Simptom

Nauka otkrila 4 testa za rano otkrivanje raka

November 23, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Standardni skrining testovi

Standardni skrining testovi su osnova: mamografija za rak dojki, Papa i HPV testovi za rak grlića materice, kolonoskopija ili testovi stolice za kolorektalni rak, kompjuterizovana tomografija sa niskim dozama za rak pluća kod pušača i PSA za rak prostate. Ovi testovi se fokusiraju na ljude bez simptoma i pokušavaju da pronađu ili rak u ranom stadijumu ili prekancerozne lezije, kao što su polipi debelog creva ili promene ćelija grlića materice, koje se mogu ukloniti pre nego što se pretvore u rak. Na primer, kolonoskopija se naziva „zlatnim standardom“, jer otkriva i uklanja prekancerozne polipe, direktno smanjujući budući rizik od kolorektalnog karcinoma.
Velika meta-analiza više od dva miliona ljudi otkrila je da skrining kolorektalnog i plućnog karcinoma može produžiti životni vek, pokazujući da se ranije otkrivanje prevodi u korist tokom mnogih godina.
Međutim, standardni testovi uglavnom pokrivaju malu grupu karcinoma; mnogi drugi tipovi tumora još uvek nemaju rutinski skrining, ostavljajući slepe tačke koje noviji alati nadaju se da će popuniti.

Galerijevi i testovi krvi za višestruke vrste raka

Galerijev test je test krvi za rano otkrivanje višestrukih vrsta raka (MCED) koji traži abnormalne obrasce u DNK bez ćelija koju ćelije raka izbacuju u krvotok, umesto da traži jedan specifičan tip tumora. U velikim studijama skrininga kao što je PATHFINDER 2, dodavanje Galerijevog testa pored rutinskog skrininga povećalo je broj karcinoma otkrivenih u roku od godinu dana za više od sedam puta, a oko tri četvrtine tih karcinoma bili su tipovi koji trenutno nemaju preporučene standardne testove skrininga. Podaci iz stvarnog sveta kod desetina hiljada testiranih ljudi pokazuju stopu otkrivanja signala raka u skladu sa očekivanom incidencom, sa veoma niskom stopom lažno pozitivnih rezultata, što je važno da bi se izbegle nepotrebne procedure. MCED testovi ne sprečavaju rak direktno, ali mogu otkriti skrivene, često agresivne tumore svetlosnim godinama ranije od simptoma, posebno u organima poput jajnika, bubrega ili glave i vrata gde nedostaje rutinski skrining.
Genetsko testiranje za nasledni rizik

Genetsko testiranje traži nasledne mutacije u genima predispozicije za rak, kao što su BRCA1/2, TP53 i drugi, koji dramatično povećavaju doživotni rizik od raka dojke, jajnika, kolorektalnog i mnogih drugih vrsta raka. Za razliku od snimanja ili analiza krvi, ovo se obično radi jednom (ili nekoliko puta) u životu i može otkriti rizik mnogo pre nego što bilo koje ćelije postanu prekancerozne, omogućavajući da skrining i prevencija počnu ranije i budu intenzivniji. Ažurirane stručne smernice sada savetuju širu upotrebu testiranja na nasledni rak, uključujući razmatranje testiranja za svakoga kome je dijagnostikovan određeni rak mlađi od 55 godina i za ljude sa jakom porodičnom istorijom ili poznatim sindromima poput naslednih sindroma raka dojke, jajnika i pankreasa ili naslednih sindroma kolorektalnog raka, endometrijuma i želuca. Kada se pronađe mutacija, lekari mogu prilagoditi plan smanjenja rizika: na primer, započinjanje MRI skrininga dojki u mlađem dobu, godišnja kolonoskopija, dodavanje MRI celog tela kod nekih sindroma ili razgovor o preventivnim lekovima i, u odabranim slučajevima, operacijama za smanjenje rizika. Genetske informacije takođe pomažu članovima porodice, koji se mogu testirati i ponuditi im se intenzivniji skrining pre nego što se bolest pojavi.

Magnetna rezonanca celog tela kao „skeniranje“ rizika

Magnetna rezonanca celog tela (MRT celog tela) je snimajući test koji skenira od glave do barem karlice, često uključujući udove, bez izlaganja zračenju, tražeći tumore bilo gde u telu u jednoj sesiji. Trenutne smernice preporučuju MRT celog tela uglavnom za osobe sa jakim sindromima predispozicije za rak, kao što su Li-Fraumeni ili neke situacije visokog rizika povezane sa BRCA, gde godišnja MRT celog tela i organa fokusirana na njih može otkriti tumore u ranoj, izlečivijoj fazi. Studije u grupama visokog rizika pokazuju da MRT celog tela može otkriti klinički relevantne, često asimptomatske karcinome koji se inače ne bi snimili, potencijalno poboljšavajući preživljavanje kod ovih pacijenata. Istraživanja u opštoj populaciji su još uvek u ranoj fazi; dok MRT celog tela može otkriti neočekivane tumore, ona takođe pronalazi mnoge benigne nalaze kojima je potrebno razjašnjenje, pa stručnjaci naglašavaju pažljivu selekciju, strukturirane sisteme izveštavanja i kombinovanje MRT sa drugim alatima za skrining, umesto da se koristi samostalno. U praksi, WB-MRI se najbolje uklapa kao deo personalizovanog plana za one sa poznatim genetskim rizikom ili jakom porodičnom istorijom, ali još uvek ne kao univerzalno skeniranje za sve svake godine.

Simptom/TimesofIndia

Tiha pandemija: Pobeda nad antimikrobnom rezistencijom kroz prevenciju

November 20, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Antimikrobna rezistencija je hitna i rastuća pretnja javnom zdravlju koja odnosi milione života svake godine i nastaviće da se dešava ako se ne preduzmu konkretni koraci da se preokrene tok bolesti.

Zloupotreba i prekomerna upotreba antibiotika i drugih antimikrobnih sredstava dovela je do porasta patogena otpornih na lekove, što zauzvrat uzrokuje posebno smrtonosne varijacije bolesti koje se obično mogu lečiti. Globalno, 1,27 miliona smrtnih slučajeva bilo je direktno povezano sa bakterijskim infekcijama otpornim na lekove 2019. godine. Taj broj bi mogao da poraste na 10 miliona godišnje do 2050. godine, uz smanjenje globalnog BDP-a za skoro 4 procenta.

U Nemačkoj, više od 9.000 ljudi umire svake godine od 1990. godine zbog komplikacija antimikrobne rezistentnosti. Zemlja je 2023. godine uvela Nemačku strategiju za otpornost na antibiotike DART 2030, ali je implementacija i dalje neujednačena na regionalnom i lokalnom nivou.

Razvoj novih antibiotika za borbu protiv novih sojeva patogena deo je šireg rešenja za antimikrobnu rezistentnost (AMR). Međutim, potrebne su godine da se razviju novi antibiotici, da se odobre i plasiraju na tržište. Čak ni tada, uspeh nije zagarantovan. Potrebne su akcije i rešenja sada.

