Sastanak je zakazan u 10 časova.
Predsednik Vučić će primiti ambasadore zemalja Kvinte i šefa delegacije Evropske unije u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike na Andrićevom vencu.
Simptom/Tanjug
Najnovija direktiva EU: Građani sad mogu da traže odštetu od zagađivača
Direktiva već pokriva preko 30.000 velikih industrijskih postrojenja i preko 20.000 intenzivnih stočnih farmi, a do 2017. godine, ova pravila su smanjila zagađenje vazduha iz pomenutih postrojenja do 75 odsto, piše Energetskiportal.rs.
Međutim, imajući u vidu da zagađenje iz ovih izvora i dalje nanosi štetu javnom zdravlju i životnoj sredini, koja iznosi više milijardi evra i dovodi do stotine hiljada prevremenih smrti godišnje, Evropska unija je po prvi put utvrdila pravo građana da traže nadoknadu štete po zdravlje prouzrokovane zagađenjem.
Jači IED će se sada primenjivati i na rudnike i gigafabrike baterija, a proširiće se i na 30 odsto najvećih farmi svinja i živine u EU.
Nova Direktiva o industrijskim i stočarskim emisijama je glavni instrument EU za smanjenje zagađenja vazduha, vode i zemljišta, kao i za sprečavanje stvaranja otpada iz velikih industrijskih postrojenja i intenzivnih stočnih farmi.
Vlade sada moraju uvek uzimati u obzir zaštitu zdravlja ljudi kada primenjuju pravila o emisijama, dok će vlasti imati veća ovlašćenja da obustave instalacije koje ne poštuju pravila i zahtevaju veće kazne od prekršilaca.
Simptom/Energetskiportal.rs
Stano: Mere EU protiv Prištine mogu da se pojačaju ako se situacija ne promeni
Peter Stano na brifingu za novinare u Briselu rekao da se Unija nada da će Priština “konačno čuti poruke” EU i međunarodnih partnera da se ne angažuje u “nizu kontraproduktivnih, negativnih, jednostranih i nekoordinisanih koraka” i da će sprečiti da dođe do toga da se razmatra koje će mere biti preduzete kao odgovor, ukoliko se situacija ne promeni.
Stano je na taj način odgovorio na pitanje šta EU planira da preduzme povodom sve učestalijih akcija Prištine protiv Srba na KiM i da li će mere protiv Prištine ostati na snazi nakon hapšenja petorice Srba, zatvaranja devet filijala “Pošte Srbije” i najava o otvaranju mosta preko reke Ibar.
Portparol Evropske komisije je, kada je reč o tome šta EU planira da uradi, naglasio da su mere protiv Prištine i dalje na snazi, jer države članice nisu još odlučile da deluju na osnovu izveštaja visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozepa Borelja, koji je podnet pre nekoliko nedelja, a u kojem je preporučeno ukidanje mera Prištini.
Istovremeno je ocenio da to i ne čudi, jer su mere uvedene administraciji u Prištini u junu prošle godine “zbog činjenice da je bilo toliko toga što se dešavalo što je vodilo ka eskalaciji”.
“Umesto koraka koji vode ka deeskalaciji, ovi ljudi preduzimaju sve više jednostranih akcija i koraka koji vode ka eskalaciji”, podvukao je Stano.
“Mere se mogu pojačati ili ublažiti zavisno od razvoja situacije”
Naglasio je da su mere i dalje na snazi i da se one mogu pojačati ili ublažiti zavisno od razvoja situacije.
“Imamo mere na snazi i ove mere se mogu pojačati ako se svi akteri EU saglase da ih treba pojačati”, poručio je Stano.
Podsetio je i da je EU iznela svoje stavove, kada je reč o racijama u ekspoziturama “Pošte Srbije” i naporima da se, kako je rekao, “jednostrano otvori most preko reke Ibar”.
“U poslednjih nekolko dana, vrlo jasno smo izneli svoj stav kolegama na Kosovu na više nivoa, na više načina i preko mnogo partnera. Nije samo EU, već u osnovi svi međunarodni partneri Kosova govore administraciji u Prištini da se ne angažuje u ovoj seriji kontraproduktivnih, negativnih, jednostranih i nekoordinisanih koraka. Nadamo se da će konačno čuti poruku i sprečiti nas da moramo da razmatramo kakve ćemo mere razmatrati da preduzmemo kao odgovor, ako se situacija ne promeni”, zaključio je Stano.
Stano je nedavno upozorio da zatvaranje devet filijala “Pošte Srbije” na severu KiM vodi ka dodatnoj eskalaciji i poručio da EU očekuje od Prištine da preispita ovu odluku i bavi se ovim pitanjem u okviru dijaloga sa Beogradom, koji se vodi uz posredovanje EU.
Evropska unija je saopštila da je zatvaranje devet filijala “Pošte Srbije” na severu KiM od strane prištinskih vlasti jednostrani i nekoordinisani korak kojim se krše dogovori postignuti u okviru dijaloga Beograda i Prištine pod okriljem EU.
