Kako se navodi u odluci Vlade, danom stupanja ove Uredbe ponovo počinje da se primenjuje Uredba o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita “Jadar”.
Simptom/mediji
Autorski tekst ambasadora NR Kine za Politiku: Pridržavamo se Pet principa mirnog suživota i gradimo lepši svet
U govoru je sveobuhvatno objasnio duhovnu konotaciju i savremenu vrednost Pet principa, ukazao na pravac izgradnje zajednice sa zajedničkom budućnošću za čovečanstvo u svetskim promenama i poslao snažnu poruku da „globalni jug” stvara bolju budućnost zajedno sa ljudima iz svih zemalja. Kao što je predsednik Si istakao u govoru, nakon izvanrednog putovanja od 70 godina, Pet principa je postalo zajedničko bogatstvo međunarodne zajednice koje zaslužuje da se ceni, nasledi i dalje prenosi.
Godine 1954. Pet principa mirnog suživota je nastalo u istorijskom trenutku kao aktivan odgovor na pozive i izazove vremena. Posle Drugog svetskog rata, oblaci hladnog rata između Amerike i Sovjetskog Saveza proširili su se svetom, a pokreti za nacionalnu nezavisnost i oslobođenje su cvetali. Na ovoj pozadini, tadašnji premijer Kine Džou Enlaj prvi put je predložio pet principa – međusobno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, međusobna neagresija, međusobno nemešanje u unutrašnje stvari, ravnopravnost i obostrane koristi i miran suživot, napuštajući moć i hegemoniju putem poštovanja suvereniteta, prevazilazeći zakon džungle putem jednakosti i obostrane koristi. Na taj način je uspostavljena norma međunarodnih odnosa, tj. zemlje, bez obzira na veličinu, snagu, Istok ili Zapad, treba da poštuju i tretiraju jedna drugu ravnopravno. Godine 1957. bivša Jugoslavija, Indija i Švedska su u UN zajedno predložile nacrt rezolucije koji odražava Pet principa, mirne i dobrosusedske odnose među zemljama, a koji je jednoglasno usvojen u decembru na Generalnoj skupštini UN. Šezdesetih godina Pokret nesvrstanih je usvojio Pet principa kao svoje vodeće principe. Jugoslavija je jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih, a prvi Samit Pokreta nesvrstanih održan je u Beogradu. Šezdesetih i sedamdesetih godina Francuska, Amerika, Japan i druge zapadne zemlje uspostavile su diplomatske odnose s Kinom na osnovu Pet principa. Pokazano je da Pet principa pruža ispravne smernice za odnose između zemalja s različitim sistemima i istorijsku mudrost za reformu i poboljšavanje međunarodnog poretka.
U proteklih 70 godina Kina nije samo zagovornik, već i odan praktičar Pet principa mirnog suživota. Pod vođstvom Pet principa, Kina čvrsto vodi nezavisnu i mirnu spoljnu politiku, uvek se pridržava koncepta mirnog razvoja, uvek implementira pravi multilateralizam, uvek se pridržava zajedničkih konsultacija, izgradnje i deljenja. Kina jednako tretira druge zemlje, međusobno podržava suverenitet i teritorijalni integritet, promoviše praktičnu saradnju na osnovu jednakosti i uzajamne koristi, čuva svetski mir i stabilnost, pridržava se pravičnosti i pravde, unapređuje izgradnju novog međunarodnog političkog i ekonomskog poretka, poboljšava globalno upravljanje, igra važnu ulogu u prosperitetu i razvoju sveta, posebno zemalja u razvoju.
U današnjem svetu, međunarodni odnosi su složeni, globalnih izazova je sve više, pitanja bezbednosti i upravljanja neprestano se pojavljuju. Deficiti mira, razvoja, bezbednosti i upravljanja se povećavaju, a ljudsko društvo suočava se s izazovima bez presedana. Svet je u velikim promenama i još jednom se nalazi na raskrsnici istorije. Budućnost i sudbina svih zemalja u svetu su tešnje povezane, a vreme zahteva od nas da živimo u harmoniji na osnovu mirnog suživota i izgradimo nove međunarodne odnose s uzajamno korisnom saradnjom u svojoj srži.
