Defrin je na konferenciji za novinare rekao da su procene da je oko milion Palestinaca boravilo u Gazi pre nego što je IDF započeo svoju veliku ofanzivu protiv Hamasa, preneo je Tajms of Izrael.
On je dodao da je od početka ofanzive u ponedeljak uveče pogođeno više od 1.200 terorističkih meta.
Simptom/B92/Tanjug
„Tokom poslednja dva dana vazduhoplovne snage i artiljerijske snage pogodile su više od 150 ciljeva terorista širom grada Gaze kao podrška trupama koje deluju u toj zoni“, piše u saopštenju izraelske vojske.
Civilna odbrana Pojasa Gaze, organizacija za pružanje prve pomoći koje deluje pod upravom Hamasa, danas je objavila da je 12 ljudi poginulo u novim izraelskim udarima na tu teritoriju. Ona je juče objavila da je u izraelskim udarima poginulo 46 ljudi.
Simptom/Nova.rs/Beta
Bošković kaže da je vladajući SNS, poput drugih društvenih sektora, “okupirao” i potčinio sebi bezbednosni aparat zemlje, te za 13 godina u potpunosti preuzeo kadriranje (selekciju i unapređenje kadra) u Vojsci Srbije, navodeći da ćemo sve plodove negativne selekcije ubirati tek mnogo vremena nakon smene aktuelne vlasti.
“Selekciju kadra u Vojsci vrši SNS. Vlada nepotizam. Džabe nam i naoružanje i oprema, kad je Vojska ‘izgubila srce’. Ona je moralno potpuno uništena i devastirana, a podatak da je više od 15.000 ljudi napustilo Vojsku u poslednjih šest godina je zabrinjavajući. Dešava se strašan odliv kadra koji onda oni popunjavaju ad hok, sa svojim ljudima nedovoljno kvalifikovanim”, navodi za portal “Simptom” Bošković, inače nekadašnji načelnik Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Foto: FB
Osvrćući se na najnovije u nizu penzionisanje u sektoru bezbednosti (Spasoja Vulevića, SAJ), on kaže da je Vulević častan čovek i da je nesumnjivo insistirao na tome da ne može SAJ biti zloupotrebljen, tj. upotrebljen za razbijanje demonstracija (studentsko-građanski bunt), a to ga je i “odvelo u penziju”.
“Svaka jedinica ima svoju ulogu, namenu i zadatke za koje je predodređena. Ne sme se kršiti pravilo službe, tj. upotrebe određene jedinice.”
Kao posebno simptomatično ukazuje na to da od pada nadstrešnice 1. novembra 2024. i početka antivladinih protesta tri komandanta specijalnih jedinica u srpskoj vojsci i policiji dolaze pod udar režima.
Spasoje Vulević, foto: video
“Srbija ima tri specijalne jedinice: dve u Vojsci (63. padobranska brigada; 72. specijalna brigada) i jednu u policiji (SAJ). General Nenad Zonić (63. padobranska) je penzionisan, general Vulević (SAJ) je pre nekoliko dana penzionisan, a prema mojim saznanjima i generalu Miroslavu Talijanu (72. specijalna) se ‘piše’ penzija. On je već bio na razgovoru kod gen. Milana Mojsilovića (načelnik Generalštaba VS) i kako se priča, Mojsilović se pohvalio ‘vrhovnom’ da će i njega da ‘spakuje’ u penziju… Kad zlatnu trojku menjate, to znači da vi pravite ‘pretorijansku gardu’ koja će bespogovorno izvršavati vaše naloge. Šta je to? Čista zloupotreba”, naglasio je Bošković.
Podsetio je da su i gen. Spasoje Vulević i gen. Miroslav Talijan “klasići” još iz Vojne gimnazije i kasnije Akademije, obojica, kako kaže, dokazani na ratištu i u odbrani otadžbine.
Foto: Simptom, 15. mart, protest/arhiva
“Međutim, sve je formatirano tako da profesionalizam i interes države ne igraju ulogu nego isključivo političke i politikantske igre vladajuće stranke, što dovodi u pitanje sveukupnu bezbednost”, zaključio je Bošković.
Simptom/M. M.
„Danas kontrolišemo 40 odsto teritorije grada Gaze. Operacija će se nastaviti i intenzivirati narednih dana“, rekao je Defrin u izjavi koju je prenosila televizija.
On je rekao da će palestinski pokret Hamas da se suoči sa punom moći snaga vojske u gradu Gazi.
„Povećačemo pritisak na Hamas do njegovog poraza“, rekao je Defrin.
Gaza je najveći grad na toj palestinskoj teritoriji pod opsadom, gde izraelska vojska sprovodi razornu ofanzivu kao odgovor na napad islamističkog pokreta Hamas na Izrael 7. oktobra 2023. godine.
Simptom/Danas/Beta/AFP
Dok nemačka vlada priprema novi zakon o dobrovoljnom služenju vojnog roka, raste broj ljudi koji se raspituju o pravu na prigovor savesti.
Savetodavni centri beleže pojačano interesovanje, naročito kada se u medijima pojačano izveštava o vojnom roku i regrutaciji.
„Dobijamo sve više upita, pogotovo kada se u javnosti otvori priča o vojnoj službi“, kaže Mihael Šulce fon Glaser iz Društva za mir – Ujedinjenih protivnika rata (DFGVK). Posećenost sajta njegove organizacije naglo je skočila prošle nedelje – zabeleženo je gotovo 55.000 poseta, dok ih je u maju bilo oko 24.000.
Prošle nedelje je, naime, nemačka vlada uputila u proceduru novi zakon kojim se predviđa da služenje vojnog roka i dalje ostane dobrovoljno, ali i da se vojska učini privlačnijom mladima. Povratak obaveznog vojnog roka za sada nije na dnevnom redu.
Porast zahteva poslednjih godina
Zahtevi za prigovor savesti rastu već godinama. Protestantska radna grupa za prigovor savesti i mir (EAK) zabeležila je da je prošle godine broj zahteva za savetovanjem porastao za 30 odsto.
