljem stanju, ne razumem zašto bi morale da čekaju. Mađari će se o ovome izjašnjavati na referendumu”, istakao je Sijarto.

Kako je naveo, slučaj Severne Makedonije pravi je primer dvostrukih standarda Evropske unije, imajući u vidu da je ta zemlja bila kandidat za članstvo u EU već 20 godina, dok su pojedine vlade članica EU konstantno blokirale proces integracije.

Simptom/B92/Tanjug

Usvojena deklaracija u Briselu – budućnost Zapadnog Balkana je u EU

December 19, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Fon der Lajen: Fokus na pristupanju Zapadnog Balkana EU i integraciji u evropsko tržište

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da se EU, kada je u pitanju saradnja sa zemljama Zapadnog Balkana, fokusira na dva prioriteta, uključujući pristupanje pet balkanskih država Uniji i postepena integracija tih zemalja na jedinstveno evropsko tržište.

Iz njenog izlaganja, ono što je važno za Srbiju jeste da se Savet složio da se krene dalje na otvaranju klastera 3 sa Srbijom i da se očekuje brzo uključivanje Srbije u zonu jedinstvenog plaćanja u evrima.

Ona je, na konferenciji za štampu na Samitu EU-Zapadni Balkan, istakla da istorija dokazuje da proširenje funkcioniše, što ostaje jedan od glavnih prioriteta za EU.

Fon der Lajen je istakla da su krize, uključujući pandemiju kovida-19 i rat u Ukrajini, ubrzale procese pridruživanja, a da će EU nastaviti da aktivno radi da približavanju zemalja Zapadnog Balkana Briselu.

”Ove sedmice zatvorili smo još tri pregovaračka poglavlja sa Crnom Gorom. Nadamo se da ćemo više zatvoriti 2025. Upravo smo otvorili klaster spoljnih odnosa sa Albanijom, a Savet se takođe složio da krene dalje na otvaranju klastera 3 sa Srbijom – pismo je poslato”, rekla je Fon der Lajen.

Ona je naglasila da od toga da se države Zapadnog Balkana pripreme za obaveze članstva u EU, dok istovremeno Unija mora da se prilagodi proširenom sastavu, zbog čega će Evropska komisija preispitati svoje sektorske politike.

”Proces pristupanja je rigorozan. Bazira se na zaslugama i tako će i ostati. Ali s obzirom na geopolitičku situaciju, udvostručujemo naše napore da podržimo naše partnere koji žele da napreduju”, rekla je Fon der Lajen.

Kada je u pitanju integracija Zapadnog Balkana u jedinstveno evropsko tržište, Fon der Lajen je napomenula da je mobilisano 60 odsto finansija iz ekomonskog i investicionog plana EU od 30 milijardi evra iz oktobra 2020.

Ona je napomenula da ovaj plan rasta može da udvostruči ekonomije Zapadnog Balkana, koje su trenutno na oko 35 odsto proseka EU, u okviru tekućeg mandata aktuelnog saziva EK.

”Plan rasta je šest milijardi evra investicija. A princip je investicija i reforma. Sada imamo pet veoma ambicioznih reformskih programa za pet partnera sa Zapadnog Balkana. Oni predlažu reformsku agendu, a mi se radujemo dobijanju šeste. U zamenu za ove reforme, one su podržane investicijama”, naglasila je ona.

Fon der Lajen je rekla da predfinansiranje iznosi 300 miliona evra za početak reformi.

Ona je istakla da je ubrzano kretanje ljudi i robe na deset ključnih graničnih prelaza između Evropske unije i Zapadnog Balkana, što će, prema njenim rečima, smanjiti vreme čekanja na granici do 80 odsto.

Fon der Lajen se osvrnula i na zonu jedinstvenog plaćanja u evrima, kojem će se naredne godine pridružiti Albanija i Crna Gora, a predsednica EK je rekla da se brzo očekuje i uključivanje Srbije i Severne Makedonije u sistem.