Kao najveća zemlja u razvoju i odgovorna velika zemlja u svetu, Kina nastavlja da se pridržava duhovne konotacije Pet principa mirnog suživota, i neprekidno pruža kineska rešenja i kinesku mudrost globalnom upravljanju. Poslednjih godina, Kina je predložila niz inicijativa, kao što su zajednica sa zajedničkom budućnošću za čovečanstvo, „Pojas i put”, globalna razvojna inicijativa, globalna bezbednosna inicijativa, globalna civilizacijska inicijativa, koje su dobile široko priznanje i reagovanje zemalja širom sveta. Implementacija ovih koncepata i inicijativa ne samo da promoviše odnose i saradnju između Kine i povezanih zemalja i donosi opipljive koristi narodu svih zemalja, već i daje važan doprinos svetskom miru i razvoju. Pokazalo se da Pet principa mirnog suživota postaje sve svežije i potrebnije tokom vremena i pokazuje veliki praktičan značaj i savremenu vrednost.
U praksi implementacije Pet principa mirnog suživota, saradnja između Kine i Srbije nesumnjivo je najbolji primer. Kina i Srbija imaju veoma duboko prijateljstvo i plodne rezultate saradnje, međusobno poštuju suverenitet i teritorijalni integritet, čvrsto podržavaju jedna drugu u važnim pitanjima od vitalnog interesa. Ove godine predsednik Si Đinping je uspešno posetio Srbiju, a dvojica šefova država proglasili su izgradnju zajednice Kine i Srbije sa zajedničkom budućnošću u novoj eri. Nedavno je zvanično stupio na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini između Kine i Srbije, dajući nove pokretače ekonomskoj i trgovinskoj saradnji dve zemlje. Kina je spremna da zajedno sa svim zemljama u svetu, uključujući i Srbiju, prenosi duhovnu konotaciju Pet principa mirnog suživota, aktivno sprovodi globalnu razvojnu inicijativu, globalnu bezbednosnu inicijativu, globalnu civilizacijsku inicijativu, promoviše dugoročni razvoj međunarodne saradnje i izgradi zajednice sa zajedničkom budućnošću za čovečanstvo
Li Ming/Politika
Mecola ponovo predsednica Evropskog parlamenta
Mecola je izabrana apsolutnom većinom glasova tokom tajnog glasanja, nakon što je za nju glasalo 562 poslanika. Predsednik EP bira se na mandat od dve i po godine, a protivkandidatkinja Mecole na ovoj funkciji bila je Irene Montero iz grupacije Levice, koja je dobila 61 glas.
Mecola je preuzela funkciju predsednice EP u januaru 2022. godine nakon što je preminuo njen prethodnik na toj poziciji David Sasoli.
Ona je tada postala najmlađa predsednica EP, prva osoba sa Malte na toj poziciji i prva žena predsednik EP od 2002. godine. Mecola je prvi put izabrana za člana EP 2013. godine, a postala je potpredsednica EP u novembru 2020. godine.
Predsednik EP predsedava debatama i aktivnostima parlamenta, a, takođe, predstavlja EP u Evropskoj uniji (EU) i na međunarodnom nivou.
Potpis predsednika EP je neophodan za zakone koji se iniciraju na osnovu postupka suodlučivanja, kao i za budžet EU.
Tanjug/B92
Vučić sutra na Samitu Evropske političke zajednice u Londonu, prisustvovaće više od 45 lidera
Predsednik Vučić sastaće se tokom samita sa brojnim zvaničnicima, učesnicima samita.
Premijer Ujedinjenog Kraljevstva Kir Starmer ugostiće na Samitu oko 45 lidera iz zemalja EU, kandidata za članatvo i drugih država koje se graniče sa EU.
Starmer je izjavio da će ovaj skup označiti trenutak kada će ponovo pokrenuti odnose Britanije sa Evropom, nakon ubedljive pobede koju je odneo na izborima 4. jula ove godine.
Više od 45 lidera će prisustvovati ovom događaju “kako bi razgovarali o nekim od najurgentnijih generacijskih pitanja sa kojima se Evropa suočava — od rata u Ukrajini, do ilegalnih migracija i bezbednosne saradnje“.
Sastanak u okviru Samita Evropske političke zajednice pružiće liderima jedinstvenu priliku da razgovaraju i iskoriste ovaj momenat kako bi se konkretizovale i primenile mere u pogledu pitanja od zajedničkog značaja.
Po prvi put, samitu EPZ će prisustvovati i predstavnici NATO, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i Saveta Evrope, “čime se demonstrira važnost jedinstva kao odgovor na sukobe i nestabilnosti unutar i blizu evropskih granica, koji podjednako utiču na interese Ujedinjenog Kraljevstva i evropskog kontinenta“.
Evropska politička zajednica je, kao ideja, potekla od francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je nastojao da stvori širi krug evropskih saveznika u različitim sferama.
RTS
Forbs: Donald Tramp bogatiji za više od milijardu dolara posle atentata
Akcije Trump Media & Technology Group su porasle 32% na nešto manje od 41 dolara, što je treće najveće povećanje vrednosti ove godine posle skoka 25. marta od 35%.