Stano je početkom avgusta rekao i da bi bilo kakva odluka o eventualnom otvaranju mosta na Ibru trebalo da bude doneta u okviru dijaloga Beograda i Prištine, koji se vodi uz posredovanje EU.
Tanjug/RTS
Draganov: U zemljama u razvoju, poput balkanskih, korupcija najveći problem; Potrebne jake institucije
“Inače, Evropa je već razvila metodologiju koja je prihvaćena i koja se periodično sprovodi već nekoliko godina u pogledu kvaliteta života. Zasniva se na osam oblasti: blagostanje, pristojni poslovi, stanovanje, hrana, transport, energija, javne usluge i život na mreži”, objašnjava Draganov za “Simptom”.
S druge strane, kako precizira, ako polazimo od percepcije građana, onda se može primetiti da se kvalitet života različito percipira, a na te razlike utiče više faktora, među kojima su: mesto u kome žive, socio-ekonomski status, politika i mediji na nacionalnom i lokalnom nivou, nivo otvorenosti njihove mikrosredine, demografija u njihovom okruženju, kontakti sa dijasporom, ali i poznavanje stranih jezika.
privatna arhiva
Upitan, kao Makedonac i Balkanac, koje su to razlike u percepciji kvaliteta života između evropskih stanovnika – s jedne strane i Balkana – s druge strane, Draganov ističe da je percepcija da mlade i nove generacije na Balkanu, koje su već stekle ogromna privatna i profesionalna iskustva na međunarodnom planu, sve sličnije tumače kvalitet života kao i njihovi susedi u Evropskoj uniji.
Ali, kako objašnjava, kada to uporedimo sa nivoom starijih generacija, možemo primetiti ogromnu razliku.
“Stariji farmeri u mnogim zemljama EU na svaki način koriste razvoj tehnologije za masovniju i kvalitetniju proizvodnju hrane (i za domaće tržište i za izvoz), dok se farmeri sa Balkana, nažalost, teško menjaju i smatramo ih tehnološki naprednim ako samo znaju kako da koriste video-pozive preko Vajbera ili znaju koja je razlika između privatnih i javnih poruka na Fejsbuku…”
“Mnoge generacije naših roditelja radije nikada ne bi otvorile račun u banci, kako bi imali novac u rukama (da ga političari ne bi uzeli i/ili kontrolisali) ili ga sami ne bi izvadili na bankomatu. Nasuprot tome, oni iz EU ne samo da svakodnevno vrše transfere putem elektronskog bankarstva, već se svakodnevno bore za regulisaniju raspodelu poreza i javnih sredstava kako bi ponovo mogli direktno da služe narodu. Zato se bore da ta sredstva od poreza, kao i od projekata ulože u izgradnju novih vrtića, dečjih igrališta, novih vozova, obnovljene pruge, železničke i autobuske stanice, organizovan, predvidljiv i lak za korišćenje javni prevoz, ne samo na gradskom nivou, već i na međugradskom, međunarodnom, kao i na aerodromima…”
“Verovatno zbog postojanja jedinstvenog tržišta, pristojni poslovi se sve više praktikuju u mnogim zemljama EU, a na Balkanu vlada još uvek teza “samo pronaći posao, pa šta god da je”. Takav pristup često dovodi do lošijeg blagostanja, manje srećnog privatnog života i mnogih drugih negativnih posledica po kvalitet života pojedinca. Zato smo naš tim i mi inovirali najsavremenije softverske alate za kreiranje pristojnijih radnih mesta koja će doneti velike koristi i poslodavcima i zaposlenima”, objašnjava Draganov, inače vođa jedne uspešne “startap kompanije” sa sedištem u Poljskoj.
Na pitanje šta konkretno poručuje građanima kako bi radili na poboljšanju kvaliteta života, Draganov navodi tri segmenta koja bi zasigurno vodila u tom smeru: potpuna otvorenost i spremnost da se današnje prilike razumeju i prihvate kao realnost; prilagođavanje toj aktuelnoj stvarnosti; preduzimanje akcije kako bi se promenili, kako bi se poboljšao nivo sadašnjeg kvaliteta života, ali i narednih generacija.
privatna ahiva
S druge strane, kako kaže, kada je reč o ograničenim finansijskim sredstvima, preporučujem promenu prioriteta na nove potrebe, a zatim i shvatanje da “ne možemo uvek imati i jare i pare istovremeno”.
“Umesto da sagradimo još jedan nenamešten sprat kuće (tobož namenjen našoj deci za sutra), taj novac može da se uloži u dalje školovanje i međunarodno stručno usavršavanje dece koja će tako u bliskoj budućnosti omogućiti bolji kvalitet života za sebe i za sutrašnje unuke”, precizira Draganov.
Iz ugla zemalja Balkana, dodaje on, za početak treba da se fokusiraju na bolje strategije za maksimalno korišćenje svih izvora finansijskih sredstava koja su im na raspolaganju i njihovu raspodelu kako bi građani osetili direktnu korist, a time i bolji kvalitet života.