Formalne prijave podnose se centrima za karijeru Bundesvera, a zatim ih obrađuje Savezni ured za porodicu i civilno društvo. Do kraja juna ove godine stiglo je 1.363 zahteva, dok ih je tokom cele prošle godine bilo 2.241. U 2023. evidentirano je 1.079, a u 2022. godini 951.
Nova strategija savetovanja
Najnovija inicijativa vlade podstakla je organizacije koje se bave prigovorom savesti da promene svoju strategiju. „Od prošle nedelje savetujemo svim mladima, a posebno onima rođenim posle 1. januara 2010, da podnesu zahtev za prigovor savesti, jer će oni svakako biti obuhvaćeni novim Zakonom o vojnoj službi“, kaže Šulce fon Glaser.
Ranije se onima koji nisu imali kontakt s vojskom savetovalo da se jednostavno ne prijavljuju, kako ne bi privukli pažnju Bundesvera. Novi propisi, međutim, nalažu da mladići rođeni 2008. i kasnije moraju da popune obavezni upitnik, a od leta 2027. planirana je i regrutacija novih dobrovoljaca – i muškaraca i žena.
Pritisak da se uvede obavezna služba
Iako novi zakon formalno zadržava dobrovoljnu prirodu služenja, on sadrži i mehanizam koji bi omogućio Bundestagu da uvede obavezan vojni rok ako Bundesver ne uspe da prikupi dovoljan broj dobrovoljnih regruta.
Poverenik Bundestaga za vojsku Hening Ote (CDU) već poziva na uvođenje jednogodišnje obavezne službe za sve. „To ne mora da bude samo vojska. Mladi bi mogli da služe i u hitnim službama, kulturi, sportu ili volonterskom radu“, izjavio je Ote, dodajući da vojsci nedostaje i žena.
On je poručio da će se založiti za obavezu ako proceni da sistem dobrovoljnog služenja ne daje dovoljno rezultata.
Zelena omladina protiv „vojne obaveze na mala vrata“
Udruženja mladih upozoravaju da nisu dovoljno uključena u raspravu o novom zakonu i traže više uticaja u donošenju odluka. Podmladak stranke Zeleni naročito je zabrinut. Oni smatraju da zakon može dovesti do „masovnog regrutovanja“ u predstojećim godinama.
Portparol Zelene omladine Jakob Blazel izjavio je da je reč o „uvođenju vojnog roka na mala vrata“. On je kritikovao nove obaveze koje se stavljaju pred mlade, ističući da su oni i inače spremni na angažman kroz volontiranje.
Umesto toga, Blazel je pozvao da se uloži više novca i otvore dodatna mesta za dobrovoljce u oblastima kao što su pomoć u katastrofama, zaštita klime i jačanje društvene solidarnosti. „Rusija vodi hibridni rat dezinformacijama i udarima na naše društveno jedinstvo. Zato nam treba više ulaganja u socijalnu koheziju, a ne prisila“, rekao je mladi političar nemačkih Zelenih.
Simptom/Danas/Dojče Vele
“Da li će ostati američki vojnici u Poljskoj? Mislim da hoće. Možda ćemo poslati još, ako to (Poljaci) budu tražili. Želimo da održimo naše vojno prisustvo u Poljskoj”, kazao je Tramp novinarima u Beloj kući pred početak razgovora sa poljskim predsednikom.
Američki predsednik dodao je da nije ni razmišljao o povlačenju dela od oko 10.000 američkih vojnika, koliko je, što direktno kao američko prisustvo, što u okviru NATO, razmešteno u Poljskoj.
Navrocki je zahvalio Trampu na vojnoj zaštiti i naglasio da kao istoričar može da kaže da su Poljaci prvi put srećni što imaju strane trupe u svojoj zemlji.
“Istoričar sam. Ovo je prvi put u istoriji 20. i 21. veka da su Poljaci zadovoljni zbog toga što su na njihovoj teritoriji strani vojnici. I više, američki vojnici su deo našeg društva. Sada imamo skoro 10.000 vojnika i to je signal celom svetu i isto tako Ruskoj Federaciji da smo zajedno, da nismo kao oni što se švercuju u Evropskoj uniji i NATO”, rekao je Navrocki.
Poljski predsednik, u prvu inostranu posetu posle inauguracije 6. avgusta, krenuo je u Vašington, odakle nastavlja u Vatikan da bi se sreo sa papom i posle u Rimu sa italijanskom premijerkom Đorđom Meloni (Giorgia).
Poljski i američki predsednik razgovaraće danas i o kupovini američkoj oružja, koja međutim zavisi od poljske vlade ne od predsednika, i o ekonomskoj saradnji, pre svega u oblasti energetike, gde američki Vestinghaus treba do 2036. godine da izgradi prvu poljsku nuklearnu elektranu.
Poseta Navrockog Beloj kući važan je element unutrašnje žestoke političke kampanje protiv vlade koju vodi opoziciona populistička i radikalna desnica koju, ideološki blizak pokretu MAGA i Trampu, predstavlja i Navrocki.
Danas je Navrocki u Beloj kući zahvalio čak nekoliko puta američkom predsedniku što ga je podržao tokom kampanje za poljske predsedničke izbore ovog proleća i pomogao mu da bude izabran.
Populistička desnica, stranka Pravo i Pravda Jaroslava Kačinjskog, pokušava da uz pomoć Navrockog u mučnoj kohabitaciji vlade desnog centra premijera Donalda Tuska sa novim šefom države, sruši Tuskovu vladu još pre redovnih parlamentarnih izbora 2027. godine.
Da Tusk sam podnese ostavku Kačinjski i njegovi konzervativni nacionalisti pozvali su odmah čim je Donald Tramp u jesen prošle godine izabran za američkog predsednika, navodno zato što SAD neće hteti da štite Poljsku kao saveznika ako je bude vodila vlada desnog centra u koaliciji sa levicom.
Simptom/Danas/Beta
Dok administracija Donalda Trampa tvrdi da je cilj operacije borba protiv narko-kartela, mnogi se pitaju krije li se iza vojne demonstracije sile neki drugi motiv, piše Rojters, prenosi Index.hr.
U regionu se već nalazi ili se uskoro očekuje dolazak čak sedam američkih ratnih brodova, uz pratnju brze napadne nuklearne podmornice, čime se na to područje raspoređuje više od 4500 mornara i marinaca.