Vrednost Trampovog udela u kompaniji od gotovo 65% (ukupno 114,75 miliona akcija), porasla je na 4,6 milijardi dolara sa 3,5 milijarde koliko je iznosila u petak kada je zatvoreno trgovanje.
Akcije Trump Media su prethodno zatvorene na više od 40 dolara 12. juna, kada je Trampov udeo bio procenjen na nešto ispod 4,7 milijardi dolara, pre nego što su pale ispod 28 dolara prošle nedelje.
Tramp ima neto bogatstvo od 6,6 milijardi dolara, što ga svrstava među 500 najbogatijih ljudi na svetu, prema poslednjim procenama Forbs.
Njegovo neto bogatstvo je poraslo na više od osam milijardi dolara, sa oko 4,1 milijardu dolara, kada je Trump Media izašla na berzu 26. marta i kada je cena akcija kompanije dostigla vrhunac od 79,38 dolara. Procenjena vrednost Trump Media između 40 miliona i 90 miliona dolara.
Forbes/RTS
Portparol EU: Još nije doneta odluka o ukidanju mera protiv Kosova
Prema njegovim rečima, izveštaj visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja o ispunjavanju zahteva Kosova od strane EU, izraženih u Deklaraciji od 3. juna 2023. godine, upućen je državama članicama i prva rasprava je održana u junu.
“Visoki predstavnik preporučuje ukidanje mera za Kosovo, kako je naglasio na konferenciji za novinare 24. juna 2024. Nastavljaju se diskusije u Savetu”, izjavio je Stano za Telegrafi.
Kosovo i Metohija je pod restriktivnim merama Evropske unije od juna 2023. godine, nakon nasilja na severu Pokrajine, kada su albanski gradonačelnici koji su izabrani na vanrednim lokalnim izborima koje su Srbi bojkotovali, ušli u opštinske zgrade i preuzeli dužnost.
Tanjug/EuroNews/Simptom
Bivšem šefu države pojačano obezbeđenje, formiran predmet povodom navoda o planiranju atentata
Odlučeno je i da se mere obezbeđenja Đukanovića pojačaju iz preventivnih razloga, prenosi portal RTCG. Iz Uprave policije navode da su pojedini mediji objavili da je jednom mediju iz kancelarije bivšeg predsednika Crne Gore saopšteno da je bivši predsednik obavestio crnogorske nadležne organe da je dobio informaciju da se na njega priprema atentat.
“Uprava policije je u svom prethodnom obraćanju saopštila da bivši predsednik Crne Gore Milo Đukanović, kao i ‘određeni međunarodni zvaničnici iz obaveštajne zajednice’ nisu upoznali Upravu policije Crne Gore ‘da organizovana kriminalna grupa iz jedne susedne zemlje navodno planira da izvrši atentat, u sprezi sa bezbednosnim službama jedne druge susedne zemlje'”, dodaje se u današnjem saopštenju Uprave policije Crne Gore.
Ističe se da je Agencija za nacionalnu bezbednost u periodu pre, za vreme i nakon medijske objave da se na Đukanovića priprema atentat, ostvarivala međunarodnu saradnju u cilju provera primljene informacije, te da Uprava policije o predmetnoj informaciji nije obaveštena po primanju informacije, jer je ista bila u statusu provere.
“Nakon medijske objave, u subotu 13. jula 2024. godine u popodnevnim časovima, Uprava policije je dobila odgovarajuću informaciju od strane Agencije. Pri čemu naglašavamo da se verodostojnost informacije i dalje proverava od strane ANB. Odmah po prijemu informacije preduzete su mere i radnje iz nadležnosti policije uključujući i obaveštavanje nadležnog tužilaštva, te je u odnosu na isto formiran predmet”, navedeno je u saopštenju.
Dodaje se da policija, tužilaštvo i Agencija za nacionalnu bezbednost sinhronizovano preduzimaju dalje mere i radnje iz svoje nadležnosti. Mediji u Crnoj Gori objavili su juče da je Đukanović obavestio nadležne organe da je dobio informaciju da se na njega priprema atentat.
RTS
Tramp sa zavojem preko uha na konvenciji u Milvokiju, Bajden se izvinjava zbog nasilne retorike
Tramp se pojavio pored svog potpredsednika, senatora iz Ohaja Džej Di Vensa. Vens je postao zvanični kandidat za potpredsednika u ponedeljak, nakon što je Tramp saopštio svoju odluku.
Kandidat za potpredsednika Donalda Trampa, senator iz Ohaja Džejms Dejvid Vens pozvao je na “potpunu istragu” o pokušaju ubistva bivšeg predsednika.