Neke od najefikasnijih preventivnih mera dolaze uz nisku cenu

Dobra higijena ruku, što znači pranje ruku sapunom i vodom, sušenje papirnim ubrusima ili korišćenje sredstava za dezinfekciju ruku na bazi alkohola, jedna je od najefikasnijih i najpreventivnijih mera. Ona trenutno ubija mnoge bakterije, viruse i gljivice, značajno smanjujući rizik od infekcija.

„Nauka je jasna: sprečavanje infekcija pre nego što se pojave je najisplativiji i najodrživiji način za smanjenje upotrebe antibiotika“, rekla je dr Izabel Henkel, direktorka za globalni pristup tržištu u kompaniji Essity. „Svaki evro uložen u prevenciju štedi više evra u lečenju i pomaže u očuvanju efikasnosti antibiotika za kada su zaista potrebni.“

Iako je pandemija Kovid-19 doprinela izgradnji svesti o efikasnosti dobre higijene ruku, trajne promene u ponašanju zahtevaju vreme. Svaka bolnica, ustanova za negu, škola i javna zgrada treba da imaju alate i obuku koja im je potrebna za promociju i praktikovanje dobre higijene ruku.

Inovativna nega pre antibiotika
Na tržištu već postoji mnogo proizvoda i rešenja koji se mogu koristiti za borbu protiv AMR. Inovativni zavoji za negu rana su takav primer. Za razliku od tradicionalnih antimikrobnih zavoja, nehemijske tehnologije nege rana deluju kroz fizički način delovanja: vezivanje i uklanjanje bakterija i gljivica sa površine rane bez oslobađanja aktivnih agenasa koji mogu izazvati otpornost.

„Neantibiotska, rešenja za upravljanje ranama zasnovana na dokazima moraju igrati važnu ulogu u borbi protiv AMR. Treba ih promovisati, podržavati i implementirati u međunarodnim i nacionalnim strategijama prevencije“, rekao je dr Henkel.

Ali da bi takvi proizvodi došli do pacijenata, inovacije moraju biti praćene finansijskim i političkim podsticajima. Današnje šeme nadoknade troškova često daju prednost kurativnoj u odnosu na preventivnu negu. Šeme nadoknade troškova koje prepoznaju dugoročnu vrednost preventivnih i neantibiotskih rešenja – uključujući smanjene troškove lečenja i koristi od izbegnutih infekcija – podstakle bi dostupnost i upotrebu inovativnih rešenja za infekcije, a istovremeno bi podstakle dalji razvoj preventivnih tehnologija.

Promena trenutne dinamike zahtevaće blisku saradnju između kreatora politike, zainteresovanih strana u industriji i istraživača.

AMR stvara otporne infekcije koje povećavaju troškove zdravstvene zaštite, utiču na globalnu produktivnost i ugrožavaju živote.

Jača koordinacija na nacionalnom i nivou EU je takođe neophodna kako bi se osiguralo da svest o AMR prožima svaki aspekt javnog zdravlja, uključujući pravilno upravljanje vodama, smanjenje otpada i reformu industrijske poljoprivrede velikih razmera. Prevencija AMR – proizvodima i praksama koje sprečavaju infekcije i smanjuju upotrebu hemikalija – ima ulogu ne samo u javnom zdravlju već i u zaštiti životne sredine.

Evropske politike poput nemačkog DART 2030 i pristupa „Jedno zdravlje“ SZO, koji ima za cilj stvaranje integrisanih zdravstvenih strategija za ljude, životinje i ekosisteme, ključni su korak u objedinjavanju napora za prevenciju i širenju primene rešenja koja nisu antibiotici. Samo kroz održivu, koordinisanu akciju među kreatorima politike, zdravstvenim radnicima, civilnim društvom, istraživačima životne sredine i industrijom može se postići značajan napredak u borbi protiv AMR.

Simptom/Politiko

Spavamo sat duže, ali se osećamo umornije: Kako prelazak na zimsko računanje vremena utiče na zdravlje

October 25, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Dr Obradović je istakla da prelazak na zimsko računanje vremena, kod većine ljudi ne izaziva veće zdravstvene probleme. Međutim, osobe starije životne dobi i hronični bolesnici mogu osetiti blagu nelagodnost i poteškoće u prilagođavanju.

“Kod mlađih ljudi praktično nema nikakvih promena. Mladi često putuju, menjaju vremenske zone i razlike u satima, pa im organizam lako podnosi ovakve promene. Problem je izraženiji kod starijih osoba koje imaju ustaljen ritam – u isto vreme idu na spavanje, uzimaju lekove i obroke”, ukazala je doktorka za portal Newsmax Balkans.

Prema njenim rečima, naš organizam ima cirkadijalni ritam, unutrašnji biološki sat koji određuje kada smo umorni, gladni ili pospani.

“Stariji ljudi, naročito hronični bolesnici, strogo se drže svog rasporeda. Kada dođe do pomeranja sata, često su zbunjeni kada treba da uzmu terapiju, što može izazvati blagu nervozu i nesigurnost”, navela je doktorka.

Kako uzimati terapiju kada se pomere kazaljke na satu
Prema njenim rečima, kao najjednostavnije rešenje, preporučuje se postepeno prilagođavanje.

“Šest dana pre promene vremena, savetujem da hronični bolensici lekove počnu da uzimaju po deset minuta ranije svakog dana. Tako će se do momenta prelaska već naviknuti na novi ritam. Druga opcija je da, ukoliko nisu uspeli ranije da se prilagode, jednostavno pomere terapiju za sat vremena unazad kada dođe do promene vremena”, savetuje naša sagovornica.

Dr Obradović je istakla da je najizraženiji problem psihičke prirode, ljudi osećaju kao da im je “ukraden” jedan sat dana.

“Obično se oseća blaga nervoza ili napetost, jer naš biološki sat nije odmah usklađen sa stvarnim. Ipak, sve se vraća u normalu u roku od 10 do 14 dana”, rekla je doktorka.

Dodala je da je kod mlađih i radno aktivnih osoba, prilagođavanje mnogo brže.

“Većina nas ni nema ustaljeno vreme za obroke i odmor, pa promenu praktično i ne osetimo. Jedino prvog dana imamo utisak da je dan kraći, ali s druge strane, spavamo sat vremena duže”, pojasnila je naša sagovornica.

Saveti za lakšu adaptaciju
Kako bi se organizam što brže privikao, dr Obradović je preporučila:

– da se terapija uzima u približno isto vreme, uz postepeno pomeranje;

– da se obezbedi dovoljno sna i boravka na dnevnom svetlu.

Kako je navela, nema razloga za zabrinutost.

“Radno sposobni ljudi promenu ne osećaju duže od dva do tri dana. Sve se brzo stabilizuje”, zaključila je doktorka.

Simptom/Newsmax

Kako su lekari Doma zdravlja Stari Grad pretrpani, bez vremena za sve pacijente i sebe

October 17, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Ovaj postupak službe telefonskog zakazivanja kod izabranog lekara za Dom Zdravlja Stari grad u poslednje dve godine, za vidljivu razliku od prakse zakazivanja u DZ Vračar, lekarima sužava prostor kvalitetnijeg posvećivanja pacijentu, naročito onim starijim kojima je potrebna duža pažnja, umara lekare i osoblje i otežava rad sa hitnim slučajevima kojima je dom zdravlja podjednako namenjen, kojih svakodnevno ima a nemaju drugu opciju.