“A onda svakako treba nastojati da se obezbede dodatna finansijska sredstva koja će biti namenjena građanima. Ali sve je to džaba ako nastave da se ponašaju koruptivno”, upozorava on.
Upitan da li je današnji nivo kvaliteta života ipak uslovljen finansijskim prilikama, Draganov naglašava da ukoliko se dobro kombinuju, planiraju i regulišu savremeni trendovi života iz kapitalističkog ekonomskog sistema, moguće je da se obezbedi kvalitetan život.
“Visina prihoda je samo jedan faktor koji utiče na kvalitet života, ali ne i jedini. Ako vam avion stalno kasni, oni u poslovnoj klasi i oni u ekonomskoj klasi će kasniti u isto vreme. Ako su tri osnovna temelja jedne zemlje dobro i pošteno organizovana (umesto korumpirana): obrazovanje, zdravstvo i pravosuđe – onda prihodi neće biti odlučujući faktor. Ali do tada, finansijski momenat će ostati veoma važan kriterijum za kvalitet života u zemljama u razvoju”, objašnjava Draganov.
Upravo zato, poručuje čitaocima “Simptoma” da svakodnevno primenjuju princip “value-for-money”.
privatna arhiva
Uz to, dodaje da smo najsrećniji kada postignemo harmoniju između našeg unutrašnjeg sveta i spoljašnosti u kojoj se nalazimo.
“Imajmo na umu da su većinu vremena strahovi naše najveće kočnice. Samopouzdanje je ono koje može da savlada sve prepreke! U realizaciji mojih ideja najviše su mi pomogli stečena znanja, životno iskustvo i meke veštine, otvorenost za svakodnevno učenje, kao i domaća i međunarodna saradnja sa veoma kvalitetnim ljudima. Zajedno sa svima njima uživam da svaki dan činim život boljim za sebe lično, našu porodicu i naš startap”, zaključuje Draganov.
Simptom
U pripremi trgovinska strategija u slučaju da Tramp pobedi na izborima SAD
Evropski pregovarači planiraju da kontaktiraju tim Donalda Trampa da bi se razgovaralo o tome koje američke proizvode bi Evropska unija mogla da kupi u većim količinama.
Ako Tramp održi obećanje da će uvesti uvozne carine od 10 odsto, koje bi mogle da smanje izvoz iz EU za oko 150 milijardi evra godišnje, Brisel će razmotriti uzvratne carine od 50 odsto na određenu robu, piše Fajnenšl Tajms.
Tanjug
Đedović Handanović: Nećemo raditi ništa što nije usaglašeno sa EU i Nemačkom, sledeći korak je stvaranje mape puta
Samit Vlade Srbije, Nemačke i Evropske unije o kritičnim sirovinama održan je juče u Beogradu. Potpisan je Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu Srbije i Evropske unije u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je u Dnevniku RTS-a da je Memorandum ogroman iskorak za odnose Srbije i Evropske unije kada su kritične sirovine u pitanju, za kojima raste potražnja na globalnom nivou.
”Ne radi se ovde samo o jednom projektu. Ovde se radi zapravo o saradnji Srbije i Evropske unije kada su kritične mineralne sirovine u pitanju. Srbija je bogata, pored litijuma i borata, takođe i molibdenom, takođe i niklom i kobaltom, takođe i kalcitom, imamo značajne rezerve tih minerala i imamo nameru da ih razvijamo”, ističe ministarka.
Sledeći korak je, dodaje, stvaranje mape puta u narednih šest meseci, kako da se na održiv način razvija bilo koji projekat kada su u pitanju kritične mineralne sirovine.
“Što se same dozvole za eksploataciju tiče, nju izdaje Ministarstvo rudarstva i energetike, ali dug je put od istraživanja do dozvola za eksploataciju. U konkretnom slučaju projekta Jadar, mi imamo još puno posla da obavimo, ništa što je juče potpisano sa Evropskom unijom ne prejudicira što se samog projekta tiče, ali prejudicira to da ništa nećemo raditi kada su mineralne sirovine u pitanju što nije usaglašeno i sa Evropskom unijom i u ovom konkretnom slučaju sa Nemačkom kao nosiocem industrije i industrijskog razvoja kada su u pitanju električna vozila”, ističe Đedović Handanović.
To znači, objašnjava, da bi bilo koji projekat dobio dozvolu za eksploataciju, mora pre svega da ima završenu tehničku investicionu dokumentaciju, ali i da dobije sve saglasnosti nadležnih institucija u Srbiji, kada su u pitanju vodoprivreda, zaštita životne sredine, spomenici kulture i lokalna samouprava.
“Znači, čitav niz postupaka koji su usklađeni sa zakonskom procedurom moraju da budu završeni, ispoštovani, da ishoduju neophodne dozvole, da bi onda konkretno Ministarstvo rudarstva moglo da uopšte razmatra dozvolu o eksploataciji, koja mora da bude upotpunjena sa završenom tehničkom investicionom dokumentacijom”, ističe ministarka.
Đedović Handanović ističe da kompanije čiji su čelnici juče bili u Srbiji imaju stroge propise i zahteve kada je u pitanju razvoj njihovih proizvoda.