Bela kuća tvrdi da se radi o borbi protiv kartela
Američki predsednik Donald Tramp istakao je borbu protiv narko-kartela kao jedan od ključnih ciljeva svoje administracije, a zvaničnici su za Rojters potvrdili da su vojne aktivnosti usmerene upravo na suzbijanje pretnji koje dolaze od tih kriminalnih organizacija.
Stiven Miler, zamenik šefa kabineta Bele kuće, izjavio je prošlog petka da je cilj vojnog jačanja „borba i razbijanje organizacija za šverc droge, kriminalnih kartela i stranih terorističkih organizacija na našoj hemisferi.“
Sumnje u zvanično objašnjenje
Ipak, ostaje nejasno na koji bi tačno način pojačano vojno prisustvo trebalo da omete trgovinu drogom. Naime, većina pomorskog krijumčarenja narkotika ka Sjedinjenim Državama odvija se preko Tihog okeana, a ne Atlantika, gde su snage raspoređene. Pored toga, značajan deo droge koja stiže preko Kariba transportuje se tajnim avionskim letovima.
Zbog toga venecuelanski zvaničnici veruju da je prava meta zapravo njihova vlada. Takve sumnje dodatno podgreva činjenica da su Sjedinjene Države početkom avgusta udvostručile nagradu za informacije koje bi dovele do hapšenja predsednika Nikolasa Madura, ponudivši 50 miliona dolara zbog optužbi za trgovinu drogom.
Maduro, ministar unutrašnjih poslova Diosdado Cabello i ambasador Venecuele pri UN-u Samuel Moncada optužili su SAD da ovim pomorskim manevrima preti njihovoj zemlji i krši međunarodne sporazume, istovremeno odbacujući tvrdnje da je Venecuela ključna karika u međunarodnoj trgovini drogom.
„Venecuelanci znaju ko stoji iza ovih vojnih pretnji Sjedinjenih Država protiv naše zemlje“, izjavio je u petak ministar odbrane, general Vladimir Padrino, ne navodeći dodatne detalje. „Mi nismo dileri droge, mi smo plemenit i vredan narod.“
„To je diplomatija topovnjačama“
Iako brodovi američke Obalske straže i Ratne mornarice redovno patroliraju južnim Karibima, trenutno gomilanje snaga daleko premašuje uobičajene razmere.
U pomorskim snagama nalaze se moćni ratni brodovi poput USS San Antonio, USS Iwo Jima i USS Fort Lauderdale, od kojih su neki opremljeni helikopterima i krstarećim raketama Tomahawk. Pored toga, američki zvaničnici su potvrdili da su u regionu aktivni i špijunski avioni P-8, koji prikupljaju obaveštajne podatke letovima iznad međunarodnih voda.
David Smilde, stručnjak za Venecuelu sa Univerziteta Tulane, smatra da ovi vojni potezi izgledaju kao pokušaj pritiska na Madurovu vladu.
„Mislim da pokušavaju da izvrše maksimalan, stvaran vojni pritisak na režim kako bi videli mogu li da ga slome“, rekao je Smilde. „To je diplomatija topovnjačama. Staromodna taktika“, dodao je.
Priprema za intervenciju?
Venecuelanski ambasador Moncada tvrdi da je cilj američkog gomilanja snaga da se opravda „intervencija protiv legitimnog predsednika“. Na pitanje da li Bela kuća isključuje promenu režima, visoki zvaničnik administracije odgovorio je: „Trenutno su tamo kako bi osigurali da se krijumčarenje droge ne dešava.“
Portparolka Bele kuće Karolajn Levit bila je još oštrija. „Madurov režim nije legitimna vlada Venecuele. To je narko-teroristički kartel. Maduro nije legitimni predsednik. On je begunac, vođa tog narko-kartela“, izjavila je novinarima.
Snage i dalje premale za dugotrajnu operaciju
Uprkos oštroj retorici, američki zvaničnici napominju da su raspoređene snage, iako značajne, i dalje premale za sprovođenje dugotrajne operacije na kakvu upozorava Karakas. Na primer, za invaziju na Panamu i svrgavanje diktatora Manuela Noriege 1989. godine, SAD je angažovao skoro 28.000 vojnika.
Kristofer Hernandez-Roj iz Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu smatra da bi se snage mogle iskoristiti za neku vrstu napada, ali i da se možda radi o pukom pokazivanju mišića. „Preveliko je da bi se radilo samo o drogi. Premalo je za invaziju. Ali dovoljno je značajno da bude tamo s nekom svrhom“, zaključio je Hernandez-Roj.
Simptom/Danas/Index.hr
Fon der Lajen je za Fajnenšel tajms rekla da postoji „jasan plan“ za moguća raspoređivanja i naglasila da su bezbednosne garancije ključne i da oko toga postignut dogovor u Beloj kući, a rad na detaljima se nastavlja, prenosi Index.
Evropski čelnici planiraju da organizuju sastanak na kojem će potvrditi nacionalne obaveze za multinacionalne vojne snage, a Fon der Lajen je istakla da je američki predsednik Donald Tramp uveren da će američka prisutnost biti deo te podrške.
Navela je da će EU istražiti nove izvore za održivo finansiranje ukrajinske vojske kao važnog dela bezbednosnih garancija, uključujući dobre plate i modernu opremu.
Evropska komisija, takođe, ohrabruje države članice da koriste kreditni fond od 150 milijardi evra za kupovinu oružja, koje može biti dato Ukrajini ili za pokretanje zajedničke proizvodnje sa ukrajinskom namenskom industrijom.
Fon der Lajen je rekla da je uloga Komisije presudna u omogućavanju državama članicama da finansiraju povećanje odbrambenih kapaciteta, posebno ulaganja u dronove, protivvazdušnu odbranu i u kibernetičke sposobnosti.
Dodala je da bi finansijska podrška EU Ukrajini trebalo da se nastavi i u mirnodopskim uslovima, uz dodatna plaćanja za ukrajinske oružane snage i finansiranje njihove obuke.