Dom zdravlja je mesto gde bi hitni i pacijenti sa potrebom odlaska kod lekara bez prethodnog zakazivanja, trebali da računaju na brzu pomoć, što lekari Starog Grada i omogućavaju ali na štetu ostalih mnogobrojnih pacijenata i svoju kao i svog i radnog vremena medicinskih sestara.

Iz ugla pacijenta ovo stvara ogromne gužve i nesigurnost u zdravstveni sistem. Često se i postavlja pitanje čemu služi dom zdravlja, ambulanta koja radi ograničeno ako zdravstveni osiguranici i ostali ljudi ne mogu računati na adekvatnu i sigurnu pomoć na vreme.

Ugao lekara i ostalih zaposlenih, bez pojedinačne izjave , vidljiv je po njihovom umoru u nameri da svima izađu u pomoć ali i odlascima u privatne prakse, ne samo iz finansijskih razloga.
Lekari su u ovakvoj postavci radnog vremena prinuđeni na pregled oko 50 pacijenata u smeni i bez mogućnosti kvalitetne pauze, što stvara opravdano nezadovoljstvo sa obe strane.

Simptom/M.P.

Zeleni sok od žita, magični eliksir vitalnosti

October 15, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Prevencija i ublažavanje karcinoma
Aktivni sastojci u zelenom soku od žita, poput hlorofila, poznati su po svojim antikancerogenim svojstvima.
Za hranljive sastojke ovog soka tvrdi se da pospešuju obnovu ćelija, što može biti od pomoći kod autoimunih i degenerativnih bolesti.

Poboljšanje krvne slike
Hlorofil u soku pomaže u stvaranju crvenih krvnih zrnaca, što je od suštinskog značaja za pacijente koji se oporavljaju od anemije,

Smanjenje zapaljenskih procesa
Prirodni enzimi i antioksidanti smanjuju upale u telu, što doprinosi oporavku od hroničnih i teških upalnih stanja.

Detoksikacija organizma
Pomaže u uklanjanju toksina i teških metala iz tela, što je ključno za oporavak kod ozbiljnih zdravstvenih stanja.

Podrška imunološkom sistemu
Bogat antioksidantima, pomaže jačanju imunološkog sistema i omogućava telu da se efikasnije bori protiv hroničnih bolesti.

Simptom/MHelth

SZO : Alkohol izaziva najmanje sedam vrsta kancera

October 14, 2025 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Alkoholizam izaziva kancer, iscrpljuje ekonomije i uzima danak društvima širom evropskog regiona, navedeno je u danas objavljenom izveštaju SZO/Evropa i Međunarodne agencije za istraživanje kancera (IARC), u kojem je upozoreno i da alkohol izaziva najmanje sedam vrsta kancera.

Evropska unija (EU) je podregion sa najvećom konzumacijom alkohola na svetu, gde je kancer sada i vodeći uzrok smrti, navedeno je u izveštaju.

Alkohol je u 2020. godini izazvao 111.300 slučajeva kancera u EU, uključujući kolorektalni – 36.900 slučajeva, kancer dojke – 24.200 i kancer usne duplje – 12.400, a skoro 70 odsto slučajeva bilo je kod muškaraca.

U 2018. godini troškovi prevremene smrti od kancera povezanih sa alkoholom dostigli su 4,58 milijardi evra širom EU, upozoreno je u izveštaju, u kojem je navedeno i da je to samo deo “šire cene” alkoholizma koja se ogleda u hospitalizaciji, povredama, nasilju i izgubljenoj produktivnosti.

“U 2020. godini alkohol je doprineo više od 93.000 smrtnih slučajeva od kancera samo u našem regionu. Neki nazivaju alkohol ‘kulturnim nasleđem’, ali bolesti, smrt i invaliditet ne bi trebalo normalizovati kao deo evropske kulture”, rekao je direktor za prevenciju i promociju zdravlja u SZO/Evropa Gundo Vajler.

Preporuke iz izveštaja su da je potrebno oporezivanje alkohola, ograničena dostupnost i stroge zabrane marketinga, čime bi se smanjila njegova konzumacija na nivou populacije, a time smanjili i troškovi, odnosno teret od oboljevanja od kancera.

Simptom/N1

Objavljeno kakvog je zdravlja Tramp i koje je vakcine morao da primi

October 11, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Trampov lekar, Šon P. Barbarela, rekao je u dokumentu od jedne stranice da Tramp „ostaje u izuzetnom zdravstvenom stanju, demonstrirajući snažne kardiovaskularne, plućne, neurološke i fizičke performanse“, prenosi Index.

Trampova poseta Volteru Ridu opisana je u memorandumu kao „planirani pregled“. Portparolka Bele kuće Karolina Livit u sredu ga je okarakterisala kao „rutinski godišnji pregled“, uprkos tome što je to bila Trampova druga takva poseta nakon njegovog godišnjeg lekarskog pregleda u aprilu.

U dopisu je navedeno da je jučerašnji pregled bio deo Trampovog „plana kontinuiranog održavanja zdravlja“. „Predsednik je podvrgnut naprednim snimanjima, laboratorijskim testovima i preventivnim zdravstvenim procenama“, napisao je njegov lekar.

Barbarela je opisao laboratorijske rezultate kao „izvanredne, uključujući stabilne metaboličke, hematološke i srčane parametre“. Okarakterisao je Trampovu „starost srca“ kao „približno 14 godina mlađu od njegove hronološke starosti“.

U ovom slučaju, lekari su koristili elektrokardiogram, test koji proverava električnu aktivnost srca, da bi procenili starost Trampovog srca. Ovo se može uraditi zajedno sa veštačkom inteligencijom ili drugim analitikama kako bi se pružio bolji uvid u rizik osobe od srčanih oboljenja.

Barbarela je rekao da je Tramp (79) primio vakcinu protiv gripa i buster dozu vakcine protiv kovida „u pripremi za predstojeća međunarodna putovanja“. Tramp bi trebalo da otputuje na Bliski istok u ponedeljak, nakon što je ove nedelje pomogao u posredovanju u postizanju prekida vatre između Izraela i Hamasa.

Trampu je u julu dijagnostikovana hronična venska insuficijencija, stanje koje nije opasno po život i koje uzrokuje nakupljanje krvi u nogama. Stanje može izazvati otok, bol, promenu boje kože, a u nekim slučajevima može dovesti i do razvoja čireva.

Tramp je postao najstarija osoba izabrana za predsednika Sjedinjenih Država u novembru prošle godine. U to vreme, bio je samo nekoliko meseci stariji od Džoa Bajdena kada je izabran.

Simptom/Danas/Index.hr

Recept za izbegavanje 15 miliona smrtnih slučajeva godišnje i klimatske katastrofe je promena hrane

October 4, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Bez značajnih promena u sistemu ishrane, najgori efekti klimatskih promena biće neizbežni, čak i ako ljudi uspešno pređu na čistiju energiju.