“U Evropskoj uniji, baterije koje se koriste za električna vozila imaju razvijen ekološki pasoš. Znači da vi možete da skenirate kju-ar kod i da kažete da li je taj proizvod proizveden poštujući sve norme i standarde, ali naravno i zahteve za reciklažu. To su stvari gde mi moramo da unapredimo to. Ali verujte, boljih partnera da podižemo sopstvene zahteve ne možemo da imamo“, kaže ministarka.
RTS
Fon der Lajen: Veća Unija biće jača Unija
Fon der Lajen je u obraćanju poslanicima Evropskog parlamenta, koji će danas glasati o njenom drugom mandaru na čelu Evropske komisije, poručila da je proširenje EU ogromna strateška odgovornost za Evropu.
„Veća Unija biće jača Unija, ojačaće naš glas, pomoći će da se smanje naše zavisnsoti, i obezbediće da se demokratija, napredak i stabilnost šire i jačaju širom celog evropskog kontinenta“, rekla je Fon der Lajen.
Evropska komisija će, prema njenim rečima, pomagati i podržavati zemlje kandidate, njihove privrede, i sprovođenje reformi.
Naglasila je, međutim, da će se pristupni proces uvek zasnivati na zaslugama i uspesima svake zemlje kandidata.
„I mi ćemo se uveriti da su zemlje ispunile sve što treba pre prijema. Međutim, širenje Unije je u našem temeljnom interesu i stoga će to biti jedan od glavnih prioriteta moje nove Komisije“, poručila je Fon der Lajen.
Dodala je i kako je „duboko uverena da se istorija ponovo javlja“.
„Zapadni Balkan, Ukrajina, Moldavija, Gruzija, to su sve države koje su slobodno donele svoje odluke, one su odabrale slobodu, a ne opresiju i represiju. One su izabrale demokratiju, a ne zavisnost, a neke od njih plaćaju vrlo visoku cenu za taj izbor koji su donele“, podsetila je Fon der Lajen.
Stoga EU, prema njenim rečima, mora da tome prilagodi i svoje odluke i izbore i pobrine se da budućnost navedenih zemalja bude slobodna, progresivna, „u evropskom domu, unutar EU“.
N1
Arnaudov: Bugarska otvoreno asimiluje Makedonce, a Brisel “ćuti”
On kaže da je taj proces vidljiv kroz izdavanje (bugarskih) pasoša Makedoncima, koji se u najvećoj meri iskorišćavaju kako bi makedonski građani mogli nesmetano da rade na evropskom tržištu, s obzirom na to da je Bugarska država-članica EU.
Osvrćući se i na nedavni popis tj. rezultate popisa u susednoj Albaniji gde je praktično uhiljadostručen broj etničkih Bugara, zapravo na štetu etničkih Makedonaca u toj zemlji, Arnaudov kaže da Bugarska veoma vešto koristi “vakuum prostor” u procesu evropskih integracija Severne Makedonije za instrumentalizaciju, a radi ostvarivanja svojih nacionalnih interesa.
“Tu se radi o tezi da ne postoji makedonska nacija i makedonski jezik, da je reč o bugarskom dijalektu i građanima Severne Makedonije koji još nisu spoznali svoju nacionalnu pripadnost usled, kako oni tvrde, falsifikovanja istorijskih činjenica od strane vlasti u bivšoj jugoslovenskoj federaciji. Zapravo Bugarska radi ono što je suštinska suprotnost vrednostima Evropske unije kao takve, a u Briselu niko se ne interesuje za to pitanje, osim male grupe marginalizovanih evropskih čelnika koji su svesni svega toga”, ističe naš sagovornik koji navodi da Bugarska “apsolutno zloupotrebljava svoju poziciju članstva u Evropskoj uniji”.
Objašnjava dvoseklost bugarske politike:
“S jedne strane nudi putne isprave etničkim Makedoncima pod uslovom da se pismeno izjasne kao Bugari, s druge, vrši konstantan pritisak na makedonske i albanske vlasti da prihvate njihovu tezu da u Severnoj Makedoniji i Albaniji živi značajan broj pripadnika bugarske nacije, što je u suštini jedna velika laž. Ako je tako, zašto u tim delovima Albanije postoje makedonske škole, a ne bugarske? Ako je tako, zašto u tim delovima Albanije postoje stranke sa pridevom ‘makedonska’ u nazivu, umesto bugarska?” otvoreno pita Arnaudov, dodajući da ovakav trend “apsolutno negativno utiče na atraktivnost same Evropske unije u Severnoj Makedoniji”.
Kako kaže, time se kreira animozitet makedonske nacije prema učlanjenju “jer je prvo bio uslov promeniti ime, uz objašnjenje da niko ne spori makedonsku naciju i jezik, da bi se potom došlo do ovoga, da Bugarska koristi sve mehanizme suprotne principima, standardima i vrednostima EU kako bi uslovila pre svega makedonski put ka EU, a potom i albanski”.