Simptom/Danas/FoNet
Kada je imao 18 godina, čak je odbio i mogućnost da odsluži godinu dana vojnog roka, verujući da je to gubljenje vremena. Sada, dve decenije kasnije, život je krenuo neočekivanim putem. Dok je svirao čelični orkestar, marširao je u ritmu zajedno sa 17 drugih obučenih u istu sveže ispeglanu odeću na otvoreni trg ispred nemačkog Ministarstva odbrane, impozantno sive neoklasične zgrade u zapadnom Berlinu, prateći komande koje su naučili samo nekoliko dana ranije.
Svi su bili tamo da urade istu stvar: da polože zakletvu koja se zahteva od svih novih regruta u nemačkim oružanim snagama. Nakon toga, započeli bi svoju zvaničnu obuku kao rezervni oficiri, učeći osnovne veštine potrebne za odbranu od vojne invazije.
Ministar odbrane zemlje, Boris Pistorijus iz levocentrično-leve Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), održao je kratak govor, rekavši regrutima da je perspektiva odbrane nemačke demokratije „postala realnija nakon Putinovog napada na Ukrajinu“. Zatim je potpukovnik uzviknuo reči zakletve, dok ih je grupa ponavljala: „Zavetujem se da ću lojalno služiti Saveznoj Republici Nemačkoj i hrabro braniti pravo i slobodu nemačkog naroda.“
Dok je ponavljao reči zakletve, Gregor je osetio neočekivani talas emocija.
„Shvatio sam da će ovo sada biti veliki deo mog života“, rekao je. „Posvetiću tome mnogo vremena i moraću ljudima da objasnim zašto to radim.“
Njegova majka je kasnije primetila da je i ona doživela iznenađujuća osećanja dok je gledala sa klupa.
„To je bio prvi put da sam čula kako se peva himna i osetila sam da zaista želim da se pridružim“, rekla mu je.
Širom Nemačke, i političari i građani prolaze kroz sličnu transformaciju. Vojska zemlje, zvanično nazvana Bundesver – što se prevodi kao „federalna odbrana“ – osnovana je od strane Sjedinjenih Država tokom hladnog rata. Bila je osmišljena da podrži NATO, a ne da ikada vodi sukob, iz straha da bi nemačka vojska mogla biti zloupotrebljena kao što je to bio slučaj tokom Drugog svetskog rata. Ova sporedna uloga odgovarala je nemačkim liderima: tokom druge polovine 20. veka, političari zemlje pažljivo su oblikovali sliku mirne nacije koja preferira uticaj na globalnu politiku putem trgovine i diplomatije.
Nakon završetka hladnog rata, Bundesver je počeo da se smanjuje, a vojni rashodi su pali sa visokih 4,9 procenata BDP-a 1963. godine na samo 1,1 procenat 2005. godine.
Ali u mesecima nakon ruske invazije, tadašnji kancelar Olaf Šolc iznenadio je svet objavom radikalne promene u nemačkoj spoljnoj politici, uključujući plan od 100 milijardi evra (116 milijardi dolara) za jačanje vojske. Zatim, početkom 2025. godine, pet dana nakon februarskih izbora novog kancelara Fridriha Merca iz konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU), Donald Tramp je pozvao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u Ovalni kabinet na zastrašujuću poruku širom sveta koja je signalizirala njegov nedostatak interesovanja za suprotstavljanje Rusiji. Šokirani Merc, koji je vodio kampanju na platformi niskih poreza i niskih troškova, odmah se složio sa Šolcom da zajedno rade na reformi strogih zakona o zaduživanju zemlje – koji su bili ugrađeni u ustav – i da što brže izgrade svoje odbrambene kapacitete uz zajam od 1 bilion evra, što iznosi oko 25 procenata BDP-a zemlje.
Prema rečima Lorenca Skaracata, istraživača u Stokholmskom međunarodnom institutu za istraživanje mira (SIPRI), ova vrsta potrošnje na odbranu ranije je bila nečuvena tokom mirnodopskog vremena.
„Zemlje koje toliko troše su obično one koje su u ratu ili autokratske države koje nemaju demokratski nadzor“, rekao je on.
To označava ogromnu promenu ne samo u načinu na koji Nemačka upravlja svojim finansijama, već i u načinu na koji doživljava sebe i svoje mesto u svetu.
„Posle Drugog svetskog rata, saveznici su uradili ogroman posao prevaspitavanja nemačkog stanovništva“, rekao je Karsten Brojer, najviši general Bundesvera. „To je dovelo do društva za koje bih rekao da je miroljubivo, i naravno da u tome nema ništa loše. Ali je takođe i nevojno.“
Do sada je nemačkoj vladi bilo prilično lako da uloži sredstva u vojsku. Ali sada treba da ubedi hiljade ljudi da učine isto kao Gregor i posvete se vojnoj službi.
Nakon završetka hladnog rata početkom 1990-ih, vlada je počela da smanjuje broj vojnika u Bundesveru sa 500.000 vojnika na sadašnjih 180.000. Nacionalna služba u zemlji, u kojoj su mladići morali da biraju između služenja u vojsci ili obavljanja druge vrste civilne službe, ukinuta je 2011. godine. General Brojer sada procenjuje da ukupan broj potrebnog osoblja treba da poraste na 460.000, uključujući i stalno zaposlene i rezerviste.
Prijave za Bundesver su ove godine porasle za 20 procenata, iako neće svi proći fizičke i bezbednosne testove. Čak ni tada, to još uvek nije dovoljno da se popune praznine i verovatno je da će se vratiti neka vrsta regrutacije.
Brojer kaže da veruje da nemačka javnost omekšava prema vojsci nakon decenija otpornosti.
Rat u Ukrajini, kao i pandemija Kovida-19 i reagovanje na katastrofe nakon razornih poplava, doveli su mnoge ljude u bliži kontakt sa Bundesverom, kaže on.
Simptom/Politiko
Konstans na Pravnom fakultetu nije učila da maršira, prepoznaje radio-signale ili ležeći potrbuške nišani puškom u zamišljenog neprijatelja; to je nešto što je savladala na svojoj prvoj vojnoj obuci – u jednom pariskom puku tokom letnjeg raspusta.