„Ako ne pređemo sa neodrživog puta ishrane kojim se danas krećemo, nećemo uspeti u klimatskoj agendi. Nećemo uspeti u agendi biodiverziteta. Nećemo uspeti u bezbednosti hrane. Nećemo uspeti na toliko mnogo puteva“, rekao je koautor studije Johan Rokstrem, koji vodi Potsdamski institut za istraživanje uticaja na klimu.

Prvi izveštaj komisije iz 2019. godine smatran je „zaista monumentalnom studijom prekretnice“ zbog njene spremnosti da ozbiljno shvati reformu prehrambenog sistema, uzimajući u obzir ljudsko i ekološko zdravlje, rekao je Adam Šrajver, direktor za dobrobit i ishranu u Institutu Harkin za javnu politiku i angažovanje građana.

Ključne tačke iz najnovijeg izveštaja:

„Planetarna zdravstvena ishrana“ mogla bi da spreči 15 miliona smrtnih slučajeva svake godine.

Prvi izveštaj EAT-Lancet-a predložio je „planetarnu zdravstvenu ishranu“ usredsređenu na žitarice, voće, povrće, orašaste plodove i mahunarke. Ažuriranje tvrdi da je, kako bi poboljšali svoje zdravlje, a istovremeno smanjili globalno zagrevanje, dobra ideja da ljudi jedu po jednu porciju životinjskih proteina i mlečnih proizvoda dnevno, dok ograničavaju crveno meso na oko jednom nedeljno. Ovo se posebno odnosi na ljude u razvijenim zemljama koji nesrazmerno doprinose klimatskim promenama i imaju više izbora u vezi sa hranom koju jedu.

Preporuke za ishranu zasnovane su na podacima o rizicima od bolesti koje se mogu sprečiti, poput dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti, a ne na kriterijumima životne sredine. Ljudsko i planetarno zdravlje su u skladu, rekli su istraživači.

Rokstrem je rekao da može delovati „dosadno“ da analiza dođe do istog zaključka šest godina kasnije, ali da to smatra ohrabrujućim jer je nauka o hrani oblast koja se brzo razvija sa mnogim velikim studijama i poboljšanjem analitike.

Iako je rešavanje globalnih izazova komplikovano, ono što pojedinci mogu da urade je relativno jednostavno, poput smanjenja potrošnje mesa bez njegovog potpunog eliminisanja.

„Ljudi povezuju ono što jedu sa identitetom“ i stroge dijete mogu da uplaše ljude, ali čak i male promene pomažu, rekla je Emili Kasidi, istraživačka saradnica neprofitne organizacije za klimatske nauke „Project Drawdown“. Ona nije bila uključena u istraživanje.

Simptom/AP

Koje voće ima najviše vitamina D?

September 27, 2025 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Dok većina nas zna da sunčeva svetlost pokreće proizvodnju vitamina D u našoj koži, mnogi nisu svesni da određeno voće može doprineti našim dnevnim potrebama. Ali koje voće zaista sadrži najviše vitamina D? I da li je moguće zadovoljiti potrebe organizma samo kroz ishranu?
Možda ste već čuli da se vitamin D naziva “vitaminom sunca”, ali da li ste znali da se on zapravo ponaša kao hormon koji, prema jednoj studiji iz 2010, reguliše više od 200 gena u našem telu? Fascinantno, zar ne? Hajde da zaronimo u svet voća bogatog vitaminom D i otkrijemo kako možemo prirodno obogatiti našu ishranu ovim esencijalnim nutrijentom.
Zašto je vitamin D toliko važan za naše zdravlje?

Pre nego što se fokusiramo na voće, važno je shvatiti zašto je vitamin D toliko neophodan. Ovaj vitamin nije obična komponenta u našem telu – on je ključan igrač u mnogim vitalnim procesima.

Vitamin D održava normalan nivo kalcijuma i fosfora u krvi, što je od presudnog značaja za zdravlje kostiju. Bez dovoljno vitamina D, naše telo ne može efikasno da apsorbuje kalcijum, što može dovesti do slabljenja kostiju i povećanog rizika od preloma. Da li ste se ikada zapitali zašto se vitamin D često preporučuje zajedno sa kalcijumom? Upravo zbog ove neraskidive veze.
Ali tu nije kraj priče. Novija istraživanja pokazuju da vitamin D igra važnu ulogu u jačanju imuniteta, regulaciji raspoloženja i smanjenju rizika od hroničnih bolesti, uključujući dijabetes tipa 2, srčane bolesti i neke vrste raka.
Avokado – voćna superzvezda bogata vitaminom D
Kada govorimo o voću koje sadrži vitamin D, avokado zauzima posebno mesto. Ova kremasta poslastica nije samo trend na društvenim mrežama – ona je pravi nutritivni gigant.

Avokado sadrži male, ali značajne količine vitamina D, što ga izdvaja među voćem biljnog porekla. U 100 grama avokada možete pronaći približno 2-3 IU (internacionalne jedinice) vitamina D, što može doprineti vašim ukupnim dnevnim potrebama.
Ali ono što čini avokado posebno vrednim za zdravlje kostiju je njegova bogata nutritivna kompozicija. Osim vitamina D, avokado sadrži:
zdrave mononezasićene masti koje poboljšavaju apsorpciju vitamina
vitamin K koji radi sinergijski sa vitaminom
magnezijum neophodan za aktivaciju vitamina
vitamin E koji deluje kao antioksidans
Ova jedinstvena kombinacija nutrijenata čini avokado savršenom namirnicom za podršku metabolizmu vitamina D u organizmu. Probajte da dodate polovinu avokada u svoj jutarnji smuti ili ga namažite na integralni hleb za doručak bogat nutrijentima.

Banana – neočekivani saveznik za apsorpciju vitamina D
Iako banana sama po sebi ne sadrži značajne količine vitamina D, ona igra ključnu ulogu u njegovoj apsorpciji i funkcionisanju u organizmu. Kako je to moguće?
Banane su među najbogatijim izvorima magnezijuma među voćem, a magnezijum je mineral koji učestvuje u aktivaciji vitamina D. Bez dovoljno magnezijuma, vitamin D ostaje “uspavan” i ne može efikasno da obavlja svoje funkcije.
Istraživanja pokazuju da je optimalan unos magnezijuma neophodan za maksimalne koristi od vitamina D. Jedna srednja banana sadrži oko 32 mg magnezijuma, što doprinosi preporučenom dnevnom unosu od 310-420 mg za odrasle osobe.

Osim toga, banane su bogate kalijumom, vlaknima i vitaminom B6, što ih čini izuzetno korisnim za opšte zdravlje.
Da li ste znali da konzumiranje banane nakon vežbanja može pomoći u bržem oporavku mišića? To je samo još jedan razlog zašto bi ovo voće trebalo da bude deo vaše svakodnevne ishrane.
Citrusi i vitamin D – neočekivana veza
Kada pomislite na citrusno voće, verovatno vam prvo padne na pamet vitamin C. Međutim, postoji zanimljiva veza između citrusa i vitamina D koju mnogi previđaju.