“Moramo da razumemo šta se dogodilo jer su očigledno napravljene greške“, rekao je Vens za Foks njuz.
“Na lice mesta dotrčali su pripadnici tajne službe. Stavili su svoja tela i brzo su reagovali. To nije ono što me brine. Ono što me brine je zašto je bio strelac 150 metara od predsednika Sjedinjenih Država?”, rekao je Vens.
Vens je rekao da je igrao mini golf sa svojom decom kada se u subotu u Batleru u Pensilvaniji dogodio pokušaj ubistva.
“Moja prva reakcija bila je samo da se pomolim za njega. Bio sam prestravljen mogućnošću da predsednik Tramp bude ubijen, naravno, strašno, strašno, strašno. To bi bila svetska istorijska tragedija. Hvala Bogu da je bio dobro”, poručio je Vens.
Kako je rekao, ne zna dovoljno o bezbednosnim protokolima, ali ističe da je bio marinac Sjedinjenih Država i dodao da 150 metara nije ni približno dovoljno za bezbednost.
Izvor Si-En-En-a koji je upoznat sa istragom rekao je da su snajperisti bili stacionirani u zgradi gde se naoružani muškarac popeo na krov i pokušao da ubije bivšeg predsednika Donalda Trampa.
Izvor je rekao da lokalni snajperski tim potiče iz jedinice iz okruga Batler.
Tim se, prema izvoru, nalazio na drugom spratu i tako nadgledao publiku na mitingu.
Donald Tramp je na konvenciji Republikanske stranke u Milvokiju i formalno imenovan za kandidata te stranke na izborima za predsednika SAD, a prethodno je saopštio da je za svog kandidata za potpredsednika izabrao senatora Džejmsa Dejvida Vensa.
Bajden: Pogrešio sam, ali nasilna retorika je Trampov problem
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden izjavio je u intervjuu za En-Bi-Si njuz da je pogrešio što je podsticao svoje pristalice da republikanski kandidat Donald Tramp bude “njihova meta”, ali je istakao da je nasilna retorika problem koji ima Tramp, a ne on.
“Bila je greška upotrebiti tu reč. Mislio sam da se fokusiramo na njega. Usredsredite se na ono što radi, fokusirajte se na njegovu politiku i broj laži koje je izgovorio u debati. Nisam tip koji tako nešto kaže i koji je odbio da prihvati ishod izbora. Nisam tip koji je rekao da neće prihvatiti ishod ovih izbora. Fokus je na onome što on (Tramp) govori i na njegovoj ideji”, rekao je Bajden.
Bajden je 8. jula, govoreći o svom učinku u televizijskoj debati, donatorima rekao da ima jedan zadatak, a to je “da potuče Trampa”.
“Dosta je priče o TV debati. Treba ga pogoditi u centar”. rekao je tada Bajden.
NBC News/Reuters/RTS
Tramp zvanično predsednički kandidat; Džej Di Vensa imenovao za svog kandidata za potpredsednika
Donald Tramp je postao zvanični republikanski predsednički kandidat nakon što je dobio glasove dovoljnog broja delegata na Republikanskoj nacionalnoj konvenciji u Milvokiju u saveznoj američkoj državi Viskonsin, objavio je AP.
Tramp je dostigao neophodni prag za nominaciju glasovima iz svoje matične države Floride.
Tramp je prethodno na svojoj društvenoj mreži Truth Social objavio da će njegov kandidat za potpredsednika biti senator iz Ohaja Džej Di Vens.
Senatora iz Ohaja Džej Dija Vensa Tramp imenovao za svog kandidata za potpredsednika
Kandidat republikanaca na novembarskim predsedničkim izborima u Sjedinjenim američkim Državama Donald Tramp imenovao je danas senatora iz Ohaja Džej Dija Vensa za svog kandidata za potpredsednika.
Tramp je u objavi na svojoj društvenoj mreži Truth Social naveo da je nakon dugog razmatranja i razmišljanja i uzimajući u obzir ogromne talente mnogih drugih, odlučio da je Vens osoba koja je najpogodnija za preuzimanje pozicije potpredsednika SAD.
“Džej Di je imao veoma uspešnu poslovnu karijeru u oblasti tehnologije i finansija, a sada, tokom kampanje, biće snažno fokusiran na ljude za koje se tako briljantno borio, američke radnike i farmere u Pensilvaniji, Mičigenu, Viskonsinu, Ohaju, Minesoti i dalje. Kao potpredsednik, Džej Di ce nastaviti da se bori za naš Ustav, stati uz naše trupe i učinice sve što može da mi pomogne da Ameriku ponovo učinimo velikom”, napisao je Tramp.
