Ali zašto banke traže dokaz o poreklu novca i kada to tačno rade? Šta sve možete koristiti kao dokaz? I kako se pripremiti da izbegnete neprijatna iznenađenja? Ovaj članak Forbs Srbija će vas provesti kroz složen, ali sve važniji proces dokazivanja porekla novca u Srbiji.

Pravni okvir za proveru porekla novca
Osnova za proveru porekla novca u Srbiji nalazi se u Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Ovaj zakon propisuje radnje i mere koje preduzimaju obveznici (među kojima su i banke) kako bi sprečili i otkrili moguće nezakonite aktivnosti.

Prema informacijama Narodne banke Srbije, banke su dužne da „pribave i procene verodostojnost informacija o poreklu imovine koja jeste ili će biti predmet poslovnog odnosa, odnosno transakcije, u skladu sa procenom rizika.“ Ove provere se sprovode ne samo prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa, već i tokom trajanja tog odnosa, posebno kada dođe do značajnih promena okolnosti.

Svaka banka je obavezna da usvoji i primeni unutrašnja akta kojima se definiše postupak provere porekla novca. Ovo znači da postupci mogu da se razlikuju od banke do banke, iako svi moraju biti usklađeni sa zakonom.

Kada banke proveravaju poreklo novca?
Možda ste se pitali zašto banka nije proverila poreklo novca odmah kada je legao na račun, već tek kada ste pokušali da ga upotrebite. Ovo je često zbunjujuće za klijente.

Prema objašnjenju NBS, banke ocenjuju rizik svake transakcije. Zanimljivo je da „transakcije bezgotovinskog prenosa sa računa druge banke, domaće ili strane banke čije je sedište u državi koja primenjuje odgovarajuće međunarodne standarde“ obično nisu ocenjene kao visokorizične. To objašnjava zašto prilikom samog priliva sredstava možda neće biti posebne provere.

Međutim, kada planirate veliku transakciju, poput kupovine nekretnine u vrednosti od više stotina hiljada evra, takva transakcija se najčešće ocenjuje kao visokorizična. U tom trenutku banka primenjuje pojačane mere provere, uključujući i proveru porekla novca.

Dakle, nije neobično da novac možete primiti bez detaljne provere, ali kada taj isti novac želite da upotrebite za značajnu kupovinu, banka primenjuje dodatne mere opreza.

Koji dokumenti dokazuju poreklo novca?
Kada dođe trenutak da dokažete odakle vam novac, koje dokumente možete priložiti? Lista prihvatljivih dokaza uključuje:

Ugovor o prodaji nekretnine (ako ste prodali imovinu)
Potvrda o nasledstvu ili rešenje o ostavinskom postupku
Ugovor o poklonu overen kod notara
Potvrda o zaradi ili penziji (za ušteđevinu tokom dužeg perioda)
Dokaz o dobitku na igrama na sreću
Potvrda o prodaji akcija ili drugih hartija od vrednosti
Potvrda o dividendi ili drugim prihodima od investicija
Sudska presuda (u slučaju odštete)
Ugovor o kreditu (ako su sredstva pozajmljena)

Važno je napomenuti da nije dovoljno samo priložiti dokument – iznosi moraju biti usklađeni sa transakcijom koju planirate. Ako ste, na primer, prodali nekretninu za 100.000 evra, a želite da kupite stan od 300.000 evra, moraćete da objasnite i dokažete odakle vam preostalih 200.000 evra.

Procena rizika i različite provere
Zašto neke transakcije prolaze bez provere, dok su druge pod mikroskopom? Odgovor leži u procesu procene rizika koji banke sprovode.

Iznos transakcije (veći iznosi = veći rizik)
Vrsta transakcije (kupovina nekretnine, prenos sredstava u inostranstvo)
Profil klijenta (politički izložena osoba, strani državljanin)
Geografski rizik (transakcije povezane sa zemljama visokog rizika)
Neobične okolnosti (transakcije koje odstupaju od uobičajenog ponašanja klijenta)

U slučaju ruskog državljanina iz našeg primera, kombinacija faktora poput visokog iznosa, kupovine nekretnine i stranog državljanstva verovatno je doprinela pojačanoj proveri.

Izazovi u dokazivanju porekla novca
Dokazivanje porekla novca ponekad može biti izazovno. Evo nekoliko čestih prepreka:

Nedostatak dokumentacije se javlja kada novac potiče iz perioda kada niste čuvali dokumentaciju ili iz zemalja gde takva dokumentacija nije bila standardna praksa. Ovo je posebno problematično za ljude koji su godinama štedeli gotovinu

Složeni tokovi novca predstavljaju izazov kada je novac prošao kroz više računa, konverzije valuta ili je bio kombinovan iz različitih izvora. Što je složeniji put novca, to je teže dokazati njegovo poreklo.