Sok od narandže je često obogaćen vitaminom D, što ga čini pristupačnim izvorom ovog važnog nutrijenta. Čaša obogaćenog soka od narandže može sadržati oko 32 mikrograma vitamina D, što je značajan doprinos dnevnim potrebama.
Ali čak i prirodni, neobogaćeni citrusi imaju ulogu u metabolizmu vitamina D zbog visokog sadržaja vitamina C. Vitamin C je ključan antioksidans koji pomaže u očuvanju aktivnosti vitamina D u organizmu i sprečava njegovo prerano razgrađivanje.
Grejpfrut, limun i limeta takođe sadrže flavonoide koji mogu poboljšati efikasnost vitamina D. Probajte da započnete dan čašom tople vode sa limunom ili dodate grejpfrut u svoj doručak za prirodan boost vitamina.
Egzotično voće bogato vitaminom D
Osim avokada i citrusa, postoji nekoliko egzotičnih vrsta voća koje mogu doprineti unosu vitamina D:
Mango
Iako mango nije klasičan izvor vitamina D, on sadrži određenu količinu ovog nutrijenta, posebno u svojoj kori (koju, naravno, ne konzumiramo). Međutim, pulpa manga bogata je beta-karotenom koji podržava funkcije vitamina D u organizmu.
Mango takođe sadrži značajne količine vitamina A, C i E, kao i različite antioksidanse koji podržavaju opšte zdravlje i imunitet.
Kivi
Kivi je poznat po visokom sadržaju vitamina C, ali malo ko zna da sadrži i male količine vitamina D. Ovaj mali zeleni plod prepun je i drugih nutrijenata koji podržavaju metabolizam vitamina D, uključujući kalcijum i fosfor.
Jedna od jedinstvenih karakteristika kivija je da sadrži enzim aktinidin koji pomaže u varenju proteina. Ovo je važno jer efikasno varenje proteina može poboljšati apsorpciju vitamina D iz hrane.

Bobičasto voće i njihova uloga u metabolizmu vitamina D
Bobičasto voće, poput borovnica, malina i kupina, iako nije direktan izvor vitamina D, sadrži jedinjenja koja mogu značajno uticati na njegovu efikasnost u organizmu.
Antocijanini, moćni antioksidansi koji daju bobičastom voću njihovu karakterističnu boju, mogu pomoći u očuvanju zdravlja ćelija koje sadrže receptore za vitamin D. Ovo znači da redovna konzumacija bobičastog voća može poboljšati osetljivost vašeg tela na vitamin D.
Osim toga, bobičasto voće je bogato vlaknima koja podržavaju zdravlje crevne mikrobiote. Zdrava crevna flora je ključna za optimalnu apsorpciju vitamina D i drugih nutrijenata. Da li ste znali da preko 70% našeg imuniteta počiva u crevima? Zato je toliko važno održavati crevnu floru zdravom kroz konzumaciju voća bogatog vlaknima.

Kada voće nije dovoljno – prepoznavanje nedostatka vitamina D
Uprkos našim najboljim naporima da unesemo dovoljno vitamina D kroz ishranu, neki ljudi i dalje mogu doživeti nedostatak ovog važnog nutrijenta. Znaci nedostatka vitamina D mogu uključivati:
1.Čest osećaj umora i iscrpljenosti
2.Bolove u kostima i leđima
3.Slabljenje mišića
4.Česte infekcije i prehlade
5.Depresivno raspoloženje
Ako primetite ove simptome, važno je konsultovati se sa lekarom. Jednostavna analiza krvi može otkriti vaš nivo vitamina D i pomoći u određivanju odgovarajućeg tretmana.
Imajte na umu da je teško zadovoljiti sve potrebe za vitaminom D samo kroz ishranu, posebno ako živite u području sa ograničenom sunčevom svetlošću. U takvim slučajevima, suplementacija može biti neophodna, ali uvek pod nadzorom lekara.
Naš put kroz svet voća bogatog vitaminom D pokazuje da, iako nijedno voće ne sadrži ekstremno visoke količine ovog važnog nutrijenta, mnoge vrste voća mogu doprineti našem ukupnom unosu i poboljšati apsorpciju vitamina D iz drugih izvora.
Avokado prednjači kao voće sa najvišim direktnim sadržajem vitamina D, dok banane, citrusi i razno bobičasto voće pružaju podršku metabolizmu vitamina D kroz sadržaj magnezijuma, vitamina C i antioksidansa.
Optimalan pristup je raznovrsna ishrana koja uključuje različite vrste voća, zajedno sa drugim izvorima vitamina D, redovnom izloženošću suncu (ali bez preterivanja!) i, kada je potrebno, odgovarajućom suplementacijom.
Započnite danas – dodajte avokado u svoj doručak, uživajte u šolji bobičastog voća kao užinu, ili osvežite se sokom od narandže obogaćenim vitaminom D. Vaše kosti, imunitet i opšte zdravlje će vam biti zahvalni!

Simptom/N1

Glasine o bolesti Donalda Trampa preplavile mreže: On sve demantovao

September 3, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Na konferenciji za novinare u Beloj kući Tramp (79) rekao je da u „lažne vesti“ glasine o njegovom lošem zdravlju koje su se pojavile prošle nedelj kada se neuobičajeno malo pojavljivao u medijima.

Od petka oko 104.000 pominjanja sa heštagom „Tramp je mrtav“ su na platformi Iks sa ukupno 35,5 miliona pregleda, po analizi Njusgarda (NewsGuard), organizacije za borbu protiv dezinformacija.

Neki su na internetu objavili mape koje navodno prikazuju zatvorene puteve blizu Nacinalnog vojnog medicinskog centa Volter Rid kod Vašingtona kao dokaz da se tu Tramp leči od neke teške bolesti. Ali, nije bilo nikakve verodostojne informacije o zatvaranju tih puteva.

Drugi su na internetu objavljivali fotografiju kola hitne pomoći ispred Bele kuće, tvrdeći da je snimljena prošlog meseca, ali to je fotografija iz 2023. godine, kada je na dužnosti bio Trampov prethodnik Džozef Bajden, piše Njusgard.

Neki su tvrdeći da je Tramp mrtav, objavljivali fotografije zastava na pola koplja u Beloj kući, a one su zapravo bile prošle nedelje svuda postavljene kao počast žrtvama oružanog napada u školi u Mineapolisu.

Drugi su objavili uvećanu fotografiju Trampovog lica tvrdeći da se vidi duboka bora iznad oka koja ukazuje da je nedavno imao moždani udar. Ali Njusgard je oktrio da toga nema na originalnoj fotografiji i zaključio da je objavljena fotografija digitalno retuširana pomoću veštačke inteligencije.

Dezinformacije koje izgleda potiču iz antitrampovskih naloga na Iksu, Bluskaju i Instagramu nastavile su se čak i kada je Tramp na svojoj društvenoj mreži Trut Soušal ovog vikenda napisao

„Nikad se nisam bolje osećao u životu“.

Lažne informacije se šire i posle jučerašnje Trampove konferencije za novinare na kojoj je javno odbacio glasine o svom zdravlju.