Ko je Džej Di Vens
Vens je senator od 2023. godine, bavi se, osim politikom, i biznisom i pisanjem.
Džej Di Vens je glasni kritičar američke vojne pomoci Ukrajini i podržava američko finansiranje Izraela u ratu protiv Hamasa.
Rođen je 2. avgusta 1984. godine u Midltaunu u Ohaju.
On je služio kao marinac pre nego što je studirao političke nauke i filozofiju na Državnom univerzitetu Ohajo i stekao zvanje doktora prava na Pravnom fakultetu Jejla 2013. godine.
Postao je poznat po svojim memoarima iz 2016. godine – “Hillbilly Elegy” koji opisuju njegovo odrastanje u Midltaunu.
Memoari su postali bestseler “Njujork tajmsa” 2016. i 2017. godine i privukli značajnu pažnju medija tokom predsedničkih izbora u SAD 2016. godine.
Memoari su bili u finalu za Dejtonsku nagradu za književnost 2017. i dobio je nagradu Audie za dokumentarnu literaturu 2017. godine.
Vens je pokrenuo svoju prvu političku kampanju za mesto u Senatu Ohaja 2021. godine i dobio je republikansku nominaciju nakon što ga je podržao bivši američki predsednik Donald Tramp.
Vens je na opštim izborima pobedio demokratskog kandidata Tima Rajana.
Bio je ratni dopisnik i tokom rata u Iraku dodeljen je odeljenju za odnose sa javnošcu Drugog krila marinaca.
Preselio se u San Francisko gde je radio u tehnološkoj industriji za preduzetnička ulaganja i bio je direktor u firmi Mithril Capital između 2016. i 2017. godine.
U januaru 2017. godine Vens je postao saradnik Si-En-En-a (CNN).
Vens je investirao u Rumble, kanadsku onlajn video platformu popularnu među političkim desničarima.
Kada je reč o njegovim stavovima, Vens se protivi abortusu i nagovestio je da bi mogao da podrži federalnu zabranu abortusa nakon 15 sedmice trudnoće.
Vens je predložio nacrt zakona kojim bi briga o rodnoj afirmaciji maloletnika postala krivično delo na osnovu federalnog zakona i kojim bi bilo blokirano korišcenje sredstava poreskih obveznika za promenu pola maloletnika.
Takođe se zalaže za ograničavanje imigracija.
Tanjug/RTV
Vučić razgovarao sa Melonijevom: Dogovorili smo do kraja godine samit naših dveju vlada u Beogradu
“Odličan razgovor sa @giorgiameloni o geoplitičkim prilikama, situaciji u regionu, bilateralnoj saradnji i evropskom putu Srbije. Dogovorili smo se, ovom prilikom, da se do kraja godine održi samit naših dveju vlada u Beogradu.
Ponovio sam da Srbija izuzetno ceni saradnju sa Italijom, kao jednim od najavžnijih političkih i ekonomskih partnera, i zahvalio na podršci koji nam ova zemlja pruža na našem EU putu.
Premijerksa Italije je posebno nagalsila interes njene zemlje za očuvanjem mira u regionu, a predložene su i aktivnosti koje se tiču proširenja EU na Zapadni Balkan.
Zahvalio sam Đorđi Meloni na prijateljstvu i italijanskim investicijama u Srbiji, a dogovorili smo da razgovor nastavimo u četvrtak na Samitu Evropske političke zajednice, koji se održava u Londonu”, napisao je Vučić na Instagramu.
B92
Đilas: Neverovatno da pored sve propagande Pinka, Hepija… neko napada KTV
Đilas je gostujući na zrenjaninskoj KTV, u emisiji “Bez cenzure”, naveo da je “neverovatno da i pored sve propagande televizija Pink i Hepi”, koje, kako je rekao, rade nastrašnije stvari ljudima, pritom im direktno ugrožavajući bezbednost, uništavajući živote, porodice… neko bude u stanju da izjavi da televizija KTV poziva na ubistva… “kao i da se potom pokreće postupak protiv ove televizije” (slučaj Škoro).
Kada je upravo u pitanju to što je novinar Srđan Škoro prošao kroz medijskog toplog zeca, pogotovo od medija pod kontrolom vlasti, Đilas kaže da se njegova SSP možda i jedina oglasila saopštenjem za proces koji je pokrenut za ono što je Škoro navodno rekao.