Ona je takođe pohvalila zemlje Zapadnog Balkana na saradnji u okviru Zajedničkog regionalnog tržišta, gde se trenutno primenjuje pet sporazuma o mobilnosti.

Usvojena deklaracija

Na samitu lidera EU i Zapadnog Balkana u Briselu večeras je usvojena deklaracija u kojoj su potvrđuje potpuno i nedvosmisleno opredeljenje za perspektivu članstva Zapadnog Balkana u EU i poručuje da je budućnost regiona u Uniji.

Istovremeno se podvlači da je proširenje EU geostrateška investicija u mir, bezbednost, stabilnost i prosperitet i ocenjuje da postoji nova dinamika u procesu proširenja i značajan napredak od poslednjeg samita.

“U našem uzajamnom interesu je ubrzanje procesa pridruživanja na osnovu kredibilnih reformi partnera, uslova i principa sopstvenih zasluga”, poručuje se deklaraciji.

Spominje se i dijalog Beograda i Prištine, koji se vodi uz posredovanje EU, i navodi da se sporazumi postignuti u tom dijalogu moraju da se sprovedu, posebno sporazum o putu ka normalizaciji i njegov aneks, uz ocenu da odustvo normalizacije odnosa “koči oba partnera”.

Vučić: Zatražiću priznanje napretka koji smo ostvarili na reformskom putu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić susreo se danas u Briselu sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Kostom i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, pred početak Samita EU – Zapadni Balkan na kome će, kako je naveo, tražiti priznanje napretka koji je Srbija ostvarila na reformskom putu.

“Hvala Antoniju Kosti i Ursuli fon fer Lajen na gostoprimstvu i organizaciji ovog važnog samita. Danas ćemo zajedno, EU i region, razmatrati pitanja od ključne važnosti za sve naše građane, počev od ekonomskog razvoja, zajedničke spoljne i bezbednosne politike, do migracija”, napisao je Vučić na svom Instagram nalogu.

Kako je istakao, fokus će biti i na jačanju strateškog partnerstva EU i regiona, kao i na ubrzanje integracija kroz Plan rasta.

“Iskoristiću i ovu priliku da se čuje glas Srbije, izneću naše pozicije, zatražiti priznanje napretka koji smo ostvarili na reformskom putu i pozvati na ubrzanje i pojačan dinamizam.

Predsednik Aleksandar Vučić, koji Boravi u Briselu, rekao je uoči sastanaka da očekuje da nam otvore klaster krajem januara ili početkom februara. Izjavio je da očekuje i otvorene i dobre razgovore u Briselu, gde se održava samit lidera EU i Zapadnog Balkana.

“Očekujem otvoren i dobar razgovor, verujem da ćemo završiti sve u januaru ili februaru oko Sepe, što je značajno za naše kompanije i ljude u inostranstvu da bi mogli bez troškova da uplaćuju svojim roditeljima, deci, a istovremeno su operativni troškovi niži”, rekao je predsednik Aleksandar Vučić uoči sastanaka.

Kaže da očekuje da nam otvore klaster krajem januara ili početkom februara.

“Da odgovorimo na neistine koje će neki da izgovaraju o Srbiji. Želim da svima čestitam slavu. Nažalost, neću biti sa svojim sinovima i bratom, ali stići ću valjda posle podne”, rekao je Vučić.

Samitu će prvi put predsedavati predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta, a na sastanku će, između ostalih, učestvovati i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Kosta je rekao da je ovaj samit veoma važan iz tri razloga: prvo, što pripadamo istoj evropskoj porodici, delimo kontinent, ali i najvažnije, delimo iste vrednosti i istoriju.