Zdravlje američkih predsednika uvek se pažljivo promatra, ukazuje agencija Frans pres.

Tokom poslednje predsedničke kampanje Donald Tramp, najstariji izabrani predsednik u SAD, tvrdio je da su demokrate krile pogoršanje mentalnog i fizičkog zdravlja predsednika Džoa Bajdena, koji je imao 82 godine u januaru kada je napustio funkciju.

Simptom/N1/Beta

Šta treba znati o legionarskoj bolesti, od koje su obolele desetine ljudi u Njujorku

August 6, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Zvaničnici gradskog zdravlja povezuju epidemiju u Centralnom Harlemu sa rashladnim tornjevima, strukturama koje sadrže vodu i ventilatorom koji se koriste za hlađenje zgrada. Rečeno je da je 11 ovih tornjeva prvobitno bilo pozitivno na vrstu bakterije koja izaziva legionarsku bolest, ali da je problem rešen.

Pozvali su ljude u tom području sa simptomima sličnim gripu da što pre kontaktiraju zdravstvenog radnika, posebno ako imaju 50 ili više godina, puše ili imaju hronične plućne bolesti.

Evo šta treba znati.

Šta je legionarska bolest?
To je vrsta upale pluća koju izaziva bakterija Legionella, koja raste u toploj vodi i širi se u vodovodnim sistemima zgrada. Mogu se naći na mestima kao što su tuševi, đakuziji i rashladni tornjevi.

Ljudi često dobijaju bolest udisanjem aerosola iz kontaminirane vode. Pacijenti u bolnici mogu se zaraziti i preko kontaminirane vode ili leda, a bebe mogu biti izložene tokom porođaja u vodi, rekli su zdravstveni zvaničnici. Ljudi ga ne dobijaju jedni od drugih.

Simptomi se obično razvijaju dva dana do dve nedelje nakon izlaganja i uključuju kašalj, groznicu, glavobolju, bolove u mišićima i kratak dah, prema podacima Američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti.

Simptom/AP

“Krade se naša voda, nestaju naše svete ptice”: Iskopavanje litijuma u Čileu…

July 27, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

„Ranije je Vega bila sva zelena”, kaže ona.
„Teško ste mogli da razaznate životinje zbog guste trave. Sada je sve suvo“, kaže ona, pokazujući na nekoliko lama koje pasu.
Generacijama je njena porodica ovde uzgajala ovce.

Kako se klima menjala i kiša prestajala, tako je i trave bivalo sve manje, što je ovim ljudima otežalo uzgoj stoke.
Ali situacija se pogoršala kada su „oni“ počeli da otimaju vodu, objašnjava ona.
„Oni” su kompanije koje se bave litijumom.
Ispod slanih ravnica pustinje Atakame nalaze se najveće svetske rezerve litijuma, mekog, srebrno-belog metala koji je suštinska komponenta baterija koje napajaju električne automobile, laptopove i sisteme za skladištenje solarne energije.
Kako se svet kreće ka obnovljivim izvorima energije, potražnja za njima je naglo porasla.
U 2021. godini, oko 95.000 tona litijuma je potrošeno širom sveta; do 2024. godine, ta brojka se više nego udvostručila, dostigavši 205.000 tona, prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA).
Očekuje se da će do 2040. godine premašiti 900.000 tona.

Veći deo ovog povećanja biće posledica potražnje za baterijama za električne automobile, prema podacima IEA.
Lokalni stanovnici kažu da su se i troškovi zaštite životne sredine povećali.
Ova rastuća potražnja je stoga pokrenula pitanje: Da li globalna trka za dekarbonizacijom podstiče drugi ekološki problem?

video

Faviola Gonzalez je biologičarka iz lokalne autohtone zajednice koja radi u Nacionalnom rezervatu Los Flamenkos, u srcu pustinje Atakame, domu ogromnih slanih ravnica, močvara i laguna, kao i oko 185 vrsta ptica.
Ona prati promene u ekosistemu.
„Lagune su ovde sada manje”, kaže ona.
„Primetili smo pad razmnožavanja flaminga.”
Ističe da rudarenje litijuma utiče na mikroorganizme kojima se ptice hrane u ovim vodama, utičući na ceo lanac ishrane.
Pokazuje na mesto gde su se, prvi put za 14 godina, ove godine rodili ptići flaminga.
„Nizak reproduktivni uspeh“ pripisuje blagom smanjenju ekstrakcije vode 2021. godine, ali kaže: „Malo ih je.”
„Nekada ih je bilo mnogo. Sada ih ima tek nekoliko.”
Andske podzemne vode, bogate mineralima, veoma su stare i sporo se obnavljaju.
„Ako crpimo mnogo vode, a malo ulazi, slane ravnice Atakame ostaće žedne”, objašnjava ona.

U nekim oblastima je otkriven i poguban uticaj po floru.
Na imanjima slanih ravnica koje eksploatiše čileanska kompanija SQM, skoro trećina autohtonih stabala rogača počela je da umire 2013. godine zbog uticaja rudarstva, prema izveštaju Saveta za odbranu prirodnih resursa (NRDC) sa sedištem u SAD iz 2022. godine.

Foto Alek Garčević

Ali problem se proteže i van Čilea
U izveštaju iz 2022. godine za NRDC sa sedištem u SAD, Džejms DŽ.A. Bler, vanredni profesor na Politehničkom državnom univerzitetu Kalifornije, napisao je da rudarenje litijuma „doprinosi uslovima ekološkog iscrpljivanja“ i „potencijalno smanjuje dostupnost slatke vode za floru i faunu, kao i za ljude“.
Ali je napomenuo da je teško pronaći definitivne dokaze o ovom pitanju.
Ublažavanje štete
Šteta po životnu sredinu je, naravno, neizbežna kada je u pitanju rudarstvo.
„Teško je zamisliti bilo koju vrstu rudarstva koja nema negativan uticaj“, kaže Karen Smit Štegen, profesorka političkih nauka u Nemačkoj koja proučava uticaje rudarenja litijuma širom sveta.
Poenta je u tome da rudarske kompanije mogu da preduzmu korake da štetu ublaže.
„Ono što je [rudarske kompanije] trebalo da urade od početka jeste da uključe ove zajednice”, kaže on.
Na primer, pre vađenja litijuma iz zemlje, kompanije bi mogle da sprovedu „procene društvenog uticaja” – analize koji razmatraju širok uticaj koji će njihov rad imati na vodu, divlje životinje i zajednice.

Rudarske kompanije sada kažu da slušaju. Čileanski SQM je jedan od glavnih.
U jednom od svojih postrojenja u Antofagasti, Valentin Barera, zamenik menadžera za održivost u SQM Lithium-u, kaže da kompanija tesno sarađuje sa zajednicama kako bi razumela njihove zabrinutosti i sprovela procene uticaja na životnu sredinu.
On čvrsto veruje da je, kako u Čileu tako i širom sveta, potrebno više litijuma za energetsku tranziciju.
Dodaje da kompanija testira nove tehnologije.
Ako budu uspešne, plan je da se one primene u njenim postrojenjima u slanoj ravnici Atakame.
To podrazumeva i ekstrakciju litijuma direktno iz slane vode, bez bazena za isparavanje, i tehnologije za hvatanje isparene vode i njeno ponovno ubrizgavanje u zemlju.
„Sprovodimo nekoliko pilot projekata kako bismo shvatili koji najbolje funkcioniše za povećanje proizvodnje i smanjenje trenutne ekstrakcije slane vode za najmanje 50 odsto”, kaže on.