„Mislim da je veoma važno da zaštitimo našu zemlju — posebno u ovom veoma komplikovanom kontekstu kroz koji prolazimo“, rekla je ova studentkinja druge godine prava o svom prvom dvonedeljnom kursu za rezerviste (prezimena u tekstu ne objavljujemo na zahtev francuske vojske).
„Mislim da je vojska najbolji način da naučimo kako da radimo zajedno“, dodaje ona.
Više od dve decenije nakon što je Francuska ukinula obavezno služenje vojnog roka, desetine hiljada Francuza se sada prijavljuju u rezervne jedinice. Broj operativnih rezervista naglo je porastao u poslednjih deset godina — sa 28.000 u 2014. na više od 46.000 danas. Više od polovine njih je primila kopnena vojska, dok je ostatak podeljen između mornarice i vazduhoplovstva.
Makron povećava ulaganja u vojskuž
Vlada želi da do 2035. godine taj broj bude više nego dvostruko veći: 105.000 rezervista, odnosno jedan na svaka dva aktivna vojnika — i da ponudi nove mogućnosti mladima da volontiraju. Taj cilj je u skladu sa planovima predsednika Emanuela Makrona da značajno poveća ulaganja u vojsku na 64 milijarde evra u 2027. godini, što je dvostruko više nego 2017, kada je stupio na dužnost.
U pozadini tih mera je zabrinutost zbog sve agresivnije Rusije — kao i sumnja u to da će Sjedinjene Američke Države sa predsednikom Donaldom Trampom stati u odbranu Evrope.
„Nikada… naša sloboda nije bila toliko ugrožena“, rekao je Makron na televiziji prošlog meseca. „Moramo da ubrzamo napore za formiranje rezerve. Moramo da pružimo mladima nov okvir za služenje.“
Penzionisani francuski viceadmiral Patrik Ševalro smatra da je Makronov potez „dobar korak“ — iako upozorava da predviđeni vladin budžet još mora da bude potvrđen u francuskom parlamentu.
„Ne treba nam samo više ljudi“, dodaje Ševalro, analitičar u londonskom institutu za bezbednost i odbranu Rojal junajted servisiz, i dodaje: „Potrebni su nam i specijalizovani ljudi u ključnim oblastima“ kao što su dronovi i informacione tehnologije.
Rigorozna obuka u Versaju
Novi rezervisti se obučavaju u jedinicama kao što je 24. pešadijski puk u Versaju, smešten u prostranom vojnom kvartu na oko četiri kilometra od čuvenog dvorca.
„Neki žele da otkriju vojni svet i vide da li hože da mu se pridruže s punim radnim vremenom“, rekla je poručnica Ameli, koja je vodila poslednju obuku. „Neki dolaze zbog izazova prilagođavanja drugom svetu, ili zato što je kasno da se pridruže aktivnoj vojsci.“
Kao i drugi u 24. pešadijskom puku, Ameli je i sama rezervista; u civilnom životu radi kao carinska službenica. Sada provodi leto nadgledajući intenzivnu dvonedeljnu obuku – uvod u vojni život.
Regruti su starosti između 17 i 57 godina, bude se u 6 ujutro i često odlaze na spavanje u ponoć. „Uče kako da bezbedno nose i koriste oružje, marširaju zajedno, koriste kompas i komunikacionu opremu“, rekla je Ameli o polaznicima, nabrajajući neke od zahteva na početnoj obuci. „Radimo na svim borbenim tehnikama koje puk koristi.“
Na obuci se koristi i bojeva municija. „Obuka je zaista rigorozna“, kaže Konstans dodajući da poznaje i druge studente Sorbone koji su prošli kroz isto. „Nemamo iste godine, iste poslove, ista znanja, ali učimo kako da radimo zajedno.“
Kao i Konstans, 23-godišnji inženjer Gabrijel prijavio se u rezervni sastav jer je zabrinut za budućnost svoje zemlje. „Kao vojnik, neću komentarisati političku ili ideološku komponentu“, kaže on, ponavljajući stav drugih rezervista koji su odbili da otvoreno govore o ruskoj pretnji. „Ali rat je na granici Evrope, i to je signal da moramo da se angažujemo.“
Još jedan trenutak buđenja za mladog inženjera bio je teroristički napad na halu Bataklan 2015. godine u Parizu.
„Nešto se prelomilo u meni“, rekao je Gabrijel. „Shvatio sam da su mirna vremena u kojima sam odrastao prošla. I pomislio sam: Ustaću i daću svoj doprinos.“
Evropa jača vojne kapacitete
I drugde u Evropi se jačaju vojske zbog rastućih bezbednosnih izazova.
Napori da se pojača vojna snaga dešavaju se i drugde u Evropi, dok region pokušava da odgovori na rastuće bezbednosne izazove. Prema izveštaju koji su nedavno objavili trust mozgova Brigel i nemački institut Kil, Evropi bi moglo biti biti potrebno još 300.000 dodatnih vojnika u kratkom roku da bi se odvratila ruska agresija – bez podrške SAD.
Više evropskih zemalja se angažuje
Litvanija, Švedska i Letonija su ponovo uvele obavezno služenje vojnog roka. Poljska je najavila planove da godišnje vojno obučava 100.000 civila. Nemačka takođe vodi kampanju za rezervni sastav. Početni odziv je bio slab, pa ministar odbrane Boris Pistorijus upozorava da bi obavezni vojni rok mogao biti ponovo uveden ako se premalo ljudi prijavi.
Za razliku od Nemačke, u Francuskoj ankete pokazuju snažnu podršku jačanju vojske. Istraživanje IPSOS-CESI sprovedeno ranije ove godine pokazalo je da 86% Francuza podržava vojnu službu. Jedna druga anketa je pokazala da je polovina mladih Francuza spremna da se pridruži vojsci ako dođe do rata.
„Mislim da ljudi razumeju da možda moraju da zaštite ono što im je drago“, kaže Ševalro, analitičar za odbranu. „Jačanje rezerve može biti način da se ojača veza između mlade generacije i vojske.“
Osnovan u 17. veku, 24. puk u Versaju dobija veliki broj prijava za svoje obuke. Od svakih 100 kandidata samo 40 njih bude izabrano. Oni koji završe obuku mogu da provedu i do 60 ili više dana godišnje služeći u rezervnom sastavu. Plata rezerviste je skromna — od 40 do 200 evra neto dnevno, u zavisnosti od čina.
