Ako ste menadžer to jest šef u Srbiji, Hrvatskoj ili Sloveniji savet je da više razgovarate sa zaposlenima, stvorite dobru radnu atmosferu i da umete da ih pohvalite. Tek onda na red dolazi plata.

Ovo su neka od zapažanja studije profesorke Danijele Lalić sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i Martine Sokač Saraga iz konsultantske kuće MSS Puls iz Zagreba.

Kako su u autorke studije navele u izveštaju o rezultatima regionalnog istraživanja, nove generacije su na tržište rada donele nova pravila igre, a generacijski jaz je sve izraženiji, što današnjim menadžerima nameće nove izazove.

U istraživanju sprovedenom na uzorku od 2000 zaposlenih iz Srbije, Hrvatske i Slovenije, ispitanici su otkrili šta ih motiviše, a šta frustrira. Istraživanjem su bile obuhvaćene sve starosne kategorije zaposlenih iz različitih sektora i delatnosti.

Prof. dr Danijela Lalić koja je sprovela istraživački deo za Srbiju napominje da su razlike izraženije po generacijama, nego po zemljama, ali kako kaže, i standardi utiču na prioritete.

Zaposlenima do 27 godina, takozvanoj generaciji zed, koja će po proceni Svetskog ekonomskog foruma do 2025. godine činiti četvrtinu zaposlenih, u sve tri zemlje prioritet su fleksibilnost rada i plata, a kao najveći izazov vide nesigurnost zaposlenja i fleksibilnog rada.

Profesorka Lalić za Internet portal RTS-a napominje da mlade generacije pod fleksibilnošću podrazumevaju rad na daljinu, ali i fleksibilno radno vreme, odnosno fleksibilnost u obavljanju zadataka u toku dana.

„Jedna dominantno gen zed kompanija sa kojom smo razgovarale, imala je izazov da uspostavi fleksibilan sistem rada, pa su odlučili da zaposleni moraju dnevno od 10 do 14 časova biti pored računara, a preostala četiri sata mogu da biraju odakle žele da rade i kada. Suština je da oni koji vode organizacije, moraju isprobavati različite modele i eksperimentisati“, ističe profesorka.

Martina Sokač Saraga dodaje da lideri, menadžeri i vlasnici biznisa moraju uzeti u obzir specifičnosti svake generacije.

Martina Sokač Saraga
„Na primer generacija zed ceni fleksibilnost, jasnu svrhu radnih zadataka i želi da učestvuje u kreiranju pravila igre, a ne samo da igra po pravilima. Srednje generacije žele podršku kolega, a oni zreliji prilike za učenje i razvoj. Ono što je zajedničko svima je to da sve generacije žele priznanje za rad“, napominje Sokač Saraga.

Svet se menja, pa tako moramo i mi. Generacijske razlike su prirodne i uvek su postojale, ali danas su sve izraženije zbog generacije koja je rođena i odrasta u digitalnom dobu.

„Ovo je činjenica koja se mora uzeti u obzir, a to je da generacija zed odrasta uz instant rešenja, počevši od crtanog filma na zahtev. Posledice su, kao i uzroci brojne, a jedna od njih je i da mladi očekuju i instant uspeh. To nije realno za većinu. Sve su ovo važni uvidi na koje će se lideri morati da obrate pažnju“, zaključuje koautorka studije.

Ono što je mladim generacijama sloboda to je zrelijima sigurnost i pozitivni odnosi u radnom okruženju, ističu autorke istraživanja. Za one koji imaju između 44 i 59 godina, takozvanu generaciju iks, uočena je jasna težnja ka stabilnom i podsticajnom radnom okruženju, finansijskoj sigurnosti, kao i pozitivnim međuljudskim odnosima i osećaju zajedništva na radnom mestu.

Mentalno zdravlje i podrška, kao i priznanje nadređenih, univerzalni su motivatori, dok se izazovi razlikuju od stresnih rokova do prevelike radne opterećenosti.

Istraživanje je pokazalo da u sve tri zemlje, starijima od 59 godina (bejbi bumerima), na prvom mestu je mogućnost da izraze sopstveni potencijal, kao i kolegijalnost i prilike za učenje.