Simptom/BBC

Prirodni napitak koji može da smanji upale i pomogne kod detoksikacije jetre

July 9, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Naime, lekar Erik Berg preporučuje ljudima da svake večeri piju napitak koji može uveliko poboljšati zdravlje.

Reč je o konzumaciji čaše vode s karanfilićem, koja može ponuditi brojne benefite za vaše telo. To može uključivati detoksikaciju jetre, pomoć u varenju i smanjenju upale, smanjenje žudnje i pomoć kod boljeg sna.

Piće je takođe hvaljeno zbog svojih antivirusnih i antibakterijskih svojstava, piše Klix.ba.

Berg je detaljno opisao prednosti svakodnevne konzumacije ovog napitka.

On sugeriše da bi vam svakodnevna konzumacija vode s karanfilićem mogla pomoći da zaspite, smanjite noćnu želju za hranom, pomoći u detoksikaciji jetre i probavi dok spavate.

“Karanfilić je prepun nečega što se zove eugenol, što može da deluje kao prirodni sedativ koji će vam pomoći da utonete u predivan san”, naveo je.

Dodao je da vam takođe pomažu u smanjivanju žudnje koju biste mogli da osetite kasno uveče, poboljšavajući detoksikaciju jetre i probavu dok spavate.

“Karanfilić je proivupalni lek pa se budite manje ukočeni i može pomoći u poboljšanju imunološkog sistema”, dodao je.

Simptom/Newsmax

Koliko se zna o fluoru u vodi za piće koji se dodaje u javne vodovode u više od 20 zemalja

June 30, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Zdravstvene vlasti strahuju da je Juta samo prva od mnogih republikanskih saveznih država koje će doneti slične zabrane.
U nekim krajevima, fluor u vodu dospeva prirodnim putem, kroz zemljište i stene.
Već decenijama se redovno dodaje u javne vodovode u više od 20 zemalja širom sveta.

U područjima gde stanovništvo unosi velike količine šećera, a pristup stomatološkim uslugama je ograničen, dodavanje fluora se pokazalo kao naročito delotvorna politika javnog zdravlja, jer je dokazano da doprinosi sprečavanju karijesa i propadanja zuba.
Ne postoje visokokvalitetni naučni dokazi da fluor šteti ljudima kada se dodaje vodi za piće u preporučenim koncentracijama.

Međutim, rastu sumnje u bezbednost fluora koje su podstaknute izjavama desničarskih političara, među kojima je i novoimenovani ministar zdravlja Sjedinjenih Država Robert F. Kenedi Mlađi, koga je na tu funkciju postavio predsednik Donald Tramp.
Kenedi, koji je poznat po kontroverznim stavovima o zdravlju, među kojima su i oni o vakcinama, već dugo vodi kampanju protiv fluorisanja vode za piće.
On je 7. aprila izjavio da namerava da zatraži od Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) da ukine preporuke o dodavanju fluora u vodu za piće u celoj zemlji.
Takođe je pohvalio vlasti u Juti, rekavši da su oni „lider u ‘učinomo Ameriku ponovo zdravom’”.
Zdravstveni stručnjaci izražavaju ozbiljnu zabrinutost da bi ovakvi potezi mogli da imaju posledice širom sveta ako nepoverenje u fluorisanje vode za piće nastavi da raste.

Zašto stomatolozi preporučuju fluor?

Brent Larson, bivši predsednik Udruženja stomatologa Jute, bavio se stomatologijom pre nego što je Juta 2003. godine počela fluorisanje vode za piće.
„Dolazila bi deca koja su imala po četiri, šest, osam karijesa, a nakon što je počelo fluorisanje vode, to je nestalo”, kaže on.
Sprečavanje zubnog karijesa i popravka zuba u Juti može da košta od 100 do 1.000 dolara, a taj trošak mnoge porodice ne mogu da priušte, dodaje on.
Vlasti u Bafalu, u državi Njujorku, su 2015. godine prestale da dodaju fluor u gradski vodovod bez da su o tome obavestili stanovnike.
Zubni problemi su se toliko povećali da su roditelji tužili grad, a fluorisanje vode je ponovo uvedeno 2024. godine.
Prema podacima za Ujedinjeno Kraljevstvo za period od 2017. do 2020. godine, šanse za nastanak zubnog karijesa u 20 odsto najsiromašnijih zajednica bile 25 odsto niže u onima gde je voda bila fluorisana.

Složena istorija dezinformacija o fluoru

Dezinformacije o fluoru se šire još od kada je počeo da se dodaje vodi za piće.
Grand Rapids, u saveznoj državi Mičigenu, bio je prvi grad koji je uveo fluorisanje vode za piće 1945. godine.
Posle samo 11 godina, broj karijesa je opao za 60 odsto među decom u tom gradu, pokazuje studija koju je sprovela američka Služba za javno zdravlje.
Ovo saznanje je podstaklo stomatološku službu u susednom Viskonsinu da zatraži da se i toj državi uvede fluorisanje vode za piće.

Međutim, usled kampanje protiv fluora, 1949. godine je odlučeno da se ne dodaje vodi za poće u gradu Stivens Pointu.
Grupe za zaštitu ljudskih prava tvrdile su da je fluor otrov i zagađivač životne sredine, a saveznici u kampanji su im bile libertarijanske, ekološke i antivakserske grupe širom zemlje.
Pozivali su se na nedostatak slobode izbora u pogledu zdravstvenih intervencija i izražavli su sumnje u namere vladinih naučnika, a glavna tema njihovih teorija zavere bio je fluor.
O ovim temama se i danas vode rasprave.
Od tada je stav protiv upotrebe fluora zaštitni znak grupa koje se protive zdravstvenim intervencijama u javnom zdravlju.

Šta se krije iza zabrane uvedene ove godine?
Kenedi je poznat po širenju duboko kontroverznih informacija o zdravlju i naučnim dokazima.
On, između ostalog, povezuje vakcine sa autizmom i lažno ukazuje da je AIDS povezan sa toksinima i upotrebom droga, a ne sa HIV-om.
U novembru, Kenedi je na nalogu na društvenoj mreži Iksu, koji ima 5,5 miliona pratilaca, napisao: „Fluor je industrijski otpad koji je povezan sa artritisom, prelomima kostiju, rakom kostiju, gubitkom količnika inteligencije (IQ), neurološkim poremećajima, i bolestima štitne žlezde”.
Pozvao se na meta-analizu desetine studija.
Međutim, profesor Ajvor Čestnat, savetnik za javno zdravlje zuba na Univerzitetu u Kardifu, u Velsu, kaže da je ova meta-analiza niskog kvaliteta, ukazujući da su analizirane studije sprovedene u područjima gde je nivo fluora prirodno visok, daleko iznad preporučene koncentracije koja se dodaje u javne vodovode.
Studije sprovedene u Švedskoj i Danskoj, gde je koncentracija fluora koja se dodaje vodi za piće slična kao u Americi, nisu utvrdile nikakvu povezanost sa nižim količnikom inteligencije.
Recezenti sprovedenih studija, među kojima je Američko društvo za borbu protiv raka, saglasni su da ne postoji jak dokaz o povezanosti fluorisane vode i raka.
A Centri za kontrolu i prevenciju bolesti u Americi su objavili da njihovi stručnjaci „nisu pronašli ubedljive naučne dokaze” o vezi fluorisane vode u zajednicama i negativnih posledica po zdravlje.