“Za sve nas, proširenje je prioritet, posvećeni smo tome i svi mi verujemo da to proširenje je najvažnija geopolitička investicija uz mir, bezbednost i napredak. Konačno, postepena integracija Zapadnog Zalkana donosi konkretne benefite građanima – bezvizni režim, besplatan roming, lakše i brže plaćanje”, istakao je Kosta.

Prema njegovim rečima, plan rasta menja igru i može da transformiše radikalno Zapadni Balkan u decenijama koje dolaze i održava se u važnom strateškom momentu.

Simptom/RTS

Kosta: Budućnost Zapadnog Balkana je u EU

December 4, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

“Hajde da radimo na tome da se to dogodi”, poručio je Kosta na društvenoj mreži Iks, dodajući da je to poruka koju je, zajedno sa visokom predstavnicom EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kajom Kalas i komesarkom za proširenje Martom Kos preneo na večeri sa liderima Zapadnog Balkana.

Prema rečima neimenovanog zvaničnika EU, Košta i lideri Zapadnog Balkana razgovarali su o najnovijim dešavanjima u regionu i širem evropskom kontekstu, kao i o tome kako najbolje podržati partnere da se približe EU i ostvare napredak u procesu pristupanja.

Kosta je pozvao šest lidera Zapadnog Balkana na neformalnu večeru u vreme kada EU započinje novi ciklus liderstva i novu stratešku agendu, sa proširenjem kao geostrateškim prioritetom, dodao je ovaj zvaničnik EU.

Večeri su prisustvovale Kalas i Kos, a svrha večere, navodi zvaničnik, bila je da se Košta sastane sa liderima Zapadnog Balkana na samom početku svog mandata i potvrdi svoju posvećenost davanju novog zamaha u odnosima sa regionom.

Večera je bila i prilika za pripremu samita EU-Zapadni Balkan, koji će se održati 18. decembra u Briselu.

Uoči večere, Košta se sastao i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji je boravio u jednodnevnoj poseti Briselu, tokom koje je imao niz sastanaka i sa drugim zvaničnicima EU.

Simptom/RTS/Tanjug

Vučić: Srbija želi veću saradnju sa britanskim kompanijama, Ujedinjeno Kraljevstvo važan politički partner

November 20, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

U Privrednoj komori Srbije održava se konferencija o trgovini između Ujedinjenog Kraljevstva i Zapadnog Balkana čiji je cilj da ključni donosioci ekonomskih odluka, identifikuju poslovne mogućnosti i započnu razgovore sa istaknutim poslovnim partnerima u strateškim sektorima.

Regionalna konferencija pružiće priliku predstavnicima šest privrednih komora Zapadnog Balkana, okupljenim u Komorski investicioni forum, da predstave zajednički potencijal regiona privrednoj delegaciji Ujedinjenog Kraljevstva.

Predsednik Aleksandar Vučić poručio je na otvaranju konferencije da Srbija želi mnogo veću saradnju i bliže odnose sa Ujedinjenim Kraljevstvom i britanskim kompanijama i naglasio da je Velika Britanija za nas veoma važan i politički partner.

“Kako u povećanju trgovine, u povećanju nivoa usluga, takođe u turizmu i u svakoj vrsti društvene aktivnosti želimo bolje i bliže odnose sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Ujedinjeno Kraljevstvo, Velika Britanija je šesta ekonomska sila sveta, jedna od najvažnijih i najvećih političkih sila sveta, za nas strahovito važan partner. I nekako smo i mi potcenjivali neretko Veliku Britaniju i time pravili veliku grešku. Nije čudo što su oni potcenjivali Zapadni Balkan i Srbiju jer smo suviše mali za njih i u političkom i svakom drugom smislu”, naglasio je Vučić u PKS.

Dodao je da kada je trebalo da rešimo pitanje finansiranja Moravskog koridora, koji će uskoro biti gotov do Vrnjačke Banje od Pojata da su se najbrže dogovorili sa firmom “UK fajnans”.