Ne prođu svi ni osnovnu obuku. Od početnog 61-og kandidata za poslednju obuku u 24. puku, desetoro je odustalo. „Neki su odustali na početku misije jer nisu imali vremena“, kaže instruktorka Ameli. „Drugi su shvatili da to nije za njih kada su uzeli oružje u ruke.“
Nakon završetka početnog kursa, grupa će provesti više meseci na dodatnoj obuci. Kada budu spremni, mnogi će se verovatno pridružiti patrolama širom zemlje u okviru Operacije Sentinel, bezbednosne operacije pokrenute nakon terorističkih napada 2015. godine u Francuskoj — i koja je obezbeđivala Olimpijske igre prošle godine. Oni sa posebnim kvalifikacijama mogli bi biti raspoređeni i u inostranstvo.
Još jedan polaznik, Betran, otac dvoje dece, prijavio se za pet godina službe u rezervi nakon završetka obuke. U svojim tridesetim, seća se kako se osećao kada je saznao za napade na Svetski trgovinski centar u Njujorku 2001. godine.
„Imali smo i strašne napade u Francuskoj“, kaže on. „Pomislio sam da je moja dužnost kao oca da branim svoju zemlju.“
Kao opštinski službenik u mestu van Pariza, Betran veruje da već služi svojoj zemlji kao civil. „Sada“, dodaje, „služiću joj kao borac.“
Simptom/Danas/Dojče Vele
Hoće li uskoro doći do sastanka između ruskog predsednika Vladimira Putina i ukrajinskog šefa države Volodimira Zelenskog, kako je to predložio američki predsednik Donald Tramp?
I, ako bi njih dvojica zaista postigli dogovor o primirju, a zatim i miru u Ukrajini, kakva bi tada bila uloga Nemačke?
Iako je stvar na dugom štapu, u Berlinu već traju užarene debate. Letnja pauza traje još samo nekoliko dana, a u sredu se Vlada ponovo sastaje – i to baš u Ministarstvu odbrane. Prvi put posle mnogo godina.
Fantomska debata?
Nemački političari se danima spore oko pitanja koje još uopšte nije na dnevnom redu: Ako se Rusija i Ukrajina dogovore, hoće li i Nemačka poslati vojnike u moguću mirovnu misiju?
Doduše, možda je pitanje ipak hitno. Jer, Zelenski je kao uslov za sastanak sa Putinom tražio bezbednosne garancije. A najvažniji deo je slanje stranih mirovnih trupa u zemlju, kao garanta da Rusija neće opet napasti.
Nemačka bi u tome teško mogla da izostane, posebno zato što kancelar Fridrih Merc (CDU) insistira na snažnom nemačkom glasu u međunarodnoj politici, iako sam Merc i njegovi vodeći demohrišćani kažu da još nije vreme za to pitanje.
U to se uklapa i to što je potpredsednik SAD Vens jasno stavio do znanja na televiziji Foks njuz da Evropa mora da preuzme „lavovski deo“ što se tiče bezbednosnih garancija.
Koliko je ceo plan nesiguran, pokazuje reakcija iz Moskve. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov označava stacioniranje evropskih snaga u Ukrajini kao „potpuno neprihvatljivo“.
Većina protiv nemačkih vojnika u Ukrajini
Mercu neće biti lako da dobije podršku u parlamentu za takvu misiju. Koalicioni partner, socijaldemokrate, upozoravaju na preuranjene planove
Šef SPD-a i ministar finansija Lars Klingbajl rekao je da Ukrajini treba sigurnost da više neće biti napadnuta, ali da je „za to pre svega potrebna jaka ukrajinska vojska. A onda ćemo videti šta se još može učiniti. A da li su to nemački vojnici ili ne, to pitanje se trenutno ne postavlja.“
Čini se da i građani Nemačke dele to mišljenje. U svežoj anketi instituta Civey čak 51 odsto ispitanika bilo je protiv nemačkog učešća u mirovnoj misiji u Ukrajini, dok samo 36 odsto to smatra ispravnim.
Vadeful uzdržan, Merc odobrava
Prilično oprezno izrazio se i ministar spoljnih poslova Johan Vadeful, koji kao i Merc pripada konzervativcima iz CDU-a. Tokom putovanja u Indoneziju i Japan, Vadeful je izazvao pažnju kada je u podkastu Table.Today rekao da bi angažman u Ukrajini „verovatno preopteretio“ Nemačku. Već i brigada Bundesvera koja se trenutno formira u Litvaniji, sa oko 5.000 vojnika, veoma opterećuje Bundesver.
Kasnije tokom putovanja, Vadeful je u intervjuu za DW rekao da još nije jasno ni da li je Kremlj spreman za mirovne razgovore: „Svi sada čekaju da Vladimir Putin bude zaista spreman da vodi razgovore o okončanju ovog rata. Na bojnom polju, nažalost, još uvek izgleda potpuno drugačije.“
Da li je Nemačka preopterećena, pre nego što je uopšte pred stvarnim izazovom slanja vojnika u Ukrajinu? Na sastanku Trampa sa Zelenskim i vodećim evropskim političarima kancelar Merc je ipak zvučao drugačije.
U vezi sa potencijalnim mirovnim procesom, rekao je da „mi, kao Savezna Republika Nemačka, imamo veliki interes i veliku odgovornost da učestvujemo u tome, to mi je jasno“.
Ali naravno, o tome bi onda moralo da se razgovara unutar koalicije, „sve do pitanja da li ćemo možda morati da donosimo odluke koje zahtevaju mandat.“ Svako angažovanje Bundesvera u inostranstvu zahteva odobrenje Bundestaga.
Velika skepsa naročito na istoku Nemačke
Verovatno uznemireni tim prilično hrabrim izjavama kancelara, sada se gotovo svakodnevno javljaju razni političari povodom ideje o angažovanju trupa u Ukrajini. Većina je skeptična ili čak protiv, skoro svi dodaju da je vreme za odluku još daleko.