Kenedi je poznat po širenju duboko kontroverznih informacija o zdravlju i naučnim dokazima.
Sloboda izbora ili javno zdravlje?
Zakonodavci u Juti kažu da se zalažu za slobodu izbora u pogledu odluka o zdravlju.
Umesto fluorisanja vode za piće, predlažu da se omogući kupovina tableta fluora u apotekama.
Profesor Čestnat sumnja da bi ove tablete stigle do dece kojoj su potrebne.

„Ko će kupiti tablete fluora? Finansijski dobrostojeći roditelji”.
Sa tim je saglasan doktor Larson iz Udruženja stomatologa Jute, koji naglašava da bi tablete koštale između 300 i 400 dolara godišnje, zbog čega porodice sa nižim primanjima ne bi mogle da ih priušte.
Pitanje slobode izbora je postalo ključna tema za američke birače tokom Trampove ere.
Kenedi je ranije izjavio da bi vakcinacija protiv malih boginja trebalo da bude „lični izbor”, čak i u slučaju epidemije malih boginja u Teksasu početkom ove godine, tokom koje je prminulo dete, što je bio prvi smrtni slučaj u SAD-u od 2015. godine.
Profesor Lorens Gostin, direktor Centra za saradnju nacionalnog i globalnog zdravstvenog prava pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), kaže da je „cilj javnog zdravlja da zaštiti celokupno stanovništvo”.

„To nije lična odluka o zdravlju, već politika koja je osmišljena da zaštiti zdravlje i bezbednost šire populacije”.
Broj dezinformacije o fluoru raste na platformi Iksu na više kontinenata – u Aziji, Africi i Južnoj Americi.

Stomatolog Branka Oliveira, profesorka javnog zdravlja na Državnom univerzitetu Rio de Žaneira, u Brazilu, kaže da, iako je „delotvornost programa fluorisanja vode u tom području nesporna”, brazilski stomatolozi, koji imaju hiljade pratilaca na društvenim mrežama, dele Kenedijeve komentare da bi podržali tvrdnje protiv fluora.
Profesor Gostin iz SZO-a smatra da će zabrana uvedena u Juti „poslati zbunjujuću poruku ljudima” i da može da „ima negativne posledice u mnogim delovima sveta”.
„To je opasno, jer je za javno zdravlje ključno poverenje”, kaže on.

Simptom/BBC

Američka studija: Žene koje ujutru piju kafu su zdravije i u sedamdesetim godinama

June 3, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Istraživači su pratili zdravlje gotovo 50.000 žena tokom 32 godine, a rezultati su pokazali da će one koje piju kafu sa kofeinom imati znatno veću šansu da ostanu zdrave i u svojim sedamdesetim i kasnijim godinama, preneo je Tajms.

Takva veza nije otkrivena kada su u pitanju čaj ili kafa bez kofeina.

Rezultati istraživanja predstavljeni su na godišnjoj konferenciji Američkog društva za ishranu u Orlandu.

“Dok su prethodne studije dovodile kafu u vezu sa pojedinačnim zdravstvenim ishodima (kao što je smanjeni rizik od dijabetesa ili srčanih oboljenja), naša studija je prva koja je procenila uticaj kafe na više domena starenja tokom tri decenije”, rekla je Sara Mahdavi koja je vodila istraživanje dok je bila saradnik u školi javnog zdravlja Univerziteta Harvard.

Žene koje su učestvovale u istraživanju obično su konzumirale u proseku 315 miligrama kofeina dnevno, što je otprilike ekvivalentno sa tri male šoljice kafe.

U studiji koja je objavljena 2022. godine zaključeno je da je umerena konzumacija kafe, od tri do pet šoljica dnevno, povezana sa smanjenim rizikom od prerane smrti.

Simptom/Newsmax/Tanjug

Srce počinje da pati već posle tri neprospavane noći

May 25, 2025 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

U novoj studiji Univerziteta Upsala u Švedskoj, istraživači su otkrili da samo tri noći ograničenog sna – oko četiri sata po noći – dovode do promena u krvi koje su povezane sa većim rizikom od srčanih bolesti.

Istraživači su se fokusirali na inflamatorne proteine u krvi. To su molekuli koje telo proizvodi kada je pod stresom ili kada se bori protiv infekcije.

Kada su ovi proteini dugo povišeni, mogu oštetiti krvne sudove i povećati rizik od problema kao što su srčana slabost, koronarna bolest i atrijalna fibrilacija (nepravilan rad srca).

U studiji je učestvovalo 16 zdravih mladih muškaraca koji su proveli nekoliko dana u laboratoriji, gde je sve – od obroka do nivoa aktivnosti i izloženosti svetlu – bilo pažljivo kontrolisano.

Učesnici su pratili dva režima: tri noći normalnog sna (8,5 sati) i tri noći ograničenog sna (4,25 sati). Nakon svake faze sna, muškarci su radili kratak, intenzivan biciklistički trening, a njihova krv je analizirana pre i posle vežbanja.

Istraživači su izmerili skoro 90 različitih proteina u uzorcima krvi. Otkrili su da nedostatak sna dovodi do jasnog porasta inflamatornih markera povezanih sa srčanim oboljenjima.

I dok vežbanje obično podstiče proizvodnju zdravih proteina kao što su interleukin-6 i BDNF (koji podržavaju zdravlje mozga i srca), te reakcije su bile slabije nakon lošeg sna.

Čak i mladi ugroženi
Upečatljivo je što su se ove promene dogodile čak i kod mladih, zdravih odraslih osoba, i to nakon samo nekoliko noći lošeg sna.

To zabrinjava, imajući u vidu koliko je uobičajeno da odrasli povremeno spavaju loše, a jedna od četiri osobe radi u smenama koje narušavaju ritam spavanja.

Istraživači su takođe otkrili da je vreme kada su uzimani uzorci krvi bilo važno: nivoi proteina varirali su između jutra i večeri, a razlike su bile još veće u uslovima nedostatka sna. To sugeriše da san utiče ne samo na to šta se nalazi u vašoj krvi, već i na to kada su te promene najvidljivije.

Iako nas savremeni život često navodi da žrtvujemo san zbog produktivnosti, druženja ili vremena pred ekranima, studije poput ove nas podsećaju da telo sve beleži – tiho, hemijski i bez kompromisa.

Simptom/RTS

# zdravlje