“Dakle, da li su oni bili najjeftiniji i da li su uvek najjeftiniji, nisam siguran, ali da li su najefikasniji i da li najbrže završavaju stvari i da li uvek možete vrlo povoljan dogovor za svoju zemlju da napravite – možete i to je moj savet i ostalim ljudima sa Zapadnog Balkana, dakle, koji se ovde nalaze da rade sa ‘UK fajnans’ sektorom, jer oni vrlo dobro i vrlo efikasno donose odluke o finansiranju važnih projekata ovde u našem regionu”, naveo je Vučić.

Naglasio je da je preduslov za sve nas u regionu, za napredak u odnosima sa Ujedinjenim Kraljevstvom, ono što moramo da uradimo ovde u regionu.

“Svi kažemo da smo za ulazak u EU, a nismo u stanju da napravimo otvorenim granice koje nas povezuju, da smanjimo troškove za naše kamione i naša preduzeća, jer tek kada budemo imali takvu privredu i odnose na Zapadnom Balkanu tek tada ćemo moći da budemo konkurentni i moći da se pojavljujemo na tržištu Velike Britanije i mnogim drugim tržištima. I u političkom i ekonomskom smislu takvu odluku podržavaju i Velika Britanija, ali i sve druge velike sile. Samo je do nas hoćemo li da se opametimo i shvatimo da sebi nismo dovoljni i da moramo sa komšijama i sa svima drugima iz regiona zajedno da radimo, jer svako od nas je suviše mali da bi mogao da bude dovoljno konkurentan u odnosu na sve druge iz našeg šireg okruženja i zato je važno da budemo po tom pitanju zajedno i što je moguće više ujedinjeni i tada ćemo imati više prilika na britanskom tržištu i više prilika za privlačenje britanskih investicija”, naveo je Vučić.

Naglasio je da će Srbija ove godine imati 4,5 milijardi evra stranih investicija, kao i da će imati možda čak i 65 odsto investicija od ukupnih investicija na Zapadnom Balkanu.

“Nisam sasvim zadovoljan, gledam odakle stižu te investicije, drago mi je što imamo sve više invesitcija iz Azije, Kine, Koreje i Japana, ali usporava rast u Evropi već drugu, treću i četvrtu godinu za redom i što je manje investicija iz Evropa, možete da vidite da osim azijskih tržišta nema novih koje smo uspeli da privučemo niti novih u Evropi”, rekao je Vučić.

buducnostsrbijeav/Instagram Account

Ferguson: Voće u britanskim prodavnicama je srpskog porekla

Ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Beogradu Edvard Ferguson rekao je da je sada pravi trenutak za unapređenje trgovinskih veza između Ujedinjenog Kraljevstva i Zapadnog Balkana, kao i da je primetan stalni rast trgovine sa regionom Zapadnog Balkana u proteklih 10 godina.

On je, na otvaranju Konferencije o trgovini između Ujedinjenog Kraljevstva i regiona Zapadnog Balkana, istakao da je, na primer, voće u britanskim prodavnicama srpskog porekla.

“Region Zapadnog Balkana brzo raste, a u slučaju Srbije projekcije su da će biti najveći rast. Srbija ima brzi rast ekonomije i pristupačnu radnu snagu”, rekao je Ferguson u Privrednoj komori Srbije.

Naglašava da je Ujedinjeno Kraljevstvo odličan partner regionu kada su u pitanju informacione tehnologije i zelena tranzicija. Ferguson je pohvalio napore PKS u negovanju regionalnih partnerstava i poručio da će ambasada Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji pružiti podršku britanskim kompanija koje žele da posluju na srpskom tržištu.

Čadež: U Srbiji posluje 500 kompanija iz Ujedinjenog Kraljevstva

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je da je budućnost saradnje između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva u sektorima informacionih tehnologija i energetike.

Istakao je da je prisutno više od 220 učesnika među kojima je najveći broj iz IKT sektora, ali da međusobna razmena nije na zavidnom niovu.