“Poznato je da je Srđan Škoro veliki kritičar SSP-a, mene lično, Marinike Tepić, ali se rukovodimo načelom slobode i pravom na sopstveno mišljenje ukoliko se uz to ne poziva na nasilje, ne širi nasilje, kamoli da se poziva na ubistvo predsednika ili članova njegove porodice. U onome što je govorio Škoro nema ničega od toga. On je govorio o činjenici da nas vlast ubeđuje da je jako zdravo i dobro za državu i sve nas da bude otvoren rudnik litijuma i dođe do prerade jadarita, pomenuo je ono što svi znamo, u kakvim uslovima Bor i Majdanpek žive, dok istovremeno vlast govori da su ti uslovi sjajni; pravio je neke metafore, ali nikakvog poziva na ubistvo nema ili tome sl.”, naveo je Đilas.
Simptom/M. M.
Marko Đurić: EU nije potpuna bez Srbije
Đurić je zahvalio Češkoj na kontinuiranoj podršci ostvarenju ključnog spoljnopolitičkog cilja – punopravnog članstva u Evropskoj uniji, navodeći da je Srbiji mesto u EU, ali, kako je rekao, ni EU nije potpuna bez Srbije.
Šef srpske diplomatije ocenio je značajnim i to što se Češka, kao članica neformalne grupe “Prijatelji Zapadnog Balkana”, kao i u okviru Višegradske i Slavkovske grupe, zalaže za brže evropske integracije čitavog našeg regiona, prepoznajući njegov geostrateški značaj.
Tanjug
Pajtić za BETU: Vučić izdejstvovao da se izborna krađa iz decembra zabašuri, pomogla mu i opozicija
Pajtić je u intervjuu agenciji Beta kazao da postoji nekoliko okolnosti koje su relativizovale Rezoluciju EP.
“Poslednji primer je izlazak dela opozicije na junskim izborima, a koja je prethodno protestovala zbog izborne krađe u decembru. Zbog te okolnosti teško je osporavati legitimitet junskih izbora, iako preporuke iz Rezolucije i ODHR-a o izbornim uslovima nisu primenjene. Drugi razlog zbog čega je Rezolucija EP relativizovana i zabašurena je spremnost Vučića da pred međunarodnim faktorima žrtvuje interese države Srbije i građana da bi produžio svoju vlast”, ocenio je Pajkić.
Prema njegovim rečima, upornost Vučića da se projekat eksploatacije litijuma realizuje, kao i njegova ponuda Francuskoj da gradi nuklearna postrojenja u Srbiji, ukazuje da će predsednik države udovoljavati svim spoljnopolitičkim i ekonomskim interesima Zapada da bi svoj režim učvrstio.
“Kroz to udovoljavanje Zapadu, Vučić je izdejstvovao da se izborna krađa iz decembra zabašuri, a on postane konstruktivni faktor u Srbiji i na Zapadnom Balkanu. U tom smislu, izborna krađa iz decembra je okončana na jedan neslavan način. Činjenica je da je opozicija zajedničkim pritiskom trebala da ishoduje odlaganje izbora, a zatim i bolje izborne uslove”, kazao je on.
Posledica svega toga, dodao je, da i evropski poslanici koji su glasali za Rezoluciju o izbornoj krađi u Srbiji više nemaju kredibiliteta da i dalje insistiraju o poboljšanju izbornih uslova, jer izbora najverovatnije neće biti pre 2027. godine.
“Nažalost, položaj režima pred međunarodnom zajednicom više nije tako loš kao što je bio nakon decembarskih izbora, kada je bio sateran u ćošak. Opozicija je, svojim nejedinstvom, prokockala jednu ozbiljnu šansu”, naglasio je Pajtić.
Na pitanje Bete da li bi opozicija u narednom periodu mogla da ponovo deluje jedinstveno, Pajtić je rekao da samo jedinstvena opozicija može da ugrozi režim Aleksandra Vučića.
“Opozicija bi morala da se okupi i da jedinstveno deluje oko rešavanja problema koji najviše bole građane Srbije. Jedna od najvećih pretnji za opstanak Srbije u ovom trenutku je namera vlasti da dozvoli Rio Tintu otvaranje rudnika litijuma. Ta kompanija je poznata po tome što je iza sebe ostavljala devastirana područja širom sveta. To bi trebalo da zabrine svakog građanina Srbije koji želi zdravu vodu, vazduh i zemlju, i koji razmišlja o svojim potomcima”, kazao je profesor.
Opozicija bi trebalo da se maksimalno skoncentriše na sprečavanju dovođenja Rio Tinta, naveo je Pajtić, a ne da se borba protiv te opasnosti prepusti samo ekološkim pokretima.
“Opozicija, stručnjaci, ekolozi i sav narod morali bi zajednički da odbrane budućnost države, jer s ovim režimom dolazimo u situaciju da fizički neće biti moguće ostati zdrav, a živeti u Srbiji”, istakao je Pajtić.