Prema njegovim rečima, Brisel, kako se čini, uopšte ne prepoznaje novonastale geopolitičke okolnosti, ukoliko dopušta da zvanična Sofija takvim mehanizmima ugrožava ne samo percepciju same Unije kod makedonskih građana, već i da direktno nanosi štetu Evropskoj uniji u celini, kao jedan od takmičara koji pretenduje da plasira svoje interese u ovom delu Evrope.
“Oglušavanja od strane Brisela kada je reč o makedonskom nacionalnom pitanju u datim geopolitičkim okolnostima nanosi višestruku štetu jer povećava kapacitete za regionalne tenzije, udaljava Evropsku uniju kao takvu u očima običnih građana i čini je za nepoželjnog partnera za ovdašnje političke činioce usled ispostavljanja liste nesagledivih uslovljavanja u svakom domenu”, zaključuje Arnaudov.
Simptom/M. M.
Izbori u Evropi i Iranu pokazuju da je autoritarni “marš” možda usporen, ne zaustavljen
Čak je i Iran, gde vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei ima poslednju reč o svim državnim pitanjima, izabrao Masuda Pezeškijana, poslanika koji je dugo bio povezan sa reformističkim pokretom.
U Francuskoj je levičarska koalicija pobedila krajnju desnicu na treće mesto na parlamentarnim izborima. Britanska Laburistička partija levog centra vratila se na vlast u klizištu posle 14 godina vladavine konzervativaca. Iranski birači, koji su imali ograničen izbor na ograničenim predsedničkim izborima, odlučili su se za umerenijeg od dva kandidata da zameni pokojnog tvrdolinijaša Ebrahima Raisija.
Ali s obzirom na to da su birači u mnogim zemljama i dalje podeljeni i razočarani u pozadini ekonomske sumornosti, analitičari kažu da je marš desnice možda samo bio usporen, a ne zaustavljen.
„Ovo je kriza koja je odložena, a ne izbegnuta“, rekao je analitičar Grupe Eurasia Mujtaba Rahman o ishodu u Francuskoj, gde su birači odbacili krajnje desničarski Nacionalni skup – ali su takođe usmerili gnev na centrističkog predsednika Emanuela Makrona, koji je raspisao iznenadne izbore. Makronova centristička grupa završila je na drugom mestu posle drugog kruga glasanja u nedelju, ispred krajnje desničarskog Nacionalnog skupa.„To nije dobra situacija ni za Francusku, ni za Evropu, ni za NATO“, rekao je Rahman, generalni direktor Eurasia Group, Evropa. „Francuska je članica G-7, stalna članica Saveta bezbednosti (UN)… Sve što slabi Emanuela Makrona, sve što ga primorava da posveti više pažnje unutrašnjim poslovima… naravno da će biti oduzeto od njegovog sopstvenog uticaja, i takođe uticaj Francuske u svetu.”
Nasuprot tome, nova britanska vlada obećava da će se ponovo angažovati sa svetom nakon godina u kojima je Velika Britanija bila po strani i ometena njenim izlaskom iz Evropske unije.
Laburistička partija premijera Keira Starmera osvojila je ogromnu većinu na izborima održanim u četvrtak, zauzevši 412 od 650 mesta u Donjem domu. Konzervativci, koji su vladali od 2010, smanjeni su na 121 mesto, što je najgori rezultat u 190-godišnjoj istoriji stranke.
Laburisti će moći da sprovedu svoju politiku, ali slika je nestabilnija nego što ta većina sugeriše.
Pobeda laburista je izgrađena na promenljivoj podlozi: bes na konzervativce, taktičko glasanje za njihovo izbacivanje i pobunjenička partija na desnici, Reform UK, koja je pojela podršku konzervativaca.
Reforma je osvojila samo pet mesta, ali je uzela skoro 14 odsto glasova. Njen lider Najdžel Faraž kaže da je njegov plan da preuzme ulogu istinske opozicije laburističkoj vladi od umanjenih i demoralisanih konzervativaca pre sledećih izbora, koji se moraju održati do 2029. godine.
Evropa uopšte, pokušava da se izbori sa postepenim gubitkom poverenja biračkog tela u sposobnost vlade da se nosi sa globalizacijom i pobednicima i gubitnicima koji su rezultirali, rekao je Robin Niblet, bivši direktor istraživačkog centra Chatham House.
„Upravo smo u veoma, veoma teškom periodu unutrašnje politike. Dakle, ne mislim da je to ni povratak levice“, rekao je on. „Nalazimo se u veoma nestabilnom i rizičnom periodu, ali u onom u kojem bih rekao da stranke umerenosti još uvek imaju ruku ako mogu da budu kreativne.
U međuvremenu, Le Pen i njena stranka u Francuskoj „možda čekaju svoje vreme i samo čekaju“, rekao je Filip Marlijer, profesor francuske i evropske politike na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
“Naravno da je to nazadovanje za Nacionalni skup, ali oni mogu da kažu: ‘Poraženi smo jer su se sve druge stranke udružile protiv nas… bez tog smešnog taktičkog glasanja mi bismo pobedili'”, rekao je on.