“Čini mi se da je to zbog toga jer se ne poznajemo dovoljno, ali ako u Ujedinjenom Kraljevstvu kupite borovnicu, malinu ili jagodu, znajte da je ona uzgajana ovde”, rekao je Čadež u Privrednoj komori Srbije.

Dodaje da u Srbiji posluje 500 kompanija koje dolaze iz Ujedinjenog Kraljevstva, što pokazuje da postoji interes za saradnju. Čadež ističe da izvoz sofvera iz Srbije u Ujedinjeno Kraljevstvo premašuje milijardu evra, što je više nego ukupna robna razmena između dve zemlje.

“Srbija danas izvozi više od četiri milijarde evra kada je u pitanju softver. Softver je najveći i najvažniji proizvod u izvozu Srbije i to je posledica višegodišnjeg ulaganja u digitalnu infrastrukturu”, rekao je Čadež.

Podsetio je da je naša zemlje jedna od retkih država koja u osnovnim školama kao obavezan predmet ima programiranje i kodiranje.

“Možemo da poslužimo kao primer evropskim zemljama”, rekao je Čadež. Govoreći o sektoru energetike, Čadež kaže da budućnost saradnje leži u sistemima za čuvanje energije, s obzirom da je već sada teško zadovoljiti potražnju za električnom energijom.

Simptom/Tanjug

Vučić sa francuskim izaslanikom za Zapadni Balkan: Dobar razgovor o evropskom putu Srbije i KiM

November 19, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

“Dobar razgovor sa gospodinom Trokazom o prilikama u Evropi i regionu, situaciji na Kosovu i Metohiji i evropskom putu Srbije”, objavio je Vučić na Instagramu.

Presednik Srbije je još jednom zahvalio francuskom kolegi Emanuelu Makronu na podršci koju pružaju Srbiji, “kako u procesu dijaloga sa Prištinom, tako našem evropskom putu”.

“Ponovio sam da naša zemlja ostaje ozbiljan i konstruktivan partner u svim procesima koji za cilj imaju mir, prosperitet i bolju budućnost svih naših građana”, dodao je Vučić.

Simptom/B92

# Zapadni Balkan

Marta Kos u naredna dva dana u Skoplju sa liderima sa Zapadnog Balkana

Rute: Veoma nam je stalo do Zapadnog Balkana

Crnogorci najviše veruju Evropskoj uniji; U Srbiji samo 34 odsto ispitanika smatra da je učlanjenje u EU dobra stvar

Albanija i zvanično jedan od lidera u evropskim integracijama na Zapadnom Balkanu

Berlin ukida izaslanika za Zapadni Balkan

Fon der Lajen: EU posvećena stvaranju prosperiteta kroz plan rasta za Zapadni Balkan

Austrijski dnevni list: Kina sustiže EU u borbi za uticaj na Zapadnom Balkanu

EU planira da pooštri pravila za vize za 61 zemlju, uključujući sve zemlje Zapadnog Balkana

Kos nakon susreta sa šefovima diplomatija Zapadnog Balkana: Proširenje ostaje naše najbolje sredstvo

EBRD i EU pokreću novi vid finansiranja malih i srednjih preduzeća na Zapadnom Balkanu

Tonino Picula ponovo na čelu Radne grupe Evropskog parlamenta za Zapadni Balkan

Sijarto: Ulazak Ukrajine u EU pre zemalja Zapadnog Balkana ne dolazi u obzir

Usvojena deklaracija u Briselu – budućnost Zapadnog Balkana je u EU

Kosta: Budućnost Zapadnog Balkana je u EU

Vučić: Srbija želi veću saradnju sa britanskim kompanijama, Ujedinjeno Kraljevstvo važan politički partner

Vučić sa francuskim izaslanikom za Zapadni Balkan: Dobar razgovor o evropskom putu Srbije i KiM