Upitan koliko je realno da se opozicija ujedini oko sprečavanja eksploatacije mineralnih resursa, Pajtić je kazao da oko te teme ne bi smelo da postoji dileme.
“Oni koji se ne suprotstave nameri vlasti oko eksploatacije mineralnih resursa neće biti relevantni u politici. Građani očekuju da opozicija prioritetno usmeri svoje delovanje na interese Srbije, a ne na međusobno nadgornjavanje i ostvarenje sitnih partijskih interesa. Na poslednjim izborima, u junu, videlo se da su građani kaznili i opoziciju koja je izašla na izbore, ali i onu koja nije, jer su prevladali stranački, a ne nacionalni interesi”, rekao je Pajtić.
On smatra da bi sada trebalo zastati s razmiricama na temu ko je izašao na izbore, a ko nije.
“Srbiji je potrebna opozicija koja će se ujediniti oko rešavanja egzistencijalnih problema građana. Svaka drugačija opozicija Srbiji nije potrebna”, zaključio je Pajtić.
Sjekloća: Crna Gora u teškoj borbi sa samom sobom; mediji mahom pod jakim uticajem Srbije
U razgovoru za portal “Simptom”, a povodom najvećeg crnogorskog praznika, Dana državnosti – 13. jula, Sjekloća ističe da se te “bitke očituju u svakodnevnom političkom životu, i na lokalnom i na državnom nivou”.
“Dobijanje IBAR-a veliki je pomak sa mrtve tačke na putu ka Evropskoj uniji. Zastoj je nastao prvo zbog prepotentnosti DPS-a, jer su, verovatno misleći da će večno vladati, relativizirali i vreme i nasušnu potrebu da se uhvati korak sa Zapadom. Potom je, promenom vlasti, došlo i do potpune devalvacije, ali i devastacije svih vrednosti koje je Crna Gora gradila od razlaza sa Miloševićevom politikom. U prvom redu Crkva, a posredno i vlasti Srbije, kroz poslušni politički kadar, koji je i došao u poziciju odlučivanja zahvaljujući crkvenim kanalima, a ne zbog svoje stručnosti, sve čine kako bi se retorička pripadnost zapadnim vrednostima u praksi potpuno obesmislila, ali i na kraju kako bi Crna Gora ugrozila svoj evropski put”, iznosi viđenje Sjekloća o trenutnom i uopšteno, političko-društvenom kursu Crne Gore i ističe da tome, eksplicitno, svedoči i nedavno usvojena u parlamentu Crne Gore Rezolucija o Jasenovcu, “iako je i premijer Milojko Spajić evropskim partnerima neposredno pre usvajanja tvrdio da od toga nema ništa”.
On kaže i da nedolazak u već zakazanu posetu predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, govori “o snažnoj poruci da je Evropi jasno da je crnogorska vlast izigrala prijatelje iz EU kako bi se dodvorila Srbiji”.
“U svetlu takve konfuzije, rekao bih čak i identitetske šizofrenosti, Crna Gora slavi Dan državnosti. Srećom, Crna Gora je nastala pre ovih današnjih političkih neznavenika, pa će siguran sam i njihove lične traume iz detinjstva nadživeti”, poruka je Sjekloće.
Privatna arhiva
Još jedna goruća tema o kojoj piše štampa jeste rekonstrukcija vlasti i ulazak u Vladu partija koje je manjinski podržavaju, ali čine deo parlamentarne većine: Nove srpske demokratije Andrije Mandića i Demokratske narodne partije Milana Kneževića, na šta Sjekloća kaže da najavljenom rekonstrukcijom predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić “verbalizuje stvarne namere iz tamnih vilajeta, artikulišući potrebu da se društvo dodatno razdeli”, ali da je uveren da je Crna Gora, u konačnici, otporna na takve destrukcije, kao i da je to “prošlost takođe potvrdila”.
“Sve ovo implicira nasušnu potrebu za novom proverom poverenja kod glasača (na državnom nivou), ali da li će do toga doći, mislim da u ovom trenutku nije moguće dati odgovor. Ono što jeste jasno, a čita se iz poruka koje su, nakon lokalnih izbora, građani Andrijevice, ali i Budve poslali, jeste da su novi, iako su više od četiri godine na vlasti, nedorasli te da su ‘gori od starih'”, objašnjava Sjekloća.
U prilog navedenoj tezi, on ukazuje i na krizu vlasti u Podgorici gde dve struje nekadašnjeg Pokreta Evropa sad! ne mogu do zajedničkog jezika pa predviđa nove izbore do kraja godine.