„Naročito ako situacija postane neuredna, što je mogućnost, čekaće svoje vreme. A za tri godine imate predsedničke izbore i Le Penova bi bila u jakoj poziciji da pobedi.
AP
Šarl Mišel: Iskrena određenost Crne Gore ka EU je fundamentalna
”Poštujem predsednikovu posvećenost EU. Sada je ključno zadržati pozitivan reformski zamah i dati potrebne rezultate. Ne samo rečima, već i delima svih političkih aktera a u skladu sa svojim ciljem da se pridruži EU kao sledeća država članica”, rekao je Mišel .
Istakao je i da EU računa na Crnu Goru da održi pozitivan zamah i napreduje na strateškoj stazi ka EU, ne samo rečima, već i delima svih političkih aktera.
Nova runda dijaloga u Briselu: Petković i Bisljimi sa evropskim posrednicima
Petković i Bisljimi imaju danas odvojene sastanke sa specijalnim izaslanikom za dijalog Miroslavom Lajčakom, a najavljen je i trojni sastanak, navodi dopisnica Euronews Srbija iz Brisela Teodora Vasiljević.
Podsetimo, u sredu prošle nedelje održan je dijalog Beograda i Prištine na visokom nivou, na kojem su učestvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti, a Vučić je rekao tada da Kurti nije hteo da razgovara u Briselu i da nije došlo do dijaloga jer Priština “ne želi dijalog, već samo priznanje Kosova”.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je tada da Priština nije bila spremna za trilateralni sastanak u okviru dijaloga i da je postavila tri uslova da bi do njega došlo, a da je, sa druge strane, Beograd bio spreman za sastanak.
On je rekao da je Kurti tražio formalizaciju osnovnog sporazuma, da se odbaci dopis u kojem je bivša premijerka Srbije Ana Brnabić sredinom decembra prošle godine izrazila rezerve koje se odnose na obaveze koje proizilaze iz sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, uključujući i aneks za njegovu primenu i da se Milan Radojičić i njegova grupa izruče pravosudnim organima u Prištini. Borelj je naglasio da je uloga EU da pomogne i da podrži strane u njihovim naporima u okviru procesa dijaloga i poručio da Unija ostaje posvećena tome.
Iyvor Euronews
Vučić za FT o projektu Jadar: Nove garancije Rio Tinta i EU su odgovor na zabrinutost Srbije
Vučić je britanskom listu takođe izrazio uverenje da će dobiti garancije lidera EU za investicije u Srbiji povezane sa projektom „Jadar“ kompanije Rio Tinto, kao što su proizvodnja baterija i električnih vozila.
On je rekao da zahteva da „ceo lanac vrednosti prati savršena zaštita životne sredine“, i da očekuje da poslovni i politički lideri dođu u Beograd sledećeg meseca na zvanično predstavljanje projekta „Jadar“.
„Ako sve ispunimo, (rudnik) bi mogao da bude otvoren 2028. godine“, kazao je Vučić.
Naveo je da da je projektovano da proizvodi 58.000 tona litijuma godišnje i dodao da je to „dovoljno za 17 odsto proizvodnje električnih vozila u Evropi i otprilike za 1,1 milion automobila“.
„Zaista verujem da bi to mogla da bude prekretnica za Srbiju i ceo region“, rekao je Vučić.
On je kazao i da su zvaničnici EU „mislili da će Srbija dati rudnik Kinezima“ i dodao da Beograd „nije imao nameru da to uradi jer je obećao“ da će u taj projekat ići sa EU.
Vučić tvrdi da su neke evropske države pokušale da podriju sporazum o projektu „Jadar“ pre nego što su mu se pridružile, navodi Fajnenšel tajms.
„Ovde su (te države) čak učestvovale u organizovanju protesta. Pitao sam se zašto to rade. Izgubiće sve i Kinezi će zauzeti (njihovo mesto)“, naveo je Vučić.
Britanski list ukazuje da se Srbija sprema da kompaniji Rio Tinto da „zeleno svetlo“ za otvaranje najvećeg rudnika litijuma u Evropi, dve godine pošto je vlast stopirala taj projekat, i navodi da bi time dala značajan podsticaj evropskoj industriji električnih vozila.
Vlada Srbije je, navodi Fajnenšel tajms, oduzela licence kompaniji Rio Tintu u januaru 2022. posle blokada autoputeva i mostova širom zemlje, koje su predvodile ekološke grupe zabrinute zbog zagađenja vode, raseljavanja stanovništva i štete na području iskopavanja posle zatvaranja rudnika.
Planirano obnavljanje sporazuma sa englesko-australijskom kompanijom Rio Tinto i uključenost EU, „zapadni zvaničnici vide kao važan signal geopolitičkog svrstavanja Srbije u vreme kada joj se ekonomski i politički udvaraju Kina, Rusija i zemlje Persijskog zaliva“, piše Fajnenšel tajms.
Evropa trenutno praktično nema domaću proizvodnju litijuma i projekat „Jadar“ bi generisao dovoljno da zadovolji 13 odsto predviđene tražnje kontinenta u 2030. godini, prema istraživanju kompanije Fastmarkets, navodi Fajnenšel tajms.