Posebno se žestoko planu protive konzervativni političari iz istočne Nemačke. Jer tamo i levičarske i desničarske stranke, poput stranke Levice i delimično ekstremno desničarske Alternative za Nemačku (AfD), odbacuju takva razmišljanja.
To je jedan od razloga što je premijer Saksonije, Mihael Krečmer (CDU), rekao: „Da nemački vojnici u Ukrajini ratuju, to ne sme biti tema.“
Potpuno drugačije je zvučao šef stranačke omladine Johanes Vinkel. „Ne možemo da kažemo da naša zavisnost od američke vojske treba da se smanji i da Evropa mora konačno da odraste, a da s druge strane odbijamo odgovornost kada stvari prvi put postanu konkretne.“
Ali niko u ovom trenutku ne zna kada će stvari postati konkretne. I možda je čak mogući sastanak između Putina i Zelenskog ili deo velike predstave, kako strahuje raniji dugogodišnji predsednik Minhenske bezbednosne konferencije Volfgang Išinger.
Nakon sastanka Putina sa američkim predsednikom Trampom na Aljasci, Išinger je na platformi X napisao:
„Nema ni jedne naznake da je predsednik Putin spreman da okonča ovaj rat.“
Povodom sastanka ukrajinskog i ruskog predsednika takođe je rekao: „Mogu zapravo da zamislim samo horor-scenario.“
Sastanak ne bi doveo do rešenja, već bi ga Putin iskoristio da dobije na vremenu da bi nastavio da vodi rat, smatra Išinger. Stav koji deli priličan broj nemačkih političara.
Simptom/Danas/Dojče Vele
Zvaničnik, koji nije želeo da mu se navede ime pošto nema ovlašćenje da o tome govori za javnost, rekao je da će vojska voditi operacije u delovima grada Gaze.
Tu izraelska vojska još nije delovala a palestinski Hamas je i dalje aktivan. Rekao je da će 50.000 rezervista biti pozvano narednih meseci, čime će se gotovo udvostručiti njihov broj, tada će ih biti ukupno oko 120.000.
Nije jasno kada će operacija početi, piše agencija AP.
Simptom/Danas/Beta
Agencija ne precizira koje su zemlje spremne da to učine. Očekuje se da će prva faza bezbednosnih garancija koje se razvijaju za Kijev biti obuka ukrajinskog vojnog osoblja, prenosi Klix.ba.
Evropski zvaničnici su u utorak takođe razgovarali o planovima za slanje britanskih i francuskih trupa u Ukrajinu, uključujući broj i lokaciju osoblja, rekli su izvori. Rekli su da će „multinacionalne snage“ uglavnom evropskih trupa biti stacionirane u Ukrajini, daleko od linija fronta.
Predsednik SAD Donald Tramp je u utorak rekao da Francuska, Nemačka i Velika Britanija žele da stacioniraju trupe u Ukrajini, dodajući da tamo neće biti američkih trupa tokom njegovog predsedništva.
Britanski premijer Kir Starmer je ranije izjavio da je „koalicija voljnih“ spremna da sprovede plan za raspoređivanje trupa u Ukrajinu u slučaju prekida vatre. Istovremeno, list Tajms je objavio da London smanjuje obim svojih planova za raspoređivanje „mirovnih snaga“ u Ukrajinu.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je naglasio da Rusija ne vidi nikakvu mogućnost kompromisa po pitanju raspoređivanja stranih mirovnih snaga u Ukrajini.
On je napomenuo da u takvom slučaju zapadne zemlje neće želeti da se dogovore o uslovima mirnog rešenja, pošto će ovaj kontingent stvoriti „činjenice na terenu“. Ministarstvo spoljnih poslova nazvalo je planove nekih zemalja EU da pošalju „mirovne snage“ u Ukrajinu provokativnim korakom usmerenim na održavanje nezdravih iluzija među vlastima u Kijevu.
Simptom/Danas/Klix.ba
Hrvatski premijer Andrej Plenković je juče učestvovao na videokonferenciji čelnika Koalicije voljnih, dva dana ;nakon sastanka Vladimira Putina i Donalda Trampa na Aljasci i uoči sastanka evropskih čelnika s američkim predsednikom danas u Vašingtonu, prenosi Hina.
„Istakao sam da nastavljamo da pružamo podršku postizanju pravednog i održivog mira koji će poštovati međunarodno pravo i teritorijalni integritet Ukrajine, uz dugoročne bezbednosne garancije“, napisao je hrvatski premijer posle sastanka na Iksu.
„Budući da se predsednik Vlade Hrvatske ovih dana uključio u razgovore tzv. Koalicije voljnih, koju čine i države čiji su lideri najavljivali slanje svojih vojnika u Ukrajinu, podsećam da je Hrvatska članica Evropske unije i NATO i ima samo obaveze koje proizlaze iz članstva u tim savezima“, napisao je danas Milanović na Fejsbuku.
„Hrvatska nema nikakve obaveze koje proizlaze iz političkih ili vojnih dogovora lidera zemalja tzv. Koalicije voljnih, a Vlada ni od koga nije ovlašćena da gura Hrvatsku u nekakve nove koalicije koje bi mogle podrazumevati i učešće hrvatskih vojnika u ratu u Ukrajini“, dodao je predsednik.
„Dobio sam mandat hrvatskih ljudi da zastupam takav stav i zato ponavljam da hrvatski vojnici neće učestvovati u tuđim ratovima“, naglasio je Milanović.
Simptom/Danas/Beta
Oni će se pridružiti više od 1.400 vojnika koji su već na dužnosti u gašenju šumskih požara dok se vlasti bore da obuzdaju šumske požare, posebno u severozapadnom regionu Galicije i čekaju dolazak obećanog pojačanja iz drugih evropskih zemalja.
Vatrogasci se bore sa 12 velikih šumskih požara u Galiciji, svi u blizini grada Orensea, rekao je šef galicijske regionalne vlade Alfonso Rueda na konferenciji za novinare sa Sančezom.”Mnogi domovi su i dalje ugroženi, tako da sprovodimo evakuacije”, dodao je on. Galicija se bori sa širenjem požara više od nedelju dana.