Vremenski jaz između sticanja novca i njegove upotrebe takođe može stvarati probleme. Dokumenti mogu biti zastareli, izgubljeni ili teško dostupni ako je prošlo mnogo godina.

Međunarodne transakcije često podležu pojačanom nadzoru zbog različitih standarda između zemalja i potencijalnog rizika od pranja novca.

Praktični saveti za bezbrižno dokazivanje porekla novca
Kako biste izbegli komplikacije pri dokazivanju porekla novca, razmotrite sledeće savete:

Vodite urednu dokumentaciju o svim značajnijim finansijskim transakcijama. Čuvajte ugovore, izvode, potvrde o primanjima i druge važne dokumente. Danas postoje brojne aplikacije za skeniranje i bezbedno čuvanje dokumenata.
Koristite bankarske kanale umesto gotovinskih transakcija kad god je to moguće. Novac koji je već u bankarskom sistemu lakše je pratiti i dokazati njegovo poreklo.
Unapred se posavetujte sa bankom o potrebnoj dokumentaciji pre planiranja velike transakcije. Mnoge banke imaju stručnjake za usklađenost poslovanja koji vam mogu dati savete prilagođene vašoj situaciji.

Održavajte doslednost u vašim finansijskim aktivnostima. Velike, iznenadne transakcije koje odstupaju od vašeg uobičajenog ponašanja često privlače pažnju i zahtevaju dodatnu proveru

Razmislite o korišćenju stručne pomoći. Računovođe, poreski savetnici i advokati specijalizovani za finansijska pitanja mogu vam pomoći da pravilno dokumentujete i strukturirate vaše finansije.

Šta ako ne možete dokazati poreklo novca?
Pitanje koje mnogi postavljaju je: šta se dešava ako ne mogu da dokažem odakle mi novac? Posledice mogu biti ozbiljne.

Banka može odbiti da izvrši transakciju ako proceni da dokazi nisu dovoljni ili verodostojni. U slučaju kupovine nekretnine, ovo može dovesti do propadanja kupoprodajnog ugovora i mogućih penala.

U ozbiljnijim slučajevima, banka je dužna da prijavi sumnjive transakcije Upravi za sprečavanje pranja novca, što može dovesti do dalje istrage i mogućih pravnih posledica.

Novac čije poreklo ne možete dokazati može biti „zarobljen“ i nećete moći da ga koristite za planirane svrhe, ali ga možda nećete moći ni povući ili preneti.

Uloga banke u procesu provere
Važno je razumeti da banke ne proveravaju poreklo novca samo da bi otežale život klijentima. One su zakonski obavezne da sprovode ove mere i mogu snositi ozbiljne posledice ako ih ne primenjuju pravilno.

Narodna banka Srbije naglašava da je „upravljanje rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma složen proces koji se zasniva na proceni rizika, i da banke unutrašnjim aktima, koja moraju biti u skladu sa Zakonom, uređuju svoje poslovanje“.

Bankarski službenici koji rade na proveri porekla novca prošli su posebne obuke i prate striktne procedure. Njihov posao nije da vas optužuju, već da osiguraju da sve transakcije budu u skladu sa zakonom.

Promene u regulativi i pojačan nadzor
U poslednjih nekoliko godina, regulativa u vezi sa proverom porekla novca značajno je pooštrena, ne samo u Srbiji već i na svetskom nivou. Ovo je rezultat međunarodnih napora za suzbijanje pranja novca i finansiranja terorizma.

Srbija je, kao zemlja koja teži punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, uskladila svoje propise sa međunarodnim standardima, uključujući i direktive EU i preporuke Radne grupe za finansijske mere protiv pranja novca (FATF).

Ovo znači da možemo očekivati da će provere porekla novca postajati sve detaljnije i češće, posebno za transakcije većeg iznosa i one koje uključuju međunarodne transfere.

Transparentnost u finansijskim transakcijama postaje novo pravilo, a ne izuzetak. Za građane koji posluju legalno i mogu dokazati poreklo svojih sredstava, ovo ne bi trebalo da predstavlja problem, već samo dodatni korak u procesu.

Pravovremena priprema dokumentacije i razumevanje procesa su ključni za bezbrižno korišćenje vašeg novca, bez obzira na to da li planirate kupovinu nekretnine, investiciju ili neki drugi značajan finansijski poduhvat.

Simptom/Forbes Srbija