Fajnenšl Tajms/Danas/Simptom
Do mora i nazad rezervoar skuplji do dve hiljade; gorivo jeftinije u BiH, u Grčkoj skuplje, kod nas cene na sredini
Godišnji odmor su aktuelni, mnogi putuju kolima, pa vozače interesuje kakve će biti cene goriva tokom celog leta i kod nas i u regionu, zato što to nije mala stavka kada putujemo automobilom.
Jelica Putniković rekla je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da se teško može dugoročno prognozirati cena goriva jer se iz nedelju u nedelju menjaju cene.
“Ono što je već klasično je da je gorivo jeftinije u Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj, u Severnoj Makedoniji, a u Grčkoj je mnogo skuplje. Ko ide za Grčku treba da natoči ili u Srbiji ili na putu do Grčke. Ako se ide u Crnu Goru, može se natočiti pre”, savetuje Putnikovićeva.
“Moramo reći da su cene goriva kod nas negde na sredini. Mnogo je onih koji kažu – nisu nam plate takve kao što su nam cene goriva“, dodaje Putnikovićeva.
Napominje da se cene sirove nafte i derivata određuju na svetskom tržištu i sada je nafta malo poskupila. Cena barela je 82 dolara, što je otprilike neka cena koja od Nove godine – oko 80 dolara za barel.
“I dobro je što nema većih poskupljenja, tako da je za 1.000 do 2.000 dinara skuplji rezervar do mora i nazad. To je ono što su vozači već izračunali, a bitno je da natoče kvalitetno gorivo i da biraju gde će ga kupiti, da jednostavno automobil ne bi stao na putu do mora“, napominje Putnikovićeva.
Da li se vraćamo na naftu
“Kao i u svim segmentima života, imamo razne lobiste, imamo razne reklame, oni koji bi nešto da prodaju reći će nam da je bolje piti kupovnu vodu nego vodu iz vodovoda, uvek će naći neko opravdanje zašto nešto kažu“, rekla je ona.
“Zelena agenda koju je Evropska unija ne samo prihvatila već je i sprovodi, ide na tu varijantu da se prestane koristiti bilo koje fosilno gorivo i ugalj, sve više je izlazio iz upotrebe dok nije krenula priča sa sankcijama Rusiji, sa odustajenjem Evrope od kupovine ruskog prirodnog gasa, onda su upaljene termoelektrane u Nemačkoj na ugalj koje su bile konzervirane“, podseća Putnikovićeva.
Prema njenim rečima, sirova nafta i derivati u nekim segmentima saobraćaja ne mogu da se zamene ni do 2050. godine u punom obimu – tako da će ostati.
Navodi da će teško avion da leti na “neku struju”, na solarni novi pogon – vodonik još nije napravljen, još nije rešeno tehnološko pitanje bezbednog skladištenja vodonika a i previše je skup.
“Baterije su mnogo teške za avione, brodski saobraćaj takođe ima problem sa zagađenjima koja su evidentna i tu treba da se koriste nove tehnologije na smanjenju zagađenja. Građevinske mašine koriste dizel, ne mogu raditi silne mašine koje grade puteve na neki drugi energent. Znači, to je sve ono što mora ostati još dugi niz godina i samo je bitno da se ti derivati proizvedu tako da što manje zagađuju životnu sredinu“, istakla je Putnikovićeva.
O gradnji rafinerije u Smederevu
Govoreći o potencijalnoj gradnji rafinerije u Smederevu, Putnikovićeva kaže da ako neko smatra da će mu se to isplatiti, on će uložiti novac.
“Ovo nije prva najava gradnje rafinerije u Smederevu i ja pretpostavljam da ta kineska kompanija ima interes da uloži, jer tu je reč o više od dve milijarde – 2,3 milijarde je pominjana cifra kao investicija“, navodi ona.
Kaže da ono što je neophodno da bi rafinerija mogla da radi, to je da se produži naftovod od Pančeva do Smedereva.
“Pitanje je ko će to finansirati. Mislim da država to ne bi trebalo da finansira, već ako investitor ima interes da napravi rafineriju, onda mora da obezbedi novac jer mi imamo rafineriju koja može da zadovolji sve potrebe Srbije za naftnim derivatima“, rekla je urednica “Energije Balkana”.
Kada se priča o konkurenciji, znamo da što se tiče cena goriva – država određuje najvišu prodajnu cenu, znači nemamo totalno slobodno tržište naftnih derivata i tako je otkad je krenula energetska kriza ne samo u Srbiji, u većini zemalja i kod nas u okruženju i u Evropi, podseća Putnikovićeva.
Da li će zaista biti izgrađena, videćemo, kako kaže, kad naprave neke nove korake, kad najave nešto, jer bilo je puno raznih informacija ne samo o ovoj rafineriji, već i o nekim drugim stvarima.
Isplativost investicije
“Ono što analitičari kažu – ako bi ta rafinerija uspela da se nametne na regionalnom tržištu, na evropskom tržištu, onda bi mogli da zarade dovoljno da im se isplati investicija”, rekla je ona.