Nacionalni železnički operater Renfe saopštio je da je zbog požara obustavio saobraćaj brzih vozova Madrid-Galicija. Galicijske vlasti su savetovale ljudima da nose maske za lice i da ograniče vreme provedeno napolju kako bi izbegli udisanje dima i pepela.Temperature u Španiji bi danas mogle dostići 45 stepeni Celzijusa u nekim oblastima, saopštila je španska nacionalna meteorološka agencija AEMET. U subotu je maksimalna temperatura bila 44,7 stepeni Celzijusa u južnom gradu Kordobi.Požari u Španiji ove godine su izgoreli 158.000 hektara, prema podacima Evropskog informacionog sistema o šumskim požarima Evropske unije. To je područje otprilike veličine Londona.
Španija očekuje dolazak dva holandska aviona za gašenje požara koji bi trebalo da se pridruže avionima iz Francuske i Italije koji već pomažu španskim vlastima.
Očekuje se da će vatrogasci iz drugih zemalja takođe stići u region u narednim danima, rekla je šefica španske Agencije za civilnu zaštitu Virdžinija Barkones za javni emiter RTVE.
Evropa se zagreva dvostruko brže od globalnog proseka od 1980-ih, prema podacima Kopernikus službe EU za klimatske promene. Naučnici kažu da klimatske promene pogoršavaju učestalost i intenzitet vrućine i suše u delovima Evrope, čineći region ranjivijim na šumske požare.
Portugalija očekuje hladnije vreme u narednim danima nakon niza velikih šumskih požara. Nacionalno stanje uzbune zbog šumskih požara proglašeno je 2. avgusta i trebalo je da se završi danas, dan pre nego što je trebalo da stigne dva švedska vatrogasna aviona.
Kao i u Španiji, resursi Portugalije su preopterećeni. U nedelju je raspoređeno više od 4.000 vatrogasaca i više od 1.300 vozila, kao i 17 aviona, saopštila je Agencija za civilnu zaštitu zemlje.
Izgorela površina šuma u Portugaliji do sada ove godine je 17 puta veća nego 2024. godine, na oko 139.000 hektara, prema preliminarnim proračunima Instituta za zaštitu prirode i šuma.
Grčka, Bugarska, Crna Gora i Albanija su takođe poslednjih dana zatražile pomoć od vatrogasnih snaga EU u suočavanju sa šumskim požarima. Snage su do sredine ove godine već bile aktivirane onoliko puta koliko tokom cele prošlogodišnje letnje sezone požara.
Simptom/N1/Beta/AP
Iako su požari u selima u Piperima i Kučima bili stavljeni pod kontrolu 12. avgusta, iste večeri se vatra ponovo razbuktala, zahvativši veliko područje Kuča.
Citirajući šefa vatrogasne službe, situaciju u Kučima, u brdima iznad Podgorice, crnogorski mediji opisuju kao dramatičnu i dodaju da vatrogasci na brojnim lokacijama brane kuće.
Tokom gašenja požara 12. avgusta u Kučima je poginuo crnogorski vojnik, dok je drugi zadobio teške telesne povrede i leči se u Kliničkom centru Crne Gore, potvrdilo je Ministarstvo odbrane te zemlje
Do nesreće je došlo kada se cisterna za vodu kojom su upravljali, prevrnula i skliznula niz strmu padinu pored puta, saopštili su.
U Crnoj Gori je 14. avgust proglašen za Dan žalosti zbog smrti vojnika.
Crnogorskim vatrogascima pomažu i helikopter koji je poslala Srbija, kanader – avion specijalizovan za gašenje požara koji je stigao iz Hrvatske.
Pomoć je stigla i iz Italije, a očekuje se dolazak i oko 180 vatrogasaca iz Austrije i helikoptera iz Mađarske i Češke.
Neki korisnici društvenih mreža iz Srbije komentarišu da je u redu što se pomaže Crnoj Gori, ali pitaju vlasti zašto taj helikopter nije upotrebljen za gašenje velikih požara koji su nedavno pogodili jug Srbije, uništivši desetine kuća i stotine hektara njiva i imanja.
Osim u okolini Podgorice, požari su izbili i u još nekim područjima Crne Gore, ali Radio-televizija Crne Gore javlja da su uglavnom stavljeni pod kontrolu.
Veliki požari izazvali su i polemiku u Crnoj Gori oko broja i stanja vozila i opreme koje zemlja ima da bi se borila sa požarima.
Najčešće pitanja na društvenim mrežama je ‘zašto mi nemamo kanadere i helikoptere za gašenje požara?’
Održana je i hitna sednica Saveta za nacionalnu bezbednost, kojom je predsedavao crnogorski predsednik Jakov Milatović, sa koje je zatražena temeljna istragu o uzrocima požara i oštrije mere protiv piromana, saopšteno je.
Od vlade je zatraženo da u budžetu za narednu godinu izdvoji više novca za redovno održavanje vazduhoplova, vozila i drugih sredstava i opreme za gašenje požara.
„Jednostavno, oprema definitivno nedostaje”, priznao je crnogorski premijer Miljojko Spajić, prenose podgoričke Vijesti.
Novinari su pitali Spajića i kada će država kupiti kanader, što je obećao pre godinu dana, na šta je premijer odgovorio da se „nepovoljne političke klime kasni sa ratifikacijom nekih aranžmana, koji će omogućiti kupovinu dodatne opreme, nasušno potrebne Crnoj Gori”.
Kaže i da mu je „čudno i sumnjivo kako su požari odjednom buknuli”, kao i da „policija ima operativna saznanja da postoje indicije da su pojedini požari podmetnuti”, prenosi portal Antena M.
Iz crnogorske policije prethodno su saopštili da istražuju uzroke velikih požara i ne isključuju mogućnost da su podmetnuti.
Policija je najavila da će pojačati nadzor iz vazduha, kao i uvesti oštrije mere ako se utvrdi da je neko namerno izazvao požar.
U protekla dva meseca, crnogorska policija uhapsila je šest ljudi za koje sumnja da su izazivali ranije požare, saopšteno je.
Simptom/BBC