„U ovim često zanemarenim generacijama leži veliki potencijal za povećanje produktivnosti organizacija. Dobar deo njih je demotivisan, pre svega zbog nedostatka priznanja za rad. Uz malo ljudskog angažmana, priznanja nadređenih i savremih alata za rad, kod ovih generacija se značajno može povećati zadovoljstvo, motivacija, kao i produktivnost. Njihova prednost, u odnosu na mlađe generacije je i to što ulaze dublje u materiju“, navodi profesorka Lalić.

Ova generacija vrednuje autonomiju u radu, dobre međuljudske odnose i priznanje za svoj rad. Izazovi s kojima se suočavaju uključuju komunikacijske prepreke, radno opterećenje i u nekim slučajevima finansijske brige.

Plata nije jedini motivator
Ispitanici generacije zed u Sloveniji i Hrvatskoj na prvo mesto dobrobiti u radnom okruženju navode platu u skladu sa radnim doprinosom, dok u Srbiji više cene rad bez stresa. Ostale starosne kategorije platu ne smatraju odlučujućom.

„Plata je važna, račune treba plaćati, ali ako ne postoji egzistencijalna ugroženost, nije ključni motivacioni faktor. Za svaku generaciju je to nešto drugo, ali srednjim generacijama je najvažnije priznanje za rad. Iza većine nezadovoljnih zaposlenih stoji nedostatak priznanja za rad od njihovih prvih nadređenih. Ovo je jako važno da zna svako ko vodi ljude“, naglašava prof. dr Danijela Lalić.

Na jedino otvoreno pitanje: „Da sam ja svoj šef, šta bih drugačije“ najviše ispitanika iz svih zemalja osvrnulo se na bolju komunikaciju sa zaposlenima.

„Stvar je jednostavna. Već mnogo znači otvorena i redovna komunikacija, tzv. feedback. Pojedinci su se žalili da dobiju povratnu informaciju samo kada loše urade posao, a kada ga urade dobro, podrazumeva se da su za to plaćeni. I opet se vraćamo na potrebu priznanja za rad. Dakle otvorena komunikacija je alat koji je jednostavan, besplatan i dostupan svima. Zaposleni su odlični konsultanti, vide mnoge stvari na svim nivoima. Pričajte sa njima, slušajte ih“, poručuje Martina Sokač Saraga.

Iako pod terminom dobrobit i metalno zdravlje u radnom okruženju ispitanici ističu važnost usklađenosti plate i doprinosa, isplivao je još jedan zanimljiv podatak. Gotovo sve generacije u svim zemljama su na pitanje šta misle da bi najviše doprinelo mentalnom zdravlju u radnom okruženju, odgovorile – podrška psihoterapeuta.

„Iznenađeni odgovorima pitali smo pojedine kompanije koje su osigurale podršku psihoterapeuta za zaposlene o rezultatu. Kažu da su zaposleni doslovno procvetali. To se odrazilo i na njihovu motivaciju, kao i na profit kompanije“ dodaje konsultantkinja iz MSS Pulsa.

Svi zaposleni procenjuju da se maksimalno zalažu na poslu
Ispitanici u svim zemljama smatraju da daju veliki doprinos na poslu, što ocenjuju ocenom četiri.

Isto tako smatraju da imaju visoku svest o tome sa kojim se sve izazovima nose poslodavci (konkurencija, poslovni modeli, zadovoljstvo zaposlenih), a ponajviše su, kako u samoproceni tvrde, toga najsvesniji ispitanici u Srbiji ( 77.5%).

Martina Sokač Saraga napominje da i globalna istraživanja pokazuju da 95 odsto ljudi smatra da je samosvesno, odnosno da ima realnu sliku o sebi, a da je u praksi  svega njih 15 odsto.

„Možda tu leži pojašnjenje. Biće zanimljivo čuti kako to tumače menadžeri i lideri. Ono što je naša želja je da im rezultati ovog istraživanja pomognu u boljem razumevanju generacijskih razlika i motivacionih faktora“, zaključuje Martina Sokač Saraga.

izvor rts