Putnikovićeva podvlači da naftni derivati ne mogu da se voze kamionima, auto-cisternama ili vozovima na velike udaljenosti.
Ali ono što je sigurno je da je Evropa koja je počela da zatvara stare rafinerije, nije ih modernizovala – sada uvozi naftne derivate iz Azije sa Bliskog Istoka, jer neće da kupuje ruske derivate. Tako da bi za tu rafineriju u tom segmentu bilo prostora, da nađe svoju neku “nišu”, podvukla je urednica “Energije Balkana”.
Dodaje da tog investitora čeka mnogo veće ulaganje od te 2,3 milijarde, pa ćemo videti da li će da proceni da je to isplativa investicija.
Rafinerijama u svetu nije istekao rok
Jelica Putniković ističe da rafinerijama u svetu nije istekao rok, daleko od toga.
“Dobro je što se i naša rafinerija prilagođava svetskim trendovima i uopšte tehnološkim trendovima u preradi nafte, i što su rafinerije sve više povezane sa petrohemijom. Znamo da je NIS postao većinski vlasnik HIP Petrohemije i da se sada radi na tome da to bude jedna tehnološka celina, jer to rade i Mađari u Molu. I ono što je bitno, oko nas je toliko puno stvari u kojima su derivati nafte iskorišćeni kao sirovine”, zaključila je Putnikovićeva.
RTS
Vožnja pod dejstvom alkohola 1.200, prolazak na crveno 700 evra: Spisak kazni u EU, ko ide u Grčku da pazi
Nova direktiva sada će obuhvatiti i druge prekršaje osim najčešćih i ozbiljnih prekršaja kao što su prekoračenje brzine ili vožnja pod dejstvom alkohola i droga.
Nova direktiva sada će obuhvatiti i druge prekršaje osim najčešćih i ozbiljnih prekršaja kao što su prekoračenje brzine ili vožnja pod dejstvom alkohola i droga.
Među njima su:
– ignorisanje zabrane preticanja
– opasno preticanje
– parkiranje preblizu raskrsnice ili zebre
– prelazak pune bele linije
– vožnja u pogrešnom smeru
Ono što mnogi vozači ne znaju je da neplaćene saobraćajne kazne za prekršaje počinjene na teritoriji EU mogu čak da ih dospeju na crnu listu, što može vozačima da spreči ulazak u zemlje članice.
Svaki vozač koji se ogluši o prekršaj ili novčanu kaznu može se naći na takozvanoj crnoj listi, jer čak i najmanja opština u bilo kojoj zemlji EU može da pošalje prijavu nadležnom organu u Evropskoj uniji i traži sankcije.
Ako se to dogodi, vlasnik automobila na prvom prelazu saznaje da mu je ulazak zabranjen, a istraga i zahtev za skidanje sa ovog spiska mogu da potraju nekoliko godina.
– Grci ne mogu da pošalju kaznu na kućnu adresu, ali sledeći put kada uđete u Grčku, ako kazna nije istekla, ona je i dalje u sistemu i neće vam biti oprošteno, moraćete da je platite. U EU postoji registar saobraćajnih prekršaja i velika je verovatnoća da će vam kazna biti naplaćena čim uđete u EU – piše sajt nikana.gr.
Ovo je iznos kazni:
– Vožnja pod dejstvom alkohola 78 € je 1.200 €
– Prekoračenje brzine do 20 km/h u gradu je 100 evra
– Prolazak kroz crveno svetlo na semaforu i preticanje preko pune linije košta 700 evra
– Nevezivanje pojasa je 350 evra
– Nepropisno parkiranje, kazna je od 40 do 80 evra
– Korišćenje mobilnog telefona u vožnji je 100 €
– Pušenje u vozilu ako se u njemu nalazi dete do 12 godina iznosi 1.500 evra uz oduzimanje vozačke dozvole.
Ona.rs
EK o lokalnim izborima: Puna implementacija ODHIR-ovih preporuka ostaje prioritet
Dodaju da Evropska unija ponavlja da izborni proces zahteva opipljiv napedak, kao i dalje reforme, jer je pravilno funkcionisanje demokratskih instutucija Srbije u osnovi njenog procesa pristupanja Evropskoj uniji.
“U tom kontekstu puna implementacija ODHIR-ovih preporuka ostaje prioritet”, kažu u Komisiji.
Ističu i da očekuju vremenski jasno ograničenu primenu konkretnih mera, a da prioritet mora da bude dat smislenoj reviziji biračkog spiska i pristup medijima.
“Nastavljamo da pozivamo srpsko političko vođstvo da osigura konstruktivan i inkluzivan dijalog širom političkog spektra. Snažno verujemo da je učešće političke opozicije u demokratskim institucijama, uključujući i izbore od suštinskog značaja za svaku demokratiju koja dobro funkcioniše”, zaključuju u Evropskoj komisji.
izvor Euronews
- « Previous Page
- 1
- …
- 6
- 7
- 8