“Zbog svega navedenog, mislim da izbori u Glavnom gradu nisu rad lakmus papir trenutnoj vlasti, ali da će se sigurno dogoditi do kraja godine. Raspad PES-a podelio je ionako dezorijentisane i ideološki potpuno razuđene glasače te partije, pa je za verovati da će se dosadašni nerad i neznanje kazniti, ali nije lako predvideti ko će izvući deblji kraj”, ocena je našeg sagovornika.
Upitan o stanju medija u Crnoj Gori i izazovima na putu slobodnog, profesionalnog i nepristrasnog pristupa novinara i medijskih poslenika, bilo u pisanoj bilo u elektronskoj sferi, Sjekloća odgovara da je medijska slika Crne Gore takva da “ako bismo”, kako kaže, “koristili medicinski rečnik”, ona bi “obolela od autoimune bolesti, uostalom kao i političari”.
Ukazuje na jak uticaj srbijanskih medija, a time i države Srbije.
“… ali to nije samo posledica srbijanske potrebe za dominacijom, što iako mi se ne dopada, jeste legitimno. To je pre svega posledica unutrašnjeg nesklada i delom podaničke svesti uzrokovane kompleksom manjeg. Tako smo se i doveli u situaciju da Televizija E, uz možda još neke manje portale, bude jedini medij koji se finansira iz Crne Gore. Ostalima, uglavnom, opstanak zavisi od srbijanskih investitora. To jasno govori o medijskoj okupaciji ove države, ali uz lepu pomoć domaćina”, pojašnjava Sjekloća dodajući da novinarstvo, u skladu sa društvom, pokušava da izvuče glavu iznad vode, ali da ga neretko “finansijski teg povuče ponovo ispod površine”, uz zaključak, “slovo, po slovo, glas po glas… to je nada u kojoj i ova medijska zajednica, ali i država mora tražiti spas”.
Simptom/M. M.
Privatno pismo kralja Čarlsa Trampu, nakon atentata
Pismo kralja, bivšem američkom predsedniku uručeno je u nedelju putem britanske ambasade u Vašingtonu, navedeno je iz kraljevske palate, piše Miror.
Dodaje se da sadržaj pisma neće biti dat javnosti.
Jasno je da je Čarlsova poruka bila u skladu sa razgovorom premijera Kira Starmera sa Trampom, u kojem je osudio nasilje, izrazio saučešće žrtvama i njihovim porodicama i poželeo brz oporavak bivšem predsedniku i povređenima.
Kraljeva poruka stigla je nakon što su osvanule fotografije okrvavljenog bivšeg američkog predsednika kako prkosno diže pesnicu u vazduh nakon pucnjave na predizbornom skupu u Batleru, u Pensilvaniji, u subotu uveče.
Mirror
Orban poslao liderima EU mađarski plan o načinima postizanja mira u Ukrajini
“Ako Evropa želi mir i želi da ima odlučujuću reč u rešavanju rata i okončanju krvoprolića, onda se promena kursa mora razraditi i sprovesti sada”, rekao je Balaš Orban u intervjuu za “Mađar nemzet”.
Mađarski premijer je, prema rečima njegovog savetnika, uputio liderima članica Evropske unije predloge o načinima rešavanja ukrajinskog sukoba na osnovu ishoda njegove mirovne misije, tokom koje je od 2. jula do 11. jula posetio Ukrajinu, Rusiju, Kinu i SAD.
Na pitanje da li je tu reč o Orbanovom planu kako se može postići mir, Balaš Orban je odgovorio:
“Da, to je zapravo Orbanov plan, koji je sada na stolu svakog premijera EU. Naš pristup se zasniva na realnoj proceni situacije, realnim ciljevima i odgovarajućem rasporedu”, rekao je savetnik predsednika mađarske vlade.
Prema njegovim rečima, ulogu Mađarske kao posrednika ne treba ni precenjivati ni potcenjivati.
“Znamo tačno za šta je dovoljna snaga zemlje, a za šta nije, ali od prvog dana sukoba smo kredibilni predstavnici mira, jedini smo u stanju da pregovaramo sa svakom stranom. Sama činjenica da su se ti sastanci odvijali u intervalu od dve nedelje govori da Mađarska može da odigra ozbiljnu ulogu u posredovanju”, rekao je savetnik mađarskog premijera.
On kaže da je Mađarska sposoban posrednik, što su pokazale protekle dve nedelje, a da je sada zadatak Budimpešte da pokuša da ubedi članice Evropske unije u plan Viktora Orbana.
EuroNews Srbija
- « Previous Page
- 1
- …
- 426
- 427
- 428
- 429
- 430
- …
- 458
- Next Page »